fbpx

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је простор за све осим за ходање поштеног света. Корачање тротоарима више није ствар механичког померања леве и десне ноге, већ егзибиција на коју морате бити спремни у сваком тренутку, као Крижај на скијама када вози слалом. Морате бити и додатно опрезни јер, док табате коловозом, ризик се увећава.

А некада је шетање тротоаром било ужитак. Корак по корак, ногу пред ногу, поглед лево, десно, добар дан - добар дан. Ништа лепше него када током шетње сретнете пријатеља и застанете с њим у крај тротоара да прозборите коју, а поред вас пролазе ужурбани радници који већ касне на посао, заљубљени парови којима је небо граница, мајке које поносно гурају децу у колицима, старац са тек добијеним штапом који му олакшава корачање остатком живота... А ви ћа-ћу, о ономе и о овоме, полако и натенане...

Нажалост, данас и сами знате како изгледају тротоари. То што су на њима паркирани аутомобили, коњска запрега, трактори или камиони, само је мали показатељ наше (не)културе. Тужно је то што је постала уобичајена слика нашег времена и наше реалности да пешаци ходају путем, страхујући да их не очеше неко ретровизором. Ти запоседнути тротоари показују и много тога још. Ето, када се деси да на делу тротоара којим намеравате да прођете како доликује цивилизованом учеснику у градском саобраћају нема четвороточкаша, свакако ћете видети црне мрље моторног уља искапалог из љутих машина, најчешће увезених из ЕУ и овде продаваних као “младих” и неизрабљених. Та уљна мрља остаје на том месту док је време не сатре уз помоћ прашине, кише, ветра или ваше обуће. Верујем да сте често у последњем тренутку успели да приметите црну брљотину на тротоари и избегнете да у њу тропите као у трулу шљиву. То што бисте црно уље разнели до посла, пекаре, апотеке или свог стана, само би биле пратеће последице немарних возача и неисправних аутомобила. Међутим, често видим управо те трагове замрљане обуће. Црне тачке у облику стопала иду испред мене и лагано нестају. Помислим само како ли је тим ђоновима и где ли ће та масноћа са њих завршити. На травњаку или тепиху, питање је на које и сами можда знате одговор уколико сте награбали на овај начин. То уље искапало испод хаубе, ипак, говори о много широј теми од ауто-механичарске. Деси се сваком возачу да на његовом љубимцу попусти семеринг, али то се решава код мајстора у што краћем року, а не досипањем уља у мотор или неку другу посудицу уграђену на мотору. Те уље барице на тротоарима нико неће уклонити, опрати, засути чистом пиљевином неколико пута и почистити. Не, она остаје ту да бележи пролазност времена, а ко угази у њу, угазио је у реалност живота, друштва у коме нема одговорности за очување животне средине, јавне површине, зеленила, па и тротоара.

Кад овоме додамо пљување по тротоару, дозвољавање кућном љубимцу да се на њему истресе, бацање фолије тек отворене паклице цигарете или опушка, кесе из које смо појели врућ бурек, онда није тешко схватити констатацију с почетка приче да је тротоарима теже него неким другим јавним површинама. Не може човек више честито да прође, а камоли да застане на тротоару и прозбори коју с пријатељем о спорту, музици, политичкој ситуацији, прислушкивању, одавању државних тајни, изградњи или новим оштећењима на тек завршеним ауто-путевима, о предстојећим изборима. Остало му само да јури, да што пре стигне тамо куда је кренуо и пази да се не саплете о тротоарски ивичњак. Све друго, од дружења, до забаве, нуде му мобилни телефон, телевизија и компјутер. Ето, ако укуцате реч ТРОТОАР, на интернету ћете сазнати да потиче од француског trottoir или плочник, посебно уређене површине која служи за кретање пешака у саобраћају и да су се први пут појавили у САД још 1860. године. У почетку су прављени од дрвета, данас од бетона, асфалта, камена и њиховом изградњом значајно је смањен број саобраћајних несрећа.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Посматрач

НАШИ СМО - Без репризе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 276

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 441

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 419

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1047

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 751

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"