fbpx

НАШИ СМО - БРУКА ИЛИ ЗЕМЉА ФАЛСИФИКАТА

Verica„Не желимо да живимо у лажној држави где све може да се фалсификује“- рече пре неки дан премијер Србије поводом доношења одлуке о поништењу мале матуре. Не желимо ни ми, али ето живимо у земљи у којој је спорна и диплома првог човека Србије, у којој министар просвете није на платном списку државе већ приватног универзитета, у земљи у којој је све на продају, у којој се продаје бубрег да би се преживело па нам читава прича око крађе и продаје тестова за малу матуру дође као скоро очекивано. Ископирани  тестови из матерњег језика и математике које је радница штампарије изнела у грудњаку коштао је од две до девет хиљада динара, незванично, у Лозници се продавао на пијаци по цени од три хиљаде динара. Тест из матерњег језика био је нешто јефтинији. И тако, матура је оборена, децо џаба сте се „стресирали“, џаба преписивали, само нисте џаба учили  јер су ваши родитељи то скупо платили, а неки други паре бацили на копиране тестове. Пуј пике - не важи. Спорења око тога да ли је ово једино исправна одлука ће и даље бити, јер свако има право на своје мишљење. Међутим, сви се слажу да се два та ујдурма као и беспотребни трошкови око поновљеног теста из математике могла избећи само да је министарство слушало глас јавности који је упозоравао да су се и тестови из матерњег језика могли купити на улици. Да власт чује и види народ и чита оно што се у појединим штампаним медијима могло прочитати, сазнала би да су се и прошле и претпрошле године појављивали ископирани  тестови за малу матуру што је истрагом и потврђено. Код раднице „Службеног гласника“ пронађени су и спорни прошлогодишњи тестови за малу матуру. Да се ове године није толико таласало, да глас јавности није био толико гласан, министарство би се опет правило глуво а крадљивци би задовољно трљали руке па би догодине опет, по оној народној, Јово наново, са новим еланом прионули на овај уносан сезонски посао. И сада када је крађа откривена, у министарству перу руке од одговорности, јер, како кажу, све што се десило, десило се ван Министарства просвете и све што је министарство требало да учини је учинило. Не признају командну одговорност и,  како кажу, надају се да ниједном ученику неће бити причињена штета због одлуке о поништењу мале матуре, а заборављају оно најважније, да је штета од свега што је претходило овој одлуци већ учињена и да је ненадокнадива. Младе генерације којима су  данас информације доступније много више него што су својевремено били  већини чика и тета која сада седе у Министарству просвете и кроје њихову судбину, већ су одавно схватиле у каквом друштву живе. Крађа тестова са мале матуре дође им као још једна поука у животу, додуше сувише болна за оне младе људе који се ослањају на своје знање и који желе да само својим радом и трудом остваре своје животне циљеве. Надамо се да су они у већини и да их брука око мале матуре неће поколебати. P.S. Кажу да је оставка питање личног односа према одговорности из чега произилази да је тај чин доста еластичан. Искуство нас учи да је српским министрима, садашњим а и оним бившим, оставка  непознат појам. Верица Мићић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ОЛОВО

SassaПре појаве телефона, мобилне телефоније и интернета, вести су дуго путовале па су људи касно сазнавали за догађаје. Данас се малтене кад неко кине у Кини, то одмах зна у Америци и тешко да било који иоле озбиљан догађај може да остане ван домашаја нашег сазнања, хтели ми то, или не. Свуда је тако, осим изгледа у земљи Србији где увек има стручњака за откривање топле воде, рупе на саксији и сличних “достигнућа”. Тако су неки тек ових дана “открили” случај “оловне деце” у Зајачи. Да је у питању неки пољопривредник или грађевинац који по цео дан ради и слабо прати медије, човек би могао и да разуме, али није. То су људи који брину о “заштити грађана” и здрављу нашем. Ко је последње две године иоле пратио медије, тешко да му је могла промаћи прича о деци из Зајаче која имају повишено присуство олова у крви.  О Зајачи се писало и причало по свим медијима, али ето нису за то сазнали баш сви. Тако је заштитник грађана тек после добијене притужбе мештана Зајаче реаговао и закључио да су Министарства енергетике и здравља “повредила права грађана јер су пропустила да предузму мере контроле загађености” и  препоручио да Министарство здравља “без одлагања спроведе ново испитивање нивоа олова у крви код деце у Зајачи”. Ону контролу коју је требало обавити још у јулу прошле године. Да ли је могуће да он за овај проблем није знао раније? Онда  се огласила министарка здравља изјавом да Србија нема акредитовану лабораторију која би радила анализе олова у крви деце и најавила контроле у Словенији. Не схватам да ли ми ову лабораторију нисмо имали ни у време прошлог министра, када су анализе, иначе, рађене у Бриселу, или јесмо па је сада нема, као ни да ли је могуће да министарка није знала за децу из Зајаче као ни то да је Министарство здравља са Светском здравственом организацијом покренуло пилот-пројекат “Процена изложености олову у Зајачи”. Можда јој бивши министар није рекао за то. Онда дође и државни секретар омладине и спорта који рече да је реаговао чим је примио мејл о проблему у Зајачи. Лепо од њега што је брзо дошао, али да ли ни он до тог часа не чу за децу из Зајаче? Када се огласио заштитник, онда су и медији поново забрујали о Зајачи  као да је вест потпуно нова, а није.  Зашто се сада најављује долазак стручњака из Министарства здравља када оно није одговорило ни слово на допис из МЗ Зајача послат у два наврата почетком године,  зашто се сада толико прича о деци из Зајаче, да неће можда неки избори, а тада се најбоље сликати са децом и “решавати” проблеме.  Зашто, ако не пре, а оно у последњих годину дана надлежни нису заврнули рукаве и утврдили да ли загађење потиче из ваздуха, воде, или земљишта, да ли је то “историјско” загађење, или последица садашњег рада топионице?  Да се јасно утврди стање и спрече нагађања и прозивке из ових, или оних разлога. Иначе, клинци из Зајаче са оловом у крви и њихови забринути родитељи на контролу чекају готово годину дана и не знају када ће и хоће ли је уопште бити, нити их ико обавештава шта се ради на решавању овог озбиљног проблема.  Све ово дешава се у земљи Србији чији политичари, а и остали фотељаши, воле да кажу како су “деца наше највеће благо”. Шта би било да нису?! Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ

vladoФудбал у Србији  животари без неких изгледа за скорије оздрављење. Репрезентација је остала без пласмана на Светско првенство у Бразилу. Наши клубови у Европским такмичењима једва да могу да прођу квалификације за прво коло, а домаће првенство из године у годину је све незанимљивије и неквалитетније. Године пролазе, а наш фудбал тапка у месту. Исти људи годинама одлучују и не померају се из својих удобних фотеља. А за све то су још и добро плаћени. За неуспехе је увек крив неко други. Шта год урадили нема одговорности. А ко зна, можда би, када би резултати били бољи неко други пожелео њихово место. Е то им сигурно не одговара. Боље је овако. Штитиће своје интересе и кривицу пребацивати на друге. А фудбал нам умире. Сличну судбину доживео је и  ФК Лозница. Некадашњи прволигаш (од 1994. до 1998. године Лозничани су били чланови Прве “Б” лиге) испао је пре четири сезоне из Српске лиге и преселио се у Зону “Дрина” и од тада никако да се врати. Пред сваку нову сезону управа клуба је постављала исти циљ - титула и селидба у виши ранг. Крену добро, стекну чак и завидну предност у односу на ривале, али на крају ништа - неки други клуб  оде даље. И тако из године у годину. Мењају се тренери, доводе играчи са стране, троше велике паре које град издваја за овај клуб, а резултата нигде. Увек је актуелно - покушаћемо поново, титула нам овог пута неће измаћи. А она измиче ли, измиче. И нико у клубу да се бар мало забрине. А и зашто би. Без обзира на резултате лова је сигурна. Лакше је довести играче и тренере са стране и њих окривити за неуспехе. За то време, млади и квалитетни домаћи фудбалери одлазили су у много мање средине за сићу јер за њих није било места у матичном клубу. Стицао се утисак као и да не желе у виши ранг. Све до сада. Прошле недеље завршено је првенство у Зони “Дрина”, а Лозница се коначно окитила титулом и од јесени ће се такмичити у Српској лиги. Велико олакшање за све. Е, баш у овој сезони нико није очекивао титулу. Пред старт клуб је због финансијских проблема био пред гашењем и било је неизвесно да ли ће се уопште такмичити. А онда је дошла нова управа, нови тренер, засукали су рукаве и ето резултата. Није то била нека сјајна игра, мучила се Лозница на већини утакмица, али видела се велика жеља и труд који су сви уложили, а највише фудбалери. Било је то довољно да се навијачи врате на стадион и коректним навијањем помогну својим љубимцима. И шта сада? Српска лига јесте много квалитетнија од Зоне, али играти у овом рангу такмичења без жеље за даљим напредовањем не би било добро за будућност фудбала у овом крају. Најављују челници клуба јуриш на Прву лигу, ако не у овој, онда у наредној сезони и то је добро. Али, мораће много тога да се промени.  Лозничани имају сјајне млађе селекције. Ти млади фудбалери су будућност клуба. Пионири и кадети годинама су чланови Прве лиге за тај узраст, а можда им се ускоро придруже и омладинци. Њима треба пружити прилику да врате Лозницу на старе стазе. Ако тако буде, поново ће Лозница бити клуб који ће окупљати најбоље домаће фудбалере, а сигурно је да ни резултати неће изостати. Не може то одмах, потребно је време да стасају, важно је да добију прилику. В. Ст. Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРОД

Nasi smo - zorica visnjicСлушам јутрос на радију Расима Љајића, увек одмереног политичара, како изражава опрезну наду да ћемо у јуну добити датум за почетак претприступних преговора са ЕУ. И осетим у једном тренутку да мени то више ништа не значи. Нити ћу одлепити од среће, ако се деси тај срећни тренутак, нити ћу бити несрећна због још једног одлагања. Просто, резигнирана сам по том питању. Једино што бих волела, када бих могла, да се изместим из Србије тог дана, да некако избегнем хистерију домаћих политичара, а ње ће, свакако бити, овим или оним поводом. Више ме је изнервирало што је истог дана Влада Србије још једном одложила расправу о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто домаћег производа премашиће у овој години 5,5 одсто, док је јавни дуг већ изнад законом предвиђених 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години. Више од пола републичког буџета иде на плате и пензије, сваког дана без посла остане 640 људи, свака десета особа добија неку врсту социјалне помоћи, а око сто хиљада људи живи испод линије сиромаштва са приходима од 13.000 месечно. Да бисмо се спсли од банкротства неопходне су хитне мере штедње и нове инвестиције, кажу стручњаци. Али, ко треба да поднесе највећи терет рецесије? Запослени у јавном сектору и пензионери? И сад се ломе копља да ли треба замрзавати њихова примања. Наравно да треба, ако на њих иде више од пола свега зарађеног и наплаћеног у земљи, али да ли то треба чинити линерано? И, свакако, пре него што јавност Србије буде обавештена о структури око пола милиона запослених у јавном сектору, висини њихових примања и разним другим погодностима које доноси живот о трошку државе или прецизније речено оних 1,3 милиона који раде у реалном сектору и пуне буџет.  При том, наравно, посебно нас интересују примања запослених у монополистичким јавним предузећима која безбрижно производе губике, тачан број државних агенција, опис њихове делатности, висина зарада, број запослених у државним органима, по кабинетима, министарствима, број саветника, државних секретара и свих других белих медведа које су ухлебиле њихове странке, а плаћају грађани који зарађују неколико десетина пута мање од њих. Па, стварно, кад купујем, волим да знам шта плаћам. Уосталом, они су будући пензионери, свакако не они који ће морати да доплаћују за радни стаж зато што им послодавац није уплатио доприносе.  Међутим, за социјалну правду, потребна је политичка сагласност и мало људске пристојности. Тврдим, нећемо је скоро гледати. Ако се странке на власти одрекну својих ушушканих, демонтираће се цео поредак. Зато је јефтиније да они који већ трпе, трпе и даље. Стрпите се и ја се стрпавам, што каже један лознички бизнисмен. Ево, већ је јун, датум је на видику. А, Европа никако да стигне овде. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 19, 2020 779

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због…
сеп 12, 2020 250

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 297

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 827

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…
авг 22, 2020 449

НАШИ СМО - Онако

На питање “Како си?” углавном се одговарало “Добро”, али све чешће се чује и “Онако”. То “Онако” је нешто између, отприлике - како је некима, мени је још и добро, али како ми је некада било, сада баш и није најбоље. “Онако” крије, али и открива много тога јер ако се уместо лаконског “Добро је”,…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"