НАШИ СМО - Црнило

Неко нас  је проклео или смо заслужили лошу карму, постали као гуске у магли, где предуго тумарамо,  невољник у живом блату који што се више “вади” све брже тоне. Некако смо изгубили осећај за достојанство и толеранцију, а све више разумевања показујемо за оно чега смо се пре стидели.

Последњи пример острашћености, злобе и глупости, овај је са београдским муралима, са ликовима познатих личности, симпатизера Партизана, пре неки дан прекречених црном бојом.  Годинама су осликавани по фасадама и суграђане “гледали” песници Душко Радовић, Бранислав Петровић, фудбалер Драган Манце, кошаркаш Харис Бркић, сликар Љуба Поповић, глумци Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић, Слободан Алигрудић, Тања Бошковић, музичари Цане (“Партибрејкерс”) или Гиле (“Електрични оргазам”). За такав вандализам нема оправдања. Како рекоше из екипе окупљене око “Гробарског траш романтизма”, односно Групе ЈНА, која је  црно-белим муралима дала  омаж познатим партизановцима “Нека је на част човеку који узме црну фарбу, погледа Душка Радовића у очи и уништи га”. Напомена, ово пише звездаш.

Некима је црнило пало на просторе бивше Југе продрло дубоко у душу, па се пренело на нове генерације које су одрастале гледајући ружне призоре, мислећи да су нормални, а деструкција прихватљив вид понашања. Готово ништа овде није свето. Последњих дана се убиство једног човека користи за сакупљање политичких поена, међусобна оптуживања власти и оних који би то да буду, туђа смрт се користи да се нешто ушићари. Образи су као најдебљи ђонови. “Обојена” телевизија је пре само неколико месеци објављивала прилоге у којима је убијеног Оливера жестоко оцрњивала. Живог су га пљували, мртвог га користе да дижу гледаност распредајући о том догађају са “аналитичарима”, све за рејтинг.  Више од сто, по некима и 400  хиљада, Грка окупило се ових дана у Солуну на демонстрацијама против употребе речи “Македонија” у било каквом решењу спора између Атине и Скопља. Протест није повезан ни са једном политичком партијом, а циљ је да се БЈРМ упути порука да престане да користи реч “Македонија” у имену. Једна реч окупила је толики свет. А ми? Када је Хрватска 1995. извела “Олују” и протерала више од 220 хиљада Срба, каква је била реакција наше јавности - млака, никаква. Можда је оправдање да је било гадно време, свако је гледао да преживи. Шта је било у марту 2004. када су са Косова и Метохије, наше “колевке српства”, Шиптари  протерали више од четири хиљаде Срба, етнички очистили шест градова, попалили и порушили цркве? Ни то није било довољно да сви скоче на ноге, дигну глас, покажу јединство. Црнило је убило жар који је некада тињао у људима са ових простора. Утерани у своје малене торове, задовољни преживљавањем, научени да ћутимо, трпимо и углавном смишљамо заједљиве и пакосне штосове, постали смо баш мали. Спремност пристајања на све широка је до неслућених размера, све се може и сме, свака средина има свог поглавицу спремног да другоме “скине главу” како би сачувао своју и тако све по вертикали. Одавно се претрчава у највеће стадо јер је ту најсигурније, а ако оно пропадне, ето другог па трк тамо. Ионако се дресови мењају преко ноћи. Толико смо зацрњени да се више ништа никоме не верује. Иза свега се траже неке скривене, углавном зле, намере и циљеви. Нико више никоме не чини добро зато што то тако жели и осећа, а ако и има таквих, они су још сумњивији. Чуј, добар тек тако?!

Шта год власт рекла ко стоји иза убиства Ивановића пола Србије неће у то поверовати. Ништа није као што изгледа, у све се сумња. Како и не би после толико лажи, превара, неоткривених афера, ко ће коме веровати.

Било би добро да има неки детерџент па да нас све колективно опере, да прођемо кроз центрифугу и онда почнемо са новим лицима и мислима све из почетка. Нажалост, нема тога, црнило је све јаче да и рефлектори тешко помажу. Одавно је прошло време када је свећа могла да реши ствар, тад је нисмо упалили. 

Саша Трифуновић  

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Оливер

Док овај број ЛН буде улазио у штампу, у Београду ће бити сахрањен Оливер Ивановић, српски политичар са Косова, лидер Грађанске иницијативе “Слобода, правда, демократија”,  убијен у уторак испред страначких просторија у Северној Митровици док су у исто време у Бриселу после више од годину дана настављени преговори.  На њега је са леђа испаљено шест метака  нешто после осам часова ујутро, а сат касније  запаљен је и аутомобил за који се верује да је коришћен у том злочину. Вест о атентату на најугледнијег српског политичара на Косову потресла је целу српску јавност и изазвала осуде у домаћим и  међународним круговима. Био је образован, културан, толерантан и умерен политичар. Расим Љајић је у дану када је убијен Ивановић рекао да управо због те умерености, није био добар ни Србима ни Албанцима.

Отворено се залагао за излазак Срба на косовске изборе у време када је званични Београд био против, а када је званични Београд био за, није био вољан да на њима учествује са Оливером Ивановићем. Многи су се у уторак сетили да је на исти дан и на скоро идентичан начин, 16. јануара 2014. године убијен његов саборац и кум Димитрије Јанићијевић, председник општинског одбора СЛС-а Северне Митровице и кандидат за градоначелника општине. Који дан касније Ивановић је ухапшен под оптужницом Еулекса за ратне злочине. У затвору је провео више од три године доказујући своју невиност у монтираном поступку. Чим је изашао из затвор,а вратио се политици, али није дочекан као национални мученик, херој или победник, него као сметало у новоуспостављеном поретку. За почетак, запаљен му је аутомобил. Из тих дана остао је интервју у “Времену” у којем је рекао: “Трагично је да после осамнаест година живота у страху од екстремних Албанаца, Срби сада страхују од екстремних Срба и исељавају се због тога. До те промене је дошло док сам био у затвору и ја је можда боље уочавам него они који су то проживели постепено, али је очигледно: људи су преплашени и ћуте или се пакују за селидбу. Ако држава не предузме нешто да се овај тренд заустави, постоји озбиљна опасност да се север Косова сруши и да све што смо чували свих ових година нестане. Раније смо знали где је фронт, али сад не знамо јер је фронт међу нама”.

Рекао је и да је поднео кривичну пријаву против Н.Н. лица због три случаја застрашивања, прво српском а затим и косовском тужилаштву и поручио: “Очекујем да неко реагује, јер ако се овако настави, биће тешких последица”. Одговор његових политичких опонената из Северне Митровице био је  да он грозничаво настоји да привуче пажњу јавности у патолошкој самозаљубљености  и да гради програм на параноичном уверењу да му неко прети и да се Српска листа уротила против њега и његових амбиција. Истовремено,  једна београдска и једна телевизија  са Косова емитовале су сраман спот у којем не само да је прекршено свако предизборно и свако етичко правило, него исцртана мета у коју је само четири месеца касније неко и испалио шест метака. Наравно да нисам хтела да кажем да је Оливер Ивановић убијен због телевизијског спота и наравно да ја не знам ко  стоји иза тог злочина. Али  у дану када су се лиле многе крокодилске сузе па и на тој телевизиј, гануле су ме искрене сузе  Расима Љајића на РТС-у  када је рекао  Испада да је био сигурнији у затвору, него на слободи. На питање да ли верује да ће починиоци и налогодавци бити откривени, рекао је: “Не верујем!”

Ја верујем да ће починилац бити откривен  ако је Албанац јер ће српска страна бити мотивисана да то докаже, такође верујем да ће из истог разлога бити откривен и починилац Србин, али наручилац ће остати тајна у оба случаја. Као што ће остати тајна ако су обе стране умешане, или можда нека трећа.  Ништа од овог не бих искључила.  Али, не могу да престанем да се питам како то да наше безбедносне снаге нису имале никава сазнања шта се спрема Оливеру Ивановићу и како смо дошли у такву ситуацију да је бављење политиком код нас постало опасно по живот. И шта је живот, ако је политика све?

Верујем да ће грађани Србије испратити Оливера Ивановића као што су и сваког другог у чијој су смрти спознали  величину којој нису придавали значај за живота. Слаба утеха, велика порука. 

Зорица Вишњић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Збуњеност

Не бих да мрачим на првој степеници године која се издигла пред нама и коју треба превалити као врх снежне планине иза које се види одсјај сунца и мирис мора, али не могу да се отмем потреби да кажем коју реченицу своје личне збуњености. Скоро пола века је мом прегаженом путу од датума уписаног у матичну књигу рођених до данас, а већ три деценије како седим на клацкалици где ми је са друге стране боља будућност. Таман се вага уравнотежи, помислим ту сам да претекнем на тај бољи тас, а оно трас! Боља будућност оде горе, а ја задњицом о под. И то траје. Никако је досегнути.

Баланс између партизана и четника никада нисам проверавао, као ни међу четницима и усташама, комунистима и демократама, партизановцима и звездашима, народњацима и рокерима, напредњацима и радикалима... То остављам другима. Мене занимају људи и њихова дела. Добру песму подједнако налазим међу тоновима хармонике и тамбурице, као и у мелодијама дисторзиране гитаре, праћене грмљавином бубњева или композицијама до сржи страсне краљице виолине, флауте и клавира. Истина, збуњеност су ми изазивали они који у кожним панталонама, са дугим косама и гитарама свирају неку накарадну, турбо музику упаковану у омот фолка или у јелеку певају медитеранске песме, прикладније италијанском “Сан Рему”, него шумадијској двојци, али и они који у дане Божића уз поруку “Мир божји” тај мир нарушавају пуцањем, петардама, топовским ударима, динамитима и другим пиротехничким канонадама. Како то иде једно уз друго - не разумем. Какав је то мир кад сваког часа залежеш на патос страхујући да те какав залутали куршум кроз прозор не стрефи или да неком детету петарда не развали шаку? О каквом миру и спокоју причамо док слушамо престрављене кучиће како лају, несвесни шта их је то снашло у дане највећег хришћанског празника. Нека свако ради оно што мисли да треба, али, у овом случају, као и у још неким, ја то једноставно не разумем, нити ћу икада. Поштујем и поштоваћу обичаје и традицију, људе било које вере и расе, држим се изреке да ко пева зло не мисли, али ми никада нико није, нити ће успети да објасни зашто уз весеље и песму, врло често иде ратничка иконографија уз прангије и топове. Зар се срећа мора обележавати истим оним средствима која се користе за највеће несреће и ратне трагедије? Не бих ја у тај биоскоп.

Зато ме, ваљда, и збуњује константна подела на вернике и невернике, издајнике и родољубе, подобне и неподобне, прорежимске и оне друге телевизије, америчке и руске шпијуне. Чини ми се да су те категорије све више променљиве. Ко је данас вјера, сутра је невјера, а “тко не мисли овако” и нешто другачије каже “тај клевеће и лаже...” (Б.Штулић - Недељни коментар). Црква и државна политика плету мрежу коју је тешко размрсити. Амфилохије прокоментариса Вучићеву владавину, набаци да та издајничка политика води ка коначној продаји Косова, а са друге стране политички аналитичари тешко у сат времена гостовања на разним телевизијама успеше да протеклих дана искажу све што мисле о тој теми и неприкладним чињењима некога ко носи одору православне вере. Било је последњих година још нелогичних укрштања цркве и државне власти, па се питам, ко ту мисли добро своме роду и својој отаxбини, када знамо да се сви истом Богу моле. Или су се можда превише уплели у заједничке приче, па их повремена искакања ремете у намери да буду на истој линији са народним масама. То само доказује да се без народа не може? Али исти тај народ као да сам са собом не може. Увек пронађе разлог да се око нечега гложи, да се расправља, па чак, далеко било, уништава. Од политике, преко фудбала, до објава на фејсбуку. Ето, друштвене мреже данима су пуне препуцавања око нове Балашевићеве песме “Дно дна”, једни га проглашавају усташким полтроном, а други, из истог народа, лучоношом који стиховима скида паучину с очију оних затрованих напредњачком кухињом.

Све то поприлично збуњује, а мени песма само личи на ону коју је 1993. године снимио на албуму “Један од оних живота” - Криви смо ми.

Слободан Пајић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л' ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време глобалног отопљавања ни имаш ли хране за ирвасе, бринеш ли се кад их пустиш да се истрче... Е, па драги Деда, за промену, ја ти нећу тражити ништа да донесеш, али хоћу да однесеш.

Право да ти кажем, не знам одакле да почнем, списак је толико дуг да би се растегао одавде до Северног пола. Да ти кажем да однесеш ратове, болести, глад, сиромаштво... могао бих, али не конкуришем за мис света па ћемо то да прескочимо. Кад сам већ код тога, припази изнад Северне Кореје, хоће да пролете повремено ракетице, а није ватромет.

Елем, да видимо, могао би, за почетак, да однесеш неваспитање, бахатост, безобзирност. Ту се најпре спустиш ниско изнад путева па покупиш аутомобиле возачима који возе брже од дозвољеног и не хају кога све угрожавају дивљањем, боље ти то да урадиш него она госпођа у црном са косом у рукама. Онда, кад смо код аутомобила, покупиш све који су паркирани тако да пешаци не могу да прођу плочником него морају да силазе на коловоз. Узми и њима пет, десет црвених кад прелазе на црвено или ван пешачког прелаза, а нарочито ако то раде пред носом саобраћајног полицајца. Покупи узгред и значке онима који су дужни да такве ствари спрече и казне, а прођу не осврнувши се. Онима који раде свој посао можда после тога неко и подигне плату, баш како и заслужују. Узми Деда у саонице и новчанике оних који мисле да су равни Богу зато што су власници фирми па граде виле и базене, крстаре Медитераном, а радницима дају минималце. Уф, а онима који од радника траже да им врате пола од исплаћеног минималца узми и више од новчаника, покупи им толико да науче како изгледа живети са десетак хиљада месечно, а пошто теби паре не требају, подели их онима којима су потребне.

Понеси и оне који малтретирају слабије, оне који силом решавају све што се не допадне њиховим ситним умовима. Њих не мораш да враћаш, не мораш ни да тражиш где да их спустиш, снађи се.

Можда то лепо пуни буџет, али Деда, у ниском лету покупи и цигарете и сличне отрове да се коначно надишемо чистог ваздуха. Покупи и Закон о заштити од дуванског дима па га са висине испусти на главе оних у држави који би требало да га спроводе, а пуше по канцеларијама. Питај их и колико су казни досад наплатили.

Не знам како ћеш то да изведеш, али покупи и везе, упадања преко реда, сређивања и мувања... Однеси са собом све послове добијене “подмазивањем”, а кад си већ ту, однеси и фотеље онима који су “подмазани”. Можеш и њих да понесеш, али само до најближег затвора.

Покупи, Дедице, и сва омаловажавања, потцењивања, увреде, однеси злобу и завист... Толико тога има што треба да потегнеш. Однеси и сујету, посебно од оних који тврде да је немају, од ње много наопаких ствари потиче. Узми и нерасположење, грубост, умишљеност... Покупи и потребу за закерањем, сталним замеркама, остави огледала да се прво погледамо сами па онда другима нешто да причамо.

Узми Деда Мразе и... ма шта да ти причам, имаш ти већ довољно година и довољно си света видео да не би и сам знао шта све треба да однесеш. Питам се само, мој Деда Мразе, хоћеш ли имати довољно ирваса да потегнеш сав тај терет, а сигуран сам да ти једне саонице неће бити довољне.

Небојша Трифуновић

П. С. Верујем да ти је срце пуно кад надлетиш окићене градове, али немој да будеш попустљив због тога него, лепо, покупи и јелке од 80 хиљада евра па, ако већ они који немају ни памети ни душе не могу тога да се сете,  паре уплати неком детету које се бори да дочека да му и следеће године донесеш пакетић.

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 14, 2018 329

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 280

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 338

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 322

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 314

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"