fbpx

Наши смо - ШТЕТА

zorica nasi smoУправо тако. Штета. Штета што политичари овог града нису разумели грађане и њихов покушај да отварањем теме у Скупштини града о проблемима са којима већ дуго живе заобиђу све оне који су се нудили као добронамерни посредници и тако спрече било какву политизацију њихове муке. За неупућене, ево о чему се ради. До пре неку годину свако ко би паркирао свој аутомобил на приступним стазама у парку иза улице Светог Саве, Соколане и са обе стране Драгољуба Поповића био би кажњен као да се паркирао на зелену површину. Тај ред се потпуно изгубио увођењем паркинг-зона у тим и околним улицама јер сви који долазе у град избегавају да плате паркинг и остављају аутомобиле у парку. Видевши шта се ради, онда су и станари почели да се паркирају испред својих дворишних улаза сматрајући да на то имају више права од других јер плаћају порез на те стазе. У међувремену и Град је најавио и започео уређивање блоковских паркинга, али их није довршио јер нити су они асфалтирани, нити приступне стазе, па се до првих киша цео кварт гуши у прашини, а када падну, ломи по кратерима од рупа пуних воде и блата. Аутомобили су отерали децу из парка, а привукли лопове који заједно са наркоманима сваке ноћи вршљају не само по парку, него и по улазима. Ем што черупају аутомобиле, ем што лупају стакла на улазним вратима у зграде у које проваљују и остављају измет и шприцеве, ем што никоме не можете да објасните да је страшно живети у градској екстра зони, а осећати се несигурно као у гету.  Онда је до грађана допрла вест о реконструкцији Улице Светог Саве у којој са десне стране гледано од Вука ка аутобуској станици треба да никну нова паркинг-места због којих се морају посећи нека стабла и додатно сузити пешачка стаза испред улаза у зграде. Наравно да све радује намера да се, по многима, најлепша, или једна од најлепших, улица у центру града обнови као и комплетна комунална инфраструктура, али грађани су само желели да кажу да треба ту улицу поштедети, ако је то могуће, нових паркинг-места јер ни паркинзи у околним улицама никада нису до краја попуњени. Гарантовано, сва новодобијена места могла би се уштедети ако би се уредили блоковски паркинзи који би служили само за станаре. Зар то није добра тема за пристојан разговор између грађана и власти? Али, власт је у свему видела само лоше намере. Можда су неки и желели да замуте воду. Можда је неко и покушао да исполитизује цео случај, али, господо драга у Скупштини града, зар нисте и ви исто то учинили? Одбијањем да уврстите у дневни ред информацију грађана у протесту јер није у складу са пословником, ви сте, такође, прекршили пословник сврставајући је у одборничка питања где јој није место. Притом, нисте чак нашли за сходно ни да прочитате шта пише у захтеву грађана, нити да обавестите одборнике да су грађани тражили да им се обрати њихов представник. Морали сте то да урадите бар због претпоставке да међу њима има стварно и оних који још увек верују да су грађанске иницијативе мелем на рану друштва тешко оболелог од политике. Не знам како су се други грађани осећали у уторак слушајући буку појединих одборника са почетка седнице и  застрашујућу тишину са краја када нико није показао ни трунку интересовања за проблеме грађана из дела центра града, али ја сам се осећала веома лоше. Чак имам утисак да ћу се због овог осећати још лошије. Као да гледам, политизација овог случаја тек почиње, али за то неће бити одговорни грађани. Имам предлог за поправни. Нека се сва три представника власти  прошетају већ данас иза зграда из Улице Светог Саве, најбоље иза улаза 2, 4 и 6  и нека после тога кажу да ли су грађани у праву. Штета, ако љутња победи мудрост. З. Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПЕДАГОГИЈА

bobanДруга недеља школске године протекла је и код ученика и код родитеља у хватању залета за све оно што следи до следећег летњег распуста, али и у прилагођавању на нове наставнике или професоре, у зависности од школе коју похађају. Као и до сада, ђацима првацима чини се да је најтеже, како основцима тако и средњошколцима. Гледао сам како у једној градској основној школи првачићи са зебњом ишчекују да учитељица прозове њихово име, али, рачунам, већ им је неко рекао у којем су одељењу јер је то већ одавно постала уобичајена пракса. Многи знају код које ће учитељице (или учитеља) бити још док су у предшколском узрасту, али има и оних чији родитељи нису облетали по школским канцеларијама тражећи да им се испуни жеља и да њихово дете буде баш код одређеног просветног радника. Њима је неизвесност много већа, али и доживљај нове средине. Ваљда је све то део педагогије, у којој су, и по правилу, у васпитању детета подједнако укључени и родитељи и просветни радници. Слично је и у средњим школама, само што су ту  деца већ довољно одрасла да могу сама да схвате да су нека одељења састављена на основу сугестија и интервенција, опет појединих родитеља, а да се у избор разредног старешине или предметних професора опет умешало много више од педагогије. Нажалост, неки ученици се тиме и хвале, показују, ваљда, моћ својих родитеља, можда и статус у друштвеним круговима или нешто треће. Све је то мањи шок од оног који доживљавају ђаци приликом првих сусрета са неким професорима. Од олакшања која доживе са оним професорима који им у том сусрету најаве да ће им помоћи да што лакше савладају препреке које буду пред њима, до оних који им при првом уласку у учионицу наговесте да “са њима нема шале”, да о петицама или чак четворкама могу само да сањају. То је она врста педагога која код ученика тражи шта не зна, а не шта зна. Нек им је на част, али мишљења сам да би периодична контрола њиховог понашања требало да постане пракса. Ко год има школарца, септембар му је најмање драг месец у години. Поред свега што треба обезбедити пре поласка у школу, посебни јади су она финансијска потраживања која родитељ мора да обезбеди касније. Родитељске састанке организују у школама већ првих дана, што поздрављам и похваљујем, али на њима се упознавање односи више на трошкове него на карактере ђака. Најава екскурзија по високим ценама сегмент је за који многи немају решење. Срећа па има и разумних који признају да се толико новца не може одвојити за пар дана, па ће се, како чујем, екскурзије све ређе организовати. Посебну главобољу имају матуранти који поред редовних обавеза морају да мисле унапред и да озбиљно припремају терен за даље школовање или, евентуално, проналажење запослења. Доскора сам мислио - и то ће тећи својим током, као и све досад, али, бато, није шала имати два ђака - једног на почетку а другог на крају средњошколског образовања. Знам. Има нас још. Шта је, ту је. Нека нам је онај одозго на помоћи. Само нека су нам деца жива и здрава. И нека не посустају пред налетима непедагогије, немаштине и непоштовања људских и професионалних кодекса. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЋИРИЛИЦА

SassaОве седмице у Вуковару је полиција има(ла) пуне руке посла да сачува двојезичне натписе постављене на неколико  установа и институција. Прве табле постављене са натписима на латиници и ћирилици чекићем су поразбијали тамошњи десничари који се противе постављању српског писма у “њиховом Вуковару”. Власт тврди да ће натписи на ћирилици остати, неки са ове стране су се одмах понадали да ће ЕУ због тога казнити своју најмлађу чланицу, али то су њихове бриге.  Мене брине нешто друго. Апсурдност случаја у којем   држава Хрватска брани ћирилицу коју је наша држава одавно пустила низ воду. Јесте, има је у Уставу. члан 10. “у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава”, али погледајмо “стање на терену”. Ево, на пример у Вуковом завичају,који се поноси реформатором српског језика и творцем модерне азбуке. Замислите да Вук може данас да прошета градом, на пример, шеталиштем и  прочита називе бутика, локала и ресторана не би ни слутио да је на само пар километара од свог Тршића. Једино би га натписи на кафани “Централ” и дому културе уверили да је у Србији. Погледајте сами, на све стране само латиница, а називи углавном на енглеском, мада се провуче и неки други језик. И то не само у овој улици, у целом граду треба се добро находати па избројати десетак назива на ћирилици и српском, наравно. Стручни људи који се баве нашим писмом и језиком кажу да је када су у питању натписи на продавницама, установама, путоказима, називима места тешко негде наћи пример као наш. Многи мисле да је боље за “бизнис” уколико је назив на латиници, као да је ћирилица нешто лоше или да овде станци долазе у милионима па да се лакше снађу. Документи Европског савета, Европске Уније и Уједињених нација траже од нас да водимо бригу о свом језику али оста мртво слово на папиру уколико ми то нећемо. Изгледа да је проблем користити ћирилицу, али уколико се то писмо не чува у најезди рачунара, мобилних телефона и комуникације у којој се и латиница све више пише у скраћеницама, а енглески изрази користе у великој већини, није потребно много да наша ћирилица падне у други план. Било је људи, нажалост усамљених примера, који су увиђали шта се ћирилици спрема и покушавали да промене нешто. Пре шест година група од 32 Лозничана је тадашњој Скупштини општине поднела захтев за доношење одлуке да називи свих трговинских, угоститељских, занатских и услужних радњи, друштвених, јавних и приватних предузећа и организација у лозничкој општини морају бити исписани ћирилицом, а ко хоће може их написати и латиницом. Како је тада рекао иницијатор акције пензионер Божидар Панић, ћирилица је у Лозници угрожена, натписи скоро свих фирми су написани латиницом, а неке имају и стране називе што ”не служи на част лозничком крају у коме се Вук родио”. Предлагачи се нису слагали са доношењем препоруке јер она “никога не обавезује” и тражили одлуку која би појачала важност закона и Устава. Нису тада тражили да ћирилица буде једина али да је има, а не да 90 одсто фирми буде исписано латиницом. Скупштина је подржала предлог и препоручила привредним субјектима на територији општине да називи фирми буду исписани ћирилицом, а колико су то уважили види се на све стране. Ако већ ми то не поштујемо с којим правом се љутимо на јединог странца у нашем граду који је окачио табле на свом матерњем језику? Узгред, пре неки дан један запањени Лозничанин рече да је усред Драгинца човек окачио таблу упозорења на немачком! Иако смо сигурно богатији јер можемо равноправно да користимо два писма, не чувамо оно што је наше, препознатљиво, већ га полако предајемо забораву. На нашу срамоту ћирилица се занемарује у Вуковом завичају, а да је сасвим уклонимо не треба нам чекић. Доста је небрига, време ће учинити своје, а  ми ћемо ићи у разне “сторе”(продавница) и повремено куповати на сале (распродаји). То што се Вук преврће у гробу, ма кога брига, јер ми смо тако цоол. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ДОСАДА

SassaПосле оног октобра 2000. Коштуница нам је пожелео да живимо у досадној држави, међутим ова земља је 13 година касније све само не досадна. Човек отвори новине или погледа вести и одмах добије мигрену због онога што прочита и види. “Држава купила хотел за 2,1 па га дала шеику за 1,5 милиона евра”, “Уместо да купе камере, попуњавали буџет”, “Камион улетео у кућу”, “Жена скочила са зграде”, “Син запалио оца”, “Тајкуни су убили српску културу”, “Возио са 3,15 промила”... Само из новинских наслова јасно је да не да нема досаде, него се чини да је неко оставио отворена врата на лудници. Општем циркусу, нажалост, добрано доприносе наши политичари. Дубоко замишљени и забринути Вучић саопшти ових дана на крају фаме о реконструкцији, која умало да надмаши по трајању ону  “Малу невесту” са зилион епизода, како нас чека “тешка јесен и пролеће и још две године да покренемо Србију у правом смеру, јер ми смо држава у ремонту”. Још изјави да Србији предстоји период у којем ће морати да се поврати кондиција, радна дисциплина и радна етика, јер у супротном  неће имати шта да тражи у међународној конкуренцији. Ето ти га сад, мораћемо на сву муку још и да тренирамо. Код нас је иначе, вазда тешко и увек се треба још помучити да нам сване. Таман кад помислимо: ено светла на крају тунела, стигну нове препреке. Све Јово наново, некада су биле рестрикције, стабилизације, онда санкције, изолације, евроинтеграције и остале ције, а када ћемо мало да живимо овај живот? Нико, бре, да изађе и нешто лепо саопшти овом народу већ само неке трице и кучине, стезања каиша, и сличне шалалајке. Пре 13 лета су нас они из тадашње власти замајавали са причом за годину дана ово, за две оно, за три беше нов ауто или стан. Ма прави Дизниленд. Сада Дачић и Вучић воде земљу у којој, како рече овај други, није потребна само промена свести, него и понашања. Можда су баш они најбољи пример тога, јер ко би у октобру 2000. могао сањати да ће тадашњи Ивица и Алек данас бити ту где јесу. Србија је једноставно земља где реч немогуће нема смисла. Као и много других ствари. Где може држава да даје новац за полагање тестова из  српског и математике за око 1.200 ученика, мада је матура  у јуну поништена због крађе тестова и потпуно нема смисла. Са мном се не би сложили у Министарству просвете где кажу да су по закону сви осмаци дужни да полажу испит, јер је то услов да добију диплому о завршеној осмољетки. Пошто се код нас, као што је опште познато, сви држе закона к'о пијан плота, оправдана смејурија.  За све наше глупости и бруке, последња је катастрофално и поражавајуће стање Јованке Броз, било би потребно исписати хиљаде редова и опет остати недоречен. Нажалост. А све може другачије. Код нас влада траје годину дана, а реконструише се шест месеци док у оној “трулој држави” Данској то обаве за дан. Ових дана премијерка је ујутру сазвала конференцију за медије, објавила да је промењено седам министара и представила нове. Сви су позирали новинарима и вратили се на радна места. Додуше наши дужину реконструкције правдају озбиљношћу посла и жељом да Србија добије једну стручну владу, ваљда Данска има нестручну. А где је њихов стандард у односу на наш?!. Ма каква досада, Дизниленд, само што овај наш изазива киселе осмехе, многима и сузе. Од “среће”, наравно. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 15, 2020 388

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 557

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 716

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 689

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1097

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"