НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно овде глава пуца од гомиле информација, страшљиви умиру два пута дневно од најављених ратова са насловних страна неких “новина”, паметни добијају три мигрене дневно мозгајући шта се стварно дешава, а најбоље је глупима, њима је равно до Косова  и увек побеђују “њихови”.

Брзина дешавања је убиствена, буквално, а најбоље је што сви који утичу директно или индиректно на наше живот све то раде за “добро народа”, а исход је као у оном вицу кад лик-заштитник насилнику говори “чик га удари још једном”, а изубијани на крају завапи “немој више да ме браниш“. Е, од те силне борбе за његово добро, већем делу народа кичма пуца, а борци за “боље сутра” раде по принципу “не липши магаре до зелене траве”.

Тако се ових дана, у последњој фрци, можда је данас већ нека нова, власт и опозиција тобож боре за слободу медија, вербално, а у пракси се и једни и други труде да, чим то могу, заврћу руку медијима, ако нису “слободни” по њиховом укусу. Част изузецима, али већина тих “бораца” је у фазону “ко није са мном, против мене је” тако да  лицемерства има за медаљу. За извоз има и лажи, спиновања, сујете, глупости, бахатости, некултуре и безобразлука, али је зато епохална несташица памети и добре воље. Због неких људи, чије фаце гледамо деценијама, овај народ себи стално даје аутоголове, промашује зицере и пуца себи у колена. И све нас некако хоће баш у овом  марту.

Да ли то има везе са мартовским идама, што је у римском календару био назив за 15. март, дан када се у Риму одржавала светковина у част бога Марса, римског бога рата, ко ће га знати. Случајно или не, али 27. марта 1941. одржане су демонстрације са оним “Боље рат, него пакт, боље гроб, него роб”, пре две деценије, 24. марта 1999. НАТО је почео агресију па нас је бомбардовао читавих 78 ноћи и дана, испалили су на нас око 50.000 разних пројектила. Пре петнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. почело је насиље Албанаца над косовским Србима, а мартовски погром однео је неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено више од 800 њихових домова и разрушено, или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе. Нека места су остала без Срба, а од тада протераних, у своја места није се вратило ни пет одсто. Овај месец је био кобан и за премијера Србије Зорана Ђинђића који је  убијен 12. марта. Изгледа да би било добро када бисмо могли некако да прескочимо март јер нас у то доба увек задеси нека несрећа, или нешто што касније плаћамо скупо. Углавном главама. У праву је и ко каже да није до месеца, него до нас. Паметном није важно које је годишње доба, дан или месец, будали је, опет, свако доба добро за будалаштине. А живот иде, не чека и нема репризу. Ових дана опет смо показали да нама непријатељи нису потребни, довољни смо сами себи.

Досадио сам себи и онима око себе понављајући да је потребан СИСТЕМ. Мора се рећи попу - поп, а бобу - боб. Толеранција за насиље, кршење закона, од било чије стране, на било који начин, мора да буде НУЛА. Као што нема у фудбалу “малог офсајда”, него га има или нема, тако не треба да буде битно ко је кршио законе и прописе, него само да ли их је прекршио. ТАЧКА. Зато што код нас све “мож да  бидне а не мора да значи”, и тако увек, зато и јесмо где смо. Зато што стално постоје “наши” и “њихови”, па од тога зависи како оцењујемо њихове поступке, “нашима” се све може, а ”њиховима” ништа. Кад замене места, принцип остаје исти, само је временом дно све и дубље и ближе па је уједно и пут до површине све даљи.

Ових дана чујем често “Да ови оду, а да се они не врате”. Лепо речено, само постоји један проблем, нигде, ни на далеком хоризонту, не виде се ти трећи који би били решење. Умрли, отишли из земље, занемели од занимљивих времена у којима живимо. Од досаде, обећане пре 19 година, нема ништа. Нажалост. Као ни од права да знамо све.  А кад па и јесмо, зар не? 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ћуткање

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

април 20, 2019 123

НАШИ СМО - Позориште

Недеља Фестивала глумачких остварења у којој Лозница процвета уживајући у позоришном програму глумаца аматера из различитих крајева Србије док на даске које живот значе доносе неке нове светове, димензије и магију театра, период је када се узбурка и прича о…
апр 13, 2019 290

НАШИ СМО - Објективна необјективност

Да ли сте се некада запитали колико сте објективни када говорите или одлучујете о било чему? Да ли се уопште трудите да будете што ближи томе? Појам објективно означава да је нечије мишљење и понашање непристрасно и засновано на истинитим чињеницама. Нажалост, живимо у временима кад су чињенице…
апр 06, 2019 258

НАШИ СМО - Забрана

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић покренуо је иницијативу за укидање забране запошљавања у просвети. Шарчевић је оценио да укидање забране неће угрозити буџет јер се и они на одређено већ финансирају из државне касе. „Контрапродуктивно је да око 25.000 људи ради на…
мар 30, 2019 379

НАШИ СМО - Заборав

Звучи ли вам познато прича о томе да је боље имати здравствени центар у свом граду него поцепану установу, подељену на дом здравља и општу болницу? Да ли вам је позната констатација да просперитета пољопривредницима нема без оснивања задруга и укрупњавања? Сећате ли се, можда, омладинских радних…
мар 23, 2019 1138

НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно овде глава пуца од гомиле информација,…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"