НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (1) – Кривично дело није породична ствар

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (1) – Кривично дело није породична ствар

Истраживања свих релевантних институција показују да је породично насиље над старим особама у порасту, а да се највећи број случајева не пријављује пошто жртве насиља бране своје насилнике од “авног срамоћења”, али и у уверењу да ће се “они променити”. Насиље над старима није породична ствар већ кривично дело, истиче Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности

Према статистичким подацима, у Србији живи око 1,4 милиона старијих од 65 година, што чини 19,2 одсто популације. Просечна старост становништва је 43 године, при чему је просечан век жена 76,3, а мушкараца 71,7.

У 2016. години број старијих од 65 година први пут је премашио број млађих од 15 година, па смо фактички постали земља старих. Процене демографа су да би за 25 година Србија могла да има четвртину становништва старијег од 65 година, а да би удео становништва старијег од 80 година могао бити 7,5 одсто.

Подаци показују да становништво у нашој земљи спада међу најстарије на планети, са тенденцијом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих.

Лозница се уклапа у општу демографску слику Србије, с тим што је просечна старост нешто преко 42 године. 

Сиромаштво и старост често иду заједно

Србија има више од 1,7 милиона пензионера, просечан износ пензије је 24.984 динара.  Најнижи износ пензије 13.655 динара прима више од 102.000 људи, а чак мање од минималних има 155.000 пензионера или скоро 11 одсто. Ван пензионог система је око 230.000 старијих од 65 година а, како се процењује, бар половина њих је веома угрожена.

У Лозници пензију има 16.517 грађана, а њена просечна вредност је 19.833 динара и значајно је испод републичког просека. У најтежем положају је 2.000 пољопривредних пензионера чији чекови једва прелазе вредност од 10.000 динара.

Према подацима лозничког Црвеног крста, оброк у народној кухињи користи  двадесет петоро људи старијих од 65 година. Углавном је реч о непокретним или слабо покретним особама које живе саме и којима се храна доставља на кућну адресу само у периоду док трају јавни радови, а у осталим месецима се за преузимање хране довијају!

Према подацима Центра за социјални рад, у Лозници 141 особа старија од 65 година има потребу за домским или смештајем у хранитељску породицу. Тренутно су у домовима за старе смештене 32 особе, а две се налазе у хранитељским породицама. Између 65 и 79 година 184 особе је материјално угрожено и три особе старије од 80 година, а 49 особа се обратило Центру са неким другим проблемом. Право на материјалну социјалну помо у 2017. години остварило је укупно 1.448 особа година међу којима је 57 пензионера. У њиховој евиденцији су и 322 особе са инвалидитетом старије од 65 година које остварују или чекају решење за остварење неког од социјалних права или услуга.

Иако влада велико интересовање за помоћ геронтодомаћица, прошле године Лозница није имала ниједну, а од јануара ове има три и то само за градско подручје иако на сеоском драстично расте број самачких старачких домаћинстава.

Ћуте и трпе

Ови и бројни други подаци указују да је међу старијим људима распрострањено сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње лошији су у поређењу са осталом популацијом… Све то доводи их у позицију једне од најрањивијих  и најдискиминисанијих социјалних група које су изложене насиљу чешће него што се о томе чује или зна јер у традиционалном друштву какво је наше такве ствари тешко излазе у јавност осим у екстремним случајевима који доспевају у црне хронике медија. 

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да се старији, ређе од свих грађана, одлучују да пријаве насиље. Према њеним речима, данашња генерација старих је провела животни и радни век у потпуно другом друштвеном миљеу, у коме је насиље у породици такође било присутно, али је то била апсолутно приватна ствар у коју се није задирало. Наводећи да се то протеклих деценија мења, она је казала да насиље над старима није породична ствар већ кривично дело, и да је економско насиље најтеже за препознавање. Јанковићева каже и да досадашње искуство показује да су врло често насилници деца, снахе, зетови, унуци.

Црвени крст је у протеклих девет година урадио четири истраживања на тему насиља над старима, а 32 одсто старијих је рекло да се сусреће са неком врстом насиља. Од тога 11 одсто испитаника је рекло да је то вербално насиље, а 2,4 економско и физичко, наводи се у Црвеном крсту и истиче да су насиљу у готово свим облицима више изложени старији са нижим нивоом социјалних активности и они који су функционално зависни и који пате од хроничних болести.

 Избегавање старијих особа да траже заштиту често је последица њихове социјалне искључености и  неинформисаности о институцијама надлежним за поступање у случајевима физичког насиља и занемаривања. Овим пројектом који је подржало Министарство културе и информисања, желимо да  подстакнемо старе особе да насиље више не трпе и да подигнемо свест грађана Лознице да се насиље над старима свакодневно дешава, али и да охрабримо и једне и друге да пријаве насиље. У текстовима који следе сагледаћемо и колико је ефикасан одговор друштва на сузбијање и санкционисање насиља као и облике превенције.

Суочавање

Светска здравствена организација дефинише злостављање старијих особа као “појединачни или поновљени чин акције или уздржавања од деловања који се догађа у међуљудском односу заснованом на поверењу, а који изазива бол или узнемирење старије особе”. Злостављање старијих је свака акција у неком односу поверења која доводи до повреда или невоље старије особе. Дели се у пет категорија: физичко, психичко, финансијско и сексуално насиље и занемаривање.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (2) – Физичко по мери деце

НАШИ СМО – Бубрези

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )