fbpx

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати” све до понедељка. Срећнијих година многи Лозничани би још данас поподне разапели шаторе у Тршићу, на Гучеву или неком другом излетишту, тражећи дебелу хладовину и близину потока, док би други редили прасенце за сутрашњи пикник у Троноши или на Видојевици. Памтим ту шумску стазу од Доњег Добрића, преко Парлога, до видојевичког друма, колону фамилије која уз шалу и песму корача планином, бришући укаљане ципеле о свежу маховину. Крај друма се постављао ражањ, камперске столице и сточи од гајбица пива, а са радија на батерије орила се музика. Са ове дистанце, као да је било у неком другом свету, међу другим људима и времену ни близу данашњем. Овог четвртка уместо уранка и Првог маја дочекујемо седми корона-викенд-карантин, па како нам буде. Кажу да их више неће бити, а ми се надамо и чекамо да поново почнемо да живимо нормално.

Не кажем да су ни протекли првомајски празници били за медаљу, али могао се пронаћи понеки у “старом фазону”, с пријатељима, породицом, на излету, на путовању или само у одмарању од радних обавеза, чему и служи тај празник, један од омиљених на нашим просторима. Оне друге не треба ни помињати, али ни заборавити, барем због поређења са неким попут овог маја или неког који нам следи у годинама које су испред нас. Ето, ако се окренемо две деценије уназад, у ове дане преживљавали смо бомбардовање. Тај 1. мај 1999. године прекорачио је тек два и по сата од поноћи а онда је у Београду бомбама засута зграда Генералштаба Војске Југославије и зграда савезне полиције, док су пројектили НАТО алијансе падали и на Врачар. Стари мост у Трстенику је срушен и погинула је једна особа. У близини Призрена погинуло је девет људи а тешке телесне повреде задобило њих тридесет. На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус и погинуло 47, а рањено 16 особа, гађани су предајници код Шапца... и тако даље, и тако даље. У хроникама НАТО бомбардовања пише да су првог маја ослобођена тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу, али САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено. Наравно, Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

Овог пролећа смо имали глобалног непријатеља, имала га је планета и знала му је само име. Ковид-19 је све што смо знали о ономе од кога смо се скривали сваког дана од пет поподне до пет ујутру, а викендима знатно дуже. Тај нам је свима задао огромне жртве, прекинуто је на хиљаде живота, а ми, скоро немоћни, кидисали смо против њега маскицама и гуменим рукавицама. Жртве су жртве, али, како се често могло чути ових дана на улици, до сада смо барем знали против кога ратујемо, због кога гинемо, док смо данас препуштени извештајима медицинских стручњака и мерама власти које се неким другачијим “оружјем” боре против неумољиве короне. Ментални склоп је већ пренапрегнут, рече један наш суграђанин и ускликну ПОПУШТАЈТЕ! Очекујем да ће после теретана, фризерских и козметичких салона, ускоро и све друго профункционисати и да ћемо наставити тамо где смо се саплели, сада већ тако далеког 14. марта. Попуштања ће бити, али до опуштања, потпуне релаксације од свега што нам је грчило стомак ових дана, проћи ће још пуно.

Свашта се дешавало код нас на 1. мај, само су раднички протести ретки. Ваљда је у тој области све ОК. 

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Украдено пролеће

НАШИ СМО - Вера

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне.

Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани као створени за шетњу, чини се никад лепши, а ми у солитерима спаковани једни другима изнад главе, можемо да “хватамо” ваздуха и сунца само на тераси. Ономе ко има пред собом безброј пролећа лако је, ономе ко их има још само неколико ово је украдено. Заувек. Тако се наместило.

Мом уху навикнутом да булеваром тутње возила и ноћу и дању посебно слух “пара” заглушујућа тишина. Пробудиш се ујутру, а тихо толико да се забринеш да ниси ноћас оглувео, мајку му, а онда пуцнеш прстима и видиш да ниси глув него је глуво све око тебе. Како одмиче дан, то се мења. Одеш да “прошеташ“ терасом и конташ да су и комшије окупирале своје терасе. ^ујеш како мали комшија испод тебе малтертира оца да сабирају од један до десет. Навалио клинац, мада до школе има још две, три године, али кефало је, хоће да учи, а не мора. Врда тата, после ћемо, тамо-овамо, мали навалио. Комшиница два спрата више у самоизолацији 28 дана. ^им је температура одскочила, она се из собе изоловала на балкон. Не само њен, него и суседни солитер повасцели дан слуша њено акулање “преко жице”. Сви знају да је Драган оздравио и сада је добро, да Милена неће ове године доћи из Швице, а да је Миленко нашао добар посао. Знају и да она по цео дан чита, гледа телевизију и да јој уопште није досадно. Весела нека госпођа па осим што воли да телефонира, често и пева. Репертоар није баш познат, ваљда евергринови из њене младости. Они испод, на десној вертикали наглуви па кад изађу на терасу само грми. Муж прича као на разгласу, а жена нешто тиша. Делује да имају у гостима комшије са спрата и да колективно крше не само забрану окупљања више од две особе, има их бар четворо, него и излазе из стана иако сви броје по више од 65. Сад, оно под истим су кровом па нисам сигуран како се то гледа. Технички нису изашли из куће, а опет и јесу. Има у згради деце, али много су гласнији ови старији. Ваљда их ове само и остале изолације, па полицијски сати већ излуђују.

Сад још ова струка и “струка” почела да најављује попуштање мера, те сат дуже за шетњу, те старији после више од месец дана кућног притвора могу три пута, еј, ТРИ пута, седмично у шетњу по пола сата, 600 метара од стана. Како ће надлежни утврдити ко је отишао даље од 600 метара контам, али не како ће знати да ли је пензионер из куће истрчао у 18 х, или стварно “мало пре”. Можда могу свакога поименце да прате преко оних сателита што у колони прелећу ових ноћи преко нас. Техника је то. Видећемо већ. Каже струка треба издржати још неколико дана па ће бити боље, почеће да раде занатлије па и ресторани, мада не кужим ово друго, како ће људи седети, два метра између гостију и столова, конобар им добацује тацне, шољице, чаше и флаше, а срчу кафу и пиће кроз маску?! Сви чекају попуштање, а неки упозоравају да не смемо дозволити опуштање па немам појма како то двоје иде заједно, да попустиш, а да не се опустиш. Једино ђаци могу да се опусте, рекао министар - нема повратка у школу. Распуст одсвиран у марту, лоше стране показаће у септембру, али о том-потом. Како смо се показали, црту ћемо тек подвући. Неки су се одморили како нису одавно, неки су радили као да пандемије нема, можда и више, неки схватили да није лоше седети код куће а “радити”, оне на државним јаслама глава није заболела, плата цела, а не раде, док ће приватни сектор тек видети колике је ожиљке оставила корона.

Посебна тема остаје (не)логичност неких уведених мера, супермаркети у затвореном раде, пуни купаца, пијаце на отвореном затворене већ првих дана, пензионери у куповину у цик зоре, а нису могли од 18 до 21 х, на пример, ваљда корона дуже спава, шта ли већ. Било је тога, али је најважније да се пошто мере мало попустимо, сувише не опустимо па онда Јово наново. Ко ће опет оволико прати руке…

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈ И...

НАШИ СМО - Вера

НАШИ СМО - 2020!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Вера

Ками је писао да куга брише јединственост било чијег личног живота и да је отуда бесмислено истицати своју  муку. Ваљда и корона тако. Нећу ни ја о својој  муци, тим пре што она произилази из сведочења о мучењу неког ко то подноси достојанствено, па би истицање моје муке у односу на ту муку било сасвим непристојно. Осим тога, мој бунтовни дух никада није достигао ону мудрост из молитве Св. Августина “Боже, дај ми снаге да прихватим оно што не могу да променим, храбрости да променим оно што могу и мудрости да разликујем једно од другога”.

Признајем, ко успе да савлада ту вештину лакше се пробија кроз живот. То вам је као она - можеш да бираш да будеш срећан или да будеш у праву. Не морам да будем у праву, али не бих могла ни да нађем мир у трпљењу без вере да то тако треба. Зато, Богу хвала што још немам 65. Да имам, не знам шта бих. Можда бих писала отворено писмо, као и многи други ових дана, указујући да и изолација убија као и вирус, али не одмах, него одложено и да за нека стања не постоје респиратори. Можда је моја грађанска дужност била да укажем да постоје људи који немају времена да сачекају да прође корона и да њихове године не смеју бити њихов усуд. Да посегнем за аргументом да није исто бити затворен у стану и у кући са двориштем. Да похвалим дозволу за шетњу кућних љубимаца, иако немам свог, али да кажем да и болесни људи као и болесна деца имају исте потребе. Можда вам ово звучи неумесно, али ви сте срећник који није на тежи начин схватио шта значи немоћ пред апсурдом. А, апсурд је да штитите нечије здравље нарушавајући га непоправљиво, а не мора тако.  Ево, сад се појавила воља, па се нашао и начин. Ако се не изјалови, родитељи ће са децом која имају сметње у развоју моћи да изађу напоље у било које доба дана, а и пензионери ће добити помиловање - три шетње недељно по пола сата, до 300 метара од своје куће. Зашто не цео сат, зашто опет мрцварење? Ако је идеја да људи напуне батерије да оснаже имунитет, чему онда ново ускраћивање? И ко је мерио колико шетња треба да траје?

Ова питања темељим на вери да корисно и безбедно могу заједно, да је могуће заштитити здравље, а да се не сроза дигнитет ни грађана ни државе. То, међутим, није исти случај као и отварање цркве за вернике на Васкрс. Не морамо у  храм да бисмо се помолили, ако смо верујући људи онда је наш храм у нама и наша молитва ће наћи  пут у својој искрености. Као и у осталом делу света који је пратио или ће литургију на  најрадоснији хришћански празник пратити из својих домова. Без инаћења и гордости. Ако мене питате, ја бих била срећна да се из наших храмова зачује божански глас неког уметника, имамо их толико. Као Бочелија из празне Миланске катедрале. Знам какве реакције могу уследити, али то ме не брине - “Они су створења која не могу чути музику сфера”. Тако је говорио Ајнштајн о нетолеранцији фанатичних атеиста и религиозних фанатика. 

А, ево сасвим на крају прелепе молитве Иве Андрића коју можемо изговорити данас на Велики петак, или у недељу на Васкрс или било ког загорченог или сасвим обичног дана:

“Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај - пошто од Твоје воље све зависи - да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна. Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прави пут, с пролазним посртањима а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, када нам дајеш искушења. И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком месту, сваким делићем бића желимо”.

Амин.

Зорица Вишњић

НОВИ БРОЈ ЛОЗНИЧКИХ НОВОСТИ ПРОЧИТАЈТЕ НА Лозничке новости, број 631

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - 2020!

НАШИ СМО - Маскирање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - 2020!

Већ смо лепо загазили у ову годину за коју смо пре само три месеца изражавали наде и жеље да нам буде боља од претходне. У тој новогодишњој ноћи, уз пољупце, шампањац, торте и музику нико није могао ни наслутити шта ће нас снаћи већ почетком марта. Док смо изговарали ону чувену – Срећна ти Нова година, пуно здравља, љубави и пара, као да смо је урекли још на самом почетку. Да смо знали барем да додамо оно – пу-пу, да не чује зло, да куцнем у дрво, можда бисмо сујеверјем одагнали ову пошаст што нас сустигну још на првој кривини дугоочекиваног пролећа. Није нам ово прва невољна година, постале се толико честе у последње три деценије да смо се, чини се, већ и привикли на такве. Тек понека, која се омакла и прошла без ратова, економске кризе, девалвације, несташице горива, шверцовања кобасица, маргарина и кока-коле из Мађарске, приватизације или поплава, искоришћена је да се живот колико-толико доведе у нормалу, али, не лези враже, њих је било тако мало и све су ређе. Ко је крив за све то? Судбина!? Виша сила!? Природа!? Не, криви смо ми! Народ који је ову планету схватио као неисцрпан ћуп дуката, као чашу која се не празни, као веш који се не прља и цветну ливаду на којој можеш истресати све смеће које створиш и сву чемер коју из себе проливаш уместо да цвету воде досипаш. Корона је дошла и показала зубе жешће од сваке немани с којом се човечанство до сада сукобљавало. Нема зубе, а откида и месо и душу. Не можеш јој прићи нити је видети. Стојиш и чекаш да је барем случајно млатнеш копљем спремним за бој, као што си навикао. Али, ништа, она је јача и непредвидива. Истина, Земља нас је доста трпела и, што рече пре пар дана наш академик, сценариста, писац и редитељ Душан Ковачевић – „дуго смо разбољевали планету и сад она разбољева нас. Ово је жути картон који нам је планета дала... Зато сада симболично перемо руке, али их сигурно дуго нећемо опрати... За нашу кривицу оптуживали смо краве, свиње, а сада и слепе мишеве... Живот је најопаснији по здравље...“.

После ових речи требало би да нам свима буде јасније где смо, ко смо и какви смо. Наша поколења ће сигурно читати многе књиге у којима ће писати о овоме што сада свет проживљава, гледаће филмове, драме, трилере и хороре, чак и комедије. Неко ће нам се можда и смејати што смо као суманути слушали сваку реч с телевизије и веровали јој више него икоме, што смо носили маске, иако су наша лица много раније била огољена до коске да ли због, страха, послушности, самодисциплине или политичко-страначке опредељености. Оно што један прилог на дневнику може, то ретко која друга сила и приближно чини. Као у време НАТО агресије, када смо у одређеном дневном термину пратили „брифинге“ о бомбардовању наше земље, готово са стопостотном прецизношћу предвиђали када ће се зачути сирене са сигналом за узбуњивање, тако сада, у време короне, свакодневно, у време ручка, око три поподне, седамо пред мале екране и пратимо извештаје лекара, са зебњом ишчекујући бројке од којих се леди крв у венама, али и нове, ригорозније мере, које су прошлог викенда достигле досадашњи зенит. Четрдесет сати нисмо излазили из куће, а какав смо ефекат постигли у спречавању ширења заразе знаћемо данас или сутра. Ако има смисла, онда нека нам што пре кажу да пет дана не излазимо на улицу, па да коначно задамо конкретан ударац том „ковиду“ и решимо се беде. Какав је проблем седети у својој кући у односу на одлазак у вечну кућу? Многи који живе у згради ионако некада не изађу по пар дана ван стана, а и ови из кућа, можда само ради огрева до шупе. Дајте да седнемо мало у кући и „готова ствар“. Е, сад, ако се нешто друго иза брда ваља, па ова пандемија заклања ко зна какве друге „светске завере“, о чему се такође може доста тога прочитати на интернету, онда треба бити спреман на признање да смо сви, мање или више, прихватили игру и то да будемо жртве, што би рекао Никола Маловић, писац из Херцег Новог „лоших ђака и политичара чије руке, ноге и мимику покрећу концима одозго“. Он је у свом посту објављеном прошле суботе, у време полицијског часа поручио да управо то не жели да прихвати и да ће због тога ујутро прекршити ову меру, а не зато што не може да остане у свом дому. Написао је још – „Ред испред банкомата може, а слобода кретања не? То не може. Није куга ванка. Орвел је“.

Без обзира на то да ли верујемо или не у светске завере, у тврдње да је корона измишљена, иако медицинска струка говори другачије, сви заједно морамо учинити да ово што пре прође и са што мање последица и жртава. Оно што свакако можемо - то је да останемо у кући.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Маскирање

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

мај 30, 2020 640

НАШИ СМО - Потрага

Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно…
мај 23, 2020 231

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа…
мај 16, 2020 400

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 508

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 646

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…

Репортажа

јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"