МУШКО ВЕЧЕ У “СВЕТУ ЖЕНА” – УГОСТИЛИ ГОРАНА МАРКОВИЋА

Завршницу “Света жена” обележио је редитељ Горан Марковић представљајући своје две књиге посвећене позоришту. Поред осврта на неке од филмова, догађаје из свог живота, редитељ је поручио да ће се својим именом залагати за очување “Авале филма”

Вишенедељна манифестација “Свет жена”, коју је организовао лознички Центар за културу “Вук Караџић”, уз покровитељство локалне самоуправе, завршена је протеклог петка гостовањем редитеља Горана Марковића у Галерији “Мића Поповић и Вера Божичковић Поповић”. У оквиру програма “Мушко вече”, којим се традиционално завршава манифестација посвећена стваралаштву жена, познати српски редитељ подсетио је публику на свој уметнички рад у позоришту, на филму и телевизији, а представио је и своје књиге “Мале тајне” и “Измишљени живот”. Разговор са гостом водила је Дајана Ђедовић, директорка Центра за културу, а о редитељевом књижевном стваралаштву говорио је Зоран Хамовић, директор издавачке куће “Клио”, која је објавила Марковићеве књиге.

– Обе књиге говоре о културном амбијенту у којем су велики ствараоци правили оно што ми данас видимо као велике и важне ствари у нашој култури. Књига “Мале тајне” говоре о настанку Београдског драмског позоришта, али и не само о настанку те институције, већ и о ономе што хроничари и историчари никада не би могли да начине тако као што је то учинио Горан Марковић. Оно до чега никада не бисмо могли да дођемо трагајући кроз различите архивске документе и списе јесте откривање живота оних људи који су то позориште начинили, оних који су у то време имали довољно слободе, снаге, воље и уверења да далеко надиђу време у којем живе и производе оно што је касније долазило као баштина коју данас књижимо као нешто што се подразумева. Било је храбро начинити институцију какво је Београдско драмско, а које постоји више од 65 година – казао је Зоран Хамовић.

Први пут у Лозници

Говорећи о књизи “Измишљени живот”, Хамовић је истакао да је реч о делу насталом у амбијенту где два велика уметника разговарају електронским путем и где се дописујући међусобно упознају и откривају. На основу њиховог дијалога открива се “микро свет једног Београда и других културних притока које до њега допиру”, а ту књигу потписују заједно Горан Марковић и Милан Оклопџић. Изражавајући жаљење што до сада никада није био у Лозници, редитељ Горан Марковић је признао да му се град допада и да му је пријало дружење са лозничким гимназијалцима, а потом је изнео неке од анегдота и занимљивих момената из свог живота и рада са уметницима, као и о настанку својих књига.

– Књига “Мале тајне” је и настала из моје жеље да се неке ствари не забораве. Позориште је – ништа, у физичком смислу, заврши се позоришна сезона или један период и остану само фотографије. Остане у гледаоцима сећање, али никакав траг у том позоришту не остаје. То је највећа трагедија, а можда и највећа срећа позоришне уметности, зато што је с једне стране етар, не представља ништа, кад падне завеса ствар је завршена, а с друге стране то је чини, можда, вечном уметношћу. Пошто сам од својих родитеља, и не само од њих, чуо разноразне приче о дешавањима у позоришту између 1938. и 1958. године, пожелео сам да то некако забележим и отргнем од заборава. Мајка Оливера је била већ болесна, није могла да говори, а отац Раде још увек је могао много тога да ми исприча. Одлучио сам да то забележим јер ти људи, као и други велики уметници одлазе и са њима ће отићи сви ти значајни догађаји. То је био мотив да почнем да пишем књигу, белешке сам уобличио и направио причу, а после је све то преточено у роман – рекао је Горан Марковић.

Сачувати “Авала филм”

Расположен за разговор с публиком, он је одговорио на питање зашто је у филму “Национална класа” један од глумаца за пријемни испит на Академију припремао баш песму “Барбара”, али и потврдио да је “Тито и ја” потпуно аутобиографски филм. Осврнуо се и на актуелна дешавања око продаје “Авала филма”, поручивши да једино својим ауторитетом и именом може да помогне борби за очување овог простора.

– Док је “Авала филм” у корову, нови богаташи граде савремене филмске студије ван Београда. Овде је реч о принципу, да ли ћемо сачувати један од споменика културе, где је

настала једна епоха, или ће неко да узме багер и то да поруши и подигне станове за продају. То је вишедеценијска игра тих богаташа да се докопају силних хектара у најбољем делу Београда. Сад је више реч о инату да културни радници то спрече или ће се за коју недељу то на лицитацији бити продато – поручио је Марковић.

На крају разговора с публиком, редитељ је обећао да ће свакако поново доћи у Лозницу, ако не раније, онда чим нека од његових представа буде гостовала у Вуковом завичају.

С.Пајић