fbpx

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу,  а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на том, иначе, фестивалу,  траје пар минута и обично увек неко буде повређен јер бик је бик и баш га брига за туризам, он хоће да набоде па кад му  се већ наместе, што да не.

Тамо се трчи пар стотина метара, а код нас многи, богами, пред биковима трче деценијама. Нису ти наши бикови сви рогати, али да боду - боду. Откако почнеш да користиш мозак, приметиш да неко може све, а неко ништа. Да неко може да буде немиран, дрзак, безобразан и да му то пролази јер је он “нечији”, а да ти за најмању ситницу будеш опоменут јер си “ничији”. Ту, док си још предшколац, почнеш да бежиш испред тих наших “бикова” који се зову протекција, привилегија, толеранција јер је тај твој вршњак “знаш већ чији”.  Кад пођеш у школу, ето бикова у оцењивању. Теби пет питања по принципу - Колико је људи изгинуло у Другом светском рату? Имена, имена…, а некоме да каже само када је рат завршен. Ту те јуре бикови и руше ти темеље јер “онај” мора имати пет и на крају хрпу бодова за упис у жељени смер, а није заслужио ни трећину, а ти учио, јео се пред писмени, и сад трепериш хоће ли неки такав да ти заузме место у средњој. Онда те исти “бикови” јуре на факсу.

Памплона ти следи и за посао. Ко има везу, маму, тату, партијску књижицу улети негде за добру плату, а ти покушаваш да избегнеш рогове протекције, намештене конкурсе и да улетиш негде где навалиш да радиш не би ли доказао да нису погрешили што су те примили. Рбмачиш, а колеге кулирају. Онда оснујеш породицу па не можеш да саставиш почетак и крај месеца. Јуре те дугови, неплаћена струја, комуналије, требају нове патике, екскурзија, књиге...Улетиш у кредит и видиш да су сви доташњи “бикови” били телад, а да те сад јури крдо грдосија са роговима наоштреним да те пробуше каматом, роковима, и сличним “лепотама” које тај вид “спаса” звани кредит носи. Уз све то те свакодневно јури политика, живот ти кваре неки ликови који у ни у једном другом животу и свету не би могли да буду ту где јесу, да одлучују ни о партији кликера, а камоли нечем другом.  То су они што никада нису осетили Памплону, што их нико и ништа не јури, а требало би, него су заштићени као бели медведи и понашају се као богом дани. Седе у некој канцеларији, или за шалтером и стално су “преморени”. Они ти се смеју стално задиханом, ознојеном, испрепаданом који ће бикчина сад да те погања. Стрепиш и од бика Фердинанда, камоли од неког другог рогоње. Јуре те и дању и ноћу, ти трчиш и трчиш. Немаш више појма како те ноге носе, али измичеш, додуше све више изгребан јер та бежанија оставља трага.

Онда се окренеш иза себе и видиш неке друге, попадале и честиташ себи што си још у трци, мада си све старији, уморнији, а бикови све млађи, безобразнији, дрскији, бахатији, не поштују ни правила ни фер-плеј. Почињу да те јуре и ван предвиђених улица. Јуре те и у сновима. Помислиш да је та твоја трка осуђена на пропаст, има да те набоду пре, или касније, али нећеш да станеш, хоћеш да се ипак ти бикови помуче да те стигну. Осврћеш се и гледаш им све чешће у очи и нестаје тог страха од њихових рогова. Кажеш самом себи да предаје нема. Схватиш да што дуже трчиш, ти си све јачи, а они све уморнији, знаш да штрчиш јер нећеш да се предаш иако си голорук. Нећеш да постанеш део крда, хоћеш да будеш шут, не рогат, али свој. Кажу не може шут са рогатима, пракса потврдила, али пукну некада и рогови, отупе кад пречесто боду у тврдо. Кажеш себи да имаш за кога и зашто да трчиш, да истрајеш и гураш даље. Они заостају, губе дах, губе вољу зачуђени како то да ниси пристао да будеш набоден, згажен и поражен.

Много је бикова који јуре обичног човека, облици су разни, улице су дуже, или краће, али је битно никада не стати. Сваком бику дође неки матадор, пре или касније. Ко истрчи причаће.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈ И...

НАШИ СМО - Друг

НАШИ СМО - Печалбари

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 276

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 441

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 419

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1047

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 752

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"