fbpx

НАШИ СМО - Зимница

Ко није до сада обезбедио барем део зимнице, може то учинити данас, пијачни је дан, а можда и цене буду повољније у односу на оне од средине седмице. Мирис сирћета, печених паприка, белог лука и бибера у зрну немогуће је ових дана избећи јер се људи припремају за зиму која по температури од уторка као да ће прескочити тек започету јесен. Пролазећи бањским шором пре дан-два, гледах како старији човек, слободном проценом око 75 година, вози бицикл врлудајући гуверналом на коју је са сваке стране обесио по џачић паприка. Климаво вози поред тротоара на којем су паркирана возила и у том шеледању закачи за ретровизор бордо “аудија” и одвали га. Само се чича осврнуо и наставио несигурну вожњу на свом двоточкашу. Одвали и ником ништа. Тај ретровизор тешко може коштати мање од 50 евра, а два џачића трећеразредних паприка знамо колико коштају. Дакле, неко ће зимницу упамтити по скупим парпикама, а неко ће богорадати и гледати како да поправи одваљени ретровизор. Још ако је регистрација на видику, ето додатне главобоље. Нећу да баксузирам, али размишљам, а шта ако још и зимница пропадне? Ако из неког разлога паприка “узвришти” и не буде ни за шта, ето додатног стреса и финансијског кикса. Ваљда и са том зимницом треба имати среће. Некоме то иде од руке, а неко нема искуства или има подваљен лош рецепт.

Некада помислим да нам је и све друго несигурно и ризично као зимница. Ипак, када би то могло, радо бих конзервирао неке лепе успомене, неколико младалачких лудорија, пар незаборавних плоча, једне сиве “старке”, мирис мора крај плаже у Херцег Новом, бутељку купиновог вина из Рађевине, све драге особе, пријатеље, породицу... Оне ружније ствари бих одстранио као флеку или трулеж са паприке. Е, сад, у времену у ком живимо сасвим је извесно да би камара са том трулежи и ружним стварима била много већа од оне прве са лепшим моментима, али нема везе, барем би заувек биле одвојене. Као рецкавим ножем одстранио бих гомилу несрећника који нам се сервирају као ријалити или звезде жуте штампе, као врло интересантан и гледан ТВ програм, као нешто што је јаче од културе. Одстранио бих као хирург канцер све оне који нас замајавају да нам је блистава будућност на дохват руке и да је само треба зграбити, можда мало погнуто у леђима и са очима обореним ка поду али - поклону се у зубе не гледа. Продаје нам се прича да све оно што је у западном свету нормалан живот, за нас треба да буде лото премија. Да треба да се ударамо ногом у задњицу ако нас за пет или шест (или ко зна колико) година приме у то друштво. Многи ту причу приме здраво за готово, а многи у њу никада неће поверовати, као што нису поверовали да вук може прогутати Црвенкапу тек тако.

Ето, пре пар дана Влада Србије усвојила је Предлог закона о заштити података о личности којим ће, како се наводи, сви лични подаци бити заштићени на једнак начин као и у државама чланица ЕУ. Рекоше да доношење новог закона представља “једну од обавеза Србије у процесу придруживања Европској унији”. Мислио сам да нас је Вук Караџић давно “придружио” Европи, као и да су и до сада лични подаци били заштићени, али изгледа да нису “довољно”. Сад имам утисак као да стављамо капију на њиву коју су одавно други узорали. Ко зна шта још није онако како мислимо да јесте, или јесте онако како мислимо да није. Ето, неко мисли да је Партизан оштећен у последњем дербију, да је гол под знаком питања, док звездаши сматрају да је гол чист као суза. Иначе, не пратим спорт, нисам ни страствени навијач који би се са комшијом посвађао због овакве енигме, али неке појаве не могу да не приметим. Не сећам се разлога, али као клинац постао сам партизановац и то остао до данас, али да се дерби игра тог дана сазнао сам који минут пре завршетка утакмице. Толико о мојој склоности ка гледању јурњаве за лоптом, међутим, спадам у оне који су увек навијали за Црвену звезду када је играла против неког страног тима. Зато ме чуди толика нетрпељивост, могу слободно рећи мржња између навијача два највећа тима. Зато бих, да могу, све то одстранио као када припремаш зимницу и оставио само здраве делове. Била би то најлепша шарена салата.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДОНАЧЕЛНИК У УЛИЦИ СВЕТОГА САВЕ - Ова ће улица говорити о нама

СИНОЋ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ - Успешан рок концерт Чоге и пријатеља

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 184

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 217

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 897

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 679

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 868

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"