fbpx

НАШИ СМО - 1886

Ако смо завршили са митинзима, пребројавањем, ламентирањем над подршком народа, ако је, за ову руку, снимљено довољно спотова за застрашивање новинара и ако су сви на радним местима, дајте да видимо шта ћемо са 1. мајем. Празник рада, незванични празник синдиката. Дан сећања како нам је добро било док смо на посао ишли као слободни људи, који су питали и које су питали. И који нису достојанство остављали у кући пре него што крену на посао. Да славимо или да кукамо, или да у духу 21. века поведемо дијалог о положају радничке класе који је овде као у Чикагу у 19. веку. Одрасли смо људи, да не губимо време на синдикате који нису успели да освоје ниједну газдинску тврђаву нити да наметну тему о кршењу основних радничких права у земљи. Чак ни када су им на тацни сервирани подаци као на пример у децембру прошле године када је Центар за истраживање синдикализма (ЦРС) објавио резулате истраживања на респектибилном узорку од 2.500 радника из пет категорија, и то по 500 радника који су у радном односу на неодређено време, на одређено време, “уговорних радника”, затим надничара, радника на црно и незапослених који траже посао. Половина испитаника у радном односу, и оних на неодређено и оних на одређено време, сматра да се њихова права не поштују, 69 одсто надничара и радника на црно да су потпуно обесправљени. Само између три и девет одсто у свим категоријама било је задовољно положајем. На питање која су им радна права била угрожена, 45 одсто испитаника је рекло да је то мала плата, рад без уговора о раду навело је 31 одсто, 28 одсто је рекло нередовна исплата зараде, 25 одсто нередовно уплаћивање доприноса за социјално и здравствено осигурање, 23 одсто је навело мобинг, неплаћени прековремени и ноћни рад 22 одсто, а дискриминацију и непоштовање радног времена 21 одсто. Да ћуте и трпе рекло је 86 одсто уговорних радника, 84 одсто надничара, 82 одсто радника на одређено време и чак 69 одсто радника у радном односу на неодређено време. Као разлоге за непријављивање навели су страх да не изгубе посао, увереност да се ништа не може учинити. У годишњим извештајима инспектора рада Мачванског управног округа редовно се понавља исто запажање - радници лажу да заштите послодавца!

Ако сте вољни да даље истражујете, потражите резултате истраживања међународне организације “Clean Cloths Campaign”, односно “Кампање за чисту одећу” која се бави условима рада и оснаживању радника у индустрији одеће и обуће. Око 100.000 људи у Србији, закључили су, ради за месечну плату од приближно 200 евра. Већина њих штеди чак и на храни, а обично не знају да процене колико би коштао одлазак на годишњи одмор. Често раде дупле смене, то јест 16 сати у континуитету, шест дана у недељи.

Вратимо се претходном истраживању у којем је на питање на чијој страни је држава, од 65 до 71 одсто испитаника одговорило је да “власт и држава штите интересе капиталиста”. И ето вам одговора на сва питања - зашто у Србији синдикати не могу да уђу у приватне компаније чак ни оних које потичу из земаља где је то цивилизацијска вредност, зашто радници пристају да носе пелене, зашто жене у једној фабрици пристају да носе црвену траку на руци у “оним данима”, зашто ћуте на неправду која се дешава њиховим колегама, зашто пристају да раде без одговарајуће заштитне опреме, зашто пристају да крајње сиромаштво данас замене за тоталну беду у старости без пензије. Ако хоћете, ту вам је и одговор на питање које сте ових дана здушно постављали на све стране - зашто се људи из јавног сектора злоупотребљавају у политичке сврхе и зашто се једно радно место већ шест година врти као глава шећера.

На свако питање полазиште у одговору је исто - зато што овде мрцварење људи предуго траје, зато што се “лоши услови рада доживљавају као нешто што је нормално, нормална је атмосфера минимума законских права, као и игнорисања незаконитог рада послодавца” (ЦРС). Постаје нормално и што људи масовно одлазе и што је радне снаге све мање.

Да ли је нормално то што смо ми земља којој је најјачи адут пред  инвеститорима најјефтинија радна снага у Европи? Мени није.

Па ако смо исцрпели све важније теме и ако нема пречег посла, хајте да се правимо да смо нормално друштво и да разговарамо о елементарном људском достојанству, а ако ту нема шта више да се каже, хајте да причамо како је био тежак живот чикашких радника 1886. године. О нечему морамо причати за 1. мај, такав је ред.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Позориште

НАШИ СМО - Објективна необјективност

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јул 20, 2019 193

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис.…
јул 15, 2019 438

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу, а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на том, иначе, фестивалу, траје пар минута и…
јул 06, 2019 886

НАШИ СМО - Друг

Уђем пре неки дан у радњу с намером да купим сасвим други производ од оног који ми је привукао пажњу. Наиме, рафови су на три корака један од дугог и немогуће је да не приметите оне преко пута вас. Не мислим само на производе, мислим на купце пре свега. Дакле, преко пута су изложени купаћи костими,…
јун 29, 2019 1501

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су…
јун 22, 2019 1256

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината. Запослени би…

Репортажа

јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"