КЊИЖЕВНА С У СРЕТАЊА – СРПСКИ ПЕСНИЦИ У ЈЕРМЕНИЈИ
На позив домаћина, по завршетку Првог међународног фестивала поезије српски песници Љубица Милетић и Љубомор Ћорилић продужили боравак у Јеревану за још пет дана и за то време имали више књижевних сусрета
Српски песници Љубица Милетић и Љубомир Ћорилић учествовали су крајем априла на Првом јерменском међународном фестивалу поезије у друштву песника из двадесет седам земаља Азије, Африке, Аустралије, Америке и Европе. У протеклих двадесетак година, њих двоје су одржавали књижевне везе са Јерменијом, а Ћорилић је објавио и неколико огледа о јерменској књижевности. Песници света су прво присуствовали пријему код патријарха Јерменске апостолске цркве Гарегина Другог, потом и пријему код градоначелника Јеревана, Тарона Маргарјана, поводом проглашења Јеревана за светску престоницу књиге. Љубомир Ћорилић је, том приликом, у име породице пилота, пуковника Предрага Драгана Маринковића и Града Лознице, изразио захвалност градоначелнику што Јереван чува сећање на седам погинулих чланова посаде авиона “Антонов 12” Југословенског ратног ваздухопловства, који се срушио 12. децембра 1988, на дванаестом километру од Јеревана. Носио је помоћ пострадалим Јерменима у земљотресу. Још увек није разјашњено да ли се срушио грешком контроле летења, или погођен турском ракетом, под сумњом да је избацио Курдима терет сумњиве садржине. Зна се једино да је плануо пре него што је пао.
– Градоначелник Јеревана се веома обрадовао сусрету, рекавши да су погинули пилоти српски и јерменски јунаци које Јерменија чува у живој успомени. Подигла им је споменик на коме увек има свежег цвећа, а постао је култно место јерменске младости. Јеревански младенци прво одлазе код споменика да се поклоне сенима пилота, а тек после тога код матичара на венчање – каже Ћорилић.
Поводом фестивала, Љубици Милетић су објављене књиге песама: “Ветрови Арарата” (двојезична, на српском и јерменском) и “Опрости, анђеле”(на јерменском). На представљању у Дому књижевника у граду Цахкадзору, о књигама су говорили Љубомир Ћорилић, и преводиоци Бабкен Симоњан и Гагик Давтјан. Учесници су, у име својих земаља, засадили “дрво пријатељства” у дворишту Савеза писаца Јерменије, као трајни спомен на први јерменски Међународни фестивал поезије, а српски песници су на позив домаћина свој боравак у јерменији продужили за још пет дана.
– Приредили смо сусрет са основцима у највећој јереванској школи “Никол Акбаљан”, и у њој, такође, засадили “дрво пријатељства”, а велику пажњу јереванске јавности привукло је наше књижевно поподне у јереванској библиотеци која носи име јерменског песника Исакјана. На доживљају је захвалио и академик Анушаван Ванцјан, подсећајући присутне на велико дело Николе Тесле.
Током боравка, српски песници су 24. априла, учествовали у обележавању државног празника, Дана геноцида над Јерменима, који су спровели Турци, од 1915. до 1923. године, отевши део јерменске територије у пределу планине Арарат до Анадолије.
– На монументални споменик посвећен невиним жртвама, у коме деведесет осам година гори вечна ватра, положено је, тога дана, преко милион и по каранфила. Учествовали смо и у директном преносу јерменске телевизије, а ја сам том приликом осим о геноциду над Јерменима, говорио и о геноциду над српским народом током историје – каже Ћорилић. Међународни фестивал поезије у Јерменији, пропраћен је и обимним зборником у којем су по две песме учесника преведене на јерменски и енглески језик.
Утиске из Јерменије Ћорилић ће претворити и у путописни запис чији ће део објавити за две недеље српски часопис “Бдења”, посвећен Миланском едикту.
– Морам на крају да захвалим истакнутом јерменском писцу, србисти и почасном конзулу Србије у Јерменији Бабкену Симоњану, који је, као преводилац и сарадник, учинио све да имамо о свему благовремене информације и да нам боравак у Јерменији буде незабораван – истиче Ћорилић.
Иначе, Симоњан ће од 23. маја до 5. јуна учествовати у Новом Саду на сусрету преводилаца, а у Лозници ће имати књижевно вече у првим данима јуна.
З. В.
