НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите политичаре који знају дан када одлазе са власти. Мислим да то мења суштину наше политике... На крају, зауставља ово бесмислено позивање на бившу власт, у којем демократе и даље причају о деведесетима, а реформисани политичари из деведесетих о досовској власти. Замислите Обаму да у последњој години мандата прича о Бушу? Или да градоначелник Њујорка прича како је бивши градоначелник пре десет година чистио снег?”- пише Лалић.

Мени се допала ова идеја - два четворогодишња мандата и довиђења. Колико видим, нисам једина. Тако Чедомир Антић, историчар и универзитетски  професор, иде и који корак даље - он се залаже и за  реформу партијског законодавства. “Било би добро да земља буде темељно департизована и да партије функционишу слично као у САД и Британији, да се оне, практично, формирају пред изборе, да функционишу као невладине организације и универзитети у иностранству, а не да као овде представљају државне и парадржавне органе који замењују државу”. Такође, предлаже и увођење дводоме скупштине, а интересантно ми је и његово размишљање да нико не би могао да буде помоћник министра, министар или председник владе, ако пре тога није изабран за посланика на директним изборима. Академик Душан Теодоровић шири идеју ограничавања мандата и на министре у влади, посланике у Скупштини Србије и одборнике у органима локалне самоуправе. Његова идеја је и да срапски парламент не треба да има више од сто посланика, а предвидео је и низ мера које би одвратиле посланике и функционере од привилегија које власт носи. “Све то би помогло  стварању политичке културе која подразумева да су политичари службеници народа, а не његови владари”, каже он. Издвојићу и став професора Ратка Божовића -  “Морамо учинити нешто да немамо носиоце власти који смишљају стратегију како да владају доживотно. Нарочито је то проблем ако неко не може да влада собом, а жели да влада другима. Зато је та идеја добра, и то у име рационалности, цивилизованости и смењивости власти, као и ограничавања и контроле власти”.

Већ сам рекла да ми се идеја допада, али што више размишљам о њој,  ја бих  начело два мандата применила на све изборне функције у јавном сектору, уз обавезност директног бирања.  Ко хоће јавну функцију, нека изађе пред бираче под својим именом, а не ушушкан на листи под именом вође, па ни лук јео ни лук мирисао уђе у скупштину и после само гледа како да осигура и наредни мандат. Неки ће, ако се ништа не промени, зарадити и пензију ћутећи у Скупштини Србије, а таквих ћутолога или читача туђег штива имате колико хоћете и на локалу. Коме они доносе било какво добро - никоме осим странкама које су их зато и бирале, да не таласају и да буду од високог поверења да неће однети мандат другој страни. Колико имамо министара за које нисмо никада чули и који се редовно позивају на народ који им никада не би дао ни две овце да чувају, а камоли глас. Сад, неко ће ми с разлогом замерити на наивности према бирачима, у реду имам то у виду, али рачунам када би се институционално осигурали фер-плеј изборним правилима, смањиле би се и манипулације изборном вољом. Можда би се у почетку понављала ситуација са већинских избора деведесетих када се гласало за кандидата не према његовој биографији, него према политичкој припадности, али опет нешто мислим, не може ниједан закон и ниједно правило да нас заштити од нас самих. Ако нисмо дорасли грађанској одговорности, онда нека нам. Мој други, и омиљени, предлог је да се у интересу јавног добра забране предизборне коалиције да се једном више ратосиљамо свих политичких амеба које нам крв пију, соле памет и подстичу притворност као врлину. Прими ме на листу, да ти не направим политичку штету... Никакву штету не може да направи нико ко је испао из игре, ко није прешао цензус. Њихово штеточинско деловање почиње тек када се ушушкају и када умисле да су битни у пропорцији од којих је нас срамота. Када би сваки политичар, како рече Лалић, знао дан када дефинитивно силази са власти, верујем да би своје време боље користио. Ваљда би енергију усмерио ка решавању проблема и неком будућем покољењу које би га памтило по добру, а не по мајсторијама како да остане ту где јесте што дуже. Такав би имао и потребу да се окружи паметним и способним сарадницима, а не увлакачима који  понижавају целу нацију тиме што заправо јесу, са лажним дипломама, лажним успесима, лажном бригом за народ и лажном оданошћу вођи. Били су Тадићеве узданице, сада су Вучићеве, после ће заједно са овим Вучићевим узданицама потражити новог господара. И то ме доводи до новог, омиљеног,  момента - лустрација. Дакле, не реваншизам, него мера у самоодбрани нације - свако ко се огрешио о закон и морални кодекс на функцији или послу од јавног значаја мора бити заустављен и мора му пресести. Па ако би сви они поред датума када им истиче мандат знали да долази и датум отрежњења и плаћања рачуна, верујем да би Србија процветала. Да баш не претерам, јер знам ја нас, али бар би били на добром путу излечења од корупције, некомпетентности, лажи и обмана и ситуација јавног понижавања грађана и поигравања њиховим егзистенцијалним страхом зато што би знали колико ће њихова још горети.

Или још боље, да стално имају на уму да свака свећа сагори у тачно предвиђеном времену. Квалитетнија гори полако до краја, лошија искапље са свих страна и остави флеке које је после тешко уклонити.

Ето идеје и теме за дијалог у сусрет уставним променама.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Турнеја

НАШИ СМО - Утопија

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

мај 18, 2019 174

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије.…
мај 11, 2019 525

НАШИ СМО - Туђе цени, своје заборави

Чувена катедрала Нотр Дам у Паризу тешко је оштећена у катастрофалном пожару прошлог месеца. Гледајући снимке како ватра гута Богородичину цркву, један од симбола хришћанства, културно добро читавог човечанства, би ми криво што се то десило. Исто као што не бих волео да гледам уништавање египатских…
апр 27, 2019 273

НАШИ СМО - 1886

Ако смо завршили са митинзима, пребројавањем, ламентирањем над подршком народа, ако је, за ову руку, снимљено довољно спотова за застрашивање новинара и ако су сви на радним местима, дајте да видимо шта ћемо са 1. мајем. Празник рада, незванични празник синдиката. Дан сећања како нам је добро било…
апр 20, 2019 303

НАШИ СМО - Позориште

Недеља Фестивала глумачких остварења у којој Лозница процвета уживајући у позоришном програму глумаца аматера из различитих крајева Србије док на даске које живот значе доносе неке нове светове, димензије и магију театра, период је када се узбурка и прича о потреби нашег града за правим, градским…
апр 13, 2019 467

НАШИ СМО - Објективна необјективност

Да ли сте се некада запитали колико сте објективни када говорите или одлучујете о било чему? Да ли се уопште трудите да будете што ближи томе? Појам објективно означава да је нечије мишљење и понашање непристрасно и засновано на истинитим чињеницама. Нажалост, живимо у временима кад су чињенице…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"