Наши смо - СЛИКА

Данас почиње нова школска година. За ученике 750 школа чији наставници припадају синдикату Уније просветних радника часови ће бити скраћени на 30 минута. Други ђаци ће благодети наставничког штрајка упозорења осетити у понедељак пошто  су се остала четири синдиката просветних радника договорила да “не кваре свечаност почетка школске године”. Министар просвете  је тим поводом рекао да “овога пута неће бити неке велике штете, 1. септембар је петак, они у школи причају ко је где летовао и тај дан увек прође у неком „хепенингу“ више него у раду”.  Министар је вероватно мислио да ђаци неће бити оштећени скраћивањем часова зато што првог радног дана нико не држи предавања или бар ретко ко испитује, али куд ћете већу штету за друштво ако је рад просветних радника вреднован чак за 17 одсто мање него просечан рад на републичком нивоу.  Или, како просветари истичу да “доктор наука који ради у школи има мању плату од чистачице у „Србијагасу” и ЕПС-у.

Али оно што је мени упало у око ових дана, док се прича о скоро четири и по хиљаде радника који су технолошки вишак у просвети, јесте податак, који је изнео министар, да је 17.000 људи у школе “ушло за време забране запошљавања, те су они невидљиви за технолошке вишкове”.

Који ли су ти, чији ли су? По којим и чијим критеријумима су “ушли” без конкурса? И по којој цени? Ово последње питање сматрам врло битним због гласина да се зна ко запошљава и колико кошта радно место у појединим школама. То што министар каже да ће први без посла остати ти који су “ушли” без конкурса сасвим је исправан став, политички лепо звучи, али ако збиља намерава да, како је рекао, заведе ред у школама онда најпре мора кренути одатле. Дакле, како  је 17.000 (!) људи на муљу ушло у школе и ко је од тога имао вајде? Не верујем да су сви ушли баш преко партијске књижице, биће да има истине и о девизним. Зато  с нестрпљењем очекујем да чујем у којим школама су ти полетарци нашли посао, колико ће директора одговарати за кршење уредбе о забрани запошљавања и ко ће још поред њих да одговара. Односно, да ли су могли самоиницијативно да то раде, без знања школских одбора и владине комисије која је давала сагласност за запошљавање у време трајања забране. Ако не добијемо одговоре на та питања, онда је све ово само замлаћивање као и прича о “лажним одељењима”. Не бих да ми одвраћају пажњу од чињенице да се драстично смањује број ученика у школама, радије бих да прочитам неку озбиљну анализу колико је деце мање због природног прираштаја, а колико због одласка младих из Србије и како ће се то одразити на године које долазе.  То би урадила свака озбиљна држава која држи до себе. То би захтевао и сваки озбиљан народ који држи до своје државе.

И када смо већ код тога, ето, не да ми се да игноришем Вулинову иницијативу о качању слика председника државе по касарнама у циљу подизања “култа државе”. Неће слика председника изградити “култ државе”, (коме треба култ?) ваљда држава  поступањем према својим грађанима стиче поштовање и поверење, развија осећај припадања или се из ње бежи. Кад се каже држава, ја помислим на ред, на грађанина као светињу, на бригу о благостању, људским правима и свему другом чему су нас учили током школовања јер ја сам генерација оних чији наставници нису имали разлога за штрајк.

Не знам да ли ће се просветни радници у Лозници осмелити да изађу у протестну шетњу или нешто слично. Ако то учине, изаћи ћу да их подржим јер они су први преко којих наша деца изводе закључке да ли се исплати школовати или не. Да ли треба ћутати и трпети док ти место заузимају падобранци са књижицом, партијском или девизном, а државу би да јачају преко култа личности или се треба борити за грађанске вредности на којима почива свака уређена заједница. То је лекција коју данас дугујемо нашој деци.

Ево, ја предлажем да у касарне, као симболе официрске части,  окачимо слике војсковођа, који су преживели суд историје и слике Милунке Савић и Лазе Лазаревића као подсећање на сраман однос наше државе према онима који су за њу одвајкада гинули, а слику председника државе да окачимо у ходник председништва заједно са свим сликама његових претходника и најближих сарадника. Да се, када их понесе, подсете како је све пролазно. И људи и власт и моћ. И држава, наравно, ако не уме да брине о интересу људи који у њој живе.

То је лекција коју су паметни народи давно научили. Не кажем да ми нисмо паметни, можда смо се само мало погубили довијајући се како да наџивимо сопствену историју.

Звонило.

 

Зорица Вишњић

 

Колумна

јануар 13, 2018 319

НАШИ СМО - Збуњеност

Не бих да мрачим на првој степеници године која се издигла пред нама и коју треба превалити као врх снежне планине иза које се види одсјај сунца и мирис мора, али не могу да се отмем потреби да кажем коју реченицу своје личне збуњености. Скоро пола века је…
дец 30, 2017 584

НАШИ СМО - Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л' ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време…
дец 23, 2017 381

НАШИ СМО - Шлем, па у школу

Деца су одувек склона свађању, углавном око глупости, али и брзом помирењу. Било је и пре вербалних и физичких сукоба, а “туче” су се тада сводиле углавном на гуркање и млатарање рукама и ногама, у најгорем случају одерана колена и поцепана одећа. Данас су међутим, пуне новине далеко озбиљнијих…
дец 16, 2017 400

НАШИ СМО - Поглавље

Србија је на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила два нова поглавља у приступним преговорима - шест које се односи на компанијско право и 30 које се бави економским односима са иностранством. Пошто све земље чланице нису биле задовољне укупним напретком који је Србија остварила у испуњавању…
дец 09, 2017 359

НАШИ СМО - Јарбол

Паде ми на памет, пре пар дана, како би данас изгледао живот у нашој Србији када бисмо се сви вратили три-четири деценије уназад, као и нека правила, која су тада важила за функционисање озбиљне и јаке државе. У својим размишљањима нисам ишао даље од живота који је владао у касарнама, од Триглава…

Репортажа

дец 30, 2017 557

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017 6617

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 6596

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 2360

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 3893

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 3289

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 1953

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 2962

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 1750

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 1653

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…

 

ЛН видео

Пратите нас