fbpx

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо, међутим, у ова луда времена оне, ипак, одражавају реалност у којој се налазимо а која нам никако не иде у корист. Стрес или иностранство - избор је слободан! Ето, ако окренемо точак уназад и вратимо се у средину прошлог века, биће нам јасно да су Срби и тада били склони печалбарству, раду у туђини илити гастарбајтерству. Други светски рат је оставио своје трагове, али је народ врло брзо по његовом окончању кренуо “трбухом за крухом”, баш у оне земље које су покушавале да нас чизмом и пушком окупирају. Брзо су потиснути догађаји и жртве ратовања, ко је могао тај је отишао на “привремени рад”, а већ седамдесетих година почели су се осећати ефекти тог рада у иностранству код “вредних и дисциплинованих Шваба”. Гастарбајтери су се периодично враћали у отаџбину да сазидају куће у које ће навраћати током летњих ферија, да покажу какве аутомобиле возе, скокну на летовање до Јадранског мора, поправе зубе и обезбеде довољне количине домаће шљивовице, димњене пршуте и боксове цигарета који су код нас били јефтинији него у белом свету, где се већ тада, макар и ценом, борило против пушења и нездравог живота. Из те Немачке (Аустрије или Швајцарске, свеједно) са нашим земљацима често су долазили и њихови новостечени пријатељи, колеге или послодавци, који су Србију оцењивали као рај на планети и место где народ зна зашто је рођен и који зна да ужива. Уживали су и они у нашем гостопримству, игранкама и домаћој кухињи док је њихов капиталистички свет био је добар само онима спремнима да живот утроше на рад и зарађивање. Време се мењало, живело се и код нас боље, али је увек било оних који су одлазили по рецепту својих предака на онај исти “привремени рад” у Француску, Немачку, Аустрију или Швајцарску. Дошли су нови ратови, смењивали се агресори, а наш човек је и даље радо хрлио за девизама и бољим животом на запад. Неко сања стицање лове на брзака, а неко жели да промени живот из корена. Данас смо сведоци “сеоба” медицинских радника који напуштају радна места у отаџбини и одлазе, углавном, опет у помињану Немачку. Ко год проведе неко време у болници, у чекаоници или у кревету због лечења може чути приче оних који се спремају да оду или оних који су ишли па су се вратили из ове земље у коју одлазе пре свега због боље зараде. Те приче се могу чути од медицинских сестара док вас спроводе од снимања до снимања, у собама, трпезаријама и свака има своју причу. Од оне да после три месеца рада у Немачкој човек лако закључи да ништа није онако као што се у почетку надао, до оне да више ни минут не треба чекати и да кофере ваља паковати с картом у једном смеру. Док нас наши државници убеђују да здравство у Србији иде крупним корацима напред, да се граде болнице и обезбеђују најбољи уређаји за дијагностику, да плате лагано расту, да је “заустављен одлив на запад”, наши медицинари и даље одлазе и нико не зна да ли ће се и када вратити. Ако се не врате, коме ће у тим српским болницама држава нудити посао, ко ће лечити пацијенте у Србији и, ако се не врате, да ли ће то значити да је тамо негде ипак боље? Ова питања су отворена и одговоре на њих можда неки од нас неће ни дочекати, али било би лепо да барем нова поколења не морају да напуштају земљу због лоших услова рада, ниских плата и политике. Са друге стране, сигурно има оних који би били пресрећни да добију посао у нашој болници јер су завршили школу за то, а не неки брзопотезни курс, али да их при том нико не условљава припадношћу владајућој странци или потписивањем “уговора за сигуран глас на изборима”. Да се цени знање и поштење, а не лојалност политичким шефовима. Тада би се попунила радна места онима који  желе да раде, а не онима који би да се шећкају у белим униформама умишљени да су сила која је само степеник испод божије. Ко оде у печалбу, нека тамо пензију стекне и порез плаћа, а овде нека дође на одмор, у посету фамилији или да потроши зарађене евре, макар и на куће и гипсане фигуре. То је поштено.                                                        

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Апокалипса

НАШИ СМО - Магла

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или прочитати. Велика вероватноћа је да ће вас супротно одвести у дубоко размишљање, секирацију, а онда и спознају да на велику већину ствари просто не можете да утичете па се можете осетити још и тотално беспомоћни.

Ови што “не знају” гледају на ТВ-у или читају по порталима о епидемији посебне врсте корона вируса који се најпре појавио у кинеском граду Вухану и сада  прави чуда и ван граница те земље. Ствар је озбиљна чим је почетком седмице најављено проширење санитарног кордона који треба да спречи ширење вируса због чега ће 56 милиона људи бити одсечено од света. То значи да ће комплетно становништво данашњих осам Србија бити у карантину. Још “луђа” је вест да је кинеска најмногољуднија провинција Гуангдонг, наредила обавезно ношење маски за својих 110 милиона становника. Како ће се ова прича завршити, ко зна, углавном има случајева и ван Кине, а у Хрватску је стигао баш пре неки дан пун аутобус туриста из Вухана који дођоше и до нас. Ко је организовао тај долазак, баш је погодио моменат, оно баш.

Да планета не иде у добром правцу, потврда је и вест  да је сат апокалипсе који симболизује неминовност глобалне катаклизме, напредовао за 20 секунди према поноћи и означава 100 секунди до поноћи, саопштила је група научника, међу којима 13 добитника Нобелове награде, која сваке године прилагођава казаљке у складу са дешавањима у свету. Иначе, поноћ представља смак света. Научници сада упозоравају на климатске промене и ширење нуклеарног оружја. “Од сада у секундама означавамо време које свет дели од катастрофе, не више у сатима или минутима”, изјавила је Рејчел Бронсон, председница и генерална директорка Билтена нуклеарних научника. Прошле године тај сат био је на два минута до поноћи, а казаљка је сада померена за 20 секунди ближе поноћи. Кад умне светске главе кажу да нас од судњег дана дели само неких минут и по, шта помислити? Гледајући са те тачке, зар све ове свакодневне будалаштине, поделе, размирице, свађе, препуцавања, политичка и свакаква друга не делују баш будаласто. Док се неки тамо гложе око фотеља, власти, пара, ТВ канала, територија, човечанство клизи ка апокалипси и понаша се у фазону неко други ће да нас спасава, дај да ми завршимо оно што је на нивоу планете ситно, али је нама лично, веома битно. То вам је онај став - па шта ако сам бацио папир у траву, опушак на улицу, ђубре у реку, шуму, као да то нешто утиче. А утиче. Обузетост својим микрокосмосима све нас уништава, људима је важније шта је рекла или обукла нека певаљка, него што изумиру животињске врсте, што се клима мења и сличне глобалне недаће. Мислимо да смо неважни и да наше поступање не утиче на све то, а опет смо најважнији на свету када неку корист, да не кажем бенефит, треба да ућаримо сад и одмах за себе. Окупирани свакодневним преживљавањем, пуком борбом за опстанак у ово лудо и неизвесно време, постали смо себични, саможиви створови који се понашају као онај Луј XV - познат и као “После мене потоп”. Баш нас брига за децу наше деце, и њихове деце децу, ко ће мислити о томе. Нама је наша мука највећа, за туђе смо равнодушни. Буквално. Недавно су пролазници у једном српском граду, у по бела дана,  мирно на тротоару заобилазили тело мртвог човека, као да обилазе мртву муву. Апсолутно равнодушно, као отупели зомбији. Полако, нажалост, онај што “не зна” постаје све сличнији ономе што “незна”.

Много смо се покварили, имамо милион оправдања за све лоше што радимо себи и другима, а није тако тешко бити добар, чувати оне поред себе, природу око себе, само треба бити нормалан. Одрећи се бахатости и не мислити само на себе и о себи у стилу “На се, у се и пода се” јер то води само ка томе да научници онај сат још коју секунду помере ближе ка поноћи. А у поноћ...

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Магла

НАШИ СМО - Распродаја

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко лица у томе помоћи. Отежан је саобраћај због слабе видљивости, а клизави коловози додатно су створили главобољу возачима. Као и у много других случајева, скоро хорски и под строгом диригентском палицом, многи медији су уз маглу закачили огромну загађеност ваздуха и онда су кренуле телевизијске емисије, дебате, трибине, извештаји са терена, коментари на друштвеним мрежама, објашњења стручњака, метеоролога, медицинара, али и прозивке одговорних министара што “дремају” и не оглашавају се поводом оваквог стања.

Иако по дефиницији магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини тропосфере и по свом саставу се разликује од облака једино по месту где се јавља, о њој су ових дана испредане приче такве да су код већине људи могле једино побудити сећања на истоимени амерички хорор филм из 1980. режисера Џона Карпентера, са Адријаном Барбеу, Џејми Ли Кертис, Томом Аткинсом, Џенет Ли и Халом Холбруком у главним улогама. Многи памте сцене када невероватно густа магла, која иде спрам правца кретања ветра, са собом доноси духове настрадалих морепловаца који желе да униште сваког ко им се нађе на путу. Водитељка једне радио станице са светионика покушава да помогне грађанима саветујући их где да беже од магле, све док и сама не буде угрожена... Ко не памти филм “Магла”, можда се сећа скечева из “Топ листе надреалиста” и оног када др Неле Карајлић, Ђура, Зенит, Минка и остали покушавајући да дочарају густину магле у Сарајеву изговарају чувену реплику - Магла је таква да и птице ходају пешке. Ову реченицу је користио и Лане Гутовић у свом кабареу током деведесетих, а данас су је искористили бројни ТВ водитељи јављајући се уживо у програм са београдских, новосадских или ваљевских улица. Неки су додали и реченицу да због магле, ко не мора, не излази из куће! Да ли је смог или магла, водила се полемика и на фејсбуку, да ли је опасно по здравље такође су вођене бројне дискусије, али се, ипак, могло утврдити да хируршке маске, које су многи ставили, не обезбеђују скоро никакву заштиту од честица које нас обасипају ако изађемо из својих станова. Е, онда је почела потрага за квалитетнијим и уместо да их тражимо у апотекама, препоручено је да их потражимо у фарбарским радњама. Ваљда се тамо продају маскице “способне” да сачувају организам од најјачих гасова и честица.

Лозничани су се присетили времена када су у граду радиле фабрике, а домаћице јануара, али и других месеци током године, када су ујутро отварале прозоре да проветре собу, а на симсу затицале црни талог. Снег је добијао црну покорицу, као торта фил на кори, а бели веш је, најчешће, морао на ново откувавање. Међутим, нико није причао о здрављу а још мање да је магла уз дим из оџака “саучесник” у његовом нарушавању. Можда те рачуне данас плаћамо све чешћим посетама лекарима, али не сумњам да има много оних који би радо сат померили уназад и с радошћу ранили на посао у “Вискозу”, “ФАК”, “Зајачу” или неку другу фирму. Срљали би у фабрике као осамнаесте Хрвати у уједињење са Србима - “као гуске у маглу”. Загађеног ваздуха је било увек, али данас, када скоро свако има по два половна аутомобила увезена из ЕУ и када се у све то умеша и политика, онда прича добија обрисе као зафрканција “Надреалиста” с краја осамдесетих. Знате ону сцену када усред густе магле и дима, под гас маскама, новинар анкетира пролазника питањем шта је кључни проблем у овом тренутку у Сарајеву, мислећи на угроженост животне средине а овај, онако нашироко, објашњава да треба изменити изборни систем, да треба ово и оно, баш у маниру политичара демагога. Зато се ваљда и каже да нам често политичари продају маглу уместо переца и јогурта.

Како год, остаје нам да се провлачимо кроз живот као кроз маглу као тесто густу и понекад уживамо уз песму “Магла свуда, магла око нас” Јосипе Лисац, која ће баш овом темом обојити 14. фебруара концерт у Београду на којем прославља свој седамдесети рођендан. Живи били!

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Распродаја

НАШИ СМО - Обећања

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у интересу грађана”. Можете мислити. Он зна или му се јавило шта је грађанима недостајало па да буду срећни. Ево, и ја сам грађанка и одлучно сам против тога. Имам аргументе, али немам начин  да заштитим свој интерес и свој новац, колики год да је, да не оде у руке оних који ни по чему не заслужују ни кинту, ни као милостињу, а камоли као награду за своју ништавност уздигнуту на положај да управљају јавним пословима.

Зато се ја сада нећу освртати на принципијелне ставове да се изборни услови не мењају у изборној години, а нити на ставове дела власти и опозиције, иако се слажем и са једнима и са другима. Са овима првима из редова СНС зато што се противе таквој одлуци јер мисле да је Србији, а ваљда и њима, доста више комби-странака, а са овима другима јер исто мислим да је циљ нижег цензуса да се амортизује најављени бојкот водећих опозиционих странака. Е, сад, када смо то разјаснили, да пређемо на главно. Дакле, моја идеја је да се из овакве политичке каљуге можемо извући само ако пооштримо изборне критеријуме. Пет одсто за цензус је сасвим пристојан услов и недостижан је само онима у које су грађани изгубили поверење или их сматрају потпуно неважним за тако велики задатак као што је доношење закона, одлука или управљања државним пословима или пословима локалне заједнице. У просеку, до цензуса од пет одсто води око 200.000 гласова и ако неко не може да убеди толико бирача, онда му стварно и није место у политици. Са 90.000 гласова колико је потребно са цензусом од три одсто, (према излазности на последњим парламентарним изборима) отприлике 500 гласова по општини, стварно је испод сваког нивоа демократског достојанства. Или на локалу, на примеру Лознице у којој је на прошлим изборима за прелазак цензуса требало око две хиљаде гласова, сада би требало око 1.200. Није идеја демократије да државну или локалну политику води свако, него да се свима обезбеде равноправни услови за изборно надметање, а да у парламент или у власт уђу најбољи.

Моја друга идеја, у коју сам из избора у изборе све убеђенија, јесте да би за проветравање политичке сцене која нас угуши, требало да се подигне цензус за коалиције и то тако да расте са бројем странака на листи. Онда би сваки домаћин листе размислио колико га коштају статисти који би ван листе правили мање штете него на њој. Чак мислим да не би било претеривање да се улазак на коалициону листу одобри само странкама које су бар једном самостално изашле на парламентарне изборе, како нам се више не би дешавало да важне министарске ресоре, као министарство војно, на пример, воде политичари за које нико није гласао и за које се не зна колику подршку имају у народу. Или да плаћамо посланике са листе невидљивих странака. А, најважније је да се не стидимо више њихових глупости и као народ и као држава. Да имамо министре који, када проговоре, знају шта су рекли и посланике који имају свест о томе да су послати од народа, због народних послова, а не њихових личних интереса и да и једни и други делују у име тог народа, а не да га унижавају.

Смањење цензуса на три одсто, када погледамо ко су потенцијалне муштерије, не води враћању “живота у парламент”, како је то рекао председник Вучић, него још већем политичком примитивизму који се као зараза шири Србијом, нити би то требало, како је рекао,  да “омогући људима да искажу своје мишљење”. За слободу мишљења потребни су пре свега слободни медији који ће радити у јавном интересу, а не у корист интересних група и атмосфера у друштву лишена страха да ће стићи казна, оваква или онаква, ако се каже нешто што није “на линији”. Нарочито, ако је та казна повезана са основом егзистенције - добијањем или губитком посла.

Када то постигнемо, решили смо проблем. Ето, од мене толико. А ви ако мислите да је у праву онај надахнути водитељ да је ова изборна распродаја у вашем интересу, онда ОК. Ја распродаје волим само у  трговини, мислим, бутицима и супермаркетима, и опет водим рачуна да ли је то исплативо, да не бацим паре на лажњаке па да опет морам да се латим танког новчаника. Некада јефтиније уме да преседне.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Обећања

НАШИ СМО - Гнездо

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

Колумна

мај 30, 2020 679

НАШИ СМО - Потрага

Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно…
мај 23, 2020 260

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа…
мај 16, 2020 418

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 518

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 660

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…

Репортажа

јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"