fbpx

НАШИ СМО - БРОД

Nasi smo - zorica visnjicСлушам јутрос на радију Расима Љајића, увек одмереног политичара, како изражава опрезну наду да ћемо у јуну добити датум за почетак претприступних преговора са ЕУ. И осетим у једном тренутку да мени то више ништа не значи. Нити ћу одлепити од среће, ако се деси тај срећни тренутак, нити ћу бити несрећна због још једног одлагања. Просто, резигнирана сам по том питању. Једино што бих волела, када бих могла, да се изместим из Србије тог дана, да некако избегнем хистерију домаћих политичара, а ње ће, свакако бити, овим или оним поводом. Више ме је изнервирало што је истог дана Влада Србије још једном одложила расправу о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто домаћег производа премашиће у овој години 5,5 одсто, док је јавни дуг већ изнад законом предвиђених 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години. Више од пола републичког буџета иде на плате и пензије, сваког дана без посла остане 640 људи, свака десета особа добија неку врсту социјалне помоћи, а око сто хиљада људи живи испод линије сиромаштва са приходима од 13.000 месечно. Да бисмо се спсли од банкротства неопходне су хитне мере штедње и нове инвестиције, кажу стручњаци. Али, ко треба да поднесе највећи терет рецесије? Запослени у јавном сектору и пензионери? И сад се ломе копља да ли треба замрзавати њихова примања. Наравно да треба, ако на њих иде више од пола свега зарађеног и наплаћеног у земљи, али да ли то треба чинити линерано? И, свакако, пре него што јавност Србије буде обавештена о структури око пола милиона запослених у јавном сектору, висини њихових примања и разним другим погодностима које доноси живот о трошку државе или прецизније речено оних 1,3 милиона који раде у реалном сектору и пуне буџет.  При том, наравно, посебно нас интересују примања запослених у монополистичким јавним предузећима која безбрижно производе губике, тачан број државних агенција, опис њихове делатности, висина зарада, број запослених у државним органима, по кабинетима, министарствима, број саветника, државних секретара и свих других белих медведа које су ухлебиле њихове странке, а плаћају грађани који зарађују неколико десетина пута мање од њих. Па, стварно, кад купујем, волим да знам шта плаћам. Уосталом, они су будући пензионери, свакако не они који ће морати да доплаћују за радни стаж зато што им послодавац није уплатио доприносе.  Међутим, за социјалну правду, потребна је политичка сагласност и мало људске пристојности. Тврдим, нећемо је скоро гледати. Ако се странке на власти одрекну својих ушушканих, демонтираће се цео поредак. Зато је јефтиније да они који већ трпе, трпе и даље. Стрпите се и ја се стрпавам, што каже један лознички бизнисмен. Ево, већ је јун, датум је на видику. А, Европа никако да стигне овде. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТЕПИХ

bobanРеч констатација код нас је чешће у употреби од речи решење, поготово ако уз њих иде реч проблем. Лакше је коментарисати лоше стање у друштву, него засукати рукаве и довести га у ред, али све то је, ваљда, заоставштина неких протеклих времена, иако, будимо реални, пре бих рекао да је то излизан изговор за неспособност. Већ смо стекли рефлекс да када нам неко “са стране” сугерише пропусте, ми га окарактеришемо као непријатеља, чак и када сами знамо да је сасвим у праву. Све више жмуримо на једно око, а није реткост и да окренемо главу пред истином која није у колориту наших стремљења. Плаши ме што нико од надлежних не реагује на проблем наркоманије или алкохолизма, уз који се све чешће окалеми и развратно понашање, хулиганство и чињење без икаквих моралних кодекса. Оно што је некад називано бруком, данас је стил живота и, што је најгоре, новине и телевизијски програми пуни су ликова који су промотери таквог стила. Може им се јер им се друштво страховито брзо шири. Зашто нам ситни лопови свакодневно убадају прст у око и доказују да колико год ми поставимо нових гвоздених поклопаца на шахтама, они за ноћ могу да покраду? И, да зло буде веће, сви као знамо да поклопци завршавају на отпадима секундарних сировина, али, као, нико не може да то “провали” и реши проблем. Има и оних који тврде да је таква појава само одраз дириговане спреге крадљиваца и оних који би требало да их проналазе и хапсе. Како у то да поверујем? Крупнији државни проблеми већ превазилазе схватљиве категорије. Пут ка Европској унији посут је тешким одлукама, прихватањима неприхватљивог, гутањем сувопарног и горког, применом до сада непримењиваног. Несташице лекова, листе чекања на операције и прегледе, укидање неких смерова у средњим школама, певање мелодија које Европа не оцењује као квалитетне, све су проблеми преко којих инертно прелазимо као преко дрвене ћуприје. Све је постало естрада и шарена лажа. Политичари певају, певачи бистре политику, тајкуни купују земљу, а пољопривредници гледају у небо. Отпадака на све стране, као и грдних проблема. Срећа да је тепих велики па се под њега доста тога још може гурнути, али, чежњиво се надам да ће сванути дан када ће неко узети прахер у руке и поштено га истрести. По цену жуљева на длановима.

Слободан Пајић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЋУТАЊЕ

SassaЖивимо у времену које је све само не лако и једноставно, у доба када су моралне вредности доведене у питање, када се више цени “сналажљивост” од знања, поштења, одговорности, способности и других, некада тако важних особина хомо сапиенса илити разумног човека. Видимо или чујемо готово свакодневно ствари које нису ни добре ни часне, које су не само срамотне, већ узимају маха и постају нам нормалне. Како је то рекао Меша Селимовић “човјек се навикне на сваки смрад” али докле ће бахати, они без стида да уводе правила игре, а већина која не мисли тако да се склања и ћути. Одмалена слушамо да “паметнији попушта”,  али нас је поступање у складу са тим довело до тога да су се они други разгаламили и не мисле да стану. Кажу “ћутање је злато”. Можда у неко друго доба, али данас не. Данас је то пут ка потпуној пропасти, ка времену у коме ће човек бити глуп ако је вредан, радан и поштен. Већина од нас данас ћути, иако много тога зна. Знамо ко је преко партијске књижице дошао до посла, ко је где удомио сестру, жену, снају, зета, кума, друга, ко је коме наместио неки уносан посао, знамо, али ћутимо. Знамо ко носи бели мантил и у венама недопуштене промиле алкохола, ко нигде не ради, а живи као да има пет плата. Знамо комшију који диже руку на жену као и онога који за струју дугује више од пола милиона, а и онога који не плаћа грејање и греје се на рачун других. Знамо много тога, али не реагујемо и ћутимо, јер не желимо да се замерамо, јер нас се то не тиче и зато што “гледамо своја посла”. Ћутимо и зато што је систем такав да онај ко укаже на неправилности увек испадне грбав, увек га прати више проблема него онога на чије је брљотине указао. Прати га и оно “шта му је то све требало”. Е, а онда се нешто деси, неко изгуби главу, или доживи нешто мање погубно па крену приче, сви све знају, али су, док је последице било могуће спречити, ћутали. Људи виде колегине мућке, нерад или чак алкохолизам и слично, али ћуте, виде то и надређени, али се “солидаришу” (не)свесни да и сами суделују у призивању несреће која негде стрпљиво чека. Зато што ћутимо добрим делом и јесмо ту где смо. Изгубљени, слуђени, огорчени неправдом, нерегуларним радњама, па жуч изливамо у кругу породице и блиских пријатеља. Сви мислимо исто, али ћутимо. За просутим млеком не вреди плакати, па би било боље да, пре свега, они који одлучују, али и свако од нас  почне да чисти у својој кући и дигне глас против свега што види и зна да не ваља. Ћутање је све гласније па та брана мора једном пући, само се чека први довољно јак глас да јој уздрма темеље. О ћутању и нереаговању, у овом случају  немачких интелектуалаца после успона нациста, говори и песма “Прво су дошли...”која се приписује пастору Мартину Ниемолеру, а актуелна је и данас.

 

Када су нацисти дошли по комунисте ја сам ћутао; јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац.

Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.

 

Или једноставније, као што рече, поново, Меша Селимовић - Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живјети?

 

Т.М.С

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - МАЧ

zorica nasi smoКо мач дигне, од мача и страда, рекао је на сахрани Зорана Ђинђића митрополит Амфилохије у контексту који није остављао никакву сумњу шта је, заправо, хтео да каже. Исту реченицу чула сам ових дана од многих људи као реакцију на митрополитове и речи умировљеног епископа Атанасија Јефтића на протестном митингу у Београду. То су бивши радикали и заслужили, зар нису и они клели у Скупштини Србије, зар нису поручивали Ђинђићу да је и Броз шепао пред смрт? Зар они нису делили Србе на патриоте и издајнике, а сада их боли када их називају усташама? Не, није исто, кажем, у основи политике је манипулација, а у основи хришћанства, нарочито православља, љубав и праштање. Оно што је политици дозвољено по прагматизму, Цркви је забрањено по суштини. Ако је тешка реч наш усуд и кармичка коб, и ако је срасла са нама, онда нека свештеници скину мантије, или нека их и политичари обуку, а мелем за душу тражићемо у литератури, уметности, филозофији или код психијатара. Под утиском те тескобе, срела сам се наредног дана са игуманом у једном манастиру. Каже, бојим се куда нас све ово води. У петак је почињен страшан грех, не служи се молебан за упокојење живих. Целе Владе и Скупштине. Па то значи целе Србије – био је згранут мој саговорник, иначе, добар познавалац лика и дела митрополита. Његов мач је његова гордост, закључио је. Један социолог објашњавао је ових дана да су се српски политичари увек поигравали Црквом, увлачећи је у своју игру, када им одговара, и осуђујући је за мешање када им не одговара. Један стручњак за безбедност, само пар дана раније, дотурио је медијима досијее владика који делом нису Богу мили, али његовој служби јесу. Они воле грешне јер  честити нису од користи. Зато су им и толерисали оно што би и свака просечна хуља осудила, а када су одслужили своје, остало је само да их разапну на крст и први баце камен. Верујем, у име нових сарадника и новог поретка међу великодостојницима. Типујем да је међу њима и онај неименовани из „редова блиских Синоду“ који  је новинарима рекао у поверењу да митрополит неће бити укорен на предстојећем Сабору, јер он је песничка душа, воли да се сликовито изражава па је погрешно схваћен. И, ето новог идола за поклонике поезије Алана Едгара Поа. А, свима другима који су се кроз Његошево дело учили чојству, остаје запитаност, ако га митрополит хоће за свеца, зашто га није хтео за учитеља? Ако неко од владика постави такво, некакво, нимало поетско питање митрополиту, можда би било на спасење и њему и њима и нама. Уосталом, до небеске Србије не стиже се политиком, него душом. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 15, 2020 410

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 583

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 739

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 714

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1129

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"