fbpx

НАШИ СМО - Вера

Ками је писао да куга брише јединственост било чијег личног живота и да је отуда бесмислено истицати своју  муку. Ваљда и корона тако. Нећу ни ја о својој  муци, тим пре што она произилази из сведочења о мучењу неког ко то подноси достојанствено, па би истицање моје муке у односу на ту муку било сасвим непристојно. Осим тога, мој бунтовни дух никада није достигао ону мудрост из молитве Св. Августина “Боже, дај ми снаге да прихватим оно што не могу да променим, храбрости да променим оно што могу и мудрости да разликујем једно од другога”.

Признајем, ко успе да савлада ту вештину лакше се пробија кроз живот. То вам је као она - можеш да бираш да будеш срећан или да будеш у праву. Не морам да будем у праву, али не бих могла ни да нађем мир у трпљењу без вере да то тако треба. Зато, Богу хвала што још немам 65. Да имам, не знам шта бих. Можда бих писала отворено писмо, као и многи други ових дана, указујући да и изолација убија као и вирус, али не одмах, него одложено и да за нека стања не постоје респиратори. Можда је моја грађанска дужност била да укажем да постоје људи који немају времена да сачекају да прође корона и да њихове године не смеју бити њихов усуд. Да посегнем за аргументом да није исто бити затворен у стану и у кући са двориштем. Да похвалим дозволу за шетњу кућних љубимаца, иако немам свог, али да кажем да и болесни људи као и болесна деца имају исте потребе. Можда вам ово звучи неумесно, али ви сте срећник који није на тежи начин схватио шта значи немоћ пред апсурдом. А, апсурд је да штитите нечије здравље нарушавајући га непоправљиво, а не мора тако.  Ево, сад се појавила воља, па се нашао и начин. Ако се не изјалови, родитељи ће са децом која имају сметње у развоју моћи да изађу напоље у било које доба дана, а и пензионери ће добити помиловање - три шетње недељно по пола сата, до 300 метара од своје куће. Зашто не цео сат, зашто опет мрцварење? Ако је идеја да људи напуне батерије да оснаже имунитет, чему онда ново ускраћивање? И ко је мерио колико шетња треба да траје?

Ова питања темељим на вери да корисно и безбедно могу заједно, да је могуће заштитити здравље, а да се не сроза дигнитет ни грађана ни државе. То, међутим, није исти случај као и отварање цркве за вернике на Васкрс. Не морамо у  храм да бисмо се помолили, ако смо верујући људи онда је наш храм у нама и наша молитва ће наћи  пут у својој искрености. Као и у осталом делу света који је пратио или ће литургију на  најрадоснији хришћански празник пратити из својих домова. Без инаћења и гордости. Ако мене питате, ја бих била срећна да се из наших храмова зачује божански глас неког уметника, имамо их толико. Као Бочелија из празне Миланске катедрале. Знам какве реакције могу уследити, али то ме не брине - “Они су створења која не могу чути музику сфера”. Тако је говорио Ајнштајн о нетолеранцији фанатичних атеиста и религиозних фанатика. 

А, ево сасвим на крају прелепе молитве Иве Андрића коју можемо изговорити данас на Велики петак, или у недељу на Васкрс или било ког загорченог или сасвим обичног дана:

“Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај - пошто од Твоје воље све зависи - да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна. Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прави пут, с пролазним посртањима а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, када нам дајеш искушења. И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком месту, сваким делићем бића желимо”.

Амин.

Зорица Вишњић

НОВИ БРОЈ ЛОЗНИЧКИХ НОВОСТИ ПРОЧИТАЈТЕ НА Лозничке новости, број 631

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - 2020!

НАШИ СМО - Маскирање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - 2020!

Већ смо лепо загазили у ову годину за коју смо пре само три месеца изражавали наде и жеље да нам буде боља од претходне. У тој новогодишњој ноћи, уз пољупце, шампањац, торте и музику нико није могао ни наслутити шта ће нас снаћи већ почетком марта. Док смо изговарали ону чувену – Срећна ти Нова година, пуно здравља, љубави и пара, као да смо је урекли још на самом почетку. Да смо знали барем да додамо оно – пу-пу, да не чује зло, да куцнем у дрво, можда бисмо сујеверјем одагнали ову пошаст што нас сустигну још на првој кривини дугоочекиваног пролећа. Није нам ово прва невољна година, постале се толико честе у последње три деценије да смо се, чини се, већ и привикли на такве. Тек понека, која се омакла и прошла без ратова, економске кризе, девалвације, несташице горива, шверцовања кобасица, маргарина и кока-коле из Мађарске, приватизације или поплава, искоришћена је да се живот колико-толико доведе у нормалу, али, не лези враже, њих је било тако мало и све су ређе. Ко је крив за све то? Судбина!? Виша сила!? Природа!? Не, криви смо ми! Народ који је ову планету схватио као неисцрпан ћуп дуката, као чашу која се не празни, као веш који се не прља и цветну ливаду на којој можеш истресати све смеће које створиш и сву чемер коју из себе проливаш уместо да цвету воде досипаш. Корона је дошла и показала зубе жешће од сваке немани с којом се човечанство до сада сукобљавало. Нема зубе, а откида и месо и душу. Не можеш јој прићи нити је видети. Стојиш и чекаш да је барем случајно млатнеш копљем спремним за бој, као што си навикао. Али, ништа, она је јача и непредвидива. Истина, Земља нас је доста трпела и, што рече пре пар дана наш академик, сценариста, писац и редитељ Душан Ковачевић – „дуго смо разбољевали планету и сад она разбољева нас. Ово је жути картон који нам је планета дала... Зато сада симболично перемо руке, али их сигурно дуго нећемо опрати... За нашу кривицу оптуживали смо краве, свиње, а сада и слепе мишеве... Живот је најопаснији по здравље...“.

После ових речи требало би да нам свима буде јасније где смо, ко смо и какви смо. Наша поколења ће сигурно читати многе књиге у којима ће писати о овоме што сада свет проживљава, гледаће филмове, драме, трилере и хороре, чак и комедије. Неко ће нам се можда и смејати што смо као суманути слушали сваку реч с телевизије и веровали јој више него икоме, што смо носили маске, иако су наша лица много раније била огољена до коске да ли због, страха, послушности, самодисциплине или политичко-страначке опредељености. Оно што један прилог на дневнику може, то ретко која друга сила и приближно чини. Као у време НАТО агресије, када смо у одређеном дневном термину пратили „брифинге“ о бомбардовању наше земље, готово са стопостотном прецизношћу предвиђали када ће се зачути сирене са сигналом за узбуњивање, тако сада, у време короне, свакодневно, у време ручка, око три поподне, седамо пред мале екране и пратимо извештаје лекара, са зебњом ишчекујући бројке од којих се леди крв у венама, али и нове, ригорозније мере, које су прошлог викенда достигле досадашњи зенит. Четрдесет сати нисмо излазили из куће, а какав смо ефекат постигли у спречавању ширења заразе знаћемо данас или сутра. Ако има смисла, онда нека нам што пре кажу да пет дана не излазимо на улицу, па да коначно задамо конкретан ударац том „ковиду“ и решимо се беде. Какав је проблем седети у својој кући у односу на одлазак у вечну кућу? Многи који живе у згради ионако некада не изађу по пар дана ван стана, а и ови из кућа, можда само ради огрева до шупе. Дајте да седнемо мало у кући и „готова ствар“. Е, сад, ако се нешто друго иза брда ваља, па ова пандемија заклања ко зна какве друге „светске завере“, о чему се такође може доста тога прочитати на интернету, онда треба бити спреман на признање да смо сви, мање или више, прихватили игру и то да будемо жртве, што би рекао Никола Маловић, писац из Херцег Новог „лоших ђака и политичара чије руке, ноге и мимику покрећу концима одозго“. Он је у свом посту објављеном прошле суботе, у време полицијског часа поручио да управо то не жели да прихвати и да ће због тога ујутро прекршити ову меру, а не зато што не може да остане у свом дому. Написао је још – „Ред испред банкомата може, а слобода кретања не? То не може. Није куга ванка. Орвел је“.

Без обзира на то да ли верујемо или не у светске завере, у тврдње да је корона измишљена, иако медицинска струка говори другачије, сви заједно морамо учинити да ово што пре прође и са што мање последица и жртава. Оно што свакако можемо - то је да останемо у кући.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Маскирање

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Маскирање

Док кућа гори, ватру треба гасити, а не утврђивати ко је креснуо шибицу. Кад прође ово зло, биће времена да се утврђује и ко се пре времена смејао, ко паничио, ко је добро радио, на време или не реаговао и све остало. Сада је време да свако учини оно што може и тако помогне онима који по болницама чине све да на крају ове приче рубрика у којој се евидентирају мртви буде што празнија. Вирус не видимо, али он види нас.

Довољно је да не урадите ништа што би вас одвело у болницу и повеало број оболелих, ако до сада није било разлога за то. До краја ове борбе има још доста времена, ко зна колико је још дана пред нама у којима треба ОСТАТИ КОД КУЋЕ, колико ноћи под полицијским часом, каквих све искушења. Ко је могао претпоставити да ће почетком пролећа неизоставни део нашег живота постати хируршке и остале заштитне маске, рукавице, дезинфекциона средства, да ћемо у редовима испред апотека, пошта или банака стајати на растојању од два метра, не дисати једни другима за врат, како углавном то бива у таквим ситуацијама. Да ћемо, бар до сада, од 17, а викедном од 15 сати бити у својим кућама, да нећемо моћи у вечерње шетње, изласке, да омладина неће у град излазити пред поноћ, а враћати се у цик зоре, да ће парковске клупе опустети без пензионера. Да ћемо децу терати за рачунаре због школе, а дете које седи у кући питати да ли су ти почели часови, да ћемо имати атмосферу у пустим градовима као из неког филма катастрофе.

Међутим, из ове лоше ситуације треба извући најбоље, ма колико то изгледало немогуће. Да вам је неко рекао да ћете моћи да лежите данима, гледате филмове, слушате музику, коначно имате времена за омиљену књигу, не бисте му веровали. У својим сте кућама, има воде, струје, хране за извоз, после 17 сати незвани гости неће банути, куд ћеш боље. Мада, ето доживех и то да неко рече како нам је боље било за време бомбардовања. Јесте било гадно, али могло се ићи напоље кад хоћеш, ко шиша шизелу, дружити по кућама и склоништима, певати по трговима. Где ми проводимо земаљске дане када можемо да рангирамо шта нам је боље, епидемија или бомбардовање?!

Свако зло носи у себи неко добро. Ако вам изолација са онима којима делите кућу или стан тешко пада, сами сте криви јер то сте ви изабрали. Таквима је најтеже да чују - останите код куће. Затворени у својим домовима са ближњима неки ће тек сада упознати своју одраслу децу. Неко ће схватити да му је дете много зрелије и паметније него што је мислио, неко ће видети да су све оне приче које је упорно понављао и “смарао” ипак дале резултате. Други ће схватити да њихов анђео то уопше није и да се негде у одгајању гадно зезнуо и створио егоисту и нарциса на кубик. Неко ће увидети да му је животни партнер камен око врата кога у досадашњој трци са животом није, у ствари, ни упознао. Други да су били срећнији него што су тежи и да небесима треба свакога дана да се захваљују што је особа са којом троше дане изабрала баш њих. Конкретно, то сам одувек знао, корона је само дала додатну потврду.

Иначе, некима ношење маски смета, нису се никада ни пред ким и ни пред чим крили. Другима је ово само још једна од маски у животу, крију се стално иза маски интелектуалаца, поштењачина, добрих душа и слично па им ова хируршка дође као једна у низу. Свака криза оголи са ким смо окружени, ко је пријатељ, ко саможиви створ, забринут само за своје ду*е. Ко вам јави да су стигле маске, рукавице, а ко има више залиха него у ратним резервама и ћути. Одавно је речено: Не пада снег да покрије брег… Корона је зло, али је паметнима и нова прилика да у својој близини одвоје жито од кукоља, схвате шта је вредно и за шта се живи, а шта пролазно и небитно. Зараза прође, горак укус у устима не. Тако да немојте само бесомучно прати руке. Трудите се да из овога изађете и чиста образа. Ту сапун и вода не помажу.

На крају порука онима што не носе маске и рукавице и подсмешљиво гледају оне који то чине. Биће добро ако се покаже да су били у праву и нека тада с нама збијају шале. Далеко било да на тежи начин увиде да су погрешили. О том сценарију нећу да мислим. Верујте, на крају ће све бити добро. Сада још није јер још није ни крај. Али ће доћи. Једноставно, МОРА.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Страх и стрепња

НАШИ СМО - Изолација

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи човек који је ишао испред мене, најмање три метра, нагло се окрену, као опарен, и прострели ме погледом, а затим убрза корак. Ја нисам имала маску, јер их нема на тржишту, а он јесте. Окренем се да видим да ли сам уплашила и неког иза себе, али, срећом, никог није било. У сусрет ми је наишао старији човек са спуштеном маском и цигаретом у устима. Осмехнух се тој људској слабости, коју може да разуме само страствени пушач. Не кажем да је то у реду, али мени је то деловало као победа живота над страхом за живот. Знам да непушачи ово неће разумети, ја разумем њихово неразумевање. Затим сам скренула у оближњи бутик да купим рођендански поклон некоме ко се поново родио. Излазим што брже могу да ми не крене поново кашаљ и одједном постајем свесна да се сваки дан негде извињавам речима: “Ово је од бронхитиса”.

Дан раније разговарала сам са једном особом која је остарила у иностранству. Овде је на одмору, дугом, пензионерском. Не морам да наглашавам да је реч о особи са стеченом здравственом и грађанском  културом која нама, нажалост, није својствена.  Та, дакле, здравствено културна особа коју спомињем рече ми да је звала банку и неке државне институције да регулише битна питања свог непланирано дугог боравка овде и онако успут ми каже како сваки пут напомиње да је дошла пре короне.

Једна пријатељица на самом почетку епидемије пожалила ми се на своју тетку коју неизмерно воли. Свако ко има тетку-мајку, зна о чему говорим. Елем, позове она тетку која је већ стара и живи сама са мужем да се најави и да пита, уобичајено, да ли јој је нешто потребно. Тетка јој је рекла прилично невољно: “Дођи, ако баш желиш, али нама ништа није потребно. Напунили смо замрзивач, имамо и лекове, а ако и искочи нешто, комшиница нам остави на капији. Али, нама н и к о не долази”. Сирота сестричина није одмах укапирала да тетку покреће страх, а не прекор због занемаривања, те почне да се извињава: “Теткице моја, сад у доћи да те изљубим, ти знаш колико те волим”. “Нема потребе за тим, све је у реду”, наставља тетка, сестричина и даље мисли да је тетка увређена и најављује долазак “из ових стопа”. И онда тетка укапира да мора бити одређенија како би се тај разговор једном и завршио. Сестричина, моја пријатељица, остане у шоку и због себе и због тетке.

Усред највеће панике која је грувала са свих страна да је корона стигла и да јој се крај не види, поверио ми се један мали привредник, а велики човек. Каже: “Не спавам. Посао је стао, већ имам неких дугова, нису велики, али висе ми над главом. Ако ово потраје пар месеци, ја ћу потпуно банкротирати. Нити имам пара за плате, нити могу да кажем људима да их неће бити, нити они могу преживети без плате, нити ја знам шта ћу.” 

И ево још једне, која ме је признајем, и насмејала, а није смешна. У недељу око  пет, изашла сам на балкон просто да видим како се понашају људи у цајтноту пред полицијски час. Нигде никог. Таман када сам кренула натраг у собу, угледах млађу жену како убрзава корак, а негде код “појила” почиње да трчи  као да је јуре здружене снаге короне и полиције. Пратила сам је погледом све док је било могуће и не знам шта је са њом било. Надам се да није пала и да је полиција није пресрела. Није одавала утисак да има пара за казну нити да је ишла из провода.

Има тога још, малих сличица и причица о страху, обичном, људском, реалном, о суочавању са опасношћу, о осећају кривице ни кривих ни дужних, о одговорности и немоћи. И, шта је епилог, свака прича треба да га има? У нашем случају, епилог би могао бити да свако има право на страх, да свако треба да уважава право других на страх, да не сме да нас повређује туђи страх, да треба да страхујемо за друге и да је добар сваки страх који нас тера на опрез и одговорност. Али, страх не сме да прелази у панику, нарочито се не сме манипулисати туђим страхом и никако се не сме упирати прстом у људе. Није сваки човек који је допутовао у Србију пета колона, није сваки предузетник којем пропада посао због више силе израбљивач у којег треба пљунути и није полицијски час окупаторски час. Дакле, у времену борбе за људске животе све се сме, осим заборавити на људскост.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Изолација

НАШИ СМО - Корона

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 08, 2020 65

НАШИ СМО - Миш и мачка

Свих 250 посланичких мандата верификовани су у понедељак, 190 присутних положили су заклетву и отишли кућама да сачекају исход политичког договора ко ће се придружити власти, а ко ће спасавати част демократије глумећи опозицију. // Сад, неко ће рећи да је ово…
авг 01, 2020 332

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре, нажалост, имаш велику породицу, али нису…
јул 25, 2020 1171

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1121

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"