fbpx

НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно овде глава пуца од гомиле информација, страшљиви умиру два пута дневно од најављених ратова са насловних страна неких “новина”, паметни добијају три мигрене дневно мозгајући шта се стварно дешава, а најбоље је глупима, њима је равно до Косова  и увек побеђују “њихови”.

Брзина дешавања је убиствена, буквално, а најбоље је што сви који утичу директно или индиректно на наше живот све то раде за “добро народа”, а исход је као у оном вицу кад лик-заштитник насилнику говори “чик га удари још једном”, а изубијани на крају завапи “немој више да ме браниш“. Е, од те силне борбе за његово добро, већем делу народа кичма пуца, а борци за “боље сутра” раде по принципу “не липши магаре до зелене траве”.

Тако се ових дана, у последњој фрци, можда је данас већ нека нова, власт и опозиција тобож боре за слободу медија, вербално, а у пракси се и једни и други труде да, чим то могу, заврћу руку медијима, ако нису “слободни” по њиховом укусу. Част изузецима, али већина тих “бораца” је у фазону “ко није са мном, против мене је” тако да  лицемерства има за медаљу. За извоз има и лажи, спиновања, сујете, глупости, бахатости, некултуре и безобразлука, али је зато епохална несташица памети и добре воље. Због неких људи, чије фаце гледамо деценијама, овај народ себи стално даје аутоголове, промашује зицере и пуца себи у колена. И све нас некако хоће баш у овом  марту.

Да ли то има везе са мартовским идама, што је у римском календару био назив за 15. март, дан када се у Риму одржавала светковина у част бога Марса, римског бога рата, ко ће га знати. Случајно или не, али 27. марта 1941. одржане су демонстрације са оним “Боље рат, него пакт, боље гроб, него роб”, пре две деценије, 24. марта 1999. НАТО је почео агресију па нас је бомбардовао читавих 78 ноћи и дана, испалили су на нас око 50.000 разних пројектила. Пре петнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. почело је насиље Албанаца над косовским Србима, а мартовски погром однео је неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено више од 800 њихових домова и разрушено, или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе. Нека места су остала без Срба, а од тада протераних, у своја места није се вратило ни пет одсто. Овај месец је био кобан и за премијера Србије Зорана Ђинђића који је  убијен 12. марта. Изгледа да би било добро када бисмо могли некако да прескочимо март јер нас у то доба увек задеси нека несрећа, или нешто што касније плаћамо скупо. Углавном главама. У праву је и ко каже да није до месеца, него до нас. Паметном није важно које је годишње доба, дан или месец, будали је, опет, свако доба добро за будалаштине. А живот иде, не чека и нема репризу. Ових дана опет смо показали да нама непријатељи нису потребни, довољни смо сами себи.

Досадио сам себи и онима око себе понављајући да је потребан СИСТЕМ. Мора се рећи попу - поп, а бобу - боб. Толеранција за насиље, кршење закона, од било чије стране, на било који начин, мора да буде НУЛА. Као што нема у фудбалу “малог офсајда”, него га има или нема, тако не треба да буде битно ко је кршио законе и прописе, него само да ли их је прекршио. ТАЧКА. Зато што код нас све “мож да  бидне а не мора да значи”, и тако увек, зато и јесмо где смо. Зато што стално постоје “наши” и “њихови”, па од тога зависи како оцењујемо њихове поступке, “нашима” се све може, а ”њиховима” ништа. Кад замене места, принцип остаје исти, само је временом дно све и дубље и ближе па је уједно и пут до површине све даљи.

Ових дана чујем често “Да ови оду, а да се они не врате”. Лепо речено, само постоји један проблем, нигде, ни на далеком хоризонту, не виде се ти трећи који би били решење. Умрли, отишли из земље, занемели од занимљивих времена у којима живимо. Од досаде, обећане пре 19 година, нема ништа. Нажалост. Као ни од права да знамо све.  А кад па и јесмо, зар не? 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ћуткање

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

октобар 12, 2019 318

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 285

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 572

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 695

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 871

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"