ПОСЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ПУШТЕН ИЗ ЛИБИЈСКОГ ЗАТВОРА – САМО НАС ЈЕ НАДА ДРЖАЛА

ПОСЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ПУШТЕН ИЗ ЛИБИЈСКОГ ЗАТВОРА – САМО НАС ЈЕ НАДА ДРЖАЛА

milorad djunic pusten iz zatvor u libijiЛозничанин Милорад Ђунић, који је крајем августа 2011. године са још четири Србина ухапшен у Либији, вратио се у уторак кући. Уз сузе радоснице, дочекали га родбина и комшије са Мераје. Милорад каже да су имали коректан третман, али да је сваког дана маштао о слободи и надао се повратку међу најмилије 

 

 

Петорица српских држављана које су у августу 2011. заробили либијски побуњеници под оптужбом да су ратовали за Гадафија, стигли су у уторак у Србију. Зорана Николића из Лазаревца, Милорада Ђунића из Лознице, Милића Мартиновића из Аранђеловца, Војислава Нићифоровића из Београда и Недељка Милановића из Лазаревца, у седишту БИА у Београду дочекали су родбина и пријатељи, али и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић. Он је медијима изјавио да је држава радила на њиховом ослобођењу, да је било тешко и да су се сви надали да ће посао бити пре завршен.

 

Дочек у Лозници

 

Лозничанина Милорада Ђунића (29), испред куће на Мераји у уторак нешто пре 18 часова сачекао је отац Милан са бројним комшијама, рођацима и пријатељима. Уз сузе, загрљаје и пољупце родбина је за Милорада припремила торту и вино за добродошлицу, док мајка Стана, која га је сачекала у Београду, од узбуђења није имала снаге да проговори. Милорадов поглед изражавао је радост али и неверицу да стоји испред свог дома.

– Богу хвала и нашој држави која нас је вратила најмилијима. Прошло је много времена, али либијски народ и сви они који су бринули о нама током боравка у затвору имали су доста разумевања за нас. Истрагом либијских власти и града Зинтана, у којем смо провели сво ово време, утврђено је да нисмо учествовали у борбама и да нисмо починили накакав злочин и прекршај, што су потврдили и правосудни органи доносећи одлуку  да будемо пуштени на слободу. Сплетом околности све се одиграло као у неком филму. На срећу, вратили смо се живи и здрави, да загрлимо родитеље и пријатеље. Срећан сам што ме оволико људи дочекало, па више ни умор од путовања не осећам. Тешко ми је да опишем шта осећам сада када сам поново међу својима. Живот иде даље – рекао је за наш лист Милорад.

Осумњичен да се борио на страни Гадафија, он је 21 месец провео у затвору заједно са колегама из Србије и како објашњава, тамо су имали пристојне услове и коректан однос са Либијцима. Неки од њих постали су им и пријатељи, па су и затворске околности лакше поднели.

– Највише ми је недостајала слобода и о њој сам маштао од дана када су нас ухапсили. Бринуо сам и о родитељима али сам веровао да ће се све добро завршити – прича Милорад док се поздравља са пријатељима који су једва дочекали да га поново виде живог и здравог.

 

Сузе радоснице

 

Мајка Стана и отац Милан кроз сузе захваљују на подршци свима који су дочекали њиховог јединца, али посебно државном руководству на предузетим мерама да ослободи Србе из заточеништва.

– Нисмо имали мира ни спокоја. Више од годину и по дана нисмо имали нормалан живот, само нас је нада држала. Данас као да ми се Мики поново родио. Од данас понови живимо – каже мајка Стана.

Отац Милан речима тешко може да опише шта осећа али његов израз лица говори да никада није био срећнији.

– Немам друге речи осим среће. Неизмерне среће што смо дочекали и овај дан, али сузе не могу да обуздам. Захвални смо богу, српским властима, као и нашим људима из амбасаде у Либији и запосленим у БИА. Наш син јединац је опет са нама и пред нама је сада нови живот – искрен је Милан.

Према званичним наводима, петорица Срба су стигли у Либију 12. августа 2011. године како би радили на поправци порушених објеката, а онда су 19. августа отети док су путовали таксијем из хотела у Триполију. Од тада су боравили у либијском затвору у граду Зинтану, на око 180 километара југозападно од Триполија, под сумњом да су били плаћени војници који су у то време ангажовани као Гадафијеви снајперисти.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )