fbpx

НАШИ СМО - Питали су “Ко нас мења?”

Nebojsa

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати. Тамо доле на југу, у шуми на крају државе, пробудиће се духови. Знате ли шта се догодило 9. априла пре 17 година? Знате ли и зашто не знате?

Био је Велики петак, најтужнији дан у хришћанском свету. Ћутала су црквена звона, није се чуло појање из храмова, чекао се највећи празник, чекало се васкрсење које је, међутим, личило на оно од педесет и кусур година раније. Освануо је хладан дан, планина је планина, а Проклетије... само им име каже. Ако су ћутала звона, топови нису. Са друге стране границе затутњало је и терористи такозване ОВК кренули су преко замишљене линије ка караули “Кошаре”.

Склони смо ниподаштавању сопствених вредности, потцењивању достигнућа других људи, тражимо доказе да је неко уметник, писац, песник, сликар... А ко нам их може дати? Склони смо изругивању јунаштву, одмахнућемо руком и рећи да је то тамо нека чука на којој се мало пуцало, да је то претеривање и да ту херојства нема. Све је то лако из топлих соба и удобних фотеља, уз три оброка дневно и понеку ужину, а знамо ли како је доле било?

Одмахните руком, може вам се, али није претеривање, ка граници није кренуло ни десет, ни 150 људи у црним униформама, кренуле су хиљаде. Знате ли колико их је било са друге стране?

Циљ нападача, припадника тзв. ОВК и албанске регуларне армије потпомогнутих НАТО специјалцима, био је брз продор преко Кошара према Ђаковици и Призрену, заузимање та два града, освајање Космета и наставак напредовања ка централној Србији. НАТО планери знали су да је такав продор кључан за добијање рата, али нису знали на кога су се намерили. Нису знали да их са друге стране границе чека једва нешто више од стотину припадника Војске Југославије, изгладнелих и промрзлих, без довољно муниције, али са генима предедова са Цера и Колубаре. Нису планери из Брисела читали Његоша.

Терен на Кошарама такав је да се караула није могла одбранити, пала је тога дана, пали су и врхови Раса Кошарес и Маја Глава, али то је био и целокупан домет офанзиве. Напад је заустављен и до краја рата, упркос бесомучним ваздушним ударима НАТО авијације, непријатељ није коракнуо даље. Момци са Кошара, јунаци које не бисмо смели никада заборавити, делили су последње метке чекајући непријатеља. Разум би свакако морао рећи да је повлачење једини спас, срце им није дало ни корак назад.

Због чега се не сећамо 9. априла и свих тих дана око Ускрса 1999? Зашто сутра нико неће положити венце на споменик херојима одбране? Одговор не знам, али слушам како се прича о изгубљеном рату, о поразу на Косову, како се подсмева “победили смо НАТО”. Истина је, ипак, другачија. Војска Југославије није изгубила рат. Политичари су одлучили да се повуче са Космета. Знате ли шта су питали војници са Кошара када су добили наређење да се спреме за повлачење? Питали су “Ко нас мења?”. Мислили су да им, коначно, долази смена. Да ли су то поражени борци?

Они који су преживели пакао Кошара сутра се неће смејати, мало је њима 17 година да забораве, мало ће бити и читав век. Они не могу, а ми не бисмо смели никада да заборавимо. Претурили смо превише тога преко глава у последњих четврт века, жељни смо лепих вести, радости, среће, али то не би смело да нас спречи да памтимо оне који су пали баш зато да бисмо све што желимо дочекали. Да није било јунака са Кошара, који су и са 15 метака у оквиру чекали непријатеља, црни орао долетео би тог априла и до Ниша. Мислите о томе.

Небојша Трифуновић

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

септембар 14, 2019 257

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине”…
сеп 07, 2019 366

НАШИ СМО - Фејсб(д)рукање

Када је Марк Закерберг створио Фејсбук, најпопуларнију светску друштвену мрежу, можда није био свестан да ће променити виртуелни, али и стварни живот на ''трећем камену'' од Сунца. Вероватно није слутио да је човек биће које све уме да изокрене на ону другу, негативну страну па је тако и фејсбук.…
авг 31, 2019 645

НАШИ СМО - Ситуација

Постоје неке идиотске ситуације када просто не знате како да поступите. Да ли да некој ствари дајете на значају својим реаговањем или да искулирате као што радите када је у питању некакав дечји каприц дајући му времена да само увиди да то што ради није добро. Опет, са друге стране, имате и…
авг 24, 2019 1188

НАШИ СМО - Баш је добро

Ко се нађе у пустињи са флашом воде, биће очајан, стрепеће хоће ли му бити довољна да преживи. Онај који се на истом месту нађе без капи воде сања бар чашу течности, а пресрећан би био да има пола литра воде. Све је у животу ствар околности и гледања на ствари. Некоме је милион евра мало, некоме…
авг 17, 2019 1807

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам, ево цитата: “За време Трећег рајха у…

Репортажа

сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"