Наши смо - СЛИКА

Данас почиње нова школска година. За ученике 750 школа чији наставници припадају синдикату Уније просветних радника часови ће бити скраћени на 30 минута. Други ђаци ће благодети наставничког штрајка упозорења осетити у понедељак пошто  су се остала четири синдиката просветних радника договорила да “не кваре свечаност почетка школске године”. Министар просвете  је тим поводом рекао да “овога пута неће бити неке велике штете, 1. септембар је петак, они у школи причају ко је где летовао и тај дан увек прође у неком „хепенингу“ више него у раду”.  Министар је вероватно мислио да ђаци неће бити оштећени скраћивањем часова зато што првог радног дана нико не држи предавања или бар ретко ко испитује, али куд ћете већу штету за друштво ако је рад просветних радника вреднован чак за 17 одсто мање него просечан рад на републичком нивоу.  Или, како просветари истичу да “доктор наука који ради у школи има мању плату од чистачице у „Србијагасу” и ЕПС-у.

Али оно што је мени упало у око ових дана, док се прича о скоро четири и по хиљаде радника који су технолошки вишак у просвети, јесте податак, који је изнео министар, да је 17.000 људи у школе “ушло за време забране запошљавања, те су они невидљиви за технолошке вишкове”.

Који ли су ти, чији ли су? По којим и чијим критеријумима су “ушли” без конкурса? И по којој цени? Ово последње питање сматрам врло битним због гласина да се зна ко запошљава и колико кошта радно место у појединим школама. То што министар каже да ће први без посла остати ти који су “ушли” без конкурса сасвим је исправан став, политички лепо звучи, али ако збиља намерава да, како је рекао, заведе ред у школама онда најпре мора кренути одатле. Дакле, како  је 17.000 (!) људи на муљу ушло у школе и ко је од тога имао вајде? Не верујем да су сви ушли баш преко партијске књижице, биће да има истине и о девизним. Зато  с нестрпљењем очекујем да чујем у којим школама су ти полетарци нашли посао, колико ће директора одговарати за кршење уредбе о забрани запошљавања и ко ће још поред њих да одговара. Односно, да ли су могли самоиницијативно да то раде, без знања школских одбора и владине комисије која је давала сагласност за запошљавање у време трајања забране. Ако не добијемо одговоре на та питања, онда је све ово само замлаћивање као и прича о “лажним одељењима”. Не бих да ми одвраћају пажњу од чињенице да се драстично смањује број ученика у школама, радије бих да прочитам неку озбиљну анализу колико је деце мање због природног прираштаја, а колико због одласка младих из Србије и како ће се то одразити на године које долазе.  То би урадила свака озбиљна држава која држи до себе. То би захтевао и сваки озбиљан народ који држи до своје државе.

И када смо већ код тога, ето, не да ми се да игноришем Вулинову иницијативу о качању слика председника државе по касарнама у циљу подизања “култа државе”. Неће слика председника изградити “култ државе”, (коме треба култ?) ваљда држава  поступањем према својим грађанима стиче поштовање и поверење, развија осећај припадања или се из ње бежи. Кад се каже држава, ја помислим на ред, на грађанина као светињу, на бригу о благостању, људским правима и свему другом чему су нас учили током школовања јер ја сам генерација оних чији наставници нису имали разлога за штрајк.

Не знам да ли ће се просветни радници у Лозници осмелити да изађу у протестну шетњу или нешто слично. Ако то учине, изаћи ћу да их подржим јер они су први преко којих наша деца изводе закључке да ли се исплати школовати или не. Да ли треба ћутати и трпети док ти место заузимају падобранци са књижицом, партијском или девизном, а државу би да јачају преко култа личности или се треба борити за грађанске вредности на којима почива свака уређена заједница. То је лекција коју данас дугујемо нашој деци.

Ево, ја предлажем да у касарне, као симболе официрске части,  окачимо слике војсковођа, који су преживели суд историје и слике Милунке Савић и Лазе Лазаревића као подсећање на сраман однос наше државе према онима који су за њу одвајкада гинули, а слику председника државе да окачимо у ходник председништва заједно са свим сликама његових претходника и најближих сарадника. Да се, када их понесе, подсете како је све пролазно. И људи и власт и моћ. И држава, наравно, ако не уме да брине о интересу људи који у њој живе.

То је лекција коју су паметни народи давно научили. Не кажем да ми нисмо паметни, можда смо се само мало погубили довијајући се како да наџивимо сопствену историју.

Звонило.

 

Зорица Вишњић

Колумна

јул 14, 2018 157

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по'…
јул 07, 2018 180

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 272

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 305

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…
јун 16, 2018 431

НАШИ СМО - Бензин

После најновијег поскупљења, бензин од 95 октана достигао је цену од 153,9 динара по литру, евродизел 163 динара, а екстра евродизел 168,4 динара. У последњих месец дана цена бензина порасла је за 4,8, док је дизел поскупео 6,2 одсто. Акциза и остале надокнаде у цени бензина учествује са 55,2…

Репортажа

јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"