fbpx

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до дванаестице, ваљда за сваки месец по једна, знаци узвика, понека полуотопљена пахуља, све увезано тробојним концем (црвено, плаво, бели), онај што се користио некада у поштама за паковање пакета. Видим, адресирано на моје име, а на месту пошиљаоца стоји само Деда Мраз! Помислих, свашта, зар не треба да буде обрнуто, а онда полако узех писамце, као да је у њему допис од којег ми живот зависи, као да ће експлодирати ако га продрмам или, не дај боже, оштетим. Осмелим се, полако изнад водене паре наднесем коверту да се лепак мало овлажи, како бих је лакше отворио. Нећу да је цепам. Онда уследи изненађење! Деда Мраз, лично, направио списак својих жеља које бих требало ја да испуним, заједно са припадницима своје врсте током следеће године. Списак није дуг, а ни жеље нису компликоване, претерано захтевне и неоствариве. Чак ми се учинило да су потпуно логичне, па помислих - зар том Деда Мразу баш толико мало недостаје или нас, једноставно опомиње.

Прва жеља му је да се упристојимо, да поштујемо друге, да им дозволимо да другачије мисле и да своје ставове слободно износе. Помислим, па то није ништа необично, то свако може без имало муке да испуни, чак и она господа из парламената. Онда се запитах, зашто би баш то Деда Мраз тражио од нас, ако смо ми, иначе, такви. Очигледно да немамо исправну перцепцију себе самих. Види он то боље са стране, као гост који вам у кућу долази једном годишње па лако примети шта сте ново урадили, шта изменили у стану, тепих, лустер, тапете, шољице за кафу или табуре. Каже Деда Мраз - Желео бих да више радите, да се залажете, да се помажете, да не завирујете у туђа дворишта већ да своја одржавате у пристојном стању. Више савет него жеља је и препорука да не блејимо у ТВ ријалити програме и да не стављамо у исту раван клошаре, пробисвете, старлете, лелемуде и беспосличаре са успешним ђацима, спортистима, научницима и вредним радницима. Гле, и то је приметио - Не паркирајте на тротоарима, по парковским стазама, на кружном току, ослободите простор намењен пешацима, мајкама са децом у колицима (па баш о томе сам недавно писао), не бацајте ужарен пепео у контејнер, не ломите клупе, не пљујте по улици (што је посебно подебљао). Руку на срце, кад ујутро кренем по новине и доручак, као некада Бојан Крижај заобилазим шлајмаре које је неко само тако просуо после јутарњег искашљавања. То није записао Деда Мраз, али ја бих уз ово додао и онај детаљ када неко без коришћења марамица издува нос без обзира на то где се налази. Нећете веровати, али то сам једном доживео чак и у затвореном простору, од човека који се, иначе, бави уметношћу (није из нашег града). Отресе нос два-три пута, избриса се шаком, па о панталоне, као да је усред њиве а не на јавном месту, у храму културе. Невероватно! Било је ту још жеља, али запазих ону у којој дека с белом брадом тражи да будемо много одлучнији, да од јавног сервиса тражимо објективне информације, да остварујемо “наше право да знамо све”, да питамо одговорне оно на шта су дужни да нам одговоре а да нас због таквих питања не стављају на списак неподобних или издајничких снага, којима није стало до отаxбине.

 После читања Деда Мразових жеља почех да размишљам о њима али и о томе шта бих све учинио “Да сам ја нетко”. Као из кабла кренуше стихови које је почетком седамдесетих написала Маја Перфиљева а отпевали легендарни “Индекси” на такмичарској рок вечери Загребачког фестивала. Ни данас не знам шта ми је драже, текст ове песме или мелодија коју је компоновао Хрвоје Хегедушић. Сећате се - “Да сам ја нетко... свим мајкама бих избрисао боре, учинио да очеви их воле, давну љубав да им врате и да мирно живе своје сате...”. Ех, да сам ја неко, али, ваља покушати. Свако по мало, па можда и тај Деда Мраз буде задовољан, а онда и дарежљивији следећег децембра. Нека нам је са срећом и хајмо полако по ставкама...

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Контејнер

НАШИ СМО - Краве

АНКЕТА - Како ћете дочекати нову 2019. годину?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јун 15, 2019 105

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 290

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 365

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 823

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 798

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"