fbpx

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек  накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да смо компас изгубили. Брзина којом се дешавају и смењују глупости, којом људи тону зарад ситних интереса, невероватна је и чини се да повратка на оно што се некада сматрало нормалним - нема, а све присутнији је и страх.

Трају времена у којима готово за ниједну ствар коју чујете, прочитате, чак и видите не можете са сигурношћу тврдити да је таква. Иза свега се нешто крије, свако залагање за нешто је врх леденог брега, мотиви, циљеви, користи,  дубље су под водом. Ништа није као што изгледа. Чују се реченице “само да ови оду, а да се они не врате”, људи се деле на “жуте” и “ботове-сендвичаре”, на “наше” и “њихове”. Једни грчевито подржавају све што сада јесте страхујући да промена доноси губитак положаја, повластица, радних места, а међу онима за промене су они који их желе како би они добили  те положаје, повластице, радна места. Интереси државе, народа, изгубе се на путу борбе за “промене”. Часни одустану разочарани, остали забораве на почетне “идеале”. Толико трају разне играрије и лагарије, обећавања, померање “бољих дана” свакога дана за сутра, да је готово све изгубило смисао. Дошло се до онога што је рекао  Душко Радовић “Не разумемо зашто нам неко нешто чини ако не тражи никакву противуслугу”. Просто се иза малтене сваког доброг дела, или услуге нешто крије. Борба за истину свела се на борбу за ону истину која нам одговара у неком тренутку, нешто ћемо данас гласно рећи, а сутра прећутати исто ако нам не одговара. О особи за коју знамо да је добра када се за нешто искрено залаже, коментаришемо да је наивна и да ће бити искоришћена, просто мало је тога у шта се човек може заклети и бити сигуран сто одсто. Полако али сигурно дошло се до тога да  је здраво што мање мислити својом главом, још мање говорити оно што се стварно мисли.

Ако данас питамо једне да ли траје политичка предизборна кампања, они ће рећи не, други ће на исто питање рећи да. Ако гледате неке телевизије и читате неке новине, мислићете да теку мед и млеко, кад погледате друге, ту су диктатура и владавина страха. У исто време, на истом месту. Погубили смо се.  Већина нема став, мишљење, настоји да буде само део масе, да не штрчи, плаши се своје мисли. Само да не буде горе, тиме се човек оправдава за страх, удвориштво, кукавичлук.  Луксуз је мислити. Ко мисли да није тако, вероватно  има “свој кинески зид”.  Дошло се дотле да је храброст учествовати у протестним шетњама, да народ пита “седму силу” - ”А смете ли то да објавите?”. Какво је то размишљање у 21. веку?!

Можда би било добро да се путовање председника Србијом, уместо најављених, претвори у ненајављене доласке. Само бане у болницу, школу, фабрику и види право стање. Мало се замаскира да га не препознају па прошета градом, селом, чује и види како се живи стварно. Може и министар здравља да бане у болницу, грађевинарства на градилиште па види да радници раде гологлави, а да им се цакле шлемови само кад долазе “они одозго”. Наравно, ако их нађе, као што их пре неки дан није нашла министарка грађевинарства када је ненајављено обишла радове на јединој незавршеној деоници на Коридору 11 од Уба до Лајковца и утврдила да на 13 локација радника и радова готово да није било. Сад нас “усрећи” и министарка за европске послове у Влади Француске Натали Лоазо - “Пошто смо ваши пријатељи, дужни смо да вам кажемо истину: садашње стање ЕУ не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима - како за саму ЕУ, тако и за нове државе које би јој се придружиле”. Шта сад кад ЕУ “нема алтернативу?”.

Треба ли нама кућа да буде усисана, прозори опрани, а ми уредни зато што нам долазе гости, или тако треба да буде увек зато што ту живимо? Односно, треба ли држава да нам буде уређена по светским стандардима зато што хоћемо у ЕУ, или зато да што овде живимо и желимо да то чине и наша деца? Е, зато треба наћи компас и ујединити посаду наше лађе да не потону у комплету и “жути” и “ботови” и они које је “баш брига” јер на дну ћемо сви бити исти. Потопљени.

                                                                                Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Идеја

НАШИ СМО - Турнеја

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1229

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 536

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 490

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1116

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 813

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"