НЕМАЊА ЗАРИЋ ИЗ КРУПЊА, ДВОСТРУКИ ЕВРОПСКИ ПРВАК У КАРАТЕУ – СНАГА ЈЕ У ГЛАВИ

Крупањац Немања Зарић крајем априла освојио је двоструку титулу европског првака у каратеу на првенству у Будимпешти. Носилац је црног појаса четврти дан, а намерава да се окуша и у теквондоу

Нема много ни великих градова, а још мање малих места која се могу похвалити да имају европског првака. Крупањ то, међутим, може и то не обичним, већ двоструким европским шампионом у каратеу седамнаестогодишњим Немањом Зарићем.

За десет година тренирања, овај млади каратиста стекао је црни појас четврти дан, у јуну ће му бити додељена диплома, четири узастопна звања првака Србије у Глобал карате федерацији (ГКФ), био је балкански првак у две категорије, а од прошлог месеца шампион је Европе у катама и борбама за млађе јуниоре. Титуле је освојио у Будимпешти у коју је отишао са репрезентацијом Србије, али је породица морала финансијски да се напрегне. Немања тренира са оцем Драганом у Карате секцији Рађевац, награђеној специјалном плакетом за изузетне резултате, коју су сами основали и која би на јесен требало да прерасте у клуб. У Будимпешти се надметало око 500 такмичара, а до злата у обе конкуренције стигао је кроз четири круга. У септембру би требало да оде у Румунију на шотокан Првенство Европе, скуп карате асоцијација.

– Сада желим да објединим титуле у ГКФ и у Светску карате федерацији и надам се да ћу моћи да одем на ЕП у Румунију, што није нимало јефтино. Касније, када одем на факултет, потрудићу се да наставим тренирање и да останем у форми како бих покушао да се пласирам на Олимпијске игре 2020. јер ће карате тада постати олимпијски спорт. У почетку је било страха када уђем у борилиште, али га више нема. Схватам то као професионалац и улазим да обавим што треба – каже Немања коме је указана посебна част да му пехар уручи лично председник ГКФ соке Жика Бећановић, десети дан.

Зарића као борца карактерише располагање бројним техникама и, неуобичајено код већине каратиста, подједнако добро коришћење руку и ногу, што му даје предност над супарницима. Отац Драган, и сам носилац црног појаса четврти дан, каже да је готово немогуће надметати се у две категорије у Немањином узрасту и да је на свету мало оних који то могу.

– Квалитетан је па је моје да га подржим, иако то доста кошта. Крупањ је мала општина и не може много помоћи, али сам веома захвалан што чине колико могу. Свима бих пожелео овакво дете јер он никада није злоупотребио своју вештину. Месецима се и психички припремамо јер снага се може користити само у шуми, ако је нема у глави. Важно је да се деца баве спортом, али није довољно послати их на тренинг и не знати шта тамо раде. Апелујем на родитеље да посвете време деци, да буду уз њих и на тренинзима и на такмичењима и да им пруже подршку – каже отац и тренер првака из Крупња.

Млади шампион каже да бављење спортом тражи доста одрицања, али да се добром вољом и жељом за успехом могу ускладити и спорт и школа, али и изласци. Никада није покушавао да ломи цигле рукама и ногама, идола нема, али цени каратисте који су постигли доста. Стекао је и звање карате тренера и судије, а очекује га пријем у општинској управи. Највећу радост по повратку из Будимпеште приредили су му школски другови из његовог одељења крупањске гимназије који су га изненадили довевши му пред кућу трубаче.

Црни појас

Немања је до црног појаса први дан дошао као један од најмлађих каратиста још почетком четвртог разреда основне школе, а комисија је тражила да се бори са два противника који су били старији по четири, пет година. Како располаже изврсном ножном техником, планира ускоро да се опроба и у теквондоу, а уз још мало рада и у овом спорту се могу очекивати добри резултати.

Н. Т.