fbpx

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их отерао”.  Има ту разних догодовштина, неки по свему судећи држе мобилни на готовс, а око на шпијунки, па ако је непозната тројка или двојка пред вратима или су Јеховини сведоци  или су партијски активисти. Сезона је за ове друге, а што рече један комшија - има их разних. Каже он,  неки се устручавају, види се да нису вични, док има и оних који се понашају као да су дошли да попишу струју. А како се Ви понашате, питам? Ја свима обећам, каже он. Па јесу ли Вам тражили да сликате листић? Нису, вели он, јер ја им дођем онако успут. Не треба ми ништа, а ни деца ми не живе овде. Нудили су ми превоз до бирачког места, а ја велим, немојте, децо, да се трошите, мени  је ту близу, волим да се прошетам, сретнем неког па се испричамо. Хоћете ли и тим Вашим пријатељима да препоручите да гласају за нас, питала ме једна мала, ја велим да хоћу. Њој мило, па нешто уписа на папир. После ми каже жена: “Срам те било, што лажеш децу, кад ти никад не гласаш?”. Шта фали, кажем ја њој, јел’ би било боље да сам рекао - ја не гласам, па после да ме убеђују како треба да гласам. У праву сте, кажем му ја, још би могли помислити да подржавате бојкот. Ето видите, каже он, то ми није пало на памет. А, ако дођу они који се залажу за бојкот, шта ћете њима рећи? Њима ћу рећи истину - ја не излазим на изборе и тачка. И њима ће бити мило, мислиће да сте њихов човек. Па јесте, каже он. Што да се расправљамо, њихов посао је да ме питају, моје право је да их лажем. Није ме брига ко су и чији су. Што да се офирам. Ови ће једном отићи, они ће доћи, можда ме запамте или сачувају свеске па после да имам проблема. Каквих Ви проблема можете да имате, па мало пре сте рекли да Вам ништа не треба. Ви сте пензионер, неће Вам нико укинути пензију. Неће мени, али имам  братаницу без посла. И Ви се плашите да би неко то могао да повеже, питам изненађена неочекиваним обртом у разговору. Мали је ово град, вели он.

Било ми је жао што нисмо раније прекинули разговор, остала бих у уверењу да се мој остарели саговорник забавља  надмудрујући партијске активисте. Можда бих и неку згоду из тог разговора препричала у друштву, а овако, отишла сам са грчем у стомаку. Човек који је обавио све своје послове и који не мора да полаже рачуне никоме, заправо се боји свих. Једни ће отићи, други ће  доћи, а братаница без посла. Шта је тек са онима који брину за свој посао и какво смо то друштво изградили ако је страх постао његова монета и мера достојанства.

Пар дана после тог сусрета, прочитам како је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности саопштио како му се обратио велики број грађана са тврдњама да активисти политичких странака располажу њиховим подацима. Није прецизирао о којим странкама је реч, али је упутио грађане да од тих странака званично затраже брисање подататака, а после тога и да поднесу тужбу суду. И још је понудио спремне обрасце на свом порталу. Галантно. И сад треба очекивати да ће грађани да отимају папире од страначких активиста испред својих врата да се увере какве податке имају о њима, а после ће  трчати у седиште странке да траже да све то што су незаконито прикупили, одмах обришу, а ако ови неће или се праве луди, да трче у суд и да их туже. Вау. Како се тога нико раније није сетио?  Још да је дато и неко упутство како се заштитити од капиларних  гласова и сликања гласачких листића, ето нама демократије. Не кажем да странке немају право да иду од врата до врата борећи се за сваки глас, све док је то на нивоу пристојности која не сме да пређе у застрашивање, чак ни у наговештају. Али, ако су грађани већ затражили заштиту од Повереника, да ли би било ишта нормалније од тога да Повереник обави оно што је саветовао грађанима. И, наравно, да му се у томе придружи и Заштитник грађана и свако други коме је у опису посла да штити слободну изборну вољу грађана.

Све нам пише у законима, ако нам је до закона. А, ако вам неко позвони на вратима ових дана, будите љубазни или будите маштовити као онај тип са поруком на вратима “Имамо корону”, или немојте отварати, ако имате слабе живце. А, ако имате грађанске куражи, питајте одкле вам подаци о мени и мојој породици. Баш ме интересује шта ће вам рећи. Узгред, имајте на уму и да је примање мита за гласање исто кривично дело као и нуђење.

 Немојте сутра да се жалите како сте морали. Ништа не морате. Кључ је у вашим рукама.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Култура

НАШИ СМО - Празник

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да “лајкује” свако исписано слово, ето лажно створене слике о сопственој величини и личном значају. Политика је најтрошенија тема у оваквим ситуацијама, али међу критикама су и оне да нам је град “труо”, да је Лозница “рупа”, да нема довољно програма за забаву грађана и да је ниво културе спао испод сваке нуле. Има тога напретек, али свако ко се бави културом у нашој средини, сигуран сам да дели моје мишљење иза којег од прошлог петка стојим чвршће него раније - да културних прогама има напретек, али да нема НИВОА културе у људима и да се не одазивају позивима културних радника и не посећују манифестације или програмске садржаје у којима се држи до културе.

Тачно је и то да о укусима не треба расправљати јер неко сматра да је културни догађај ако дође певачица актуелна на београдским сплавовима и одржи наступ пред неколико стотина људи у кафани, али када дођете на концерт признатог ансамбла, какав је “Златни поток” из руске аутономне Републике Коми, који је прошле седмице у Вуковом дому културе имао наступ за памћење, а у сали није попуњена ни петина седишта, онда се запитате на које смо гране спали. Могло се чути да је пре овог концерта на једном другом програму сала била препуна и да је сваком посетиоцу речено за гостовање “Златног потока”, али џаба, тек педесетак људи уживало је у овом једночасовном и  врхунски изведеном наступу. После овога схватите да неке ни пушком није могуће натерати у Вуков дом културе (ето, и само име овог здања носи у себи ту реч) и поред тога што се улаз не наплаћује. Руку на срце, можда некада затаји и реклама организатора оваквих програма, о чему би требало да мисле када осмишљавају годишњи план рада и да међу ставке унесу и ону за рекламирање одређених садржаја, али је невероватно да публику треба вући за рукав да би дошла и на бесплатну представу. А то се баш десило и пред овај концерт. Запослени у Центру за културу (ево и овде чаробне речи) скоро молећиво питали су сваког посетиоца концерта да ли би погледао представу која ускоро гостује, али је тек понеки одговорио позитивно. Ни бесплатну улазницу не можеш честито да “утопиш” народу. Зашто? Бога питај.

Ово је један пример, а други се десио само пар сати раније, истог дана, када је у Тршићу требало обележити Међународни дан језика и писма. На овај дан, већ годинама, испред Вукове спомен-куће лознички гимназијалци одржавају програм указујући на значај очувања српској језика, културе и ћирилице, али, ето, овај пут су се такође припремили, мађутим, уобичајени програм је изостао. Не грешком или жељом организатора (Центар за културу), већ некога “одозго”, ко је у истом термину хтео да представи досадашње резултате НОКЦ “Вук Караџић”. Програм у Вуковом дворишту је одложен, а у улицканом објекту се причало о томе како смо први центар изузетности, како смо пример за друге градове и како ће сличних центара бити још двадесетак у Србији. Добро, де, морало је и то бити одрађено, али је неко морао да стави прст на чело и каже - Хајмо сви пред Вукову кућу да чујемо шта су деца припремила, да гости виде Вуково огњиште па ћемо после тога састанчити и планирати блиставу нам будућност. Да, али није ставио нико прст на чело. Деца су џаба вежбала рецитал, а најава за обележавање Дана језика остала је само да виси на билборду код појила. Пре годину дана објављен је текст у којем филмски и књижевни критичар Милан Влајчић, гостујући у Нишу, каже да култура у Србији представља “инцидент у хоризонту безнађа и коруптивне власти која је најгора у овом делу Европе”. Даље изјављује да “Она као да је непотребна. Као да је оно што се дешава у култури самородно, па шта испадне. Међутим, култура је кључни темељ сваког озбиљног друштва. Ми смо били озбиљно друштво и сада је питање како да повратимо те темеље и како да се ишчупамо из рушења свих културних стандарда”.

Не бих додао ништа после ових речи осим да треба ставити прст на чело.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Празник

НАШИ СМО - Контузија

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Празник

У Улици кнеза Милоша у Београду погинуо је радник (61) на градилишту,  пао је из спољног лифта који превози раднике и материјал. У питању је градилиште на месту некадашње Америчке амбасаде. Хитна помоћ је могла само констатовати смрт човека. Вест је објавио Танјуг, у суботу, 15. фебруара.

Тог датума је црквени празник Сретење господње, црвено је слово у црквеном календару и тада се (ко се тога придржава) ништа не ради. Сретење је и Дан државности Србије  који се празнује 15. и 16. фебруара и НЕРАДНИ је дан. Пошто је празник “пао” и у недељу није се радило ни у понедељак 17. фебруара.  То значи да је настрадали радник радио на Дан државности који је званично НЕРАДНИ дан?!. Зашто?

У понедељак, и у Лозници, на градилишту једне стамбене зграде радници, осим што и они раде на НЕРАДНИ дан, ниједан, баш НИЈЕДАН, нема на глави заштитну кацигу. Наравно, радиле су и све продавнице у граду јер изгледа да је Дан државности једино празник за оне који су запослени код државе, а остали или не поштују своју државу и њене празнике или нису њени грађани. Цепидлаке би казале да у држави Србији нису сви једнаки или да су неки “једнакији” од других. Они који хлеб зарађују у државном сектору имају права да празнују, остали има да раде и на празник, викендом, а зашто не и недељом. Ваљда по оној “рад је створио човек” па да не би неки кренули у еволуциони рикверц, ваља им да раде стално, осим кад спавају. Нама просто недостаје систем. У свему. Или државни апарат неће или је немоћан да спроводи прописе и законе које држава сама прописује. Зар је тешко да барем током једног празника надлежна инспекција прошета  и преконтролише ко поштује, а ко не поштује прописе? Зар је тешко једном изненада обићи градилишта и видети колико радника носи прописану заштитну опрему? Па, није нико измислио да се носе кациге због  лепоте већ због безбедности. Што свако зна, али не хаје. Посебна је прича да човек у седмој деценији ради на градилишту. Изгледа да је јаз између оних који имају и оних других толико велики да они који немају одавно не бирају ни посао ни време, важно им је само да преживе и некако издржавају своје породице.  Да ли је нормално, да ли се човечанство борило и тежило томе да се на једној страни људи буквално боре да преживе месец, а други  могу да купе авион или острво. Недавно прочитах да је топ десет милијардера на свету богатије  од 85 држава, а да  је само један одсто од 123,5 милијарди долара имовине оснивача “Амазона” Џефа Безоса једнако буџету за здравство Етиопије. Невероватно и ненормално. Ајде, нека буде, човек умео, радио и зарадио. Вратимо се “малим” људима који само желе да живе нормално. Они очекују да их систем заштити, да од њих стално нешто не тражи већ да им заузврат и нешто да. Сигурност, безбедност на послу и право да и они када је нерадан дан, државни празник могу да остану код куће, спавају до подне, оду код пријатеља, оду на излет, да предахну и осете се да су и они исти као остатак који је минулог понедељка ленчарио, пунио баште ресторана, путовао. Заборавља се да је много више оних који нису осетили празнични дух, да баш ти и такви радећи држе много тога у својим рукама и да би ако они стану, много тога, да не кажем све, стало. То што неки шалтер не ради и по неколико дана већини не би сметало, али да продавачици, пекару, месару, раднику градске чистоће, грађевинцу, “пукне филм” осетило би се. Када већ постоје прописи, правила, закони, зашто их не спроводити у пракси? Зашто не заштитити оне којима је заштита неопходна?

Боље то учинити него читати о погибији радника на државни празник, НЕРАДНИ дан. Или неко жели да сви који у рукама имају неки занат, и остали за које нема празника,  оду да арбајтују негде “преко” јер им је досадило да буду људи другог реда. Да кажу себи “Држава не цени мене, нећу ни ја више њу”. Зашто? Зато што код нас она Кенедијева - “Не питајте шта ваша земља може да учини за вас - питајте шта ви можете да учините за вашу земљу” нешто баш и  не држи воду. Зашто? Зна радник са почетка приче.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Контузија

НАШИ СМО - Печалбари

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције  о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би докрајчио његове идејне творце, све је јасније да је најава бојкота изазвала веће последице по политички живот у Србији од свега што ће се догодити око самог бојкота.

Звучи конфузно, али, ако разгрнете мало по површини све ће постати јасније јер корен свега овога лежи у пословичној тромости опозиције и опсесивној позорности Александра Вучића. Сада се чини да је опозиција највећу наду полагала заправо у сами  домет претње бојкотом, верујући, ваљда, да ће све остало урадити међународна заједница која са нама има незавршене политичке рачуне. То се није догодило и сада на површину испливавају сви проблеми једне недовршене идеје и мањка искрене вере у њу. Да је било другачије, два месеца пред изборе опозициони лидери би већ увелико били на терену, међу грађанима, објашњавајући све оно што од њих протеклих година нису могли да чују у јавним дебатама, медијима са националним дометом, РТС-у који плаћају због  ”права да знају све”, уз њих би без задршке остали сви они који  верују да ће Србија постати боље место за живот када јавни интерес победи партијски, али то се није догодило. Да су опозициони лидери до краја веровали у идеју о бојкоту као једином начину да се и режим и међународне тате приволе да изборе организују у равноправнијим условима за све, сасвим сигурно озбиљније би размотрили и низ етичких и прагматичних питања о последицама те одлуке на локалу, нарочито у малобројним општинама које су одолеле силним покушајима прекомпоновања власти и грађанима који су стајали иза њих. Сада то питање долази на дневни ред и могло би бити разорно по опстанак и идеје и коалиције СЗП. Много политичке памети, вештине и мудрости, него што смо до сада видели, биће им потребно да ову кризу преокрену у, какву-такву, корист пре него што сами себе не поразе док још избори нису ни расписани. У томе им не помаже ни подељени део јавности, једни који се залажу за бојкот на свим нивоима без обзира на цену и други, истина ређи, који кажу да треба изаћи на изборе у Шапцу, Параћину и београдској општини Стари град. Не знам да ли треба, али чини се мало шизоидно да челници локалне самоуправе бојкотују изборе које су по слову закона дужни да организују. Просто, не видим како то могу да спроведу - да пре подне обављају све администартивне и техничке предизборне послове, а по подне да минирају то што раде позивајући грађане на бојкот. Или да покушају да спрече одржавање избора што је кривично дело или да изазову кризу па да им уведу ванредно стање или да поднесу оставке већ данас  и све препусте напредњацима. Постоји и могућност да те локалне самоуправе организују изборе као показну вежбу како треба да изгледају демократски, фер избори и демократска власт која неће злоупотребљавати градске ресурсе у своју корист. Наравно, и како треба да изгледа медијска кампања у таквим условима. Али, то је мало вероватно да се догоди уз сагласност свих у СЗП.

Међутим, није СЗП једини који уноси додатну конфузију. О конфузији коју су одлуком о изласку на изборе изазвали дојучерашњи  предводници протеста “1 од 5 милиона” не вреди ни причати поготову ако ништа нисте разумели. Ја нисам успела да одгонетнем њихова немушта објашњења па да не губимо време. 

Али оно што сви јесмо јасно видели протеклих месеци  јесте да је Вучић озбиљније схватио питање бојкота од његових идејних твораца. И ево, Скупштина је усвојила измене изборних закона, смањен је изборни ценсус на три одсто, сада је сигуран да у њој неће седети сам са својим другарима из деведесетих. ОК, можда уђу и Вацић и Фирер и Левијатан, а можда се то и да спречити, чудни су путеви политички, али да се ту направити места и за рестлове демократских партија да стари ликови дочарају шта ко жели да види.  Углавном, Чомићкин предлог о повећању квота за мање заступљени пол прође као од шале па ценим да бисмо је могли опет гледати као потпредседницу Скупштине Србије, а и РЕМ је на дневном реду.

 Значи, све је под контролом. И, да ли је председник задовољан? Кладим се да није. Није то та победа коју он прижељкује. Када би могао некако да изведе СЗП на изборе па да их докрајчи, то би био осећај тријумфа.  Да их нокаутира, па да их после мрцвари ликујући, па опет да их нокаутира и све тако док ови имају трунку снаге у носу. Али, водећи рачуна да ипак остану у игри јер су му потребни као природни непријатељи. Као клинци којима може да удари рампу, свеједно осећајући се добро јер их побеђује, изнова и изнова. 

И, ето шта направи једна недовршена прича о бојкоту. Конфузију са озбиљним последицама, као контузија мозга. Ту накнадна памет ништа не помаже. Осим, ако се не догоди неко чудо.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Печалбари

НАШИ СМО - Апокалипса

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

мај 30, 2020 679

НАШИ СМО - Потрага

Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно…
мај 23, 2020 260

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа…
мај 16, 2020 418

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 518

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 660

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…

Репортажа

јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"