fbpx

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова  “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела толико емоција, романтике, истине и љубави, колико некоме не пође за руком ни у роману. Нажалост, песникиња за вечност, прошле недеље доспела је у све новинске наслове и телевизијске анализе и расправе, али не због тога да би се неко присећао њеног неизмерног књижевног дела, већ зато што  је “струка” одлучила да је, како су многи писали, “протера” из образовног програма за гимназијалце. Викенд је био у знаку Десанке Максимовић и на друштвеним мрежама. Наравно, већина се на фејсбуку се огласила критикујући оне који су изнели овако невероватан предлог, али и државне органе који су ударили печат и ставили потпис на такав документ. Предлог да се Десанкина збирка “Тражим помиловање” премести из програма за трећи разред средње школе зато што “не одговара поетском духу епохе” изазвао је бес код већине, али и неверицу да “тамо неко” креира мозаик школског плана тако што ће зарад “убацивања” једног песника у програм “избацити” некога другог, који се “већ поприлично изучава” кроз основну школу.

Оно што смо током короне осетили као нашу врлину, да се ујединимо и помогнемо једни другима, овај пут се поновило, али на сасвим другом “бојишту”. Јединство се поновило у одбрани културе, којом се не “тражи помиловање”, већ на увид “накарадни” програм и онај ко га је осмислио.

Салве критике свалиле су се на Завод за унапређење образовања и васпитања и комисију која је “скројила” предлог новог средњошколског програма, али се огласила и Задужбина “Десанка Максимовић”, која је упутила писма негодовања због те одлуке Министарству просвете, Националном просветном савету и самом Заводу. Ставове Задужбине подржали су књижевници Матија Бековић, Милован Данојлић, Рајко Петров Ного, Љубомир Симовић и други, а разматрајући захтев Задужбине, из Завода су предложили да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би “на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века”!

- Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици трећег и четвртог разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета - поручили су из Задужбине.

Министар просвете, који је раније већ потписао спорну одлуку, овим поводом је ипак изјавио да одлука Завода “није коначна” и да Министарство “неће дозволити да се ни на који начин смањи учешће Десанке Маскимовић у оквиру програма наставе предмета српски језик и књижевност, као и то да је Завод покушао да “преорганизује оно што Десанка Максимовић има у школском систему”, али да је важно истаћи “да је све у процедури и радној верзији”. И премијерка Ана Брнабић је на твитеру написала - Никада се Десанка Максимовић неће избацивати из образовног система Србије. Никада. Тачка.”

Ко је у овом ланцу био погрешна карика, можда ће некада неко прецизно објаснити, али, како год, и овај пут се показало да под притиском јавности могу планине да се помере. Иако у Заводу признају да није уобичајена пракса да се нешто објављено у Службеном гласнику мења, то ће се, како је почетком недеље најављено, ипак догодити, а одлука о повлачењу Десанке Максимовић промењена. Није то помиловање, то је брука, призната од онога ко бруку није смео ни да дозволи.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Срамота

НАШИ СМО - Потрага

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот.

Ево два примера.

Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују свакога дана, на насловним странама многих листова читамо и гледамо оно што је некада било незамисливо, али и у овим, непристојним и вулгарним временима, бурну реакцију и негодовање изазвало је оно што се догодило у јутарњем програму ТВ Прва. Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка МУП-а Србије, и Игор Јурић, отац убијене Тијане и оснивач Фондације “Тијана Јурић”, имали су жестоку расправу о наводном случају педофила политичара. Он је рекао да су, када је спасавање живота његовог детета било у питању, институције заказале на шта је Поповић Ивковићева казала - Ми смо пронашли убицу. Онда је на Јурићево - Зашто нисте пронашли живо дете?, државна секретарка не трепнувши рекла - А, где сте Ви били тада? Шокирани отац је само казао - Како вас није срамота?! Где сам ја био?, и неколико пута поновио - Срам да Вас буде, срам да  Вас  буде!

Може ли нормалан човек наћи објашњење, да не кажем оправдање, за нешто овако? Човеку који је доживео најцрњу ствар која неком родитељу може да се деси, друго људско биће, и то још жена, мајка, каже нешто тако. Превише је и једном, а  то је поновила неколико пута. Које она има функције, којој странци припада, да ли размисли пре него што изговори све, то је њена ствар, да не кажем проблем, али шта је вредно тога да у моменту када немате аргументе да одбраните своје ставове посегнете за оваквом реченицом? Да ли је могуће да смо дошли до тачке где на друге људе, који не мисле исто као ми, који критикују наш рад или рад оних које представљамо, који су из друге политичке опције или уопште нису политички опредељени, гледамо као на најцрње непријатеље против којих је свако оружје дозвољено па и оно најмизерније?! У нормалном свету за изговорену реч се одговара, нарочито ако сте на функцији, па још у служби која треба да обезбеди сигурност сваком грађанину, личну, имовинску, да штити и брани. У уређеном систему нема недодирљивих, нема безгрешних, ко погреши треба да сноси последице. Људски је и да упути извињење, без обзира на то да ли га у овом случају може бити. Ћутање њених надређених, такође, много говори. Одавно смо скренули са нормалних стаза, другачије мишљење се не поштује, не бирају се средства, а најјадније је оно оправдање “и они су то радили”. Зар није циљ нових који дођу да буду бољи од претходника, а не да понављају исте грешке и глупости, и траже таква оправдања? Нетрпељивост међу људима, политичким неистомишљеницима, народима, или, тачније, онима који их воде и трују, па и расама, уместо да нестаје како цивилизација напредује, она се појачава.

Доказ је и оно што се ових дана збива у САД, за неке “обећане” земље и дику демократије, где расизам не да није умро, него тиња и повремено плане као сада после полицијске бруталности која се завршила смрћу Арфоамериканца Џорџа Флојда, у Минеаполису. Горе амерички градови, Трамп се крије у бункеру Беле куће, шаље Националну гарду, војску, уводи полицијски сат, полиција пуца у људе на улицама, не штеди ни новинарске екипе, хаос на делу. Они који су веровали да ће нас пандемија дозвати памети да схватимо вредност пријатељства, загрљаја, хуманости, солидарности били су, изгледа, у огромној заблуди. Себичност, саможивост, бес, незадовољство, све то испливава на површину, негде вербално, негде као физичка сила, али не слути на добро. Уопште.

Они који суде пре него што упознају туђу душу, који се држе онога “ко није са мном, он је против мене” нека одвоје времена и одгледају филм  “Најбољи непријатељи” (The Best of Enemies). Можда промене став и почну живети у складу са оним Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Није тешко, а може поправити ствари. Иначе, стварно сви одосмо у тринаест слова.                                                                            

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Потрага

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Потрага


Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно нестане пред оваквим аферама и скандалима који муче нашу земљу” и још је додала да очекује хитну реакцију као и да се сви укључе у потрагу за Загорком Доловац јер “на њен одговор чека убиство Оливера Ивановића, убиство Станике Глигоријевић на наплатној станици Дољевац, чека Александар Обрадовић из афере “Крушик”, нелегални објекат на Панчићевом врху”.
Успут је подсетила да је пре четири месеца “однела на ноге” републичком јавном тужиоцу “кутије са доказима” о тим аферама али и додала да до данас траје мук из те институције.
На овај перформанс (каква лепа реч из новог српског политичког речника), реаговао је истог дана посланик Српске напредне странке Александар Марковић оценивши да је разлог због којег је посланица Мариника Тепић пријавила Интерполу “нестанак” Загорке Доловац, у томе што “Доловац није тужилац каквог би она и Драган Ђилас хтели”.
А затим је поентирао рекавши да ће “Интерпол имати прилику да види феномен незабележен у целој Европи - брутални притисак на институције који Тепић, Ђилас и други из тог дела опозиције спроводе”.
Е, сад, када вратимо филм само две недеље раније у истој згради где су се ове две претходне сцене одвијале, у Народној скупштини Србије, чућемо сличне реплике, али у обрнутој подели. Дакле, на истом месту шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић објавио је да он и Сандра Божић ступају у штрајк глађу зато што тужилаштво не реагује на фашистичке испаде Бошка Обрадовића и ”пребијање посланика Марјана Ристичевића”. И, упс, он је рекао да су већину тужилаца и судија у Србији бирали људи попут Драгана Ђиласа, који их и данас контролише.
И како ово да разумемо, да ли Марковић није пратио на Мартиновићевом часу или Мартиновић није био у Скупштини када је његова посланичка група гласала за реизбор Загорке Доловац 2015. године. Или му је, можда, свежије у памћењу остало да 2009. године као заменик посланичке групе Српске радикалне странке није подржао њено именовање као што није ни његова будућа Српска напредна странка. Али, вратимо се још једном у 2015. годину у дан реизбора, због три интересантна момента који и данас повезују актере ове приче. Дакле, тог дана за Доловчеву су гласали и власт и опозиција, само није Марјан Ристичевић. Није, међутим, тај реизбор прошао идилично како се из констатације о јединственом гласању да наслутити. Остало је забележено препуцавање на тему како вам је сад добра, а пре није била и обрнуто, али први пут тада је споменуто (Борко Стефановић) да је Загорка Доловац нагло заћутала “пре три године после вербалног напада министра Небојше Стефановића”. Тадашњи министар правде Никола Селаковић сложио се да се Доловчева није појављивала у јавности три године, али у време док је на власти била Демократска странка. Он је приметио и да је она “први Републички јавни тужилац који је издржао пун мандат”.
И шта из свега овога можемо да закључимо - да је тајна њене дуговечности на челу Тужилаштва у невидљивости или у добром стомаку који може да издржи сваки притисак? Било би добро да се потрага за госпођом Доловац успешно заврши да чујемо од ње да ли је успела да заштити Тужилаштво од политичких притисака како је најавила на почетку првог мандата и да ли је могућа независност те институције ако избор тужилаца зависи од политичке воље посланика.
Сад, можемо се и спрдати на тему потернице за тужитељком, можемо се и правити да је све ОК, а можемо, на пример, и да кренемо у потрагу за одговором на питање зашто смо постали земља хибридног режима. У преводу - имамо све институције, а као да их немамо.
Шта би с њима?

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

НАШИ СМО - Да луд полуди

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање


Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа Броза Тита, онда деветог, који се слави као Дан победе над фашизмом, па све до последњег, 31. маја, који у календарима догађаја из прошлости подсећа на 1889. годину када је град Џонстаун у америчкој држави Пенсилванији збрисан таласом воде из порушене оближње бране и у тој несрећи живот изгубило 2.200 људи, можемо се и сами уверити да је овај месец кроз историју увек био препун дешавања, лепих, али и ружних. Ових других било је, чини се, нешто више последњих година, не смемо заборавити 2014. када су нас задесиле незапамћене поплаве и чије последице још увек исправљамо, али овај мај бих да запамтим, ипак, по неколико лепих догађаја.
Иако нам се можда чини да је ванредно стање због коронавируса одавно иза нас, због чега смо се поприлично и врло брзо опустили и вратили старим животним навикама, не би ваљало да заборавимо да се то догодило управо у мају, тек пре који дан. Многи су се у ове две недеље вратили своме послу, обданишта су прорадила, отворени кафићи, бутици, болнице се враћају нормалном режиму рада, враћа се живот у нормалу. Тачно је и то да нас и даље узнемиравају дневни извештаји о новим оболелим или преминулим од ковида-19, али баш зато треба појачати дозу личног стрпљења и постепено кидати окове који су нас стезали од средине марта. Баш зато треба размишљати о лепим стварима које су нам се десиле протеклих дана и полако слагати талог заборава на све ружно чега се не треба ни присећати. Овај мај ћу покушати да упамтим по лепом, разлога за то има више, а поменућу само оне најдраже.
Почетком месеца сам сазнао да ми је другар победио корону и да је на заслуженом опоравку у Немачкој, где га је и задесила болест. Огласио се на друштвеним мрежама у свом маниру - духовито, кратко и јасно, са неколико фотографија бањског лечилишта где је на рехабилитацији и на то добио гомилу коментара, поздрава и жеља за што бржим опоравком и скорим враћањем у завичај. Други пријатељ с којим се дружим већ скоро пола века, после годину дана крчкања објавио је своју прву књигу, збирку песама, и то баш у овом месецу и баш на свој рођендан. Лепши поклон, који је тог дана стигао из штампарије, није могао ни замислити па је и славље било двоструко јаче. У маниру протеклих времена, слично гесту из 1999, када су над Србијом летели НАТО авиони, тако смо и ову “коронаситуацију” искористили да у његовом музичком атељеу забележимо детаљ атмосфере и осећања у једној заједничкој песми. Није то песма за певање на стадионима, али ће нас подсећати на време карантина, забране кретања, невиђање с најмилијима и скривање испод маски и рукавица. Поред брата, у мају још неколико драгих ми људи прославља рођендан, а један од њих је и онај “што није дугме”. То је већ озбиљан лик, права момчина, који ће следеће године ући у свет матораца и свега онога што доноси статус пунолетног грађанина. Том младићу смо пре седамнаест година његови родитељи и ја одабрали име, које му баш “стоји” и које с поносом носи. У међувремену је израстао у чврстог спортисту на рукометном терену, вештог јутјубера, вредног гимназијалца и пристојног дечака. Тата и мама му, такође у мају, прослављају две и по деценије брака!
Ето, због оваквих људи и догађаја, ни један мај ми не може проћи у заМАЈавању око неких пролазних ствари, око анализе да ли је корона плод људског мозга или не, да ли се вакцине морају схватити као спас за човечанство или као опасност, да ли је озонирање крви представила струка или бизнисменска моћ, ко је први почео и због чега штрајк глађу испред Скупштине, имамо ли довољно времена да се припремимо за најављене изборе, да ли ћемо добити “оних” сто евра и хоћемо ли ићи на море, било које, макар и црногорско, и поред свега што се тамо дешава и тако даље и тако ближе. Овај мај желим да памтите по лепом, а надам се да и ви за то имате разлога.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Да луд полуди

НАШИ СМО - Сто евра

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 08, 2020 41

НАШИ СМО - Миш и мачка

Свих 250 посланичких мандата верификовани су у понедељак, 190 присутних положили су заклетву и отишли кућама да сачекају исход политичког договора ко ће се придружити власти, а ко ће спасавати част демократије глумећи опозицију. // Сад, неко ће рећи да је ово…
авг 01, 2020 332

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре, нажалост, имаш велику породицу, али нису…
јул 25, 2020 1171

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1121

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"