fbpx

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао износ), да је од те државе добио све што му законом следује, да плаћа стан нешто скупље, али да и за то има помоћ општине од око стотину евра, ду су му бесплатни лекови, повлашћена месечна вожња у градском саобраћају, да има довољно “да једе и пије и нешто приштеди”. Онда је наставио да износи догађај који му се десио, желећи да дочара ниво поштења тамошњег народа. Укратко, помажући земљаку из Србије да набави делове за возило, отишао је до специјализоване радње где му је трговац педантно дао све информације и цене. Каже, потрајало је то скоро сат, па је пожелео да части радника поштујући његово утрошено време. Извадио је 10 евра, на шта се трговац брецнуо и објаснио да то није потребно јер је само обављао посао у интересу пословања. Дакле, бакшиш није прошао. Сплетом околности, истог дана је наш човек остао без торбице са папирима и ценама делова, али и документима и око 300 евра у кешу. Глава га заболела од муке, али после три дана је позван из полиције да дође по свој новчаник. Срећан је отишао и у неверици дочекао тренутак када се уверио да је у торбици све на свом месту. Онда је покушао да части полицајца с којим је обавио примопредају, али је и ту осетио непријатност када му је овај одбио бакшиш. Ова прича ме подести на Закон о здравству који у Србији однедавно омогућава да частите, да не кажем дате бакшиш и лекару који вас лечи. Можда ова реч у овом контексту звучи непристојно, али, можда је и излишно помињати је када се зна колике су српске плате и пензије, када је незапосленост део наших живота и већина једва саставља крај с крајем, а када је за здравствене услуге већ плаћено кроз разна законска осигурања. Негде прочитах да је напојница настала у Енглеској, мада данас Енглези често не дају никакав или врло мали бакшиш, за разлику од пословично шкртих Шкота, који се данас налазе при врху листе најгалантнијих гостију и муштерија. Анкета, спроведена међу келнерима, показала је да су најшкртији гости Грци, Италијани и Енглези, а највећи каваљери Американци, Руси и Немци. Како ће бити у Србији са лекарима и другим медицинским радницима, тек ће показати нека будућа анкета. Искрено, још увек верујем у лекарску етику и њихову доследност Хипократовој заклетви коју су дали, тако да се надам да нећемо ићи у болницу као у кафану (да не кажем кланицу). Да нећемо прво гледати у новчаник или неки штек “за црне дане”, па тек онда кретати на нужан преглед или, далеко било, медицинску интервенцију. Неће, ваљда, на вратима доктора стајати истакнут ценовник, иако им је по новом закону, који је усвојен 3. априла, сада допуштено да приме неновчане поклоне у вредности до 462 евра! Очекујем да неће то чинити болесним пацијентима, иако ти прописи предвиђају да здравствени радници у Србији смеју да приме неновчани поклон чија појединачна вредност не прелази пет одсто просечне плате, што је 2.726 динара (23 евра), а укупна вредност не прелази просечну нето плату од 54.521 динара (462 евра). Без обзира на то што се то више неће звати митом или корупцијом, не верујем да ће медицинари шурити људе цифрама (поклонима) као да су дошли да бирају нови аутомобил или јахту, а не на операцију жучне кесе, слепог црева, кука, катаракте или нечег другог. Сви знамо да су задовољни пацијенти и до сада награђивали поклонима своје лекаре, али било би сулудо да болница од сутра постане бувља пијаца на којој ћемо се нагађати колико нешто кошта. Како да прихватимо ситуацију да жена крене код гинеколога на преглед а да јој он после тога узме, рецимо, 66 евра (сат од 23 евра, виски од исто толико и кравату у истом износу, на пример). Легализацијом бакшиша све се може посматрати другачије а све здравствене тегобе третирати као комади намештаја чија је вредност  различита у зависности од величине, квалитета, брзине израде, или утрошеног материјала. Наши људи плаћају здравствено осигурање и зато држава треба да смисли пристојнији начин да квалитетне здравствене раднике задржи у земљи, а не да им пацијенти то надомешћују било каквим поклонима.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Туђе цени, своје заборави

НАШИ СМО - 1886

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 184

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 217

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 897

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 679

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 868

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"