fbpx

НАШИ СМО - ЋУТАЊЕ

SassaЖивимо у времену које је све само не лако и једноставно, у доба када су моралне вредности доведене у питање, када се више цени “сналажљивост” од знања, поштења, одговорности, способности и других, некада тако важних особина хомо сапиенса илити разумног човека. Видимо или чујемо готово свакодневно ствари које нису ни добре ни часне, које су не само срамотне, већ узимају маха и постају нам нормалне. Како је то рекао Меша Селимовић “човјек се навикне на сваки смрад” али докле ће бахати, они без стида да уводе правила игре, а већина која не мисли тако да се склања и ћути. Одмалена слушамо да “паметнији попушта”,  али нас је поступање у складу са тим довело до тога да су се они други разгаламили и не мисле да стану. Кажу “ћутање је злато”. Можда у неко друго доба, али данас не. Данас је то пут ка потпуној пропасти, ка времену у коме ће човек бити глуп ако је вредан, радан и поштен. Већина од нас данас ћути, иако много тога зна. Знамо ко је преко партијске књижице дошао до посла, ко је где удомио сестру, жену, снају, зета, кума, друга, ко је коме наместио неки уносан посао, знамо, али ћутимо. Знамо ко носи бели мантил и у венама недопуштене промиле алкохола, ко нигде не ради, а живи као да има пет плата. Знамо комшију који диже руку на жену као и онога који за струју дугује више од пола милиона, а и онога који не плаћа грејање и греје се на рачун других. Знамо много тога, али не реагујемо и ћутимо, јер не желимо да се замерамо, јер нас се то не тиче и зато што “гледамо своја посла”. Ћутимо и зато што је систем такав да онај ко укаже на неправилности увек испадне грбав, увек га прати више проблема него онога на чије је брљотине указао. Прати га и оно “шта му је то све требало”. Е, а онда се нешто деси, неко изгуби главу, или доживи нешто мање погубно па крену приче, сви све знају, али су, док је последице било могуће спречити, ћутали. Људи виде колегине мућке, нерад или чак алкохолизам и слично, али ћуте, виде то и надређени, али се “солидаришу” (не)свесни да и сами суделују у призивању несреће која негде стрпљиво чека. Зато што ћутимо добрим делом и јесмо ту где смо. Изгубљени, слуђени, огорчени неправдом, нерегуларним радњама, па жуч изливамо у кругу породице и блиских пријатеља. Сви мислимо исто, али ћутимо. За просутим млеком не вреди плакати, па би било боље да, пре свега, они који одлучују, али и свако од нас  почне да чисти у својој кући и дигне глас против свега што види и зна да не ваља. Ћутање је све гласније па та брана мора једном пући, само се чека први довољно јак глас да јој уздрма темеље. О ћутању и нереаговању, у овом случају  немачких интелектуалаца после успона нациста, говори и песма “Прво су дошли...”која се приписује пастору Мартину Ниемолеру, а актуелна је и данас.

 

Када су нацисти дошли по комунисте ја сам ћутао; јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац.

Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.

 

Или једноставније, као што рече, поново, Меша Селимовић - Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живјети?

 

Т.М.С

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - МАЧ

zorica nasi smoКо мач дигне, од мача и страда, рекао је на сахрани Зорана Ђинђића митрополит Амфилохије у контексту који није остављао никакву сумњу шта је, заправо, хтео да каже. Исту реченицу чула сам ових дана од многих људи као реакцију на митрополитове и речи умировљеног епископа Атанасија Јефтића на протестном митингу у Београду. То су бивши радикали и заслужили, зар нису и они клели у Скупштини Србије, зар нису поручивали Ђинђићу да је и Броз шепао пред смрт? Зар они нису делили Србе на патриоте и издајнике, а сада их боли када их називају усташама? Не, није исто, кажем, у основи политике је манипулација, а у основи хришћанства, нарочито православља, љубав и праштање. Оно што је политици дозвољено по прагматизму, Цркви је забрањено по суштини. Ако је тешка реч наш усуд и кармичка коб, и ако је срасла са нама, онда нека свештеници скину мантије, или нека их и политичари обуку, а мелем за душу тражићемо у литератури, уметности, филозофији или код психијатара. Под утиском те тескобе, срела сам се наредног дана са игуманом у једном манастиру. Каже, бојим се куда нас све ово води. У петак је почињен страшан грех, не служи се молебан за упокојење живих. Целе Владе и Скупштине. Па то значи целе Србије – био је згранут мој саговорник, иначе, добар познавалац лика и дела митрополита. Његов мач је његова гордост, закључио је. Један социолог објашњавао је ових дана да су се српски политичари увек поигравали Црквом, увлачећи је у своју игру, када им одговара, и осуђујући је за мешање када им не одговара. Један стручњак за безбедност, само пар дана раније, дотурио је медијима досијее владика који делом нису Богу мили, али његовој служби јесу. Они воле грешне јер  честити нису од користи. Зато су им и толерисали оно што би и свака просечна хуља осудила, а када су одслужили своје, остало је само да их разапну на крст и први баце камен. Верујем, у име нових сарадника и новог поретка међу великодостојницима. Типујем да је међу њима и онај неименовани из „редова блиских Синоду“ који  је новинарима рекао у поверењу да митрополит неће бити укорен на предстојећем Сабору, јер он је песничка душа, воли да се сликовито изражава па је погрешно схваћен. И, ето новог идола за поклонике поезије Алана Едгара Поа. А, свима другима који су се кроз Његошево дело учили чојству, остаје запитаност, ако га митрополит хоће за свеца, зашто га није хтео за учитеља? Ако неко од владика постави такво, некакво, нимало поетско питање митрополиту, можда би било на спасење и њему и њима и нама. Уосталом, до небеске Србије не стиже се политиком, него душом. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БОЉИ ДАНИ

SassaСастали се ове године Први мај, Васкрс и Ђурђевдан, дани када се слави у породичном окружењу. Први мај поново смо провели крај роштиља, прасића на ражњу и уз гајбе пива. Српски радник је последњих петсто динара из џепа дао на иће и пиће годинама се држећи девизе “удри бригу на печење”, мада му никада није било горе. Његове колеге у Европи, којима је лоше али ипак вишеструко боље него њему, Дан рада искористиле су за демо нстрације и тражење бољих услова. Васкрс је стигао да већини дотуче оно мало пара што је остало. Пуцала су јаја, лепо се (поново) јело и пило, а у малом мозгу куцало је упозорење да смо паре потрошили, а месец је тек почео. Славила се и слава, али све под сталним притиском сазнања да је општа беспарица и да је све то, код велике већине, далеко од оног некадашњег опуштеног и безбрижног празничног расположења. У све те дане умешао се и 4. мај, дан када је пре 33 године умро Јосип Броз Тито. Данас његово време изгледа нестварно лепо. Мада га не памте сви по добром, велика већина данас каже да су то били дани када се живело много боље. После запошљавања човек је само требало да иде на посао и поживи до пензије, знао је годинама унапред да ће плата бити 1. или 15, да може мирно да путује од Триглава до Ђевђелије, да заспи у парку, остави кућу откључану и не брине хоће ли му дете после школовања наћи посао. Без обзира на опречна мишљења о бравару, када се из нашег времена погледа у те дане не може се порећи да смо у проблему. Данас запослени човек не зна хоће ли посао имати и наредног месеца, ако је добио плату, нико му не гарантује да ће на време или уопште примити и следећу, ако је стекао пун радни стаж, не зна хоће ли у пензију јер  му можда газда није годинама уплаћивао доприносе. Кад дете заврши факултет, десетке нису гарант радног места већ татина, мамина или његова партијска чланска карта, под условом да су “његови” на власти.  Неизвесност је стални пратилац просечног, нормалног човека који не може ни да наслути шта му доноси сутрашњи дан. “Титино” време зато за многе који га памте и јесте време бољих дана. Ми који смо га мало закачили, а последње 33 године живимо у “занимљивим” временима у којима смо живећи на истом месту променили неколико држава, можемо само да питамо где смо потрошили те три деценије. Некада се на овим просторима живело, сада се преживљава док нас политичари свих опција упорно уверавају да бољи живот за нашу децу, не нас, чека иза ћошка сада када смо предали Косово за шарену лажу звану датум и ЕУ. Празних прича смо се наслушали, али мене брине што нам се лако може десити да се за коју годину и садашњих дана сећамо као бољих. Изгледа немогуће, али није у земљи Србији. Дај, Боже, да грешим. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - МАРКС

zorica nasi smoУ Лозници је недавно гостовала представа Народног позоришта “Женски оркестар” која је рађена по тексту француског драмског писца Жана Ануја. Жанровски, ово дело, настало пре пола века, припада комедији, али у нашим условима само кроз драму било је могуће пренети поруку да уметност и људи нису на продају. Верујем да би и аутор  оправдао то што су редитељ Југ Радивојевић и драмски писац Ивана Димић не само променили жанр, већ и 80 одсто његовог текста, само када би знао контекст животне драме публике којој је дело намењено. Дакле, оригинална прича плете радњу око згода чланица ансамбла који свира у бањи, а адаптација нас суочава са друштвом које се одриче симфонијског оркестра гурајући га на тржиште, право у руке бизмисмену наших дана. И где би боље могла да се прими таква представа него у Лозници, граду пуном бивших радника и бизмисмена који су на пропутовању кроз транзицију свог живота уништавали хиљаде других, сасвим некажњено и већ заборављено. И тако је никла нова класа људи.  Ја сам... бивши радник ... Драго ми је, а ја... сам бивши радник... Леп дан, данас, а колико сте већ на бироу? Боље је бити бивши радник, него нерадник. Када сте бивши радник, имате неки бољи живот иза себе, људи саосећају јер деле ваше искуство, а када сте само незапослени, онда сте безнадежан случај који оставља лош утисак у друштву. Најтужније је бити бивши радник, инжењер, економиста, правник или било шта што подразумева високу стручну спрему и извесне године живота. А ако сте при том и жена, онда сте баш закуцали. Таквима само партијска књижица са ситнијим бројем може бити од помоћи.  Даље, не знам да ли сте и ви приметили да већина људи са којима се упознајете на питање где радите одговара углавном овако: Радим код приватника или: Радим у Општини, Суду, Водоводу, Школи, ЈП... Тако, први одговор, осим питања: Какав је? обично не захтева додатна појашњења,  а други изазива извесну завист. Само што они, блажени у својој ушушканости, то не разумеју, или се нама само тако чини.  Није баш тако, а зинеш да нешто кажеш, одмах ти запуше уста списковима са вишком радника. Данас је на цени покорност, а не способност. Има још један, истина, ређи одговор на питање где радите:  Радим код најгорег газде. Код кога? Код себе! Само запослени који имају име фирме, а не сећање на њу, или име газде, данас могу да се радују тековинама 1. маја и да их призивају све до јубиларних награда и назад. И, наравно, синдикати, да издају саопштења. Празна као пораз. Живео 1. мај, празник наших бивших живота! Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

март 28, 2020 403

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 313

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 785

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 995

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 805

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"