Наши смо - СЛИКА

Данас почиње нова школска година. За ученике 750 школа чији наставници припадају синдикату Уније просветних радника часови ће бити скраћени на 30 минута. Други ђаци ће благодети наставничког штрајка упозорења осетити у понедељак пошто  су се остала четири синдиката просветних радника договорила да “не кваре свечаност почетка школске године”. Министар просвете  је тим поводом рекао да “овога пута неће бити неке велике штете, 1. септембар је петак, они у школи причају ко је где летовао и тај дан увек прође у неком „хепенингу“ више него у раду”.  Министар је вероватно мислио да ђаци неће бити оштећени скраћивањем часова зато што првог радног дана нико не држи предавања или бар ретко ко испитује, али куд ћете већу штету за друштво ако је рад просветних радника вреднован чак за 17 одсто мање него просечан рад на републичком нивоу.  Или, како просветари истичу да “доктор наука који ради у школи има мању плату од чистачице у „Србијагасу” и ЕПС-у.

Али оно што је мени упало у око ових дана, док се прича о скоро четири и по хиљаде радника који су технолошки вишак у просвети, јесте податак, који је изнео министар, да је 17.000 људи у школе “ушло за време забране запошљавања, те су они невидљиви за технолошке вишкове”.

Који ли су ти, чији ли су? По којим и чијим критеријумима су “ушли” без конкурса? И по којој цени? Ово последње питање сматрам врло битним због гласина да се зна ко запошљава и колико кошта радно место у појединим школама. То што министар каже да ће први без посла остати ти који су “ушли” без конкурса сасвим је исправан став, политички лепо звучи, али ако збиља намерава да, како је рекао, заведе ред у школама онда најпре мора кренути одатле. Дакле, како  је 17.000 (!) људи на муљу ушло у школе и ко је од тога имао вајде? Не верујем да су сви ушли баш преко партијске књижице, биће да има истине и о девизним. Зато  с нестрпљењем очекујем да чујем у којим школама су ти полетарци нашли посао, колико ће директора одговарати за кршење уредбе о забрани запошљавања и ко ће још поред њих да одговара. Односно, да ли су могли самоиницијативно да то раде, без знања школских одбора и владине комисије која је давала сагласност за запошљавање у време трајања забране. Ако не добијемо одговоре на та питања, онда је све ово само замлаћивање као и прича о “лажним одељењима”. Не бих да ми одвраћају пажњу од чињенице да се драстично смањује број ученика у школама, радије бих да прочитам неку озбиљну анализу колико је деце мање због природног прираштаја, а колико због одласка младих из Србије и како ће се то одразити на године које долазе.  То би урадила свака озбиљна држава која држи до себе. То би захтевао и сваки озбиљан народ који држи до своје државе.

И када смо већ код тога, ето, не да ми се да игноришем Вулинову иницијативу о качању слика председника државе по касарнама у циљу подизања “култа државе”. Неће слика председника изградити “култ државе”, (коме треба култ?) ваљда држава  поступањем према својим грађанима стиче поштовање и поверење, развија осећај припадања или се из ње бежи. Кад се каже држава, ја помислим на ред, на грађанина као светињу, на бригу о благостању, људским правима и свему другом чему су нас учили током школовања јер ја сам генерација оних чији наставници нису имали разлога за штрајк.

Не знам да ли ће се просветни радници у Лозници осмелити да изађу у протестну шетњу или нешто слично. Ако то учине, изаћи ћу да их подржим јер они су први преко којих наша деца изводе закључке да ли се исплати школовати или не. Да ли треба ћутати и трпети док ти место заузимају падобранци са књижицом, партијском или девизном, а државу би да јачају преко култа личности или се треба борити за грађанске вредности на којима почива свака уређена заједница. То је лекција коју данас дугујемо нашој деци.

Ево, ја предлажем да у касарне, као симболе официрске части,  окачимо слике војсковођа, који су преживели суд историје и слике Милунке Савић и Лазе Лазаревића као подсећање на сраман однос наше државе према онима који су за њу одвајкада гинули, а слику председника државе да окачимо у ходник председништва заједно са свим сликама његових претходника и најближих сарадника. Да се, када их понесе, подсете како је све пролазно. И људи и власт и моћ. И држава, наравно, ако не уме да брине о интересу људи који у њој живе.

То је лекција коју су паметни народи давно научили. Не кажем да ми нисмо паметни, можда смо се само мало погубили довијајући се како да наџивимо сопствену историју.

Звонило.

 

Зорица Вишњић

 

Колумна

новембар 12, 2017 636

НАШИ СМО - Заслужено

Када сам био мали, мислио сам да се само деца понашају незрело, непромишљено, наивно јер једноставно нису довољно зрела да мисле и чине другачије. Како сам низао године, видео сам да се понашање већине много не мења осим тема око којих показују исте особине…
нов 04, 2017 2849

НАШИ СМО - Богаташи

Малобројни су они који досањају сан о богатству, мада, по ономе што се може видети на улици, на телевизији, међу естрадом или појединим политичарима, ипак их има поприлично. Питање је шта неко сматра под богатством, али глобална дефиниција би била вишецифрени салдо на банковном рачуну, велики стан…
окт 28, 2017 2607

НАШИ СМО - Књига

Не знам да ли делите мој утисак да Србија у време београдског Сајма књига изгледа сасвим другачије, узбудљивије, питомије, светски. У време сваког Сајма књига помислим, ево доказа да људи узимају оно што им се нуди. Ако неко позориште отвори своја врата по симболичној цени карата, редови посетилаца…
окт 24, 2017 2769

НАШИ СМО - Др

Ако ме сећање не вара, учили су нас како смо ми, поред осталог, и паметан народ. У вицевима је увек наш човек био мудрији или вештији од Амера, Немца, или већ кога другог. Видим ових дана да је и у пракси потврђена наша памет, склоност учењу, раду и науци. Нарочито последњих година. Ваљда стигле…
окт 14, 2017 2575

НАШИ СМО  - Бројке

Када сутра председница Владе Србије Ана Брнабић буде подносила извештај о првих сто дана свог мандата и раду министарстава, засуће нас подаци и, пре свега, бројке, који ће нас подсетити на планове, успехе, мање успехе, реализоване и нереализоване пројекте, решене и нерешене задатке, које су имали…

Репортажа

јул 28, 2017 5598

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 5852

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 1828

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 3451

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 2122

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 1534

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 2287

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 1367

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 1355

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…
grupna
јан 13, 2017 1210

ПРИЂИ СРЦЕМ - Да година буде као први дан

Раздрагана граја малишана, осмеси на све стране, мало мраза што штипа образе да се…

 

ЛН видео

Пратите нас