fbpx

НАШИ СМО - Реквијем

Не, нисам био од оних обожавалаца који су ишли на сваки његов концерт, нити сам знао напамет баш сваки његов стих, поготово не оне исписане и отпеване током двехиљадитих, ваљда с годинама успорава моћ памћења. Никада нисам скупљао његове постере, плакате или улазнице, чак нисам ни фанатично јурио да купим његове нове плоче, касете или дискове. Међутим, сад када је отишао код свога деде међ' “небеске њиве”, закључио сам да је у мојој кући био врло заступљен и слушан. Сетих се да је прва “велика” плоча у мојој поприличној колекцији била његова с “Раним мразом”.

Са десетак година сам је добио као рођендански поклон и имала је предугачак наслов, што ме, као клинца, мало нервирало, баш као и неке његове “предугачке” песме. Ипак, тај наслов “Мојој мами уместо матурске слике у излогу” (1979) обухватио је свемир, живот дечака који нису “вољени” од стране наставника и професора, оних ликова који неће да буду “као Бане”, којима је емоција део душе и кључни комадић музичког мозаика који кроз живот склапају. Оних који морају да изнесу осећања макар и писањем “стиха на асфалту”. Уз ту плочу сам први пут пустио сузу због њега, односно његове песме “Неки нови клинци”. Деду нисам запамтио па ми се чинило да је тим римама исткана прича о њему, али и другим декама којих, кад год да оду, останемо жељни. То је и једна од ретких “спорих” песама које и после четири деценије могу да слушам с истим осећањима. што рече мој старији комшија, уз неку песму је могуће осетити и мирис вуне којом је иштрикан дедин пуловер. Ето, и данас кад чујем “Рачунајте на нас” (1978) осетим благу језу јер сам растао у земљи у којој су тада рокери “из педесет и неке” поручивали да ће одржати пламен јединства и љубави. Уз ту песму нисам плакао никада, више сам осећао понос јер сам и сам ступио међу рокере и те стихове осећао као личну заклетву. Зато сам други пут уз његове стихове и заплакао када је осамдесете испевао песму о своја три сусрета с маршалом Титом, а ја сам га видео само једном и то захваљујући оцу који ме подигао на рамена како бих на трен у свом граду махнуо државнику за којим је оног маја плакао цео свет. Или се бар одлично претварао, у то не улазим. Мени је војска у Новом Саду пала лакше јер сам пре тога гледао њега у филму “Војници” (1984) као шерета “Лалу” Стојшина, али сам зато после свега теже поднео распад земље којој сам дао заклетву да ћу је бранити “не жалећи да у тој борби дам и свој живот”.

Када је заувек отишао, баш у дану када је главна вест требало да буде устоличење новог српског патријарха, нисам пустио сузу “на прву”. Размишљао сам зашто у последње време нисам често слушао његову музику. Онда сам се сетио неколико глупих и површно прихваћених разлога. Ако ћемо искрено, често је знао да се зеза на свој и на рачун земље у којој живи, неки су то називали полтронством, цинизмом, издајом, али било је и оних који су то сматрали храброшћу. Храброст и хуманост му се свакако не може оспорити. Те 1998. отишао је да одржи први послератни концерт у разрушеном Сарајеву, чак под претњом атентата, али су многи баш тај догађај прихватили као прву конкретну објаву краја ратних сукоба у БиХ. После две деценије и концерта на истом месту, сам је рекао да је схватио да се узалуд трудио, да се залагао широм региона, како се у ново време назива некадашња територија СФРЈ, али да је сем тих концерата све друго остало на истој тачки. Можда чак и горој јер су и данас на власти многи због којих су почетком деведесетих кренули и трајали ти безумни ратови, а које је уплео у песму “Дно дна”.

Трећи пут сам због Ђорђа Балашевића пустио сузу пишући овај текст, баш на дан када је сахрањен. Слова су се низала сама, правих паузу тек да сркнем кафу без шећера и прегледам успомене које ме сећају на Ђола. Тад схватих да, у ствари, имам све његове албуме на плочама, касетама или дисковима, ВХС и ДВД концерте, да гомилу песама знам напамет и да сам многе од њих пожелео опет да чујем. Тужно ми је било и то што је тек у дану када је отишао у вечност успео да оствари своју животну идеју и помири људе које је сматрао својим земљацима, публику од Љубљане до Скопља. Све његове наступе, милионе пређених километара с бендом, крунисао је концерт који су уместо Ђола приредили његови поштоваоци “на станици у Пули”, у Илици у Загребу, пред Скендеријом у Сарајеву, у Београду и Цвијићевој улици у родном Новом Саду који га је у понедељак достојанствено испратио и помогао да те ноћи “преплива Дунав” и заувек оде са својим “циркусом”. Тужна слика какву би и сам Балашевић тешко описао, макар написао нови “Реквијем”, сличан оном с плоче “Панта реи” (1988) у којем је наслутио, описао и упозоравао на долазеће трагедије.

 “Остаће у књигама и прича о нама, Балкан крајем једног века. Свако племе црта границу сви би хтели своју страницу, топе се снови као санте, еј, команданте” (Ђ. Балашевић).

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ФС ЛОЗНИЦА – Лопте за 36 клубова

МИНИСТАРКА ПРАВДЕ У ЛОЗНИЧКОМ СУДУ – Не постоје заштићени од било ког кривичног дела

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Симболика

Мислим да Србија није могла изабрати бољи датум из своје историје за Дан државности од 15. фебруара - дана у којем се преплићу устанак за слободу и тријумф слободе над тиранијом. И када бих морала да бирам да ли ми је срцу ближи 15. фебруар, дан у којем је 1804. почео Први српски устанак против турског окупатора, или 15. фебруар 1835. када је ограничена тиранијска власт српског кнеза, признаћу да ме више вуче на ову другу страну. Знам, многи ће рећи да није било устанка, не би било ни устава, да је он био кратког даха, тек једно у низу недоношчади српске демократије  и могло би се ту наћи разних историјских аргумената, али моје дивљење према Сретењском уставу почива на спознаји величине људског духа и интелектуалне одважности. А када се споји то двоје, онда лакше можемо да разумемо како је било могуће донети најлибералнији устав свог доба у једној вазалној кнежевиници у којој је само два одсто људи било писмено. Све остало што је дошло ствар је лоше среће и наше нарави.

Није ми то тема, па ми немојте замерити због недоречености, бојим се ако наставим, удаљићу се превише од свог радовања што је КУД “Караџић” добило државно одличје баш на овај дан. Не знам колико је просечном Лозничанину познато да су родитељи “Караџића” били савременици доносилаца Сретењског устава, а да су у првој публици седели, вероватно, и устаници, чак. Дакле, наш “Караџић” је зачет када су се осмелили неки млади писмени људи у неписменој вароши да изведу прве позоришне представе.

О томе су 2. марта 1850. године  “Српске новине” известиле: “Ево нам театра и у Лозници нашој! И овде се саставило друштво од млађих чиновника месног надлештва. На особито задовољство публике представљена су до сада ова дела, прво: “Бој на Косову”, а друго “Светислав и Милева”, сада се опет спремају за треће историјско дело: “Владислав краљ бугарски”. Красно је гледати ова представљања - искрено честитамо дилетантима, родољубиво ово представљање, честито су они чин свој извели.

Јер како је ово тек сада код нас почетак, не може човек не похвалити како уметност, тако и вешто згођен крој одела, које потпуно одговараше духу јунака српских. Једном речју боље се није очекивати могло, само да нам је још место за представљање удобније. Искрено захваљујемо овдашњем г. протојереју нашем Игњату Васићу, и већини овдашњих житеља, који су новчани прилог дали, да би се у нас театар завео.”

Прота Игњат Васић је  у Лозници, иницирао оснивање дружине “Подринска слога” која је обједињавала читаоницу са библиотеком, позориште, хор с певачком вештином, јавна предавања, откуп и издавање књига и помагање ваљаних сиромашних ђака. Циљ дружине је био да “помоћу науке и поуке, а и могућим материјалним средствима шири просвету и покреће унапређење”. И, збиља, на темељима тог младог театра, сви су унапређени, осим самог театра. Лозница може да се хвали својим културним прогресом, респектабилним средином 19. века, а може и да се пита сада у 21. како то да нисмо ухватили корак са другима који су брзо професионализовали своје сцене.

 “Караџић”, наравно, није само позоришна секција, то је место где се већ 171 годину сусрећу људи који имају потребу за културном разменом на свим креативним пољима. Имали су своје блиставе дане, имали су падове, али оно што је најважније, имају постојаност и важност у животима  многих Лозничана. За неке је то питање сентимента, за друге професионалног узлета. За све “Караџић” треба да буде симбол буђења паланке из чамотиње сиротињског менталитета.

Зато сам се обрадовала овом државном признању, ма како га читали, то је, ипак, намирење  правде не само према савременицима, него и онима који су имали довољно духа и интелектуалне храбрости да стану на сцену и покрену игру у којој су чинови ограничени само снагом духа.

Па, ако се питате да ли смо достојни тог слободарског духа и интелектуалне одважности из прве половине  19. века, послужићу се речима Димитрија Давидовића, творитеља Сретењског устава: “У нас ништа није постојано осим само једно - непостојанство, које остаје постојано за свагда”.

Ето то смо ми - умемо да заблистамо, не умемо да истрајемо.

Честитке “Караџићу” на опстанку, а то што је наше позориште остало сироче лозничке културе, није све до њих, мора бити да је нешто и до нас. Може бити да вучемо трауме још од прве представе са неудобних столица. Ја немам друго објашњење.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

КОНТРОЛА ПОШТОВАЊА ЕПИДЕМИОЛОШКИХ МЕРА - У Лозници мање пријава више опомена

УСПЕШНА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА - Крв дало 38 особа

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Јасеновац

Да смо поштовали себе, поштовали своје претке који су само зато што су били Срби смрт упознали на најстравичнији начин, данас би се за Јасеновац знало бар колико и за нацистичке концлогоре, Аушвиц, Дахау или Матхаузен и не би било могуће да се поводом премијере филма “Дара из Јасеновца” пишу коментари какви су осванули у неким америчким медијима. Да смо, уместо што смо ћутали, на време говорили и подсећали на оно што се десило на том стравичном месту, “највећем српском граду под земљом”, одавно би се знало ко је био жртва, ко џелат, шта се, како и зашто догодило.

Знали би потомци крвинка, знали би потомци жртава, знао би свет и Јасеновац не би могао да се користи и готово осам деценије после завршетка рата за српско-хрватска препуцавања. Докле све иде, показује и то што је на IMDb (Internet Movie Database) највећој бази филмова привремено било онемогућено оцењивање “Даре из Јасеновца”, који је биосрпски кандидат за “Оскара”. То је учињено због наводно великог надметања између Хрвата и Срба у давању најнижих, односно највиших оцена, десетки и јединица иако филм, малтене, још нико није видео. У том моменту није почела биоскопска дистрибуција филма у САД, а београдска премијера планирана је за тек 22. април.

Уочи почетка приказивања у САД, амерички медији специјализовани за филм позивали су публику да погледају српски филм истичући његов едукативни карактер и значај осветљавања недовољно познатог дела историје из Другог светског рата. Ипак, пред дистрибуцију у САД појавила се нова негативна критика у ЛА Тајмсу који пише да је “најциничније да је филм кандидат за Оскара”као и да је “то је још један жалостан знак да је за неке људе пут до награде и угледности - и наизглед, ефикасне поруке против комшија - иде преко Холокауста”. Критичар наводи да је логор био за Јевреје, а “оно што епско дело варварства и сентименталности Предрага Антонијевића (режисера, прим. аут.) жели да исфорсира јесте да је уништавање Срба био стварни циљ и да су деца имала свој сопствени логор”, наводи се. Стручни саветник у филму “Дара из Јасеновца”, стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум одбацује оцене неких критичара да је филм антихрватски и наводи да није против Хрвата, већ говори о злу које су усташе учиниле као што ни филмови о нацистичким злочинима нису филмови против Немаца, већ против нациста. А шта кажу истраживања?

Током четворогодишњег истраживања  на студији “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, професор др Гидео Грајф, главни истраживач Института за Холокауст “Шем олам” у Израелу, открио је страшне податке о мучењу људи у Јасеновцу. Наводи да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено минимум 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја, а и те бројке биле су минулих деценија предмет спорења и покушај неких да их значајно умање. Граф наводи да “не постоји ни један архив који није проучио и да је у Јасеновцу постојало 57 различитих начина убијања жртава. Ланац логора познат под тим именом, на 46 километара квадратних, шест пута већи од Аушвица, био је одраз чисте окрутности. Тим усташа је уживао у својој окрутности, они су уживали у мучењу људи. Рекао бих да су они смрт довели до савршенства", рекао је он. чак се, донекле, може и разумети зашто неки Хрвати на филм гледају негативно, сигурно нису поносни на оно што је чинио усташки режим, али је питање како српски народ, његови политичари, историчари, научни радници, све до сада нису учинили шта је требало да се за Јасеновац зна у сваком ћошку планете. Да се зна шта се тамо дешавало, да су људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности, да је усташки режим јула 1942. у месту Јастребарско код Загреба формирао концентрациони логор за децу, једини у Европи.

Може неки неуки или злонамерни Амер или Хрват, или било ко, себи допустити незнање или зло, али ми нисмо смели дозволити да филм о Јасеновцу буде снимљен тек сада, да се са бројем жртава лицитира, као да је и 80.000 мртвих, колико неки тврде да их је било, мало. Нисмо поштовали себе, ни настрадале, а није нам то, нажалост, једини пример. Војника и војсковођа Великог рата сетили смо тек век после, па се можемо тешити да жртве Јасеновца ипак нису баш толико чекале. Да смо поштовали себе, не би нам се много тога десило, али НИСМО и зато смо највише криви ми па тек онда неко други. Народ који не поштује себе, неће поштовати ни други. Ту лекцију нисмо још научили. Нажалост.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Споменик

НАШИ СМО - Милена

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Споменик

Као што се прича није смиривала када је најављено постављање споменика Стефану Немањи у Београду, као ни када је почело његово “подизање” испред некадашње железничке станице, тако се већ данима препричава церемонија његовог свечаног откривања на Светог Саву. Док се државни врх с поносом диви монументалном здању на Савском тргу, а грађани из дана у дан долазе да га виде изблиза и да се усликају поред и испред њега, много је оних људи од струке који се не мире с чињеницом да су подизањем споменика на том месту уздрмани многи уметнички кодекси, али и историјске чињенице. Неки историчари уметности су сагласни да споменик Стефану Немањи нема никакве везе са српском традицијом, поткрепљујући то податком да монаха са мачем нема у нашој традицији, а говорећи о естетици, сматрају да тако великом споменику није место у градском језгру.

Да се свету не може угодити, сведоци смо из дана у дан, а овај догађај, који је подигнут на највиши ниво и којем је присуствовала Влада Србије, представници Републике Српске и многе друге званице, за велики број “обичног света” само је још један од, у најмању руку, чудних потеза у време пандемије, епидемијских мера и забрана окупљања већег броја људи на различитим скуповима. Док једни стручњаци сматрају да је споменик за понос народу и држави, други су става да смо добили статуу која не одговора “нити нашој традицији, нити овом времену, нити схватању Стефана Немање, историјски гледано” и да је овај споменик некаква врста “параисторије”. Критике пљуште и на рачун комбинације различитих материјала, на коришћење мозаика у “садејству” са осветљењем, стакленим подом, огледалима, као и на грандиозност којом је постигнут само ефекат “покондирености”. Некима су нејасне поруке које шаље сама статуа и зашто је Немања на византијском шлему. Питање крста и мача је још једно у низу питања јер је Стефан Немања замонашен живео три године, умро је као Симеон и почео да се слави као светитељ, а “монах са мачем је постојао само у 11. и 12. веку и то су били у западној Европи “темплари” и нико други”, објашњавају историчари. Полемике се воде и око тога што ће Србија цену израде овог споменика сазнати тек за две године иако се зна да постоји “нека царинска декларација на милијарду динару”, мада су из власти рекли да неће то да објаве, јер уметник није сагласан.

Овде низ различитих мишљења није завршен, али, када се разгрну сва та несугласја, испливава и оно, можда и најистакнутије у времену коронавируса - како је могуће да је овај церемонијални скуп уопште дозвољен, уз сву сценографију, расвету, глумце и велики број присутних грађана? Неки су носили маске, неки не, можда чак и већина не, али ко је то и могао да контролише у таквој гужви и под ведрим небом или санкционише, као што то, иначе, чине надлежне инспекције у неким малопродајним објектима, угоститељским радњама или месарама. О томе, као и о самом споменику су протеклих дана гореле друштвене мреже а реакције су најразличитије, чак и веома забавне. Свечану церемонију откривања новог симбола Београда у јеку пандемије ковида-19 неки описују као призор са масовне журке употпуњен светлећим ефектима, можда, једино оскудан због неодржавања гламурозног концерта неке популарне поп, рок или фолк музичке звезде. Коментаришући сам споменик, неки у десној руци Стефана Немање уместо мача виде топломер, неки су уз помоћ фото-монтаже уместо мача “уденули” транспарент с натписом “Ђилас је лопов”, за неке је споменик величанствен, а за неке чист кич. Ипак, једну од запаженијих објава на твитеру, која се такође може тумачити на различите начине, поставио је имитатор Мићко Љубичић - Иза Немање - немање железничке станице. Испред Немање - немање епидемијске дистанце. Јел' то споменик Немањи, или немању?

За неке смешно, за друге тужно, али за све - истинито.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Милена

НАШИ СМО - Отац

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 27, 2021 254

НАШИ СМО - Реквијем

Не, нисам био од оних обожавалаца који су ишли на сваки његов концерт, нити сам знао напамет баш сваки његов стих, поготово не оне исписане и отпеване током двехиљадитих, ваљда с годинама успорава моћ памћења. Никада нисам скупљао његове постере, плакате или…
феб 20, 2021 137

НАШИ СМО - Симболика

Мислим да Србија није могла изабрати бољи датум из своје историје за Дан државности од 15. фебруара - дана у којем се преплићу устанак за слободу и тријумф слободе над тиранијом. И када бих морала да бирам да ли ми је срцу ближи 15. фебруар, дан у којем је 1804. почео Први српски устанак против…
феб 13, 2021 306

НАШИ СМО - Јасеновац

Да смо поштовали себе, поштовали своје претке који су само зато што су били Срби смрт упознали на најстравичнији начин, данас би се за Јасеновац знало бар колико и за нацистичке концлогоре, Аушвиц, Дахау или Матхаузен и не би било могуће да се поводом премијере филма “Дара из Јасеновца” пишу…
феб 06, 2021 308

НАШИ СМО - Споменик

Као што се прича није смиривала када је најављено постављање споменика Стефану Немањи у Београду, као ни када је почело његово “подизање” испред некадашње железничке станице, тако се већ данима препричава церемонија његовог свечаног откривања на Светог Саву. Док се државни врх с поносом диви…
јан 30, 2021 490

НАШИ СМО - Милена

Сведочење глумице Милене Радуловић, која је пријавила Мирослава Мику Алексића за силовање и сексуално злостављање када је имала 17 година, отворило је Пандорину кутију и покренуло лавину исповести девојака и жена са сличним или истим искуством у целом региону. Мало ко не зна о чему се ради јер је…

Репортажа

феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…
јан 03, 2021

ПРВИ ПУТ У ЧЕТВРТ ВЕКА - Деда Мраз се одмарао

Откако је 1995. године први пут обукао дедамразовско одело, Зоран Томић Тома протеклог…
јан 01, 2021

ПРИЂИ СРЦЕМ 11. ПУТ – За дечји осмех нема препрека

Тај досадни вирус покварио је много тога у прошлој години, одложио, померио, отказао…
дец 27, 2020

ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ - ДИМИТРИЈЕ ПАВЛОВ - Харвард превазишао сва очекивања

Некадашњи лознички гимназијалац, ђак генерације и освајач бројних награда на међународним…

Грми Ло

феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"