НАШИ СМО – БРОД

НАШИ СМО – БРОД

Nasi smo - zorica visnjicСлушам јутрос на радију Расима Љајића, увек одмереног политичара, како изражава опрезну наду да ћемо у јуну добити датум за почетак претприступних преговора са ЕУ. И осетим у једном тренутку да мени то више ништа не значи. Нити ћу одлепити од среће, ако се деси тај срећни тренутак, нити ћу бити несрећна због још једног одлагања. Просто, резигнирана сам по том питању. Једино што бих волела, када бих могла, да се изместим из Србије тог дана, да некако избегнем хистерију домаћих политичара, а ње ће, свакако бити, овим или оним поводом. Више ме је изнервирало што је истог дана Влада Србије још једном одложила расправу о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто домаћег производа премашиће у овој години 5,5 одсто, док је јавни дуг већ изнад законом предвиђених 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години. Више од пола републичког буџета иде на плате и пензије, сваког дана без посла остане 640 људи, свака десета особа добија неку врсту социјалне помоћи, а око сто хиљада људи живи испод линије сиромаштва са приходима од 13.000 месечно. Да бисмо се спсли од банкротства неопходне су хитне мере штедње и нове инвестиције, кажу стручњаци. Али, ко треба да поднесе највећи терет рецесије? Запослени у јавном сектору и пензионери? И сад се ломе копља да ли треба замрзавати њихова примања. Наравно да треба, ако на њих иде више од пола свега зарађеног и наплаћеног у земљи, али да ли то треба чинити линерано? И, свакако, пре него што јавност Србије буде обавештена о структури око пола милиона запослених у јавном сектору, висини њихових примања и разним другим погодностима које доноси живот о трошку државе или прецизније речено оних 1,3 милиона који раде у реалном сектору и пуне буџет.  При том, наравно, посебно нас интересују примања запослених у монополистичким јавним предузећима која безбрижно производе губике, тачан број државних агенција, опис њихове делатности, висина зарада, број запослених у државним органима, по кабинетима, министарствима, број саветника, државних секретара и свих других белих медведа које су ухлебиле њихове странке, а плаћају грађани који зарађују неколико десетина пута мање од њих. Па, стварно, кад купујем, волим да знам шта плаћам. Уосталом, они су будући пензионери, свакако не они који ће морати да доплаћују за радни стаж зато што им послодавац није уплатио доприносе.  Међутим, за социјалну правду, потребна је политичка сагласност и мало људске пристојности. Тврдим, нећемо је скоро гледати. Ако се странке на власти одрекну својих ушушканих, демонтираће се цео поредак. Зато је јефтиније да они који већ трпе, трпе и даље. Стрпите се и ја се стрпавам, што каже један лознички бизнисмен.

Ево, већ је јун, датум је на видику. А, Европа никако да стигне овде.

Зорица Вишњић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )