fbpx

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао износ), да је од те државе добио све што му законом следује, да плаћа стан нешто скупље, али да и за то има помоћ општине од око стотину евра, ду су му бесплатни лекови, повлашћена месечна вожња у градском саобраћају, да има довољно “да једе и пије и нешто приштеди”. Онда је наставио да износи догађај који му се десио, желећи да дочара ниво поштења тамошњег народа. Укратко, помажући земљаку из Србије да набави делове за возило, отишао је до специјализоване радње где му је трговац педантно дао све информације и цене. Каже, потрајало је то скоро сат, па је пожелео да части радника поштујући његово утрошено време. Извадио је 10 евра, на шта се трговац брецнуо и објаснио да то није потребно јер је само обављао посао у интересу пословања. Дакле, бакшиш није прошао. Сплетом околности, истог дана је наш човек остао без торбице са папирима и ценама делова, али и документима и око 300 евра у кешу. Глава га заболела од муке, али после три дана је позван из полиције да дође по свој новчаник. Срећан је отишао и у неверици дочекао тренутак када се уверио да је у торбици све на свом месту. Онда је покушао да части полицајца с којим је обавио примопредају, али је и ту осетио непријатност када му је овај одбио бакшиш. Ова прича ме подести на Закон о здравству који у Србији однедавно омогућава да частите, да не кажем дате бакшиш и лекару који вас лечи. Можда ова реч у овом контексту звучи непристојно, али, можда је и излишно помињати је када се зна колике су српске плате и пензије, када је незапосленост део наших живота и већина једва саставља крај с крајем, а када је за здравствене услуге већ плаћено кроз разна законска осигурања. Негде прочитах да је напојница настала у Енглеској, мада данас Енглези често не дају никакав или врло мали бакшиш, за разлику од пословично шкртих Шкота, који се данас налазе при врху листе најгалантнијих гостију и муштерија. Анкета, спроведена међу келнерима, показала је да су најшкртији гости Грци, Италијани и Енглези, а највећи каваљери Американци, Руси и Немци. Како ће бити у Србији са лекарима и другим медицинским радницима, тек ће показати нека будућа анкета. Искрено, још увек верујем у лекарску етику и њихову доследност Хипократовој заклетви коју су дали, тако да се надам да нећемо ићи у болницу као у кафану (да не кажем кланицу). Да нећемо прво гледати у новчаник или неки штек “за црне дане”, па тек онда кретати на нужан преглед или, далеко било, медицинску интервенцију. Неће, ваљда, на вратима доктора стајати истакнут ценовник, иако им је по новом закону, који је усвојен 3. априла, сада допуштено да приме неновчане поклоне у вредности до 462 евра! Очекујем да неће то чинити болесним пацијентима, иако ти прописи предвиђају да здравствени радници у Србији смеју да приме неновчани поклон чија појединачна вредност не прелази пет одсто просечне плате, што је 2.726 динара (23 евра), а укупна вредност не прелази просечну нето плату од 54.521 динара (462 евра). Без обзира на то што се то више неће звати митом или корупцијом, не верујем да ће медицинари шурити људе цифрама (поклонима) као да су дошли да бирају нови аутомобил или јахту, а не на операцију жучне кесе, слепог црева, кука, катаракте или нечег другог. Сви знамо да су задовољни пацијенти и до сада награђивали поклонима своје лекаре, али било би сулудо да болница од сутра постане бувља пијаца на којој ћемо се нагађати колико нешто кошта. Како да прихватимо ситуацију да жена крене код гинеколога на преглед а да јој он после тога узме, рецимо, 66 евра (сат од 23 евра, виски од исто толико и кравату у истом износу, на пример). Легализацијом бакшиша све се може посматрати другачије а све здравствене тегобе третирати као комади намештаја чија је вредност  различита у зависности од величине, квалитета, брзине израде, или утрошеног материјала. Наши људи плаћају здравствено осигурање и зато држава треба да смисли пристојнији начин да квалитетне здравствене раднике задржи у земљи, а не да им пацијенти то надомешћују било каквим поклонима.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Туђе цени, своје заборави

НАШИ СМО - 1886

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1229

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 536

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 490

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1116

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 813

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"