fbpx

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције  о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би докрајчио његове идејне творце, све је јасније да је најава бојкота изазвала веће последице по политички живот у Србији од свега што ће се догодити око самог бојкота.

Звучи конфузно, али, ако разгрнете мало по површини све ће постати јасније јер корен свега овога лежи у пословичној тромости опозиције и опсесивној позорности Александра Вучића. Сада се чини да је опозиција највећу наду полагала заправо у сами  домет претње бојкотом, верујући, ваљда, да ће све остало урадити међународна заједница која са нама има незавршене политичке рачуне. То се није догодило и сада на површину испливавају сви проблеми једне недовршене идеје и мањка искрене вере у њу. Да је било другачије, два месеца пред изборе опозициони лидери би већ увелико били на терену, међу грађанима, објашњавајући све оно што од њих протеклих година нису могли да чују у јавним дебатама, медијима са националним дометом, РТС-у који плаћају због  ”права да знају све”, уз њих би без задршке остали сви они који  верују да ће Србија постати боље место за живот када јавни интерес победи партијски, али то се није догодило. Да су опозициони лидери до краја веровали у идеју о бојкоту као једином начину да се и режим и међународне тате приволе да изборе организују у равноправнијим условима за све, сасвим сигурно озбиљније би размотрили и низ етичких и прагматичних питања о последицама те одлуке на локалу, нарочито у малобројним општинама које су одолеле силним покушајима прекомпоновања власти и грађанима који су стајали иза њих. Сада то питање долази на дневни ред и могло би бити разорно по опстанак и идеје и коалиције СЗП. Много политичке памети, вештине и мудрости, него што смо до сада видели, биће им потребно да ову кризу преокрену у, какву-такву, корист пре него што сами себе не поразе док још избори нису ни расписани. У томе им не помаже ни подељени део јавности, једни који се залажу за бојкот на свим нивоима без обзира на цену и други, истина ређи, који кажу да треба изаћи на изборе у Шапцу, Параћину и београдској општини Стари град. Не знам да ли треба, али чини се мало шизоидно да челници локалне самоуправе бојкотују изборе које су по слову закона дужни да организују. Просто, не видим како то могу да спроведу - да пре подне обављају све администартивне и техничке предизборне послове, а по подне да минирају то што раде позивајући грађане на бојкот. Или да покушају да спрече одржавање избора што је кривично дело или да изазову кризу па да им уведу ванредно стање или да поднесу оставке већ данас  и све препусте напредњацима. Постоји и могућност да те локалне самоуправе организују изборе као показну вежбу како треба да изгледају демократски, фер избори и демократска власт која неће злоупотребљавати градске ресурсе у своју корист. Наравно, и како треба да изгледа медијска кампања у таквим условима. Али, то је мало вероватно да се догоди уз сагласност свих у СЗП.

Међутим, није СЗП једини који уноси додатну конфузију. О конфузији коју су одлуком о изласку на изборе изазвали дојучерашњи  предводници протеста “1 од 5 милиона” не вреди ни причати поготову ако ништа нисте разумели. Ја нисам успела да одгонетнем њихова немушта објашњења па да не губимо време. 

Али оно што сви јесмо јасно видели протеклих месеци  јесте да је Вучић озбиљније схватио питање бојкота од његових идејних твораца. И ево, Скупштина је усвојила измене изборних закона, смањен је изборни ценсус на три одсто, сада је сигуран да у њој неће седети сам са својим другарима из деведесетих. ОК, можда уђу и Вацић и Фирер и Левијатан, а можда се то и да спречити, чудни су путеви политички, али да се ту направити места и за рестлове демократских партија да стари ликови дочарају шта ко жели да види.  Углавном, Чомићкин предлог о повећању квота за мање заступљени пол прође као од шале па ценим да бисмо је могли опет гледати као потпредседницу Скупштине Србије, а и РЕМ је на дневном реду.

 Значи, све је под контролом. И, да ли је председник задовољан? Кладим се да није. Није то та победа коју он прижељкује. Када би могао некако да изведе СЗП на изборе па да их докрајчи, то би био осећај тријумфа.  Да их нокаутира, па да их после мрцвари ликујући, па опет да их нокаутира и све тако док ови имају трунку снаге у носу. Али, водећи рачуна да ипак остану у игри јер су му потребни као природни непријатељи. Као клинци којима може да удари рампу, свеједно осећајући се добро јер их побеђује, изнова и изнова. 

И, ето шта направи једна недовршена прича о бојкоту. Конфузију са озбиљним последицама, као контузија мозга. Ту накнадна памет ништа не помаже. Осим, ако се не догоди неко чудо.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Печалбари

НАШИ СМО - Апокалипса

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо, међутим, у ова луда времена оне, ипак, одражавају реалност у којој се налазимо а која нам никако не иде у корист. Стрес или иностранство - избор је слободан! Ето, ако окренемо точак уназад и вратимо се у средину прошлог века, биће нам јасно да су Срби и тада били склони печалбарству, раду у туђини илити гастарбајтерству. Други светски рат је оставио своје трагове, али је народ врло брзо по његовом окончању кренуо “трбухом за крухом”, баш у оне земље које су покушавале да нас чизмом и пушком окупирају. Брзо су потиснути догађаји и жртве ратовања, ко је могао тај је отишао на “привремени рад”, а већ седамдесетих година почели су се осећати ефекти тог рада у иностранству код “вредних и дисциплинованих Шваба”. Гастарбајтери су се периодично враћали у отаџбину да сазидају куће у које ће навраћати током летњих ферија, да покажу какве аутомобиле возе, скокну на летовање до Јадранског мора, поправе зубе и обезбеде довољне количине домаће шљивовице, димњене пршуте и боксове цигарета који су код нас били јефтинији него у белом свету, где се већ тада, макар и ценом, борило против пушења и нездравог живота. Из те Немачке (Аустрије или Швајцарске, свеједно) са нашим земљацима често су долазили и њихови новостечени пријатељи, колеге или послодавци, који су Србију оцењивали као рај на планети и место где народ зна зашто је рођен и који зна да ужива. Уживали су и они у нашем гостопримству, игранкама и домаћој кухињи док је њихов капиталистички свет био је добар само онима спремнима да живот утроше на рад и зарађивање. Време се мењало, живело се и код нас боље, али је увек било оних који су одлазили по рецепту својих предака на онај исти “привремени рад” у Француску, Немачку, Аустрију или Швајцарску. Дошли су нови ратови, смењивали се агресори, а наш човек је и даље радо хрлио за девизама и бољим животом на запад. Неко сања стицање лове на брзака, а неко жели да промени живот из корена. Данас смо сведоци “сеоба” медицинских радника који напуштају радна места у отаџбини и одлазе, углавном, опет у помињану Немачку. Ко год проведе неко време у болници, у чекаоници или у кревету због лечења може чути приче оних који се спремају да оду или оних који су ишли па су се вратили из ове земље у коју одлазе пре свега због боље зараде. Те приче се могу чути од медицинских сестара док вас спроводе од снимања до снимања, у собама, трпезаријама и свака има своју причу. Од оне да после три месеца рада у Немачкој човек лако закључи да ништа није онако као што се у почетку надао, до оне да више ни минут не треба чекати и да кофере ваља паковати с картом у једном смеру. Док нас наши државници убеђују да здравство у Србији иде крупним корацима напред, да се граде болнице и обезбеђују најбољи уређаји за дијагностику, да плате лагано расту, да је “заустављен одлив на запад”, наши медицинари и даље одлазе и нико не зна да ли ће се и када вратити. Ако се не врате, коме ће у тим српским болницама држава нудити посао, ко ће лечити пацијенте у Србији и, ако се не врате, да ли ће то значити да је тамо негде ипак боље? Ова питања су отворена и одговоре на њих можда неки од нас неће ни дочекати, али било би лепо да барем нова поколења не морају да напуштају земљу због лоших услова рада, ниских плата и политике. Са друге стране, сигурно има оних који би били пресрећни да добију посао у нашој болници јер су завршили школу за то, а не неки брзопотезни курс, али да их при том нико не условљава припадношћу владајућој странци или потписивањем “уговора за сигуран глас на изборима”. Да се цени знање и поштење, а не лојалност политичким шефовима. Тада би се попунила радна места онима који  желе да раде, а не онима који би да се шећкају у белим униформама умишљени да су сила која је само степеник испод божије. Ко оде у печалбу, нека тамо пензију стекне и порез плаћа, а овде нека дође на одмор, у посету фамилији или да потроши зарађене евре, макар и на куће и гипсане фигуре. То је поштено.                                                        

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Апокалипса

НАШИ СМО - Магла

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или прочитати. Велика вероватноћа је да ће вас супротно одвести у дубоко размишљање, секирацију, а онда и спознају да на велику већину ствари просто не можете да утичете па се можете осетити још и тотално беспомоћни.

Ови што “не знају” гледају на ТВ-у или читају по порталима о епидемији посебне врсте корона вируса који се најпре појавио у кинеском граду Вухану и сада  прави чуда и ван граница те земље. Ствар је озбиљна чим је почетком седмице најављено проширење санитарног кордона који треба да спречи ширење вируса због чега ће 56 милиона људи бити одсечено од света. То значи да ће комплетно становништво данашњих осам Србија бити у карантину. Још “луђа” је вест да је кинеска најмногољуднија провинција Гуангдонг, наредила обавезно ношење маски за својих 110 милиона становника. Како ће се ова прича завршити, ко зна, углавном има случајева и ван Кине, а у Хрватску је стигао баш пре неки дан пун аутобус туриста из Вухана који дођоше и до нас. Ко је организовао тај долазак, баш је погодио моменат, оно баш.

Да планета не иде у добром правцу, потврда је и вест  да је сат апокалипсе који симболизује неминовност глобалне катаклизме, напредовао за 20 секунди према поноћи и означава 100 секунди до поноћи, саопштила је група научника, међу којима 13 добитника Нобелове награде, која сваке године прилагођава казаљке у складу са дешавањима у свету. Иначе, поноћ представља смак света. Научници сада упозоравају на климатске промене и ширење нуклеарног оружја. “Од сада у секундама означавамо време које свет дели од катастрофе, не више у сатима или минутима”, изјавила је Рејчел Бронсон, председница и генерална директорка Билтена нуклеарних научника. Прошле године тај сат био је на два минута до поноћи, а казаљка је сада померена за 20 секунди ближе поноћи. Кад умне светске главе кажу да нас од судњег дана дели само неких минут и по, шта помислити? Гледајући са те тачке, зар све ове свакодневне будалаштине, поделе, размирице, свађе, препуцавања, политичка и свакаква друга не делују баш будаласто. Док се неки тамо гложе око фотеља, власти, пара, ТВ канала, територија, човечанство клизи ка апокалипси и понаша се у фазону неко други ће да нас спасава, дај да ми завршимо оно што је на нивоу планете ситно, али је нама лично, веома битно. То вам је онај став - па шта ако сам бацио папир у траву, опушак на улицу, ђубре у реку, шуму, као да то нешто утиче. А утиче. Обузетост својим микрокосмосима све нас уништава, људима је важније шта је рекла или обукла нека певаљка, него што изумиру животињске врсте, што се клима мења и сличне глобалне недаће. Мислимо да смо неважни и да наше поступање не утиче на све то, а опет смо најважнији на свету када неку корист, да не кажем бенефит, треба да ућаримо сад и одмах за себе. Окупирани свакодневним преживљавањем, пуком борбом за опстанак у ово лудо и неизвесно време, постали смо себични, саможиви створови који се понашају као онај Луј XV - познат и као “После мене потоп”. Баш нас брига за децу наше деце, и њихове деце децу, ко ће мислити о томе. Нама је наша мука највећа, за туђе смо равнодушни. Буквално. Недавно су пролазници у једном српском граду, у по бела дана,  мирно на тротоару заобилазили тело мртвог човека, као да обилазе мртву муву. Апсолутно равнодушно, као отупели зомбији. Полако, нажалост, онај што “не зна” постаје све сличнији ономе што “незна”.

Много смо се покварили, имамо милион оправдања за све лоше што радимо себи и другима, а није тако тешко бити добар, чувати оне поред себе, природу око себе, само треба бити нормалан. Одрећи се бахатости и не мислити само на себе и о себи у стилу “На се, у се и пода се” јер то води само ка томе да научници онај сат још коју секунду помере ближе ка поноћи. А у поноћ...

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Магла

НАШИ СМО - Распродаја

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко лица у томе помоћи. Отежан је саобраћај због слабе видљивости, а клизави коловози додатно су створили главобољу возачима. Као и у много других случајева, скоро хорски и под строгом диригентском палицом, многи медији су уз маглу закачили огромну загађеност ваздуха и онда су кренуле телевизијске емисије, дебате, трибине, извештаји са терена, коментари на друштвеним мрежама, објашњења стручњака, метеоролога, медицинара, али и прозивке одговорних министара што “дремају” и не оглашавају се поводом оваквог стања.

Иако по дефиницији магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини тропосфере и по свом саставу се разликује од облака једино по месту где се јавља, о њој су ових дана испредане приче такве да су код већине људи могле једино побудити сећања на истоимени амерички хорор филм из 1980. режисера Џона Карпентера, са Адријаном Барбеу, Џејми Ли Кертис, Томом Аткинсом, Џенет Ли и Халом Холбруком у главним улогама. Многи памте сцене када невероватно густа магла, која иде спрам правца кретања ветра, са собом доноси духове настрадалих морепловаца који желе да униште сваког ко им се нађе на путу. Водитељка једне радио станице са светионика покушава да помогне грађанима саветујући их где да беже од магле, све док и сама не буде угрожена... Ко не памти филм “Магла”, можда се сећа скечева из “Топ листе надреалиста” и оног када др Неле Карајлић, Ђура, Зенит, Минка и остали покушавајући да дочарају густину магле у Сарајеву изговарају чувену реплику - Магла је таква да и птице ходају пешке. Ову реченицу је користио и Лане Гутовић у свом кабареу током деведесетих, а данас су је искористили бројни ТВ водитељи јављајући се уживо у програм са београдских, новосадских или ваљевских улица. Неки су додали и реченицу да због магле, ко не мора, не излази из куће! Да ли је смог или магла, водила се полемика и на фејсбуку, да ли је опасно по здравље такође су вођене бројне дискусије, али се, ипак, могло утврдити да хируршке маске, које су многи ставили, не обезбеђују скоро никакву заштиту од честица које нас обасипају ако изађемо из својих станова. Е, онда је почела потрага за квалитетнијим и уместо да их тражимо у апотекама, препоручено је да их потражимо у фарбарским радњама. Ваљда се тамо продају маскице “способне” да сачувају организам од најјачих гасова и честица.

Лозничани су се присетили времена када су у граду радиле фабрике, а домаћице јануара, али и других месеци током године, када су ујутро отварале прозоре да проветре собу, а на симсу затицале црни талог. Снег је добијао црну покорицу, као торта фил на кори, а бели веш је, најчешће, морао на ново откувавање. Међутим, нико није причао о здрављу а још мање да је магла уз дим из оџака “саучесник” у његовом нарушавању. Можда те рачуне данас плаћамо све чешћим посетама лекарима, али не сумњам да има много оних који би радо сат померили уназад и с радошћу ранили на посао у “Вискозу”, “ФАК”, “Зајачу” или неку другу фирму. Срљали би у фабрике као осамнаесте Хрвати у уједињење са Србима - “као гуске у маглу”. Загађеног ваздуха је било увек, али данас, када скоро свако има по два половна аутомобила увезена из ЕУ и када се у све то умеша и политика, онда прича добија обрисе као зафрканција “Надреалиста” с краја осамдесетих. Знате ону сцену када усред густе магле и дима, под гас маскама, новинар анкетира пролазника питањем шта је кључни проблем у овом тренутку у Сарајеву, мислећи на угроженост животне средине а овај, онако нашироко, објашњава да треба изменити изборни систем, да треба ово и оно, баш у маниру политичара демагога. Зато се ваљда и каже да нам често политичари продају маглу уместо переца и јогурта.

Како год, остаје нам да се провлачимо кроз живот као кроз маглу као тесто густу и понекад уживамо уз песму “Магла свуда, магла око нас” Јосипе Лисац, која ће баш овом темом обојити 14. фебруара концерт у Београду на којем прославља свој седамдесети рођендан. Живи били!

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Распродаја

НАШИ СМО - Обећања

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 01, 2020 331

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1169

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1120

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 653

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"