fbpx

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су га. Рекао сам му још оног дана када сам сазнао да пакује кофере, да се чува, да брине о породици и нека покуша да им омогући бољи живот. Ако пожели, вратити се има где. На растанку нисмо много причали, али стиском руке сам му рекао све. Онако, зарозане душе отишао сам да не види кнедлу у грлу која ме притисла. Осипају се млади људи, као запаран вунени џемпер.

Иначе, одлазак младих у свет Србију годишње кошта и до две милијарде евра! Ово је податак изнет на основу истраживања Института за развој и иновације, који сам прочитао на интернету ових дана. У разјашњењу те тврдње наводи се да се најдиректнији губитак мери новцем уложеним у њихово образовање те се истиче пример школовања једног лекара које кошта око 55.000 евра, док по подацима истог извора четворогодишње студије коштају 30.000 евра, а средњошколско образовање 10.000 мање. Како год, иако се тачан број оних који одлазе из наше земље не зна, процене су да је та бројка и до 49.000 људи годишње. Када некога питате зашто то чини, углавном као разлог за одлазак у печалбу наводи лош стандард и неуређеност државе. То их тера из Србије. Није ова појава од јуче, траје то деценијама, али ме јаче зажуљала ових дана јер сам у само једној недељи сазнао да чак четири моја другара намеравају до јесени да оду из Лознице и Србије. Неки пробно, а други заувек. Нису сви ни истог годишта а ни образовног степена, али им је заједничко то што сви и овде имају посао. Већини и супруге раде, али, ипак, желе да иду. Један ће у Немачку, другом је Швајцарска обећана земља, трећи на Аљаску, а на почетку поменух другара који је у уторак већ отишао у Канаду. Зар је свугде боље него овде, питам се, иако знам одговор јер и раније су одлазили и, углавном, тамо остајали. Ваљда зато што су нашли то - боље. Тачно је да ови с краткорочним плановима од три до шест месеци иду да испипају терен, да брже зараде за тренутне потребе и планове, има и оних које су кредити притисли као стена Сизифа, али има и оних који кажу да ће, ако буду могли, само понекад навраћати да обиђу родни крај. Исељавају се с намером да започну нови живот на другом континенту, међу другим људима и у другачијем окружењу.

Можда ја то доживљавам превише емотивно, можда је пола века живота превелика бројка за одважну одлуку и ново кретање са стартне позиције, али, признајем, дивим се тим људима који имају чврсту вољу да нешто промене, да се отргну и искоракну напред. Свако кује своју срећу, али треба имати и петљу па оставити све и кренути у ново. Немамо је сви. Ето, према резултатима истраживања “Зашто људи желе да оду из Србије”, које је спровела организација “Србија 21” током јуна и јула 2018. године, 22 одсто грађана потенцијално жели да се исели из Србије, што и јесте и није велика бројка. Сви они желе боље плаћен посао и мирнију државу, што подржавам, али већина ће ипак остати овде. Колико ће та већина још тапкати у месту или ићи уназад, видећемо. Читам да између 400 и 450 хиљада људи од 18 до 29 година размишља о одласку из земље и капирам да неће сви отићи, али је суштина у томе где су њихове мисли упрте, како планирају свој живот и да ли су спремни за озбиљне промене. У поменутом истраживању се наводи и то да 92 одсто анкетираних каже да живи боље у иностранству него у Србији, а на питање због чега им је боље у иностранству 37 одсто анкетираних истиче бољи животни стандард, 13 одсто уређену државу, а шест одсто безбедност. На питање да ли ће се вратити у Србију, 41 одсто испитаних то не планира, док би се 35 одсто вратило, али тек када буду у пензији. Чак 90 одсто њих каже да будућност своје деце види у иностранству. Та деца више неће бити печалбари, а о пореклу ће слушати тек ако некада сврате на летњи одмор или због неке друге светковине. О чему ће им родитељи причати - то је већ питање носталгије.

Шљива ће овде сигурно бити, али плашим се да ће и једна бити превелика.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Рмбачење

НАШИ СМО - Одраз

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

октобар 12, 2019 480

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 389

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 657

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 784

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 974

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"