НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал за Србију када су два играча “сајџија” у казненом простору оборила нашег Митровића. Да буде још горе, ова изгубљена утакмица је, по свему судећи, повратна карта за “орлове” који су прекјуче (пишем текст пре утакмице) морали да направе прави подвиг и победе Бразил како би о(п)стали на Мундијалу.

Пенал није суђен, а да ли би га наши искористили, или не, то нико са сигурношћу не може рећи. Оживеле су (не)оправдане приче како су сви против нас, а ако ћемо поштено, овај Брих има “лепу” историју у вези са нашим играчима. Како неки медији подсетише, он је пре седам година на утакмици Лиге шампиона дао црвени картон Немањи Видићу, тада играчу Манчестер јунајтеда, пре пет година је у квалификацијама за Светско првенство на утакмици Србија-Хрватска за седам минута дао два жута Немањи Матићу, и у петак је “пожутео”, а да не брља само кад су Срби у питању него и његови земљаци, пример је када је признао гол Леверкузена на мечу са  Хофенхајмом, иако се лопта одбила од рекламе и ушла у гол са спољне стране, кроз рупу на мрежи. Да српски навијачи “полуде” још више допринело је саопштење ВАР-а у коме стоји да је Бриху сугерисано да прегледа снимак. Међутим, само главни судија може да затражи званичан преглед како би потврдио своју одлуку, а он је својом био задовољан?! Овим се намеће логично питање чему служи тај ВАР (Video assistant referee) и оних неколико судија које буље у гомилу монитора кад је онај на трави цар?!

Али, будимо поштени. Да смо ону екипу “Швајцараца” са  Џаком и Шаћиријем победили, прича о Бриху била би поменута на крају извештаја, узгред, а ми бисмо са шест бодова мирно чекали Бразил и гледали у други круг. Није нама Шваба са пиштаљком крив што смо после датог гола стали, допустили да нас они претрче и победе, колико год нам то тешко пало. Могу нам узор бити баш ти Немци који су са десет играча победили Швеђане и показали да је крај утакмице само када га судија одсвира. Наши играчи, а и ми навијачи, морамо схватити да је фудбал игра у којој се побеђује тако што треба дати бар гол више од противника, а да би се то постигло, потребно је нападати и шутирати у оквир гола. Тачка.

Растужили су нас “орлови”, али има ова земља већих проблема. Брине ли се неко, бар приближно толико, што је на завршном тесту за неке осмаке Доситеј Обрадовић био Пикасо, Бизмарк, Луј 14, Бетовен, Коперник или Мартин Лутер?! Нису препознали лик човека који је био просветитељ, први министар просвете, али би већина као из топа препознала Муђу, Микија из Купинова, Расту и сличне “звезде”. Са каквим знањем нам деца излазе из школе, каква им је општа култура, уче ли их, пре свега родитељи томе, а онда и наставници, или је најважније набубати лекцију, добити петицу,  а за школе себи обезбедити што бољу просечну оцену. Иначе, Доситејева слика је у многим школским учионицама, а некима није помогло што су човека из теста имали “на зиду” него су се баш компромитовали. Та реч била је проблем на тесту из српског јер многи нису знали шта значи па су уместо “обрукати се” заокружили “хвалити се” или “прославити”.

Можда се онда онај Брих и није компромитовао него “прославио”, за Шаћирија и екипу јесте.

Надам се да су  “орлови” направили подвиг па да данас препричавамо како смо срушили Бразил, а не помињемо опет пенал тражећи кривца поново у другима па чак и тамо где је много тога зависило, или зависи, најпре од нас самих.

Саша Трифуновић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке, привреде, уметности, образовања и васпитања, као и за резултате постигнуте у јавном животу и развоју културног стваралаштва” и то “физичким лицима која су својим делима и чињењима допринела подизању угледа града у земљи и иностранству”. Звање додељује скупштина општине или града, која, такође, има право и да га одузме, а, подсећам, да је поред Лознице, Путин почасни грађанин Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Новог Сада, Љубовије, Оџака и Свилајнца. Да, код нас је стекао ово високо звање на предлог одборничке групе српских радикала, које је Скупштина општине усвојила (децембар 2007.) и потом доделила ово највише признање, трећи пут откако постоји као варош. Пре Путина, који до сада, а, највероватније, никада и неће видети Лозницу, и Александра Вучића, актуелног председника Србије, којем је ово звање додељено пре седам дана на прослави Дана града, а и лознички је зет, за почасног грађанина 1989. године проглашен је наш знаменити суграђанина, сликар Мића Поповић, чији се стални легат слика од тог дана налази у некадашњој кући Катића, на шеталишту, док је свог првог почасног грађанина Лозница добила још 1937. године! Био је то др Александар Белић (1876-1960), чувени лингвиста и председник Српске краљевске академије наука и уметности. Рођен је у Београду, а после основне школе и Прве београдске гимназије, студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. Основао је 1905. часопис “Српски дијалектолошки зборник” у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1905, а њен редовни члан годину дана касније. Председник Академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. У новинама “Подриње”, број 6, објављеним 1937. године, на страни 3, под насловом “Почасни грађанин вароши Лознице” записано је: На предлог просветног друштва “Караџи” у Лозници Одбор општине вароши Лознице на седници својој од 14. овог месеца донео је једногласну одлуку којом је изабрао за почасног грађанина вароши Лознице господина др Александра Белића, председника Краљевске српске академије наука. Председник општине са јавним одборником и члановима управе друштва “Караџић” предаће лично господину Белићу ову одлуку. Господин Белић је први почасни грађанин вароши Лознице”. Тако Лозница, до данас, међу четири почасна грађанина има два Александра, једног Мићу и једног Владимира. Иначе, титула почасни грађанин свугде у свету сматра се високим признањем и израз је захвалности појединцу, а како је писао покојни професор лозничке гимназије Милован М. Радивојевић у “Вуковом гласнику” из 2014. године - у Србији ова титула уведена је 1877. године у Пироту када је додељена пуковнику \ури Хорватовићу, заповеднику српске војске која је у Другом српско-турском рату ослободила Белу Паланку и Пирот. Професор Радивојевић је указивао да је због непрецизних и различитих критеријума, у нашој пракси било и промашаја који се данас оцењују као скандалозни, што је поткрепио примером Београда који је, својевремено (1984.), титулу почасног грађанина доделио севернокорејском диктатору Ким Ил Сунгу! Било је, нажалост, и других трагикомичних ситуација.  - Код нас су, из сумњивих дневно-политичких разлога почасни грађани најчешће постајали актуелни политичари и државници, затим и понеки уметник, научник, добротвор, врсни новинар и врхунски спортиста. Најдоследнији у додели овог признања био је град Ниш који је међу својих седам почасних грађанина има чак шест добротвора - писао је професор Радивојевић.

Многим Лозничанима ни данас није јасно каквим добром их је задужио Путин, а што се тиче Вучића, обећао је, али ће време тек показати да ли смо га частили унапред.

Слободан Пајић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Бензин

После најновијег поскупљења, бензин од 95 октана достигао је цену од 153,9 динара по литру, евродизел 163 динара, а екстра евродизел 168,4 динара. У последњих месец дана цена бензина порасла је за 4,8, док је дизел поскупео 6,2 одсто. Акциза и остале надокнаде у цени бензина учествује са 55,2 одсто, а дизела 53,8 одсто. Држава је приходе од акциза повећала три пута  у односу на 2008. годину (300 према 100 милијарди динара), док је буxетом за ову планирано да се из захватања на деривате инкасира 153,2 милијарде динара. Србија је на листи земаља са висином удела дажбина у цени бензина на другом месту, одмах иза Хрватске где оне износе 56,55 одсто, док су у Македонији 46,14 одсто.  По уделу такса у малопродајној цени дизела Србија заузима прво место у региону са 53,49 одсто док је у Македонији 39,31 одсто. 

Статистика даље показује да је по уделу државних такса у просечној малопродајној цени течног нафтног гаса (ТНГ) Србија  на првом месту са 49,10 одсто, у Мађарској, која је на другом месту, он је 36,29 одсто, док је у Хрватској 21,13 одсто.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије,  каже да  висока захватања државе нису била толико уочљива када је сирова нафта била јефтинија, а да представници власти две године одбијају да разговарају о смањењу тих дажбина.

Незадовољни возачи у петак су зауставили аутомобиле на улицама и блокирали саобраћај тражећи да држава утиче на смањење цене горива, док је Национална асоцијација пољопривредника предала захтев Влади Србије за укидање акциза на гориво. И ту би било логично да почне дијалог између грађана и власти и интересних удружења и власти. Али није. На легитиман грађански протест, представници власти одговорили су крајње грубо уз, већ виђене, оптужбе да иза свега стоји опозиција. Од увођења вишестраначја у Србији до данас, ниједан протест, ниједан штрајк није прошао, а да власт није олако изрицала такве оптужбе. Као да су грађани малоумни па им је потребна опозиција да им објасни како не могу да раде без плата, или да су им потребне веће да би преживели, да их банке безочно пљачкају, да их послодавци третирају као робове или да цена њихових производа зависи од рачунице извозно-увозних лобија. У овом случају, да би бензин могао бити знатно јефтинији да је држава мање алава. Уосталом, алавост увек преседне јер грабежљивост сужава видике, па док на једној страни гомилате, на другој губите. Тако Мићовић упозорава да високе дажбине с једне стране имају позитиван ефекат на пуњење државне касе, а с друге стране се губи јер становништво у пограничном подручју гориво набавља у околним земљама док они који су у транзиту не  пуне резервоаре у Србији. Што би рекли модни стручњаци - некада је мање, заправо више. Ево, на нашем примеру, када сте последњи пут напунили резервоар у Лозници и да ли сте прелазећи мост потрошили паре само на бензин или вас је повукло да оставите који динар више купујући у оближњим продавницима, када сте већ тамо, или бар у ресторанима чекајући да се мало разиђе гужва на граници и да ли бисте волели да остане тако?

Чему тешке речи и осуда грађана који су решили да натерају власт да смањи акцизе јер бензин није луксузна роба - лудаци, хулигани, превратници. Злостављачи поштених грађана, који мисле исто, а ћуте чекајући да неко други реши и њихов проблем. 

Побуна грађана или грађанска непослушност је цивилизацијска тековина - историја света пуна је примера како су  ненасилним методама, протестима, бојкотима, маштовитим перформансима остваривани високи циљеви слободе, али и мењане одлуке власти које су грађани сматрали неправедним. И ако притом нечији комодитет буде угрожен, дужим задржавањем на аеродрому, граничном прелазу, ауто-путу или каквом другом месту са којег се притисак најјаче осећа, а воља грађана најјаче чује, па шта. Није само до грађана, ваљда је нешто и до власти. Тако је бар у развијеном делу света.

До опозиције, није ништа, осим да се држи по страни у свим приликама када грађани  одлучују да ли су поданици или људи слободне воље. И, наравно, да памте када на њих дође ред да се суоче са грађанским протестом. Просто ко цена бензина.

Зорица Вишњић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Сигурни милиони

До почетка највеће светске смотре фудбала остало је још пет дана, а овога пута ће тамо бити и наша репрезентација. Одлетеће “орлови” пут Русије где их чекају мегдани са Костариком (17. 6), Швајцарском (22. 6) и  Бразилом (27. 6), да бране боје Србије и надају се да ће досегнути висине генерације која је пре 88 година, у далеком Уругвају, била трећа на планети.

Међутим, ако је судити по ономе што смо гледали у понедељак када су изашли на мегдан Чилеу, који се није пласирао на Мундијал, има поново наши фудбалери да нам искидају нерве. Брате рођени, да не би Стојковића на голу, попили бисмо бар три комада, овако једна лопта у мрежи много мање боли. Изгледа да наши играчи не слушају шта им се говори, или не чују добро јер им је лепо три дана пред утакмицу са Чилеанцима, на пријему за фудбалску репрезентацију Србије, стручни штаб и руководство ФСС лично председник Вучић рекао ће добити чак десет милиона евра уколико победе у финалу Мундијала. Рече да ће за друго место награда бити пет милиона евра, а ако прођу групу  500 хиљада евра. Мало ли је? Како су играли у понедељак, изгледа да нису импресионирани, или рачунају то је пријатељска , та лова  за то не важи па су мало кулирали. Заборавише на оно “оставићемо срце на терену” и слично или су били  увређени што је Чиле играо са другим тимом, па нису хтели да “потегну”. Чувају ноге за оно право. Или је тих десет милиона евра, за обичне смртнике боогатствооо, њима смешна сума. “Чу ли бре, овог нашег председника, десет милиона евра, по човеку, или за све нас? - пита један фудбалер, а други кроз зубе, да неко не чује, оно, и зидови имају уши, само процеди - Јок, бре, за екипу, мисли да смо ми неки тамо кошаркаши, ватерполисти, шта ли”. Тако је могао тећи разговор иза леђа председника јер оне гаће и копачке носе, углавном, милионери. На листи најскупљих играча планете процењено је да наш Немања Матић, играч Манчестер Јунајтеда, вреди око 60 милиона евра док је Милинковић - Савић вредан 75,4 милиона, а ових дана читам да Лацио тражи за њега 120 милиона евра.

Момке који годишње зарађују по неколико милиона, или десетина милиона у својим клубовима тешко је импресионарити. Зато њима мотив треба да буду боје Србије и част што носе њен дрес. До сада се нисмо баш нарадовали резултатима наших играча на мундијалима, посебно на два последња када смо у Немачкој (2006) били 32, а у Јужној Африци (2010) 23. мада је сад боље него пре четири лета када су наши репрезентативци као и ми, обични љубитељи фудбала, најбоље репрезенатције света гледали на ТВ екрану јер се нисмо ни квалификовали. Радује ме што наш селектор Крстајић не паничи, рече да је требало неки дан да играмо “бржи пас, будемо агресивнији у одбрани”, само ми промаче, а зашто нисмо. Шансу за поправни имаће вечерас, на пријатељској утакмици против Боливије која је генерална проба за Костариканце.

Иначе, неки су негативно коментарисали обећану новчану награду коју најави први човек државе. Почеше да упоређују колико пара добију талентовани ученици, победници на међународним такмичењима из математике и сличних наука. Негде подсетише да је на последњим Олимпијским играма за освојену златну медаљу у појединачним спортовима награда била  45.000 евра, а за екипне спортове 40.000,  сребрне медаље у појединачним спортовима 40.000 евра, а у екипним 35.000, док је бронза у појединачним спортовима вредела 35.000 евра, а у екипним 30.000 евра. Народу не можеш угодити.

Оно што је сигурно јесте да ће бити светско чудо ако наше будемо у јулу дочекивали на легендарном балкону. Дај, Боже, да грешим па да нација полуди тотално од среће јер ми волимо да смо први у свему, али ако бисмо то успели у фудбалу, то би било феноменално. Пошто знамо какви смо, боље да припремимо гомилу живаца за прве три утакмице, а ако их буде још - одлично. Навијачи неће мирно спавати, али председник може безбрижно јер ће оних обећаних десет милиона евра 99,9 одсто остати у државној каси.

Него, ако ми не будемо прваци света, а већ држава има десет милиончића вишка можда да те паре оду у неку школу, болницу или нешто слично, свима треба, а и дуго траје.

Т.М.С

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

фебруар 16, 2019 153

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 246

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 304

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 304

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 422

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"