fbpx

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било.

Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати.

Послушајте каква је данас (не)култура говора. На свим нивоима. Некада је, на пример, телевизија важила за место где се негује леп говор. Исправан, тачан, јасан, прецизан и никако вулгаран. Тада је била једна телевизија, данас их има у сваком сокаку, а са количином програма наишла је и бујица говорног смећа. Не само да се говори неправилно, него се, брате, псује за све паре. На улици можете чути девојчице старијих разреда основне које користе такве речи да би се сваки кочијаш зацрвенео у њиховом присуству. А знамо да је мера псовки кад неко “псује као кочијаш“. Некад било. Данас се најтеже речи користе као некада “добар дан”. Сад од највиших руководилаца, оних “горе”, чујете говор који пре никада нисте могли од функционера. Да ли је то стадионски жаргон пренет тамо где му није место, ко зна, али сада на дневном нивоу рафално стижу квалификације “кретени”, “нацисти”, ”фашисти”, “злочинци”, оно “лопови”, ”криминалци” и слично је постало нормално. Некада су и мала деца била научена да ћуте док други говори. Знало се - један прича, други, или остали, га слушају. Кад заврши реченицу они кажу своје и тако редом. Сви се чују, разумеју, кажу шта мисле, сложе или не сложе. Данас се на телевизијама са националном фреквенцијом форсирају сусрети људи којима је битно да их што више говори у исто време, по могућству што гласније тако да нико никога не чује, свако прича шта му је воља, а пошто нико неће да одустане (заћути) јер је то, јелте, знак слабости, онда се јачина појачава док не пређе у галаму. Не, у томе не учествују деца или помахнитали тинејџери, у тај “дијалог” су укључени одрасли људи, политичари, народни посланици, лидери којекаквих политичких странака, јавне личности, углавном не славне него “познате” по скандалима. Такав “разговор” може се данас видети на ТВ програмима за “забаву”, чувени ријалити, али и на јавном сервису у такозваним политичким емисијама. Пол  и старост не играју улогу, сви се понашају исто или слично, а  систем  је “што је глава празнија то је безобразнија”.  Нико се таквог говора не стиди. Он се негује, толерише и подржава. Недавно је Небојша Катић, пословни консултант, рекао да “У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. Цивилизовано друштво почива на осећају стида можда и више него што почива на законима. Када стида нема, нема ни јасне границе између добра и зла. Без стида нема ни осећаја кривице, ни кајања, ни части. Ако су грађани имуни на стид, закони не могу уредити друштво нити га могу цивилизовати.” Има ли стида у друштву где није срамота купити диплому, обећавати без покрића, лагати и варати, причати без икакве одговорности. То је проблем на свим нивоима. Нико не води рачуна о ономе шта, где и коме говори. Тако  забринутој жени за мужа у операционој сали медицинска сестра, средњих година, не нека шипарица која изгледа као старлета, на питање када ће захват бити готов каже - “Пацијент кад уђе у операциону салу, само онај горе зна када ће изаћи”, а у чекаоници се, иначе, налази истовремено и мајка чије је дете такође у сали и слуша ту “професионалну” и људски “топлу” изјаву. Сестра није прецизирала ко је “онај горе”, али њен први “горе” могао би да је научи обраћању породицама пацијената. За почетак.

Куд плови овај брод и где нас све помало, па и начин говора и тв програми гурају можда најбоље осликава следеће. На задатак учитељице да деца напишу шта би желела да буду кад одрасту од њих тридесетак само пет, шест је хтело да буде лекар, учитељ, сликар и Ђоковић. Остали су хтели да “возе богата кола”, а девојчице да буду певачице и старлете. Нису деца крива. Можда јесте онај горе, али какви смо, ни он нам не може помоћи. Криви су они што су се “снашли”, а још више ми “мудри” што ћутимо и чекамо да се све само од себе унормали. Не стиде се они први, не стиде се они други, а “Без стида нема ни осећаја кривце, ни кајања, ни части.”                                  

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Воденица

НАШИ СМО - Анестезија

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 16, 2019 173

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би…
нов 09, 2019 433

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1147

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 683

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 633

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"