fbpx

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек  накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да смо компас изгубили. Брзина којом се дешавају и смењују глупости, којом људи тону зарад ситних интереса, невероватна је и чини се да повратка на оно што се некада сматрало нормалним - нема, а све присутнији је и страх.

Трају времена у којима готово за ниједну ствар коју чујете, прочитате, чак и видите не можете са сигурношћу тврдити да је таква. Иза свега се нешто крије, свако залагање за нешто је врх леденог брега, мотиви, циљеви, користи,  дубље су под водом. Ништа није као што изгледа. Чују се реченице “само да ови оду, а да се они не врате”, људи се деле на “жуте” и “ботове-сендвичаре”, на “наше” и “њихове”. Једни грчевито подржавају све што сада јесте страхујући да промена доноси губитак положаја, повластица, радних места, а међу онима за промене су они који их желе како би они добили  те положаје, повластице, радна места. Интереси државе, народа, изгубе се на путу борбе за “промене”. Часни одустану разочарани, остали забораве на почетне “идеале”. Толико трају разне играрије и лагарије, обећавања, померање “бољих дана” свакога дана за сутра, да је готово све изгубило смисао. Дошло се до онога што је рекао  Душко Радовић “Не разумемо зашто нам неко нешто чини ако не тражи никакву противуслугу”. Просто се иза малтене сваког доброг дела, или услуге нешто крије. Борба за истину свела се на борбу за ону истину која нам одговара у неком тренутку, нешто ћемо данас гласно рећи, а сутра прећутати исто ако нам не одговара. О особи за коју знамо да је добра када се за нешто искрено залаже, коментаришемо да је наивна и да ће бити искоришћена, просто мало је тога у шта се човек може заклети и бити сигуран сто одсто. Полако али сигурно дошло се до тога да  је здраво што мање мислити својом главом, још мање говорити оно што се стварно мисли.

Ако данас питамо једне да ли траје политичка предизборна кампања, они ће рећи не, други ће на исто питање рећи да. Ако гледате неке телевизије и читате неке новине, мислићете да теку мед и млеко, кад погледате друге, ту су диктатура и владавина страха. У исто време, на истом месту. Погубили смо се.  Већина нема став, мишљење, настоји да буде само део масе, да не штрчи, плаши се своје мисли. Само да не буде горе, тиме се човек оправдава за страх, удвориштво, кукавичлук.  Луксуз је мислити. Ко мисли да није тако, вероватно  има “свој кинески зид”.  Дошло се дотле да је храброст учествовати у протестним шетњама, да народ пита “седму силу” - ”А смете ли то да објавите?”. Какво је то размишљање у 21. веку?!

Можда би било добро да се путовање председника Србијом, уместо најављених, претвори у ненајављене доласке. Само бане у болницу, школу, фабрику и види право стање. Мало се замаскира да га не препознају па прошета градом, селом, чује и види како се живи стварно. Може и министар здравља да бане у болницу, грађевинарства на градилиште па види да радници раде гологлави, а да им се цакле шлемови само кад долазе “они одозго”. Наравно, ако их нађе, као што их пре неки дан није нашла министарка грађевинарства када је ненајављено обишла радове на јединој незавршеној деоници на Коридору 11 од Уба до Лајковца и утврдила да на 13 локација радника и радова готово да није било. Сад нас “усрећи” и министарка за европске послове у Влади Француске Натали Лоазо - “Пошто смо ваши пријатељи, дужни смо да вам кажемо истину: садашње стање ЕУ не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима - како за саму ЕУ, тако и за нове државе које би јој се придружиле”. Шта сад кад ЕУ “нема алтернативу?”.

Треба ли нама кућа да буде усисана, прозори опрани, а ми уредни зато што нам долазе гости, или тако треба да буде увек зато што ту живимо? Односно, треба ли држава да нам буде уређена по светским стандардима зато што хоћемо у ЕУ, или зато да што овде живимо и желимо да то чине и наша деца? Е, зато треба наћи компас и ујединити посаду наше лађе да не потону у комплету и “жути” и “ботови” и они које је “баш брига” јер на дну ћемо сви бити исти. Потопљени.

                                                                                Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Идеја

НАШИ СМО - Турнеја

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 30, 2019 170

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 848

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 642

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 818

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1480

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"