fbpx

НАШИ СМО - Питали су “Ко нас мења?”

Nebojsa

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати. Тамо доле на југу, у шуми на крају државе, пробудиће се духови. Знате ли шта се догодило 9. априла пре 17 година? Знате ли и зашто не знате?

Био је Велики петак, најтужнији дан у хришћанском свету. Ћутала су црквена звона, није се чуло појање из храмова, чекао се највећи празник, чекало се васкрсење које је, међутим, личило на оно од педесет и кусур година раније. Освануо је хладан дан, планина је планина, а Проклетије... само им име каже. Ако су ћутала звона, топови нису. Са друге стране границе затутњало је и терористи такозване ОВК кренули су преко замишљене линије ка караули “Кошаре”.

Склони смо ниподаштавању сопствених вредности, потцењивању достигнућа других људи, тражимо доказе да је неко уметник, писац, песник, сликар... А ко нам их може дати? Склони смо изругивању јунаштву, одмахнућемо руком и рећи да је то тамо нека чука на којој се мало пуцало, да је то претеривање и да ту херојства нема. Све је то лако из топлих соба и удобних фотеља, уз три оброка дневно и понеку ужину, а знамо ли како је доле било?

Одмахните руком, може вам се, али није претеривање, ка граници није кренуло ни десет, ни 150 људи у црним униформама, кренуле су хиљаде. Знате ли колико их је било са друге стране?

Циљ нападача, припадника тзв. ОВК и албанске регуларне армије потпомогнутих НАТО специјалцима, био је брз продор преко Кошара према Ђаковици и Призрену, заузимање та два града, освајање Космета и наставак напредовања ка централној Србији. НАТО планери знали су да је такав продор кључан за добијање рата, али нису знали на кога су се намерили. Нису знали да их са друге стране границе чека једва нешто више од стотину припадника Војске Југославије, изгладнелих и промрзлих, без довољно муниције, али са генима предедова са Цера и Колубаре. Нису планери из Брисела читали Његоша.

Терен на Кошарама такав је да се караула није могла одбранити, пала је тога дана, пали су и врхови Раса Кошарес и Маја Глава, али то је био и целокупан домет офанзиве. Напад је заустављен и до краја рата, упркос бесомучним ваздушним ударима НАТО авијације, непријатељ није коракнуо даље. Момци са Кошара, јунаци које не бисмо смели никада заборавити, делили су последње метке чекајући непријатеља. Разум би свакако морао рећи да је повлачење једини спас, срце им није дало ни корак назад.

Због чега се не сећамо 9. априла и свих тих дана око Ускрса 1999? Зашто сутра нико неће положити венце на споменик херојима одбране? Одговор не знам, али слушам како се прича о изгубљеном рату, о поразу на Косову, како се подсмева “победили смо НАТО”. Истина је, ипак, другачија. Војска Југославије није изгубила рат. Политичари су одлучили да се повуче са Космета. Знате ли шта су питали војници са Кошара када су добили наређење да се спреме за повлачење? Питали су “Ко нас мења?”. Мислили су да им, коначно, долази смена. Да ли су то поражени борци?

Они који су преживели пакао Кошара сутра се неће смејати, мало је њима 17 година да забораве, мало ће бити и читав век. Они не могу, а ми не бисмо смели никада да заборавимо. Претурили смо превише тога преко глава у последњих четврт века, жељни смо лепих вести, радости, среће, али то не би смело да нас спречи да памтимо оне који су пали баш зато да бисмо све што желимо дочекали. Да није било јунака са Кошара, који су и са 15 метака у оквиру чекали непријатеља, црни орао долетео би тог априла и до Ниша. Мислите о томе.

Небојша Трифуновић

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 15, 2020 420

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 588

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 743

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 721

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1132

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"