fbpx

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом случају алтернативни путни правац, где год кренули из зграда са десне стране Улице Светог Саве, гледано од Вука. Пођем прво на главни улаз, нема шансе. Пут је потпуно непроходан. Мајстори су поскидали тротоаре и кренули да скидају и асфалт. Значи, морам на задњи улаз. Али како да изађем када је човек паркирао аутомобил на корак од врата. Брига њега, нису његова врата нити је његова капија. Искобељам се некако једва обуздавајући бесну жељу да му лупим нечим по хауби и онда кажем себи - контролиши се, ово је тек прва препрека коју си савладала. И лево и десно, исто те чека. На све стране аутомобили  бахатих возача и нигде никог ко би их спречио у томе. Извалили су сваки стубић који им је сметао и запосели  сваки сантиметар који су могли. Идем и рондам пазећи да се не спотакнем на катакомбама јер се из оправданих разлога плашим пада. Срећем комшије, ћутимо и одмахујемо главама, шта више да кажемо. А мене још и срамота, осећам се као лажов. Свима сам рекла да ће нам средити тај једини излаз у свет пре него што мајстори уђу у улицу са машинама. Часна реч, распитивала сам се и као новинарка и као грађанка. Рекли су “биће, биће”.

Ми, дакле, идемо и ћутимо, а у сусрет нам иду управо они што су негде углавили свој аутомобил и гласно коментаришу како је све ово срамота - центар града, а баре веће него у њиховом селу. Да, наравно. И мрак је много гушћи него у вашем селу, јер нама су исекли улично с предње стране улаза пошто се поставља ново осветљење, а са задње стране никада нисмо ни имали светло. Али, осим станара из двојке,  имали смо избор па смо што због рупа, што због мрака избегавали тај приступ. Сада немамо избор.

За који дан овим путем ће деца у школу, хоће ли родитељи да дежурају на уласку у парк како би безбедно стигла до куће по мраку или ће нешто старијој деци забранити да увече излазе из куће? Шта ће бити ако нам, не дај боже затреба снитетско или ватрогасно возило?  Не верујем у теорије да наш кварт кажњавају због ранијих протеста када су се грађани побунили против идеје да се у парку изграде паркинг-места. Биће да је реч о олакој површности оних који су плаћени  да предупреде такве ситуације и нашој грађанској отупелости. Уместо да постављамо захтеве, дошли смо у ситуацију да се на друштвеним мрежама бранимо од хејтера које баш брига и за посечена стабла и за смрад из канализационих цеви који нас гуши у становима, што нам кроз прозоре улећу бубе са заражених и неорезаних крошњи, што од грања не видимо семафоре. Исто ме нервирају и они који кажу да ћемо имати најлепшу улицу у граду. Као да ћемо је удавати. Мене брине да ли ћу умети да се безбедно паркирам или испаркирам са паркинг-места под правим углом у иначе прометној улици, да ли ћу моћи због издувних гасова да држим отворен прозор, да ли ће нам аутомобили појести оно парче тротоара. Имам право на бригу, ја ту живим. И то нема никакве везе са мојим политичким убеђењима. Зато ми није јасно зашто се људи који деле исте бриге пецају по друштвеним мрежама на ситне и непринципијелне провокације уместо да се суоче са блатом и мраком који ће трпети наредна три месеца или било којим другим проблемом који им загорчава свакодневни живот, а може да се реши без по муке.

Просто је, једна од силних машина која је већ испред куће нека зађе иза куће, нека се те рупе изравњају, а пут наспе први пут после десет година (најмање), пар светиљки и да се људски договоримо хоћемо ли да и даље живимо у брлогу или смо кадри да водимо одговоран грађански живот. Да питамо и будемо питани пре него што нас снађе нека невоља. После је касно.

Стабло је већ пало.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бубрези

НАШИ СМО - Танго

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и увелико се, уз мирно гледање  у очи, продаје знате већ шта уместо бубрега.

Био сам на Текеришу, на обележавању 104. годишњице Церске битке, и питам се шта би они, који су пре једнога века стали на пут вишеструко јачој сили, рекли да могу да виде и чују  своје потомке. Није ме лако изнервирати, али, брате, све ово што слушам и гледам ми затеже нерве. Тера на помисао да су наши преци имали кичметину, образ и јасан став шта хоће, шта неће, а да нам се последњих деценија та кичма претворила у крхку гранчицу.

 Ми смо за проучавање како просто гутамо свако објашњење, сваку информацију, а да је готово нико, или тек малобројни, обради, сагледа па тек онда закључује. Ко ће да размишља, сећа се шта је било пре не деценију, или годину, неки месец, него дан. Исти људи данас вам говоре једно, а сутра нешто апсолутно друго и све пролази. Легнеш са уверењем да је нешто бело, кад устанеш, оно црно. Кажеш себи, то је то, схватио сам, кад сутра све обрнуто. Оно што је данас права одлука, прави избор, једино решење, сутра је недопустиво, најгоре могуће, погубно. Данас помислиш да си на правом путу, да си патриота прави, а сутра си, ако задржиш такав став, заблудела овчица, издајник, скренуо са правог пута. Од разграничења, подела, унутрашњих дијалога, потпорних зидова који се обрушавају, већих примања, митова, будућности наше деце, историјских одлука, споразума, договора, притисака, подршке, забрањених концерата због наводних песама, или изјава од пре више од две деценије, сталног потпиривања нетрпељивости између народа некадашње заједничке државе, пуца глава. Можда људи несвесно укључе одбрамбени механизам и пред огромном количином опречних информација, једноставно мозак ставе на “офф” и утеше себе оним “ко да мене неко нешто пита”. Људи са “мишљењем” и “ставом” има на фејсу где обитава гомила “револуционара”. Ту се помињу “уср… мотке” и слична помагала за решавање проблема, знају сви одговори, све “завере” и слично. Ето, изби “револуција” због сече стабала у Светога Саве, маса шокираних, љутих, али колико их  је стало пред неко стабло да спречи сечу, тражи објашњење, натера надлежне да му дођу пред ноге и објасне шта се и зашто ради? Тај фејс је место бенингних “револуција”, где се неки “изјуначе” и осете да су “овима рекли што нико не сме”. Често са лажних профила. Самозаваравање. Чујем човека неки дан, а прича о екологији, “не могу да кажем шта  није добро јер ће ми рећи да сам против”?! Да ли је нормално да смо сви за?! Шта је лоше нешто оправдано и аргументовано критиковати, или заслужено похвалити, рећи “попу поп, бобу боб”, куда то води, да виде како возач јури левом страном пута, а путници  ћуте да их не избаци напоље?! Кога брига.

Ето, сада ће  Задруга 2, ко ће  мислити о “колевци српства”, теме ће бити нека нова Кија, Слобо и сличне “звезде”. Пусти  Дечане, Грачаницу, српске енклаве, има ко мисли о томе. А ако буде тај референдум, укључиш ТВ  чујеш шта је исправно и гласаш. Ако буде боље, поносан си јер си добро “одлучио”, ако надрљамо ниси крив, тако ти рекли “они одозго”. Савест чиста, гледаш ријалити и љутиш се на све. На изборе не идеш, “политика те не занима”, али помињеш мајку сваком политичару, и од ових и од оних. Статисти смо у сопственом животу. Да су они с Текериша рекли не можемо против те силе, а јесте била голема, него чекали да други реше њихове судбине, и само псовали краља, цара и све редом, не би нас било. Или су знали где им је граница достојанства испод које неће ићи и истрајали.

Предуго сагињемо главу, увек орни да сплеткаримо, гунђамо,  а никако да се издигнемо изнад менталитета раје. Нико нама није крив, ни Америка, ни Енглеска, ни Јанко ни Марко, ни власт ни опозиција, криви смо сами што смо се предали лажући себе да “нас нико ништа не пита”. А и кад нас питају, или ћутимо, или аминујемо. Зато нам деценијама, сви редом, и продају оно уместо бубрега.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Танго

НАШИ СМО - Олуја

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв ејда” и “YУ рок мисије”, до разних хуманитарних концерата и рокерског поклича “Мир, брате, мир!” с почетка деведесетих, али и касније - било је безброј.

Ова пракса пољуљана је пре пар дана када је Бајаги и “Инструкторима’ отказан концерт у Карловцу, планиран за “Дане пива”, почетком септембра. Забава је окована политиком и уместо пружања задовољства публици, на сто су бачене забране, зашто не рећи и параноичне мржње према свему што има везе са Србијом, овај пут под притиском бранитеља Хрватске, којима је засметао Бајага. Момчилу је отказано гостопримство, али то је само један одраз реалности и ситуације која дневно кључа између Србије и европске Хрватске. Као што рекох на почетку, рокенрол и рокери и у овој баљезгарији су успели да се издигну изнад муља. Бајага није много коментарисао потез “комшија”, његов менаџер је изјавио да концерт није ни био званично заказан, док су момци из хрватског бенда  “Хладно пиво” храбро и достојанствено јавно одбили да буду замена једном од највећих поп-рок састава из времена бивше Југославије. Бајага је само поздравио потез “Хладног пива” и рекао да су то учинили “шмекерски и колегијално”, као и то да би у обрнутој ситуацији и он исто поступио. Свој коментар на овакав потез момци из “Хладног пива” изнели су кратко, уз Бајагину песму “Ово је Балкан”. Ко је није чуо, нека је послуша. Подсећам да су ова два бенда заједно наступала још 2012. године на “Гитаријади” у Зајечару, где нико није помињао националну или било коју другу врсту припадности учесника. Напротив, бенд “Хладно пиво” стекао је нове поклонике и тај број и данас расте, не само међу публиком у Србији већ и у региону, где се нормални људи добро разумеју и које музика још увек спаја и не мотивише за било каква ратовања. Дан после скандалозне одлуке организатора “Дана пива” у Карловцу, огласили су се и домаћини београдског “Бир феста” позвавши и Бајагу и “Хладно пиво” да наредне године заједно наступе на тој манифестацији.

Са друге стране, да све није тако црно, доказано је у Пули, где је Бајага певао у Пулској арени, само два дана после “отказа” за Карловац. Као да није иста држава, или је, можда, “отказ” и имао за циљ да “пољуља” први Бајагин концерт у Пули после три и по деценије успешне каријере. Концерт је отворио песмом “Римљани” (“И све је више варвара, а све је мање Римљана”), а Пуљани га дочекали буром аплауза.

Биће да је опет политика дубоко заглибила своје прсте а можда је све ово само наставак приче у фазону крилатице “за танго је потребно двоје”, настале још у америци педесетих година после објављивања забавне хит песме “Такес Тњо то Танго” (Пеарл Баилеy). Подсећам да је ту реченицу у априлу ове године у Скопљу изговорила хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјављујући да Хрватска “има испружену руку за дијалог” са Србијом и да ће наставити да се залаже за чланство свих држава југоисточне Европе у ЕУ. Она је тада коментарисала узавреле односе две државе настале након што је Хрватска прогласила српског министра обране Александра Вулина персоном нон грата, на шта је српска страна узвратила истом мером према хрватском министру обране Дамиру Крстичевићу. Чини се, лудилу никада краја, а свима нам је, као, исти циљ - мир и боравак у ЕУ. Танго ми одзвања последњих дана у глави више као каква ратна корачница а не као позив на плес. Одзвања и у изјави председника Србије да ће понудити решење за КиМ, ако буде пронађено, као и да ће се о том предлогу изјаснити народ и бити “врховни судија”. Рече Вучић “За танго је потребно двоје, не зависи све од нас, радићу сваки дан и борићу се сваки дан, да некакво компромисно решење пронађемо. Ако га пронађемо понудићу га народу, нека народ каже да ли жели или не и народ ће бити врховни судија’. Изгледа да нико ништа не може да реши без народа, али проблем је што неко игра коло, неко оро, неко валцер, а неко танго. Где ћемо ухватити заједнички корак, нико не зна. Чак је и рокенрол постао “непоуздан”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Олуја

НАШИ СМО - Шта ће нам море

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Олуја

Војна делегација САД, војна делегација Израела и војни изасланик Црне Горе на Книнској тврђави док небо над њима прелећу авиони са Давидовом звездом, једина су новина у фолклорној кореографији хрватског слављења војно-полицијске акције “Олуја” која је трајала од 4. до 7. августа. Све остало је исто, иста реторика, исти Томпсон  у мизансцену. Са наше стране, иста јадиковка несхваћене жртве. И док у хрватској (“Вечерњи лист”) присуство три стране војне делегације узимају као “симболичан чин међународног признања етичкој неупитности војне операције “Олуја” којом је Хрватска постала суверена држава у својим границама”,  хрватски историчар Горан Шарић објаснио је на свом ФБ профилу зашто никада није био на прослави “Олује”.

- Шта је точно повод за славље “Олује”? Протеривање 200.000 људи са њихових огњишта? Спаљавање тисућа кућа, пустошење села? И то са простора из којих се Хрватска увијек демографски опорављала и пунила, а који је данас кад је исељавање веће него икад, потпуно пуст. Ако се већ прославља што су српска села у Крајини опустјела, зашто се не славе празна хрватска села по Славонији? Ако се слави отимање српских кућа, зашто се не славе и све оне куће које су Хрватима одузеле банке. Очигледно је да хрватске тзв. политичке елите које се сваке године насликавају попут старлета на Книнској тврђави не могу народу понудити ништа више од србофобије, ни данас, 23 године од како Срба више нема. А кад видим како народ здушно поздравља 30 година старе авионе Ф-16, онда схваћам да боље политичаре нису ни заслужили. У држави којој се све распада, они купују авионе који ће док уђу у редовну војну употребу, бити стари више од 35 година. Хрватска је као дјевојка која нема зубе, а задње паре даје за уградњу силикона.

Ако вас интересује шта је још рекао овај историчар, лако ћете пронаћи на интернету и верујем да би сваки слободоуман човек са обе стране потписао те редове као што се и сваки пристојан човек овде већ годинама пита колика треба да буде историјска дистанца да бисмо добили одговоре на сва заташкавана питања  у вези са “Олујом”, тајним преговорима, јавним спиновима, злочинима без казне, Аркановим отмицама и злостављањима крајишких избеглица тзв. војних обвезника, али и о нечињењу наше државе да прогнани добију пристојну сатисфакцију. Од  статуса цивилне жртве рата, судбини 800 несталих, незаконито одузетој или узурпираној имовини, застрашивању повратника (од око 130.000 регистрованих повратника српске националности, у Хрватској остало да живи само 38 процената, а у Србију се вратило чак 45 одсто) хапшењима чим пређу границу, ускраћивања свих елементарних услова за пристојан грађански живот, до недоступности предратне документације која им је потребна да, на пример, регулишу радни стаж.

Па ако је “Олуја” у којој је протерано више од 280.000 Срба, а убијено или нестало више од 1.850, “највећа војна побједа у историји Хрватске”, онда нека јој на част заједно са орденима за Готовину и Маркача, који су у Хагу оптужени, па ослобођени због злочина над цивилним српским становништвом. Исто важи и за официре са Книнске тврђаве.

Оно што два народа  може одржати у животу, ваљда је јасно свима, сигурно није потхрањивање међусобне мржње, она је потребна онима на власти јер, како рече историчар Шарић, “тек кад задњи млади човјек сједне у аутобус за Ирску, (а тај дан није далеко), тек тада ћете схватити да се србофобија не маже на крух (или хљеб) и не сипа у трактор. До тада, сретна вам прослава Олује!”

Да, то важи и за наше сузе над “Олујом”. Све док се не суочимо са “историјском дистанцом” и док и последњи прогнаник из Хрватске у “привременом смештају” не добије цивилизацијску сатисфакцију за патње са којима живи више од две деценије, неће му помоћи ни приредбе ни комеморације, ни високи тонови, него одговорна држава која ће штитећи њихов интерес, заштитити саму себе.

И од себе и од других. А све нас од губитничког менталитета од којег смо озбиљно оболели.

Зорица Вишњић

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јул 20, 2019 123

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис.…
јул 15, 2019 343

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу, а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на том, иначе, фестивалу, траје пар минута и…
јул 06, 2019 847

НАШИ СМО - Друг

Уђем пре неки дан у радњу с намером да купим сасвим други производ од оног који ми је привукао пажњу. Наиме, рафови су на три корака један од дугог и немогуће је да не приметите оне преко пута вас. Не мислим само на производе, мислим на купце пре свега. Дакле, преко пута су изложени купаћи костими,…
јун 29, 2019 1475

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су…
јун 22, 2019 1231

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината. Запослени би…

Репортажа

јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"