fbpx

НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно овде глава пуца од гомиле информација, страшљиви умиру два пута дневно од најављених ратова са насловних страна неких “новина”, паметни добијају три мигрене дневно мозгајући шта се стварно дешава, а најбоље је глупима, њима је равно до Косова  и увек побеђују “њихови”.

Брзина дешавања је убиствена, буквално, а најбоље је што сви који утичу директно или индиректно на наше живот све то раде за “добро народа”, а исход је као у оном вицу кад лик-заштитник насилнику говори “чик га удари још једном”, а изубијани на крају завапи “немој више да ме браниш“. Е, од те силне борбе за његово добро, већем делу народа кичма пуца, а борци за “боље сутра” раде по принципу “не липши магаре до зелене траве”.

Тако се ових дана, у последњој фрци, можда је данас већ нека нова, власт и опозиција тобож боре за слободу медија, вербално, а у пракси се и једни и други труде да, чим то могу, заврћу руку медијима, ако нису “слободни” по њиховом укусу. Част изузецима, али већина тих “бораца” је у фазону “ко није са мном, против мене је” тако да  лицемерства има за медаљу. За извоз има и лажи, спиновања, сујете, глупости, бахатости, некултуре и безобразлука, али је зато епохална несташица памети и добре воље. Због неких људи, чије фаце гледамо деценијама, овај народ себи стално даје аутоголове, промашује зицере и пуца себи у колена. И све нас некако хоће баш у овом  марту.

Да ли то има везе са мартовским идама, што је у римском календару био назив за 15. март, дан када се у Риму одржавала светковина у част бога Марса, римског бога рата, ко ће га знати. Случајно или не, али 27. марта 1941. одржане су демонстрације са оним “Боље рат, него пакт, боље гроб, него роб”, пре две деценије, 24. марта 1999. НАТО је почео агресију па нас је бомбардовао читавих 78 ноћи и дана, испалили су на нас око 50.000 разних пројектила. Пре петнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. почело је насиље Албанаца над косовским Србима, а мартовски погром однео је неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено више од 800 њихових домова и разрушено, или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе. Нека места су остала без Срба, а од тада протераних, у своја места није се вратило ни пет одсто. Овај месец је био кобан и за премијера Србије Зорана Ђинђића који је  убијен 12. марта. Изгледа да би било добро када бисмо могли некако да прескочимо март јер нас у то доба увек задеси нека несрећа, или нешто што касније плаћамо скупо. Углавном главама. У праву је и ко каже да није до месеца, него до нас. Паметном није важно које је годишње доба, дан или месец, будали је, опет, свако доба добро за будалаштине. А живот иде, не чека и нема репризу. Ових дана опет смо показали да нама непријатељи нису потребни, довољни смо сами себи.

Досадио сам себи и онима око себе понављајући да је потребан СИСТЕМ. Мора се рећи попу - поп, а бобу - боб. Толеранција за насиље, кршење закона, од било чије стране, на било који начин, мора да буде НУЛА. Као што нема у фудбалу “малог офсајда”, него га има или нема, тако не треба да буде битно ко је кршио законе и прописе, него само да ли их је прекршио. ТАЧКА. Зато што код нас све “мож да  бидне а не мора да значи”, и тако увек, зато и јесмо где смо. Зато што стално постоје “наши” и “њихови”, па од тога зависи како оцењујемо њихове поступке, “нашима” се све може, а ”њиховима” ништа. Кад замене места, принцип остаје исти, само је временом дно све и дубље и ближе па је уједно и пут до површине све даљи.

Ових дана чујем често “Да ови оду, а да се они не врате”. Лепо речено, само постоји један проблем, нигде, ни на далеком хоризонту, не виде се ти трећи који би били решење. Умрли, отишли из земље, занемели од занимљивих времена у којима живимо. Од досаде, обећане пре 19 година, нема ништа. Нажалост. Као ни од права да знамо све.  А кад па и јесмо, зар не? 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ћуткање

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јун 15, 2019 105

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 290

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 365

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 823

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 798

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"