fbpx

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши живот, плашим се шта ће ми још ружно донети, шта морам још преживети и проживети. У наставку своје приче објаснила је да је давно остала без два сина, а да са трећим, који је жив, нема добре односе. Зато је сама и поред људи с којима се свакодневно виђа и дружи.

Када бисмо се само мало замислили над овим сигурно бисмо прихватили констатацију времешне жене и чињеницу да је смрт неминовна али и краткотрајна. У та четири слова спакована је реч за само један ружан осећај о којем не желимо ни да размишљамо, а који нам је врло често за вратом а да тога нисмо ни свесни. Кад год да дође, на било који начин, изненада или после исцрпљујућег и трауматично проживљаваног периода, она је тренутна. После ње настављају да живе само сећања, траје бол и котрља се живот оних који остају. Са смрћу нема планова нити нагодбе. Неко је рекао да је живот оно што се дешава док ти правиш планове за живот. Смрт то у трену зауставља и тек кад неко заувек оде, схватимо колико смо били бољи с њим. Не бих да склизнем у патетику, али сваки овај ред би требало да представља делић отрежњења за свакога од нас. Да схватимо колико су бесмислене полемике на дневном нивоу, расправе о политици, прегањања преко страначких идеологија, свађе око спортских клубова, анализе и атаковања на све и свакога, жучне дискусије да ли је боље овако или би било боље да је онако. Тачно, све то чини живот, али не треба дозволити да се живот претвори у ТО! Зар има смисла трошити време и речи на некога ко је плаћæен да нас замајава, да нам обеæћава куле и градове, боље путеве, радна места, повишицу пензија и за који проценат веæћи минималац. Зашто се нервирати због некога ко стоји пред камерама сваког дана, по неколико пута, уз то путује државом и по свету зарад, тобож, бољитка и уз то доминира над полтронима који му се под реп подвлаче хвалећи га у неограниченим количинима, непрестано, па и без повода? Да није тужно, било би смешно. Живот не сме бити оквир за лажну наду, треба му стати на рампу, гледати га очи у очи и терати га да нам буде послушнији. Да ми њиме руководимо а не тамо неки руководилац, функционер или подгузна мува која види себе као богом даног капетана на броду у којем смо ми слепи путници.

Времена су се до те мере променила да је тешко прихватити реалност а не скренути с ума. Стално се питамо како смо дозволили да нам данас деца хероје виде у креатурама које се представљају као тиражни интерпретатори нечега што ни у основи нема назнаке музике, да нам хале пуне којекакви надувани ликови који после скакања на бини, набрајања рима о промискуитетним животима, пред масом младих поштовалаца,  прерастају у дилере дроге? Зашто нам из екрана уместо образовног, дечјег, научног или културно-забавног програма у очи сасипају, као киселину, моралне наказе, бљувотине и огавштине којих би се нормални стидели и у дубоко укопаном мрачном подруму? А ми трпимо. Како то да је постало нормално да се државни функционери понашају пред народом као да се обраћају колеги пијанцу преко пута кафанског стола, да ректорку универзитета, коју лично не познају ословљавају са ТИ, дају оцене и процене о људима по личном нагону, без икаквог кодекса понашања примереног позицији коју су заузели и с које, очито, не желе да сјашу? По било коју цену. По цену тога да свакога ко другачије мисли и говори сврставају међу непријатељску солдатеску. Превише је питања која постављамо, али, из неког разлога, не тражимо решења за њих, ништа не предузимамо да нешто променимо.

Очито смо превише снизили цене својих живота чим дозвољавамо да нам их “тамо неки” тек тако развлаче. Можда је баш сад крајњи тренутак да дође до поскупљења за 300, за 500 одсто јер овако и сами одлазимо у бесцење. Из дебеле минус фазе коракнимо у плус. Један је живот!

 

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОЧЕЛА „ДЕЧЈА НЕДЕЉА“ – Да дете свако, право ужива лако

ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ГРАДА – Формиране две нове одборничке групе

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 16, 2019 181

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би…
нов 09, 2019 437

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1154

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 689

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 639

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"