fbpx

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење.

До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих, кад се, ипак, појави један, други, па до данас још тридесетак. Умало да и Лозница доспе у центар пажње, али се, срећом, испоставило да је сумња на вирус остала сумња. Кад човек погледа портале, озбиљно се препадне. Срећа па се више не граничимо са Италијом где је враг однео шалу. Тамо је проглашен карантин у целој држави чиме је обухваћено  око 60 милиона људи, готово десет Србија. Италијани су отказали сваки вид окупљања, Амери отказаше тениски турнир у Индијан Велсу, љуља се и Ролан Гарос, стаде НБА и многа друга спортска такмичења, на мукама су организатори Евровизије као и Јапанци због Олимпијаде, трпи светска економија, много тога је, осим здравља, угрозила вирушчина.

Док се свет испрепадао, ми смо, брате, првих дана били некако опуштени, чак су и неки којима испред имена стоји др о томе причали са подсмехом и покушавали да буду духовити. Због вируса, ипак, неће бити масовних скупова у затвореном за више од сто особа, треба само бити опрезан, кажу надлежни. Као минулог викенда када се “опрезно” веселило на забавама поводом 8. марта. Избегавати контакте? Па како дамама честитати празник без “контакта”?! Ако се са сваком колегиницом, познаницом, пријатељицом  и слично, не изљубиш по три пута као да јој ниси ни честитао. Не само то, како да се с неким сретнеш, а не рукујеш се, изгрлиш и не пљеснеш га пар пута по рамену и слично. Нама је речено да “можемо да очекујемо нове случајеве, али не мора да значи” и да су сви сценарији “разрађени”. “Нема места паници због коронавируса”, изјавио је министар здравља крајем фебруара, додавши да је реално да се овај вирус појави и у Србији, али да је здравствени систем спреман и да су спроведене све препоруке Светске здравствене организације (СЗО). Да ли се случај појавио? Јесте. Значи, зна човек шта прича. Надам се да нећемо морати да проверавамо у пракси да ли и остатак изјаве има реалне основе. Не препоручује се пут у иностранство, у “критична подручја”, и речено је да треба примењивати стандардне препоруке које могу да спрече инфекцију. Оне подразумевају, што ће некима тешко пасти, редовно прање руку (замисли) као и приликом кашљања  и кијања стављање руку на уста (ајде). Они који су прескочили час на тему “пре и после јела, треба руке прати” па нису стекли навику редовног прања руку и лица сад су у проблему, а тек да ставе руку на уста, еј. Додуше ту надлежни мало збуњују рају, пре неку годину тадашњи министар здравља објасни да не треба кашљати и кијати у шаку него у сопствено раме. Ваљда други вирус, други савети.

Иначе, корону прати тзв. инфодемија, односно опасни митови који круже, што је, кажу стручњаци,  горе од саме болести. Појавило се толико дезинформација о вирусу да је СЗО упозорила да би њихово ширење могло да доведе до његове веће распрострањености. Неки су тврдили да ако пијете гутљаје воде на сваких 15 минута, прогутаћете вирус, а у желуцу ће га убити киселина. Препоручено је мушкарцима да обрију браду јер длачице пробијају заштитну маску и могу покупити вирус. Испоставило се, брадати или не, иста је шанса да вас нађе корона. СЗО је оповргла и гласине да употреба врућег ваздуха из сушача за руке од 30 секунди може убити вирус, а нема доказа ни да помаже редовно испирање носа физиолошким раствором. Нетачно је и да једење белог лука може заштитити од короне. У том случају би већина Срба доживотно била апсолутно имуна. На то још један наш доктор рече да Срби немају разлога за страх, будући да имају “лавовску генетику”?! Дан после рече да нису добро пренели његову изјаву.

Корона тресе свет, а њен долазак у Србији и масовну појаву, вероватно су најмање желели политичари јер би им тотално упропастила предизборну кампању. Сада када је дошла реаговали су одговорно и отказали предизборне скупове. Било би ружно да се окупљени грађани појаве са заштитним маскама, а тек говорници. Као да се, далеко било, од некога, или нечега крију.

Могла је та корона да нас заобиђе. Када смо у толико ствари мимо света, могли смо и у томе.

Саша Трифуновић

P. S.

Док су старији све забринутији, ђаци се надају да ће надлежни отказати и “скупове” у учионицама. За сада настава траје...

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Врата

НАШИ СМО - Култура

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их отерао”.  Има ту разних догодовштина, неки по свему судећи држе мобилни на готовс, а око на шпијунки, па ако је непозната тројка или двојка пред вратима или су Јеховини сведоци  или су партијски активисти. Сезона је за ове друге, а што рече један комшија - има их разних. Каже он,  неки се устручавају, види се да нису вични, док има и оних који се понашају као да су дошли да попишу струју. А како се Ви понашате, питам? Ја свима обећам, каже он. Па јесу ли Вам тражили да сликате листић? Нису, вели он, јер ја им дођем онако успут. Не треба ми ништа, а ни деца ми не живе овде. Нудили су ми превоз до бирачког места, а ја велим, немојте, децо, да се трошите, мени  је ту близу, волим да се прошетам, сретнем неког па се испричамо. Хоћете ли и тим Вашим пријатељима да препоручите да гласају за нас, питала ме једна мала, ја велим да хоћу. Њој мило, па нешто уписа на папир. После ми каже жена: “Срам те било, што лажеш децу, кад ти никад не гласаш?”. Шта фали, кажем ја њој, јел’ би било боље да сам рекао - ја не гласам, па после да ме убеђују како треба да гласам. У праву сте, кажем му ја, још би могли помислити да подржавате бојкот. Ето видите, каже он, то ми није пало на памет. А, ако дођу они који се залажу за бојкот, шта ћете њима рећи? Њима ћу рећи истину - ја не излазим на изборе и тачка. И њима ће бити мило, мислиће да сте њихов човек. Па јесте, каже он. Што да се расправљамо, њихов посао је да ме питају, моје право је да их лажем. Није ме брига ко су и чији су. Што да се офирам. Ови ће једном отићи, они ће доћи, можда ме запамте или сачувају свеске па после да имам проблема. Каквих Ви проблема можете да имате, па мало пре сте рекли да Вам ништа не треба. Ви сте пензионер, неће Вам нико укинути пензију. Неће мени, али имам  братаницу без посла. И Ви се плашите да би неко то могао да повеже, питам изненађена неочекиваним обртом у разговору. Мали је ово град, вели он.

Било ми је жао што нисмо раније прекинули разговор, остала бих у уверењу да се мој остарели саговорник забавља  надмудрујући партијске активисте. Можда бих и неку згоду из тог разговора препричала у друштву, а овако, отишла сам са грчем у стомаку. Човек који је обавио све своје послове и који не мора да полаже рачуне никоме, заправо се боји свих. Једни ће отићи, други ће  доћи, а братаница без посла. Шта је тек са онима који брину за свој посао и какво смо то друштво изградили ако је страх постао његова монета и мера достојанства.

Пар дана после тог сусрета, прочитам како је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности саопштио како му се обратио велики број грађана са тврдњама да активисти политичких странака располажу њиховим подацима. Није прецизирао о којим странкама је реч, али је упутио грађане да од тих странака званично затраже брисање подататака, а после тога и да поднесу тужбу суду. И још је понудио спремне обрасце на свом порталу. Галантно. И сад треба очекивати да ће грађани да отимају папире од страначких активиста испред својих врата да се увере какве податке имају о њима, а после ће  трчати у седиште странке да траже да све то што су незаконито прикупили, одмах обришу, а ако ови неће или се праве луди, да трче у суд и да их туже. Вау. Како се тога нико раније није сетио?  Још да је дато и неко упутство како се заштитити од капиларних  гласова и сликања гласачких листића, ето нама демократије. Не кажем да странке немају право да иду од врата до врата борећи се за сваки глас, све док је то на нивоу пристојности која не сме да пређе у застрашивање, чак ни у наговештају. Али, ако су грађани већ затражили заштиту од Повереника, да ли би било ишта нормалније од тога да Повереник обави оно што је саветовао грађанима. И, наравно, да му се у томе придружи и Заштитник грађана и свако други коме је у опису посла да штити слободну изборну вољу грађана.

Све нам пише у законима, ако нам је до закона. А, ако вам неко позвони на вратима ових дана, будите љубазни или будите маштовити као онај тип са поруком на вратима “Имамо корону”, или немојте отварати, ако имате слабе живце. А, ако имате грађанске куражи, питајте одкле вам подаци о мени и мојој породици. Баш ме интересује шта ће вам рећи. Узгред, имајте на уму и да је примање мита за гласање исто кривично дело као и нуђење.

 Немојте сутра да се жалите како сте морали. Ништа не морате. Кључ је у вашим рукама.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Култура

НАШИ СМО - Празник

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да “лајкује” свако исписано слово, ето лажно створене слике о сопственој величини и личном значају. Политика је најтрошенија тема у оваквим ситуацијама, али међу критикама су и оне да нам је град “труо”, да је Лозница “рупа”, да нема довољно програма за забаву грађана и да је ниво културе спао испод сваке нуле. Има тога напретек, али свако ко се бави културом у нашој средини, сигуран сам да дели моје мишљење иза којег од прошлог петка стојим чвршће него раније - да културних прогама има напретек, али да нема НИВОА културе у људима и да се не одазивају позивима културних радника и не посећују манифестације или програмске садржаје у којима се држи до културе.

Тачно је и то да о укусима не треба расправљати јер неко сматра да је културни догађај ако дође певачица актуелна на београдским сплавовима и одржи наступ пред неколико стотина људи у кафани, али када дођете на концерт признатог ансамбла, какав је “Златни поток” из руске аутономне Републике Коми, који је прошле седмице у Вуковом дому културе имао наступ за памћење, а у сали није попуњена ни петина седишта, онда се запитате на које смо гране спали. Могло се чути да је пре овог концерта на једном другом програму сала била препуна и да је сваком посетиоцу речено за гостовање “Златног потока”, али џаба, тек педесетак људи уживало је у овом једночасовном и  врхунски изведеном наступу. После овога схватите да неке ни пушком није могуће натерати у Вуков дом културе (ето, и само име овог здања носи у себи ту реч) и поред тога што се улаз не наплаћује. Руку на срце, можда некада затаји и реклама организатора оваквих програма, о чему би требало да мисле када осмишљавају годишњи план рада и да међу ставке унесу и ону за рекламирање одређених садржаја, али је невероватно да публику треба вући за рукав да би дошла и на бесплатну представу. А то се баш десило и пред овај концерт. Запослени у Центру за културу (ево и овде чаробне речи) скоро молећиво питали су сваког посетиоца концерта да ли би погледао представу која ускоро гостује, али је тек понеки одговорио позитивно. Ни бесплатну улазницу не можеш честито да “утопиш” народу. Зашто? Бога питај.

Ово је један пример, а други се десио само пар сати раније, истог дана, када је у Тршићу требало обележити Међународни дан језика и писма. На овај дан, већ годинама, испред Вукове спомен-куће лознички гимназијалци одржавају програм указујући на значај очувања српској језика, културе и ћирилице, али, ето, овај пут су се такође припремили, мађутим, уобичајени програм је изостао. Не грешком или жељом организатора (Центар за културу), већ некога “одозго”, ко је у истом термину хтео да представи досадашње резултате НОКЦ “Вук Караџић”. Програм у Вуковом дворишту је одложен, а у улицканом објекту се причало о томе како смо први центар изузетности, како смо пример за друге градове и како ће сличних центара бити још двадесетак у Србији. Добро, де, морало је и то бити одрађено, али је неко морао да стави прст на чело и каже - Хајмо сви пред Вукову кућу да чујемо шта су деца припремила, да гости виде Вуково огњиште па ћемо после тога састанчити и планирати блиставу нам будућност. Да, али није ставио нико прст на чело. Деца су џаба вежбала рецитал, а најава за обележавање Дана језика остала је само да виси на билборду код појила. Пре годину дана објављен је текст у којем филмски и књижевни критичар Милан Влајчић, гостујући у Нишу, каже да култура у Србији представља “инцидент у хоризонту безнађа и коруптивне власти која је најгора у овом делу Европе”. Даље изјављује да “Она као да је непотребна. Као да је оно што се дешава у култури самородно, па шта испадне. Међутим, култура је кључни темељ сваког озбиљног друштва. Ми смо били озбиљно друштво и сада је питање како да повратимо те темеље и како да се ишчупамо из рушења свих културних стандарда”.

Не бих додао ништа после ових речи осим да треба ставити прст на чело.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Празник

НАШИ СМО - Контузија

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Празник

У Улици кнеза Милоша у Београду погинуо је радник (61) на градилишту,  пао је из спољног лифта који превози раднике и материјал. У питању је градилиште на месту некадашње Америчке амбасаде. Хитна помоћ је могла само констатовати смрт човека. Вест је објавио Танјуг, у суботу, 15. фебруара.

Тог датума је црквени празник Сретење господње, црвено је слово у црквеном календару и тада се (ко се тога придржава) ништа не ради. Сретење је и Дан државности Србије  који се празнује 15. и 16. фебруара и НЕРАДНИ је дан. Пошто је празник “пао” и у недељу није се радило ни у понедељак 17. фебруара.  То значи да је настрадали радник радио на Дан државности који је званично НЕРАДНИ дан?!. Зашто?

У понедељак, и у Лозници, на градилишту једне стамбене зграде радници, осим што и они раде на НЕРАДНИ дан, ниједан, баш НИЈЕДАН, нема на глави заштитну кацигу. Наравно, радиле су и све продавнице у граду јер изгледа да је Дан државности једино празник за оне који су запослени код државе, а остали или не поштују своју државу и њене празнике или нису њени грађани. Цепидлаке би казале да у држави Србији нису сви једнаки или да су неки “једнакији” од других. Они који хлеб зарађују у државном сектору имају права да празнују, остали има да раде и на празник, викендом, а зашто не и недељом. Ваљда по оној “рад је створио човек” па да не би неки кренули у еволуциони рикверц, ваља им да раде стално, осим кад спавају. Нама просто недостаје систем. У свему. Или државни апарат неће или је немоћан да спроводи прописе и законе које држава сама прописује. Зар је тешко да барем током једног празника надлежна инспекција прошета  и преконтролише ко поштује, а ко не поштује прописе? Зар је тешко једном изненада обићи градилишта и видети колико радника носи прописану заштитну опрему? Па, није нико измислио да се носе кациге због  лепоте већ због безбедности. Што свако зна, али не хаје. Посебна је прича да човек у седмој деценији ради на градилишту. Изгледа да је јаз између оних који имају и оних других толико велики да они који немају одавно не бирају ни посао ни време, важно им је само да преживе и некако издржавају своје породице.  Да ли је нормално, да ли се човечанство борило и тежило томе да се на једној страни људи буквално боре да преживе месец, а други  могу да купе авион или острво. Недавно прочитах да је топ десет милијардера на свету богатије  од 85 држава, а да  је само један одсто од 123,5 милијарди долара имовине оснивача “Амазона” Џефа Безоса једнако буџету за здравство Етиопије. Невероватно и ненормално. Ајде, нека буде, човек умео, радио и зарадио. Вратимо се “малим” људима који само желе да живе нормално. Они очекују да их систем заштити, да од њих стално нешто не тражи већ да им заузврат и нешто да. Сигурност, безбедност на послу и право да и они када је нерадан дан, државни празник могу да остану код куће, спавају до подне, оду код пријатеља, оду на излет, да предахну и осете се да су и они исти као остатак који је минулог понедељка ленчарио, пунио баште ресторана, путовао. Заборавља се да је много више оних који нису осетили празнични дух, да баш ти и такви радећи држе много тога у својим рукама и да би ако они стану, много тога, да не кажем све, стало. То што неки шалтер не ради и по неколико дана већини не би сметало, али да продавачици, пекару, месару, раднику градске чистоће, грађевинцу, “пукне филм” осетило би се. Када већ постоје прописи, правила, закони, зашто их не спроводити у пракси? Зашто не заштитити оне којима је заштита неопходна?

Боље то учинити него читати о погибији радника на државни празник, НЕРАДНИ дан. Или неко жели да сви који у рукама имају неки занат, и остали за које нема празника,  оду да арбајтују негде “преко” јер им је досадило да буду људи другог реда. Да кажу себи “Држава не цени мене, нећу ни ја више њу”. Зашто? Зато што код нас она Кенедијева - “Не питајте шта ваша земља може да учини за вас - питајте шта ви можете да учините за вашу земљу” нешто баш и  не држи воду. Зашто? Зна радник са почетка приче.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Контузија

НАШИ СМО - Печалбари

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

август 01, 2020 331

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1170

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1121

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 653

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"