НАШИ СMО - Писмo сeби

Дa ми je oвa пaмeт, a oнe гoдинe, кaжу људи сeби, кao знaли би кaкo живeти, нe би грeшили гдe jeсу и сличнo. Ствaрнo, штa бих сaдaшњи ja, дa je мoгућe, рeкao млaђeм мeни и припрeмиo зa oнo штo сe дoгoдилo? Moждa писмoм сeби из тинejџeрских дaнa, мислим, знaм имe, aдрeсу, пa штo дa нe...

Majстoрe, гимнaзиjaлaц си, нoсиш дужу кoсу и мислиш дa си тaкo чупaв и мршaв кул лик, aли кaд кaсниje будeш видeo фoткe из тих дaнa нeћeш мoћи дa вeруjeш кoликo тo ниси биo. Хвaтaш кривинe, киднeш сa пoнeкoг чaсa, aли нe прaвиш прoблeмe, нe пиjeш, нe пушиш, дрoгa je тaдa joш увeк билa дaлeкo oд срeдњoшкoлaцa. Отaц тe чeстo питa хoћeш ли бeжaти и сa пoслa, a ти мислиш дa тe џaбa “дaви”, пo сaдaшњeм “смaрa”. Рaзмишљaш, кaкo je супeр бити зaпoслeн, дoђeш кући и кулирaш, нeмa учeњa, дoмaћих и сличних глупoсти. Ниси хтeo дa сe упишeш у шкoлу кojу тe ћaлe сaвeтoвao, нeгo хoћeш дa будeш нoвинaр, a нe сaњaш дa je тo пoсao бeз рaднoг врeмeнa, дa ћeш кo знa кoликo викeндa и нoћи прoвeсти првo зa писaћoм мaшинoм пa oндa тaстaтурoм. Слушao си сeбe и нeкa си. Рaдиш oнo штo вoлиш и вoлиш тo штo рaдиш. Нaучнa фaнтaстикa ти je дa ћeш зa кojу дeцeниjу, кao дoписник, умeстo пoштoм, сa мoбилнoг тeлeфoнa jeдним кликoм слaти тeкст и фoткe, нaбaвићeш гa вeћ зa кojу гoдину. Осaмдeсeтe су и нe сaњaш дa ћe шaлa сa eкскурзиja - “Eвo Дринe, вaди пaсoшe” зa нeку дeцeниjу бити ствaрнoст, a Сплит, Скoпљe, Сaрajeвo, Никшић,  инoстрaнствo?! Бринeш збoг вojскe, нe би вeрoвao дa зa кojу дeцeниjу нeћe бити oбaвeзнa.

Рaзмишљaш кaкo je нeмoгућe дa икaдa вишe будe рaтa нa Бaлкaну, a зa мaњe oд дeцeниje прaви рaт бићe нa пaр килoмeтaрa oд твoje сoбe. Видeћeш, нисaм луд, нeстaћe Jугa. Живиш у нeким стaбилизaциjaмa, a нe знaш дa je тo joш и супeр jeр ћeш убрзo у џeпу нoсити милиoнe и милиjaрдe, a нeћeш зa њих мoћи дa купиш ништa. Зa нeку дeцeниjу и пo глeдaћeш кaкo пaдajу бoмбe пo Гучeву и слушaти шизeлу и смирeлу, jeр je рaт дoшao и кoд тeбe. Увeрeн си дa зa свe имa врeмeнa и дa je бoљe сутрa изa ћoшкa. Нeмaш пojмa дa ћeш пeсмe кoje си нaписao сa бeндoм пoнoвo у пeтoj дeцeниjи живoтa пeвaти и дa ћe oнaj, тaдa ћутљиви тип штo лупa бубњeвe, пoстaти твoj нajбoљи приjaтeљ и кум, и дa ћeш зaхвaљуjући њeму бити и у књизи. Нe вeруjeш дa je пaмeтнo зaпaлити прeкo грaнe, вeћ вeруjeш дa ћe oвдe бити бoљe. Нe мoжeш ни у лудилу дa слутиш дa ћe пoлитичкe фaцe кoje ти у живoт уђу дeвeдeсeтих сa митингa и TВ днeвникa, кojи ћe трajaти рeдoвнo пo сaт и пo,  и у 21. вeку углaвнoм кoлo вoдити, пoсeбни нeки. Одбићeш пoзив дa уђeш у тaдa jeдину кoмунистичку пaртиjу нe слутeћи дa ћe убрзo бити гoмилa пaртиja и стрaнaкa, aли ћeш зaдржaти стaв “хoћу дa мислим свojoм глaвoм”, и хвaлa ти нa тoмe. Оптимистa си, oбрaз ти je прeчи oд нoвчaникa, вoлиш oсeћaj дa си сaмo свoj и нeћeш дa aминуjeш ствaри кoje сe кoсe сa твojим виђeњимa и oсeћajeм зa прaвичнo. Пoнeкaд пoмислиш дa си пoгрeшнo вaспитaн jeр ниси oд oних “снaлaжљивих”, нaучeн си дa рaдиш пa зaрaдиш, aли сe нeћeш мeњaти.

Нe сaњaш кaквe ћe свe глупoсти пoстaти “нoрмaлнe” и joш прикaзивaнe нa тeлeвизиjи, кao ни кo ћe свe вoдити држaву, aли дa нe квaрим “зaбaву”, иoнaкo ми нe би пoвeрoвao дa je тo мoгућe. Зa лудилo штo дoлaзи никo тe нe мoжe припрeмити, тo сe (нe)мoрa дoживeти. Дoк шпaртaш кoрзooм сa тoм плaвoкoсoм, мислиш дa je бaш oнaквa кaкву си зaмишљao. Нeмaш пojмa, aли ћeш кaсниje укaпирaти дa си биo срeћниjи нeгo штo си тeжи, штo je пoрeд тeбe, aли видeћeш вeћ. Сaмo je чувaj кo oчи у глaви.

Акo ти сe укaжe приликa, зaпaли мaлo прeкo, нaучи бoљe eнглeски и уплaти вишe тaj лoтo, мoждa и убoдeш нeку кинту. Mислиш дa ћeш кaд будeш “мaтoр”, a тo ти je сaд, кoнтaш пoслe 40. бити “oзбиљaн чoвeк”, нeћeш нoсити фaрмeркe, стaркe, ни слушaти рoк музику, aли сe вaрaш.  Нa крajу, 'лeбa ти, oбриj тe брчићe, или нeмoj дa би дaнaс глeдajући тe фoткe твoj тинejџeр свaки пут мoгao дa сe зaцeни oд смeхa.

Буди свoj!

Teби, твoj ти сa 50 лeтa.

Саша Трифуновић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Брлог

Имала сам госте за викенд. Први пут су били код нас, иначе нису из Лознице. Леп је град, кажу, имате кружни ток већи од Славије. Извињавамо се, немамо звучну фонтану, кажем ја, а ни јелку од 83.000 евра. Иначе, све нам је остало потаман, прихватих шалу. Њима се посебно допало то што се већ на први поглед види да је град пун зеленила. Јесте, кажем, имамо среће да је тако и онда пожелех да се похвалим погледом са моје терасе на парк иза Соколане. Како се преварих. Дивно, благо вама, били су одушевљени збиља лепим призором док им је поглед пуцао преко крошњи кестенова. Али, авај, када су спустили поглед, и ја сам свој, од блама.

- Па да ли је ово могуће? Два корака од строгог центра, а овакве рупе и блато. Па ту вам се деца играју - каже моја гошћа.

- Ту их учимо да пливају и када савладају наше баре, спремни су за Дрину или градски базен - покушах опет да ствар окренем на шалу. Али није за шалу. После смо дуго разговарили о нашој националној култури о томе како не умемо да ценимо то што имамо, о срушеном систему вредности, о грађанској култури, конформизму на сопствену штету и тако редом.

А, онај блам, који сам споменула, већ дуго осећам. Док смо се бунили због тога што надлежни парковску стазу која је и приступни пут за станаре нашег блока не одржавају редовно, некако било ми је лакше. Сваког новог директора ресорног јавног предузећа морали смо да зовемо и ургирамо да нас спасе мука - ђа од воде и блата, ђа од несношљиве прашине. Када их умилостивимо да пошаљу грејдер да разгрне џомбе и изравња пут, падне прва киша и ми смо опет на старом. Од барица до језераца прође пар месеци и опет зови, ургирај, сликај, пиши, апелуј. И тако смо се навикли на живот у блату и прашини. Ево, већ пар година, нико се јавно не буни. Навикли смо и да се пробијамо између аутомобила чији власници имају пара за бензин да се докотрљају до центра града, али немају да плате паркинг пар корака даље иако тамо увек има места, а код нас нема. Па онда  нагазе парковску траву чекајући да неко ослободи место, испразне пиксле и побацају све што им прља аутомобил. Зашто да не, код нас је ионако штрокаво. Онда их чујемо како псују што су одвалили ауспух на нашим рупама, прете да ће тужити Град за надокнаду штете, а ми ћутимо. Као што рекох, навикли смо, нарочито ми који имамо два улаза па дворишни можемо и да заобиђемо. Ћуте и они који имају само тај улаз у своју зграду. Није добро што је тако. Јунг би то објаснио колективно несвесним, наслеђем од предака, у нашем случају да трпимо, Радомир Константиновић паланачким духом, Јован Цвијић рајинским менталитетом. Упорним одржавањем тог менталитета потиштених и сервилних људи у непрестаном страху за голи опстанак, данас смо се претворили у најпослушније поданике на свету. Газићемо по том блату,  пустићемо да на нам обећавају до изнемоглости како ће за пар дана решити проблем и све укруг, опсоваћемо када се спотакнемо, уместо да разменимо добар дан, рећи ћемо ово више нема смисла и отићи ћемо да платимо порез на своје станове у центру града са погледом на сопствену бруку. Ако, ко нам брани.

Што се мене тиче, ја сам све пробала и да зовем и да ургирам и да апелујем и да врбујем високо позиционираног комшију да искористи свој утицај јер то је и његова брука. Ништа. Таман сам се спремала да употребим квиска и позовем градоначелника, кад у уторак, о, радости,  прошао грејдер.

 И, да није било кише, не би било ни овог текста. Али пала је током ноћи, а нама су се наше барице вратиле већ у среду ујутро. За који дан наћи ћемо се у познатом амбијенту. Само ја ћу сада да променим плочу. Почећу да браним надлежну господу. Тешко њима са нама. Ћутимо и пуштамо их да раде у уверењу како ми волимо своје блато, како нам је лепо у нашем брлогу. А када градоначелник буде видео како се наш ћошак претворио у  ругло града, има све да их посмењује.

А ко ће нас да казни, што их не терамо да буду бољи? Што захтевамо, то и добијамо. Зар не?

Зорица Вишњић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Речник

Непримерен говор, неумесан речник, непристојно понашање, баналност, омаловажавање неистомишљеника, сатанизација супарника, само су неке од категорија које су постале примењиве на свим нивоима и међу различитим политичким структурама. Фразе у смислу лажних обећања, аналитичких прогноза, предизбодних шарених лажа, одавно су делови свакодневног политичког речника, али оно што се некада називало уличарским говором, данас је постала потпуно употребљива категорија вербалног обраћања међу функционерима, свеједно да ли су на састанку страначког одбора, на предизборном митингу или на редовним седницама државног парламента. И не само употребљива, већ, нажалост, све чешће и примењива. Уличарски манир на високом нивоу - назвао бих оно што скоро сваког дана можемо чути из кутије за емитовање телевизијског програма или видети на страницама штампаних медија када преносе изговорено из уста неких високих и оних нешто нижих државних чиновника.

Када је моја генерација ишла у школу, па и они много старији, није се могло ни замислити да пред учитељицом, наставником или професором неко изговори неку ружну, да не кажем безобразну реч.  Да ђак вербално насрне на просветног радника, није ни у најлуђим сновима било у могућности. Да јавно кажеш - ЗАФРКАНЦИЈА, могло се некако и прогутати, уз благо стидно црвенило на образима, али да неку радњу назовеш ЗАЈЕБАВАЊЕМ, то би било равно скандалу непредвидивих размера. У то време, па и деценијама касније, хероји су називани херојима, јунаци јунацима, поштени поштењацима. Јавно, пред камерама и милионима гледалаца употребити именицу којом се пежоративно указује на мушки полни орган, као корен за придевско објашњење нечијег карактера, постојаности, снаге и родољубиве настројености, није се могло ни у сну снити. Нисам сигуран како ће то изгледати ни када се напише на овом новинском папиру, али знам да сам саблазнуто одгледао и одслушао оног нашег бившег министра правде и државне управе и садашњег генералног секретара председника Републике Србије када пре неколико дана изговори тај придев у намери да објасни какву то нарав имају наши људи на Косову и Метохији. У том тренутку, на таквом месту и на такав начин, без имало потезања за кочницом при изговору, рећи да је неко КУРЧЕВИТ (пардон) у најмању руку је довољно да се нормалан постиди. Тај бивши министар и садашњи главни секретар председника државе одвали као из рукава ту реч и остаде на столици. И у фотељи! Као да је рекао добар дан или лаку ноћ. Плашим се да је нама и Бог рекао лаку ноћ и да је код нас одавно та ноћ тамна и никако да се раздани.

Па оног Аустријанца Курца када год неко помене ми се овлаш насмејемо. Као - смешног ли презимена. Није он бирао порекло, нити зна Аустријанац како његово презиме звучи међу српским живљем, али некако се и на то привикосмо. Барем се не штрецамо када водитељ преноси где је дошао или шта је учинио тог дана тај весели Курц. Међутим, штрецнух се када чух Селаковића како у Курцово презиме обоји народ косовско-метохијски и то онако дрчно, да не кажем курчевито. Ако пратите вести на ТВ, препоручујем да узмете нотес и оловку и прибележити понеку одвалу која вам се учини занимљивом, да не кажем ненормална. Плашим се да ће нотес брзо бити тесан а оловка празна, али нека остане нешто записано за нова покољења, можда им затреба за писање новог српског речника. Будимо поштени и признајмо - да ли се осећамо пријатно када због таквог говора или таквих баналних речи схватимо да смо на прилично ниским гранама. Сумњам. Не иде да председник државе на конференцији за новинаре дозволи себи да му се отргне квалификација попут - магарци, за људе које помиње у свом говору, без обзира на то ко су они. Зар је нормално да онај његов имењак у Народној скупштини неколико пута назива идиотом и кретеном колегу који седи у истој сали где и он. Проговара ли то прошлост из њих, манир стечен спонтано а изречен рефлексно. Лудило је тотално а народ, пре бих рекао, више уморан него курчевит. Ма, дај бре, коме то приличи.

Слободан Пајић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Немоћ

„Некако с прољећа, сјети мене неправда, на побједе и поразе и све лажне обзире“ - стихови су незаборавне песме која говори о љубави. И док се тамни кишни  облаци повлаче са неба, некако с пролећа,  као да се историја понавља, немири на Косову и Метохији  у пролеће 1981, 2014,  и ево, 2018.

Шта рећи што већ није речено о Србији из три дела која је по Уставу Републике Србије поново цела  иако је у реалности један њен део  једнострано отцепљен? О најновијем, нечијем лошем сценарију ових дана говоре многобројни војни и политички коментатори, остареле дипломате, политичари на власти. Опозицију смо чули само у Скупштини, у емисијама телевизија са националном фреквенцијом није их било иако је требало и због права грађана да чују све, али и због чињенице да су неки од њих били на власти када се, такође, “решавао косовски проблем”...  Годинама нам политичари  продају шарене лаже о Косову и Метохији, при  томе не мислим само на ове садашње већ и на оне бивше, и оне пре бивших и... тако редом. Ови данашњи су само много више дали другој страни  уверавајући нас у супротно.  Но, истина је давно изашла на видело, а најновији догађаји у Косовској Митровици  само су још једна карика непријатног суочавања у низу. Представници власти тврде да је упад до зуба наоружаних представника косовске полиције РОС,  ударање представника званичних  српских и косовских институција, срамно спровођење директора Канцеларије за КиМ, као највећег криминалца,  са лисицама на рукама  улицама Приштине, урађено да се застраше косовски Срби. Па зар они већ нису довољно застрашени а посебно убиством Оливера Ивановића пре више од два месеца док истрага још увек тапка у месту?

Опростите ми, насмејала сам се али, у исто време и  „смрзла“ када је у анкети на једној телевизији жена из Митровице на питање Да ли сте се уплашили?  мирно рекла: „Па јесмо мало, али навикли смо на то“.  На свашта су они навикли,  а највише на то да се најмање питају. Други уместо њих одлучују да ли ће или не учествовати на косовским изборима, (некада се то сматрало издајом),   па да ли ће ући у власт (некада се то сматрало издајом), за кога ће гласати (издаја је ако се  гласа другачије). Када се говори о Косову и Метохији  увек је у првом плану висока политика, а у ретким текстовима  можемо прочитати  приче о животним проблемима који муче тамошњи народ - високом степену незапослености и сиромаштву, високој стопи криминалитета и корупције и то у целој покрајини. Они којима је прекипело, одлазе. И све их је мање тамо.

После најаве председника да ће Српска листа самостално одлучивати о томе да ли ће изаћи из Владе Косова (државе коју не признају), или не, брзо је стигао одговор, одмах по састанку са њим - одлучили су да се повуку (осим ако се не предомисле из оправданих разлога). Представници Српске листе најавили су и да ће 20. априла, када се навршава пет година од потписивања Бриселског споразума,  у складу са овлашћењима из споразума, формирати Заједницу српских општина (осим ако се не предомисле из оправданих разлога). Из Приштине прете хапшењем (пробали па им се допало). Замислите радост полицајца који претуче министра, некажњено, наравно. Или посланика са све имунитетом.

Шта се још догодило у том дану? У Београд је хитно допутовала и шефица европске дипломатије Федерика Могерини а после састанка са председиком Вучићем издато је штуро саопштење у којем се наводи да су се двоје саговорника „сагласили да пронађу нове начине како би наставили са радом и решавањем проблема између Београда и Приштине мирним путем.“ Није прецизирано који су то нови начини. „Констатовано је да је у националном и државном интересу Србије да очува стабилност, мир и напредак на путу ка ЕУ“.

И то је то. Тресла се гора... Људи понижени до бола, претучени до костију.

Србија још једном у низу показала немоћ над „својом територијом“.

Наравоученије - не зачикавај и не прети празном пушком, ако нећеш да добијеш по носу.

Верица Мићић

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 14, 2018 329

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 280

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 338

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 322

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 314

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"