fbpx

НАШИ СМО - ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ

vladoФудбал у Србији  животари без неких изгледа за скорије оздрављење. Репрезентација је остала без пласмана на Светско првенство у Бразилу. Наши клубови у Европским такмичењима једва да могу да прођу квалификације за прво коло, а домаће првенство из године у годину је све незанимљивије и неквалитетније. Године пролазе, а наш фудбал тапка у месту. Исти људи годинама одлучују и не померају се из својих удобних фотеља. А за све то су још и добро плаћени. За неуспехе је увек крив неко други. Шта год урадили нема одговорности. А ко зна, можда би, када би резултати били бољи неко други пожелео њихово место. Е то им сигурно не одговара. Боље је овако. Штитиће своје интересе и кривицу пребацивати на друге. А фудбал нам умире. Сличну судбину доживео је и  ФК Лозница. Некадашњи прволигаш (од 1994. до 1998. године Лозничани су били чланови Прве “Б” лиге) испао је пре четири сезоне из Српске лиге и преселио се у Зону “Дрина” и од тада никако да се врати. Пред сваку нову сезону управа клуба је постављала исти циљ - титула и селидба у виши ранг. Крену добро, стекну чак и завидну предност у односу на ривале, али на крају ништа - неки други клуб  оде даље. И тако из године у годину. Мењају се тренери, доводе играчи са стране, троше велике паре које град издваја за овај клуб, а резултата нигде. Увек је актуелно - покушаћемо поново, титула нам овог пута неће измаћи. А она измиче ли, измиче. И нико у клубу да се бар мало забрине. А и зашто би. Без обзира на резултате лова је сигурна. Лакше је довести играче и тренере са стране и њих окривити за неуспехе. За то време, млади и квалитетни домаћи фудбалери одлазили су у много мање средине за сићу јер за њих није било места у матичном клубу. Стицао се утисак као и да не желе у виши ранг. Све до сада. Прошле недеље завршено је првенство у Зони “Дрина”, а Лозница се коначно окитила титулом и од јесени ће се такмичити у Српској лиги. Велико олакшање за све. Е, баш у овој сезони нико није очекивао титулу. Пред старт клуб је због финансијских проблема био пред гашењем и било је неизвесно да ли ће се уопште такмичити. А онда је дошла нова управа, нови тренер, засукали су рукаве и ето резултата. Није то била нека сјајна игра, мучила се Лозница на већини утакмица, али видела се велика жеља и труд који су сви уложили, а највише фудбалери. Било је то довољно да се навијачи врате на стадион и коректним навијањем помогну својим љубимцима. И шта сада? Српска лига јесте много квалитетнија од Зоне, али играти у овом рангу такмичења без жеље за даљим напредовањем не би било добро за будућност фудбала у овом крају. Најављују челници клуба јуриш на Прву лигу, ако не у овој, онда у наредној сезони и то је добро. Али, мораће много тога да се промени.  Лозничани имају сјајне млађе селекције. Ти млади фудбалери су будућност клуба. Пионири и кадети годинама су чланови Прве лиге за тај узраст, а можда им се ускоро придруже и омладинци. Њима треба пружити прилику да врате Лозницу на старе стазе. Ако тако буде, поново ће Лозница бити клуб који ће окупљати најбоље домаће фудбалере, а сигурно је да ни резултати неће изостати. Не може то одмах, потребно је време да стасају, важно је да добију прилику. В. Ст. Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРОД

Nasi smo - zorica visnjicСлушам јутрос на радију Расима Љајића, увек одмереног политичара, како изражава опрезну наду да ћемо у јуну добити датум за почетак претприступних преговора са ЕУ. И осетим у једном тренутку да мени то више ништа не значи. Нити ћу одлепити од среће, ако се деси тај срећни тренутак, нити ћу бити несрећна због још једног одлагања. Просто, резигнирана сам по том питању. Једино што бих волела, када бих могла, да се изместим из Србије тог дана, да некако избегнем хистерију домаћих политичара, а ње ће, свакако бити, овим или оним поводом. Више ме је изнервирало што је истог дана Влада Србије још једном одложила расправу о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто домаћег производа премашиће у овој години 5,5 одсто, док је јавни дуг већ изнад законом предвиђених 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години. Више од пола републичког буџета иде на плате и пензије, сваког дана без посла остане 640 људи, свака десета особа добија неку врсту социјалне помоћи, а око сто хиљада људи живи испод линије сиромаштва са приходима од 13.000 месечно. Да бисмо се спсли од банкротства неопходне су хитне мере штедње и нове инвестиције, кажу стручњаци. Али, ко треба да поднесе највећи терет рецесије? Запослени у јавном сектору и пензионери? И сад се ломе копља да ли треба замрзавати њихова примања. Наравно да треба, ако на њих иде више од пола свега зарађеног и наплаћеног у земљи, али да ли то треба чинити линерано? И, свакако, пре него што јавност Србије буде обавештена о структури око пола милиона запослених у јавном сектору, висини њихових примања и разним другим погодностима које доноси живот о трошку државе или прецизније речено оних 1,3 милиона који раде у реалном сектору и пуне буџет.  При том, наравно, посебно нас интересују примања запослених у монополистичким јавним предузећима која безбрижно производе губике, тачан број државних агенција, опис њихове делатности, висина зарада, број запослених у државним органима, по кабинетима, министарствима, број саветника, државних секретара и свих других белих медведа које су ухлебиле њихове странке, а плаћају грађани који зарађују неколико десетина пута мање од њих. Па, стварно, кад купујем, волим да знам шта плаћам. Уосталом, они су будући пензионери, свакако не они који ће морати да доплаћују за радни стаж зато што им послодавац није уплатио доприносе.  Међутим, за социјалну правду, потребна је политичка сагласност и мало људске пристојности. Тврдим, нећемо је скоро гледати. Ако се странке на власти одрекну својих ушушканих, демонтираће се цео поредак. Зато је јефтиније да они који већ трпе, трпе и даље. Стрпите се и ја се стрпавам, што каже један лознички бизнисмен. Ево, већ је јун, датум је на видику. А, Европа никако да стигне овде. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТЕПИХ

bobanРеч констатација код нас је чешће у употреби од речи решење, поготово ако уз њих иде реч проблем. Лакше је коментарисати лоше стање у друштву, него засукати рукаве и довести га у ред, али све то је, ваљда, заоставштина неких протеклих времена, иако, будимо реални, пре бих рекао да је то излизан изговор за неспособност. Већ смо стекли рефлекс да када нам неко “са стране” сугерише пропусте, ми га окарактеришемо као непријатеља, чак и када сами знамо да је сасвим у праву. Све више жмуримо на једно око, а није реткост и да окренемо главу пред истином која није у колориту наших стремљења. Плаши ме што нико од надлежних не реагује на проблем наркоманије или алкохолизма, уз који се све чешће окалеми и развратно понашање, хулиганство и чињење без икаквих моралних кодекса. Оно што је некад називано бруком, данас је стил живота и, што је најгоре, новине и телевизијски програми пуни су ликова који су промотери таквог стила. Може им се јер им се друштво страховито брзо шири. Зашто нам ситни лопови свакодневно убадају прст у око и доказују да колико год ми поставимо нових гвоздених поклопаца на шахтама, они за ноћ могу да покраду? И, да зло буде веће, сви као знамо да поклопци завршавају на отпадима секундарних сировина, али, као, нико не може да то “провали” и реши проблем. Има и оних који тврде да је таква појава само одраз дириговане спреге крадљиваца и оних који би требало да их проналазе и хапсе. Како у то да поверујем? Крупнији државни проблеми већ превазилазе схватљиве категорије. Пут ка Европској унији посут је тешким одлукама, прихватањима неприхватљивог, гутањем сувопарног и горког, применом до сада непримењиваног. Несташице лекова, листе чекања на операције и прегледе, укидање неких смерова у средњим школама, певање мелодија које Европа не оцењује као квалитетне, све су проблеми преко којих инертно прелазимо као преко дрвене ћуприје. Све је постало естрада и шарена лажа. Политичари певају, певачи бистре политику, тајкуни купују земљу, а пољопривредници гледају у небо. Отпадака на све стране, као и грдних проблема. Срећа да је тепих велики па се под њега доста тога још може гурнути, али, чежњиво се надам да ће сванути дан када ће неко узети прахер у руке и поштено га истрести. По цену жуљева на длановима.

Слободан Пајић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЋУТАЊЕ

SassaЖивимо у времену које је све само не лако и једноставно, у доба када су моралне вредности доведене у питање, када се више цени “сналажљивост” од знања, поштења, одговорности, способности и других, некада тако важних особина хомо сапиенса илити разумног човека. Видимо или чујемо готово свакодневно ствари које нису ни добре ни часне, које су не само срамотне, већ узимају маха и постају нам нормалне. Како је то рекао Меша Селимовић “човјек се навикне на сваки смрад” али докле ће бахати, они без стида да уводе правила игре, а већина која не мисли тако да се склања и ћути. Одмалена слушамо да “паметнији попушта”,  али нас је поступање у складу са тим довело до тога да су се они други разгаламили и не мисле да стану. Кажу “ћутање је злато”. Можда у неко друго доба, али данас не. Данас је то пут ка потпуној пропасти, ка времену у коме ће човек бити глуп ако је вредан, радан и поштен. Већина од нас данас ћути, иако много тога зна. Знамо ко је преко партијске књижице дошао до посла, ко је где удомио сестру, жену, снају, зета, кума, друга, ко је коме наместио неки уносан посао, знамо, али ћутимо. Знамо ко носи бели мантил и у венама недопуштене промиле алкохола, ко нигде не ради, а живи као да има пет плата. Знамо комшију који диже руку на жену као и онога који за струју дугује више од пола милиона, а и онога који не плаћа грејање и греје се на рачун других. Знамо много тога, али не реагујемо и ћутимо, јер не желимо да се замерамо, јер нас се то не тиче и зато што “гледамо своја посла”. Ћутимо и зато што је систем такав да онај ко укаже на неправилности увек испадне грбав, увек га прати више проблема него онога на чије је брљотине указао. Прати га и оно “шта му је то све требало”. Е, а онда се нешто деси, неко изгуби главу, или доживи нешто мање погубно па крену приче, сви све знају, али су, док је последице било могуће спречити, ћутали. Људи виде колегине мућке, нерад или чак алкохолизам и слично, али ћуте, виде то и надређени, али се “солидаришу” (не)свесни да и сами суделују у призивању несреће која негде стрпљиво чека. Зато што ћутимо добрим делом и јесмо ту где смо. Изгубљени, слуђени, огорчени неправдом, нерегуларним радњама, па жуч изливамо у кругу породице и блиских пријатеља. Сви мислимо исто, али ћутимо. За просутим млеком не вреди плакати, па би било боље да, пре свега, они који одлучују, али и свако од нас  почне да чисти у својој кући и дигне глас против свега што види и зна да не ваља. Ћутање је све гласније па та брана мора једном пући, само се чека први довољно јак глас да јој уздрма темеље. О ћутању и нереаговању, у овом случају  немачких интелектуалаца после успона нациста, говори и песма “Прво су дошли...”која се приписује пастору Мартину Ниемолеру, а актуелна је и данас.

 

Када су нацисти дошли по комунисте ја сам ћутао; јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац.

Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.

 

Или једноставније, као што рече, поново, Меша Селимовић - Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живјети?

 

Т.М.С

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јануар 25, 2020 251

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом…
јан 18, 2020 530

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…
јан 11, 2020 566

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1169

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 815

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…

Репортажа

јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"