fbpx

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

- Још једно признање. Доктор из Зворника проглашен за најбољег молера у Бечу!

Ова објава коју сам данас прочитао на страници једног фејсбук профила пријатеља из времена које је неколико деценија старије од данашњих друштвених мрежа и виртуелних другара, прво ми је привукла пажњу, а онда, кад сам је боље погледао, насмејала. Није прошао ни трептај ока, а већ ме натерала на дубље размишљање о ове две реченице и сагледавање реалности у којој живимо и која нас окружује годинама уназад.

Примера какав је у овој објави, има на хиљаде. У послератним годинама, другој половини деведесетих, нешто слично смо слушали  и овде, у нашем крају. Људи избегли са разних страна неким чудом затечени овде или у било ком другом граду, сналазили су се како знају само да преживе. Било нам је у почетку чудно када чујемо како човек у каналу, који копа за постављање нових инсталација, има завршен факултет и да је у свом завичају из ког је протеран радио као инжењер у некој стабилној фабрици, или када крај Штире видимо жену која продаје половну гардеробу и, размењујући реченице са муштеријом, као у исповедаоници, износи сећања на свој град у којем је била једна од омиљених учитељица. Онда је све то постало уобичајено па нас није више ни могло изненадити када на скели видимо молера како набацује фасаду, а колеге га ословљавају са “докторе” или “професоре”. Слично као овај доктор из ФБ објаве, који је данас у Бечу.

Време је пролетело, а ми смо много више низ степенице силазили него што смо се уз њих пели. Зато и не чуди што данас свако ко има и најмању шансу да оде, без много размишљања пакује кофере и одлази из земље у којој, по свему судећи још дуго неће бити ни близу онога како је било пре три деценије, а Европа јој је на дугу, дугу штапу. За разлику од нас који смо тада стасавали и маштали, који смо потом прошли године неизвесности и ратовања, а онда се заваравали да ће за коју годину све бити као некада, данашња младост више нема таквих осећања и заблуда. Они су рођени и одрасли у нечему што се само називало државом и што је сваки час мењало име. Многи од њих немају емоције какве смо имали ми, нешто старији, и то је разумљиво. Кад не знаш за боље, ти онда трагаш за бољитком, а неки од њих су на време схватили да тога овде неће скоро бити. Зашто би и било када је ионако све толико подељено. Плус и минус.

Док се једни упиру да овако што дуже остане, свесни да само тако могу примати редовну плату, без обзира на стручност и труд, али и понизност и слепу послушност, чак и када се она коси са личним васпитањем, ови други су схватили да егзистенцију не могу пронаћи међу алама које психички малтретирају, понижавају, па и сексуално злостављају зарад места у сигурним јаслама. Са лабилним и људима без става лако је манипулисати. Њима се може потурати изношен и окрпљен шињел као нов. Лако им је продати причу да је прошлост била лажна, а боља будућност извесна. Они нису и не живе у заблуди, као ови други, да ће СФРЈ постојати - и за милион година. Њих не додирује прича из времена светског Бенд ејда, када су се и југословенски музичари окупили око пројекта Ју-рок мисија 15. јуна 1985. на стадиону Маракана, у Београду, месец дана пре одржавања Лајв ејда у Лондону и Филаделфији, а сингл са песмом “За милион година” продавао преко магазина “Рок” у тиражу већем до 100.000 примерака! Били смо тада укорак са планетом, у овом случају чак и мало испред. Они не капирају да није нормално да српски министар одбране у поодмаклим годинама (47) подноси захтев да по први пут прође двонедељну војну обуку! Да тако одслужи војни рок и да онда обуче регуларну и престане да носи некакву паравојну униформу! Војник си некада могао постати са 18 година и одслужити војску до 27, ако си студирао или си из неког оправданог разлога то до тада одлагао. Није било нормано да ако си одбијен из било ког здравственог разлога, поново покушаш после тридесет година вадећи из рукава адут да то баш сад желиш.

Фарса је подлога за скоро сваки дневни догађај па зато ни овај са војниковањем министра не треба другачије тумачити. Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије (С-Ф-Р-Ј).

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Компас

НАШИ СМО - Идеја

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1263

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 550

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 502

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1125

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 819

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"