НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом случају алтернативни путни правац, где год кренули из зграда са десне стране Улице Светог Саве, гледано од Вука. Пођем прво на главни улаз, нема шансе. Пут је потпуно непроходан. Мајстори су поскидали тротоаре и кренули да скидају и асфалт. Значи, морам на задњи улаз. Али како да изађем када је човек паркирао аутомобил на корак од врата. Брига њега, нису његова врата нити је његова капија. Искобељам се некако једва обуздавајући бесну жељу да му лупим нечим по хауби и онда кажем себи - контролиши се, ово је тек прва препрека коју си савладала. И лево и десно, исто те чека. На све стране аутомобили  бахатих возача и нигде никог ко би их спречио у томе. Извалили су сваки стубић који им је сметао и запосели  сваки сантиметар који су могли. Идем и рондам пазећи да се не спотакнем на катакомбама јер се из оправданих разлога плашим пада. Срећем комшије, ћутимо и одмахујемо главама, шта више да кажемо. А мене још и срамота, осећам се као лажов. Свима сам рекла да ће нам средити тај једини излаз у свет пре него што мајстори уђу у улицу са машинама. Часна реч, распитивала сам се и као новинарка и као грађанка. Рекли су “биће, биће”.

Ми, дакле, идемо и ћутимо, а у сусрет нам иду управо они што су негде углавили свој аутомобил и гласно коментаришу како је све ово срамота - центар града, а баре веће него у њиховом селу. Да, наравно. И мрак је много гушћи него у вашем селу, јер нама су исекли улично с предње стране улаза пошто се поставља ново осветљење, а са задње стране никада нисмо ни имали светло. Али, осим станара из двојке,  имали смо избор па смо што због рупа, што због мрака избегавали тај приступ. Сада немамо избор.

За који дан овим путем ће деца у школу, хоће ли родитељи да дежурају на уласку у парк како би безбедно стигла до куће по мраку или ће нешто старијој деци забранити да увече излазе из куће? Шта ће бити ако нам, не дај боже затреба снитетско или ватрогасно возило?  Не верујем у теорије да наш кварт кажњавају због ранијих протеста када су се грађани побунили против идеје да се у парку изграде паркинг-места. Биће да је реч о олакој површности оних који су плаћени  да предупреде такве ситуације и нашој грађанској отупелости. Уместо да постављамо захтеве, дошли смо у ситуацију да се на друштвеним мрежама бранимо од хејтера које баш брига и за посечена стабла и за смрад из канализационих цеви који нас гуши у становима, што нам кроз прозоре улећу бубе са заражених и неорезаних крошњи, што од грања не видимо семафоре. Исто ме нервирају и они који кажу да ћемо имати најлепшу улицу у граду. Као да ћемо је удавати. Мене брине да ли ћу умети да се безбедно паркирам или испаркирам са паркинг-места под правим углом у иначе прометној улици, да ли ћу моћи због издувних гасова да држим отворен прозор, да ли ће нам аутомобили појести оно парче тротоара. Имам право на бригу, ја ту живим. И то нема никакве везе са мојим политичким убеђењима. Зато ми није јасно зашто се људи који деле исте бриге пецају по друштвеним мрежама на ситне и непринципијелне провокације уместо да се суоче са блатом и мраком који ће трпети наредна три месеца или било којим другим проблемом који им загорчава свакодневни живот, а може да се реши без по муке.

Просто је, једна од силних машина која је већ испред куће нека зађе иза куће, нека се те рупе изравњају, а пут наспе први пут после десет година (најмање), пар светиљки и да се људски договоримо хоћемо ли да и даље живимо у брлогу или смо кадри да водимо одговоран грађански живот. Да питамо и будемо питани пре него што нас снађе нека невоља. После је касно.

Стабло је већ пало.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бубрези

НАШИ СМО - Танго

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

септембар 14, 2018 297

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 256

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 323

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 305

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 299

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"