МАРТА ЖИВАНОВИЋ ИЗ АМАЈИЋА - Казахстанка поред Дрине

Када је дошла у Србију, није знала српски, али га је брзо научила и навикла се на нову средину као да је овде рођена. Каже да су овде људи веома фини, пријатни, а свиђају јој се и клима и природа. Кад се чује са својима, ухвати себе како размишља на српском и треба јој мало времена да се “пребаци” на матерњи језик

Љубав човека одведе понекад у крајеве за које готово да није знао да постоје и није сањао да ће му под неким далеким небом бити нови дом. Тако је живот изрежирао да Марта Живановић, девојачко Јесенгалијева,  у свом Казхастану упозна Жељка из Амајића код Малог Зворника и од пре нешто више од деценије постане становник малог брдског села у Подрињу. Данас је мајка Предрага  који иде у четврти разред и двоипогодишње Викторије, а ради, на одређено време, као наставница енглеског језика у Амајићу и Великој Реци.

За некадашњу Југославију је знала, али није, иако јој је супруг причао о овдашњем животу, могла претпоставити како се живи у овом делу Србије. У старту је себи рекла да ће бити отворена и покушати што боље да  се привикне на нову средину и у чему је и успела. Када је дошла, није знала српски, са мужем се споразумевала на руском, али га је научила и одлично говори наш језик.

Овде се баш много једе

- Пробала сам да сазнам што више о новој средини преко интернета, а док нисам стигла међу људе који причају српски, нисам могла да савладам језик. Овде сам наишла на много разних обичаја, било ми је необично што се неког дана не ради јер је “црвено слово”, мада ми је Жељко о свему томе причао. Све ми је било истовремено и чудно и занимљиво, а захваљујући супруговим сестрама, научила сам све што сада знам. Спремам сва јела која су део српске кухиње, припремам славу и постала сам права српска домаћица - прича уз осмех Марта коју од завичаја дели неколико хиљада километара.

Пре доласка у Србију није пила кафу, што сада чини, каже да се овде баш много једе, а нарочито за славе и слична славља када све иде “по реду” од супе до печења и торти.  Овде је другачији менталитет него у њеној домовини, а људи су веома фини, пријатни и сви желе да помогну, прича она. Разлика је и у времену, у њеном крају, на западу Казахстана, где се Урал улива у Каспијско језеро, готово увек дува ветар, зиме су оштре, а лета врела, док је овде  клима знатно блажа, а посебно јој се допада  рељеф.

- Свуда су зелена брда, шуме, потоци и реке, баш ми се свиђа природа у Србији. Одакле долазим све је равно, а овде ми је било необично када сам први пут дошла и колима  кренули узбрдо у Горњи Амајић, део села где живимо - објашњава разлике ова наставница енглеског језика.

Кад подсећаш на Кинезе

Предаје деци од петог до осмог разреда и много воли свој посао. У граду Атирау, где јој живе бака, мајка и млађи брат,  2004. је завршила студије енглеског језика, а убрзо по доласку у нову земљу почела је да ради, али још увек на одређено.

- Предајем у школама “Милош Гајић” у Амајићу и “Никола Тесла” у Великој Реци. Због деце и обданишта привремено станујем у Малом Зворнику па свакодневно путујем на посао, викендом сам у селу где увек има нешто да се ради, а имамо и малињак. Волим да радим са децом, а у школама сам одлично прихваћена. У почетку сам морала да објашњавам ђацима, а често одраслима, да нисам Кинескиња, на које их ваљда подсећам, и да у Азији живе и други  народи. Ђацима објашњавам и на карти показујем  где је Казахстан причам им о томе како је тамо и њима је то интересантно.  Донела сам национални инструмент домбру, па некада нешто и одсвирам деци и буде нам лепо - каже она додајући да једну земљакињу има у Лозници.

Од доласка у Србију ниједном није ишла у Казахстан. Мада јој се баш свиђа и добро се уклопила у нову средину, каже да јој недостаје разговор на њеном, казашком језику. Њена мајка је долазила да види унуке, а са својима у Казахстану “чује се и види” преко интернета. 

Марта каже да јој је када је дошла у Србију све било ново, људи, језик, култура, обичаји, образовни систем, али се толико прилагодила као да је овде цео живот.  Често, када се чује са својима, ухвати себе да јој треба времена да се “пребаци” на казашки јер одавно размишља на српском.

Т.М.С

Колумна

јануар 12, 2019 306

НАШИ СМО – Избори

Под овим, истим, насловом и скоро под истим датумом прошле године написала сам колумну коју сам повукла и уместо ње, нажалост, написала другу под насловом “Оливер”. Када бих данас, годину дана касније, објавила обе, видели бисмо да у Србији ништа не губи од…
дец 29, 2018 343

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до…
дец 22, 2018 411

НАШИ СМО - Контејнер

На једној од телевизија са националном фреквенцијом, прошле седмице емитован је прилог о томе како изгледа нова канцеларија Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која је решила да цео кабинет пресели на јужни крак Коридора 10, који…
дец 15, 2018 268

НАШИ СМО - Краве

Уколико сте много нервозни, напети, осећате се лоше, постоји решење. Потребно је што пре да одете до прве штале, нађете неку краву и почнете да је мазите. Не, није шала него озбиљна ствар, а мора бити пошто стиже с оне стране баре, односно са Запада. Прочитах да су радници једне фарме у америчкој…
дец 08, 2018 347

НАШИ СМО - Црта

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да без обзира на то да ли ће бити парламентарних избора или реконструкције Владе, он више неће бити министар и да је то његова дефинитивна одлука. Љајић је у интервјуу за Блиц, чије су делове у понедељак пренели сви медији, казао…

Репортажа

јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"