fbpx

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЊИХАЛО СТРАВЕ

tesicПоред великих историјских спектакла и класичних вестерна, најгледанији филмови у лозничким биоскопима у Вуковом дому и на Градилишту, током 50-их и 60-их година били су филмови страве и ужаса. Посебно интересовање у малој варошици Лозници владало је за филмове великог мајстора тог жанра Алфреда Хичкока, поготово за његова ремек-дела из тог периода “Вртоглавицу”, “Север-северозапад”, “Психо” и “Птице”, мада су тапкароши задовољно трљали руке, када су се на репертоару налазили и поједини филмови такве врсте и из “Б” продукције, као незаборавни “Крик страха”, “Њихало страве” и “Дракула”. Пошто је малолетницима без присуства њихових родитеља гледање таквих филмова било забрањивано, поједина несташна деца, у коју сам се тада убрајао и ја, довијали су се на разноразне начине да на улазним вратима биоскопске сале избегну непријатан сусрет са строгим разводником Бошком, и задовоље своју знатижељу. Тако једне вечери уочи приказивања поменутог хорора “Њихало страве”, шћућурен у ћошку биоскопске сале Вуковог дома поред ужарене пећи, заједно са још једним десетогодишњим вршњаком из Мале, и пресрећан што сам се на волшебан начин провукао незапажено поред разводника Бошка, једва сам дочекао тренутак да се погасе светла и почне пројекција. Иако је током првог дела филма било неколико напетих и језивих сцена, у препуној сали владала је донекле опуштена атмосфера. Али када се на платну појавио стари напуштени замак, између чијих је високих мрачних зидина испреплетаних густом паучином  на прашњавом столу лежала разапета и завезана главна јунакиња, изнад које се уз језиву шкрипу клатило огромно сечиво, у сали Вуковог дома је истог часа завладала гробна тишина. Међутим, када је напетост у публици достигла кулминацију, пошто се сечиво после сваког замаха спуштало све ниже и ниже, наговештавајући да ће убрзо немоћну девојку пресећи преко стомака напола, мог вршњака из Мале ухвати паника, па кроз плач пискавим али продорним гласом узвикну: - Ајоој, Ајко, мајко, гушава! Који ме к . . . тера да дођем овди, да гледам шејтане! Док се у публици полако стишавао жагор и смех, пошто се сцена у замку још није била завршила, поред пећи се као дух однекуд створи чика Бошко, који мене и дечака из Мале ухвати за уши и истера из сале. Зајапуреног лица и ушију кренух ка својој кући, сав престрашен, не знајући да ли више од застрашујућих сцена из филма, или када ми се пред очима из мрака у сали Вуковог дома, указала силуета љутитог разводника Бошка. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НЕДОСТОЈНИ

SassaЗамислите да се данас сретнете са неким од српских војника чија је крв пре сто година натопила сваку стопу Цера или Гучева, да ли бисте имали петље да их погледате у очи, или бисте оборили поглед. Надам се да у нама  има још толико људскости да би нам поглед пао, а душа, ваљда је још има, пожелела да у земљу пропаднемо од срамоте.  Колективне и појединачне. У години када треба достојанствено обележити стогодишњицу почетка Великог рата, али и прве српске, уједно и савезничке, победе на Церу  или чувене битке на Гучеву, наша држава Србија понаша се ноншалантно и у тако познатом стилу “лако ћемо”. Србија је у том рату била на страни победника и поднела је огромне губитке. Процењује се да је изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 људи, односно готово трећину укупног становништва или чак око 60 одсто мушке популације. Зар то, као ни  прелазак Албаније пешке, пробој Солунског фронта, Кајмакчалан и други бојеви нису довољни да велики јубилеј дочекамо спремно и на начин достојан наших предака. Не. Наша држава понаша се као да се није и пре десет, пет, прошле године знало за стогодишњицу.  Да ли је нормално да се, како је недавно писала “Политика”, академска јавност упозорава да је крајње време да се озбиљно уђе у процес организовања обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, а да председник Николић од октобра чека одговор на питања о плановима и фази припреме програма за обележавање стогодишњице. Влада јесте  формирала Организациони одбор, али јавност, колико ми је познато, није упућена шта се ради. Иначе, и да није стогодишњица, зар је нормално да до Текериша и Гучева воде лоши путеви све ове године, да на Гучеву код споменика не раде рефлектори, да су из ограде око њега почупане цеви, да је прилаз вечној кући војника чешће пун смећа и трагова роштиљања него што је чист, да је тек прошле године неко добио на управљање овај простор који је до тада био свачији и ничији?! Како бисмо се понашали да смо били на страни поражених, када смо овакви као победници? Стално очекујемо да нас други уважавају, а сами себе не поштујемо, а нарочито не наше претке. Једна далеко млађа држава, са и те како сиромашнијом историјом као што су САД од свог “Дивљег запада” створила је чудо. Снимљено је милион вестерна, од тога направљено нешто чиме се Амери поносе, а у ствари су величани револвераши и демонстрација силе белаца над Индијанцима. Отимачина територије, уништавање једне богате културе, данас се то зове геноцид, величан је и направљен да цео свет зна за Вајата Ерпа или Дока Холидеја. А ми? Имамо о Првом светском рату “Марш на Дрину” снимљен 1964, пре ПОЛА ВЕКА, и свежији “Свети Георгије убива аждаху”,  уз још нека не баш позната остварења. Неко мудрији, одавно би на филм “ставио” судбину Момчила Гаврића, Милунке Савић, војводе Живојина Мишића, бранилаца Београда и мајора Гавриловића, прелазак преко Албаније, бој на Кајмакчалну, пробој Солунског фронта... Гледало би се и запамтило, какви смо и ко смо били, како су нас вишеструко јачи газили, али нису прегазили, били бисмо поносни на претке који су у опанцима срушили једно царство. Нажалост, све то нисмо урадили ни сто година после  и онда се чудимо свему што нам се догађа, што нисмо успели да сачувамо оно што су наши преци стекли губећи животе. Прошао је век, а ми још не знамо где смо, куда идемо ни шта хоћемо. Док су земље победнице још прошле године знале како ће, где и када обележити јубилеј, ми кулирамо. Ето још једне прилике да се избламирамо, покажемо незрелост и неозбиљност, а најгоре је што само показујемо колико смо недостоји предака. Заборављамо важне ствари и живимо у, наводно, декинтираној држави која ће из изгребане касе извући непланирано нешто више од милијарду динара за ванредне изборе, али која нема и не зна где да нађе новац за лечење деце. Срамота треба да нас буде, не само изгинулих предака него и нас самих кад станемо пред огледало, ако уопште то још радимо, како се понашамо и  како живимо. Недостојни. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЉУБАВНА СТРАНКА

tesicШирок осмех, златан зуб, брчићи и фризура а ла Клерк Гејбл, били су заштитни знак Драгана Гарабиљевића Каре, популарног конобара из лозничке “Градске кафане”, који је због свог шаљивог наступа на државној телевизији, у децембру 1990. године, током представљања програма његове новоосноване Љубавне странке, на првим послератним вишестраначким изборима у Србији, постао познат чак и ван граница наше земље. Захваљујући тадашњем изборном закону, по коме је за учешће на изборима било довољно да се прикупи свега сто потписа грађана, вицкасти Каро, непоправљиви освајач женских срца, искористио је јединствену прилику да пред милионским аудиторијумом преприча и неку од својих многобројних љубавних догодовштина. Тиме је он, због свог веселог духа, не схватајући тад довољно значај тих историјских избора, заједно са “чувеним” председничким кандидатом Николом Шећероским, и још некима сличним, увесељавајући народ омаловажавао и многе друге озбиљне председничке и посланичке кандидате, што је вероватно био и циљ аутора изборног закона. Каро је уочи избора промовисао програм Љубавне странке и на неколико трибина у Јадру и Мачви, где је присутне саветовао да, уколико желе да дају глас његовој странци, не оклевају ни случајно, наводећи као пример једно своје путовање возом од Загреба до Руме, које је због прелепе девојке из Ниша, коју је упознао у купеу, уместо неколико сати, трајало цела два дана. Наиме, пошто му се тек пред Румом развезао језик, Каро тад није ни размишљао да изађе из воза. Међутим, како је разговор до Београда текао у сасвим другом правцу него што је планирао, а девојка му се све више и више допадала, он као омађијан, стиже с њом чак и до Ниша. Ту му се она љубазно захвали на друштву, и за  помоћ око пртљага, и нестаде у маси, а Каро остаде сам на станици да хвата следећи воз за повратак. Схвативши тек тада где је погрешио, Каро се лупи по челу и рече на глас: - Шта ми би, па ја је ништа конкретно не упитах! Наравно, после завршених избора, чији је скор био и очевиан, велика већина странака и председничких кандидата убрзо падају у заборав, док је Каро, за разлику од Шећероског који понавља своју улогу и на наредним изборима, и даље забављао госте причама о својим донжуанским подухватима, обично после фајронта у “Градској кафани”, где сам га често слушао и ја, и са осталим друштвом зацењивао се од смеха. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ДУХ

VericaУ временима кризе, транзиције, стезања каиша (које нам и сада у захукталој изборној кампањи поједини обећавају) напаћени српски народ се спасавао  хумором. Међутим, не било каквим хумором  већ сатиричним погледом на свет око себе, посебно на главешине које нам “ капу кроје и одело шију“. Врцави српски менталитет и ваљане досетке забављале су вековима широке народне масе захваљујући којима би бар на тренутак заборављали своје  свакодневне проблеме. Срби су се некада, али и сада, смејали Нушићевим комедијама, које очигледно немају рок трајања. Смењују се године, мењају се људи, али навике остају, постале су саставни део оних који окусе власт, ту најопаснију психосоматску болест. Са развојем технологије добили смо радио и те-ве пријемнике а са њима нове могућности да развијамо свој урођени таленат подсмевања онима на власти, али и  самима себи јер смо их баш  ми поставили ту где јесу. У време Тита имали смо Чкаљу и Мију, касније је дошао неприкосновени Минимакс са својим ТУП-ТУПОМ, у време Милошевића и опасних 90-их засмејавали су нас ИНДЕКСОВЦИ који никога нису штедели, па ни потоње ДОСОВЦЕ.  И где смо сада, кога данас имамо да нас развесели оштрим, или суптилним досеткама? Имамо Ивана Ивановића који је одлично стартовао, али као да се уморио и некако постао сувише улизнички настројен када му политичари дођу у госте. То ми личи на оно “пљуни па полижи“ а то је баш  гадно. Без обзира на то гледам га и слушам и даље јер ми је симпатичан посебно када угости људе који немају везе са политиком. Тек тада човек може да се опусти и насмеје. Друге две емисије које су привлачиле пажњу народа на волшебан начин су нестале. У питању су емисије на Б92 „Ментално разгибавање“ и „24 минута са Зораном Кесићем“, човеком који је најпре привукао пажњу емисијом „Фајронт република“ коју су такође својевремено укинули. Зашто „менталаца“ нема?  Кажу зато што су вређали два најпознатија напредњака а и још понеке из власти. Остаје непознаница да ли је ову радио-емисију неко забранио или су то челни људи ове телевизије учинили предострожности ради. Што се Кесића тиче, он се по свему судећи са својим тимом са којим креира ову изузетно духовиту и маштовиту емисију, ипак враћа у марту после скоро два месеца. Кажу, пауза је била планирана, али зашто је онда приликом потписивања новог уговора са њим речено  „Србија је ипак победила!“ Да ли то значи да емитовање ове емисије креће поново захваљујући притиску јавности или неког другог коме никако не иде у прилог да се у овом тренутку нешто забрањује, а после видећемо. Елем, било како било сиромаштво духа видљиво је свуда око нас, да ли су се уморили аутори, власници медија који се плаше за своје националне и друге фреквенције или су наступила нека времена у којима се и поред развијене технологије полако гуши и деформише српски  дух. Забрана или аутоцензура? Од два зла ово прво је ипак мање. Од првог се можемо излечити, зна се и како, али од овог другог тешко. Верица Мићић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 273

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 351

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 563

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 382

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 874

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"