fbpx

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и увелико се, уз мирно гледање  у очи, продаје знате већ шта уместо бубрега.

Био сам на Текеришу, на обележавању 104. годишњице Церске битке, и питам се шта би они, који су пре једнога века стали на пут вишеструко јачој сили, рекли да могу да виде и чују  своје потомке. Није ме лако изнервирати, али, брате, све ово што слушам и гледам ми затеже нерве. Тера на помисао да су наши преци имали кичметину, образ и јасан став шта хоће, шта неће, а да нам се последњих деценија та кичма претворила у крхку гранчицу.

 Ми смо за проучавање како просто гутамо свако објашњење, сваку информацију, а да је готово нико, или тек малобројни, обради, сагледа па тек онда закључује. Ко ће да размишља, сећа се шта је било пре не деценију, или годину, неки месец, него дан. Исти људи данас вам говоре једно, а сутра нешто апсолутно друго и све пролази. Легнеш са уверењем да је нешто бело, кад устанеш, оно црно. Кажеш себи, то је то, схватио сам, кад сутра све обрнуто. Оно што је данас права одлука, прави избор, једино решење, сутра је недопустиво, најгоре могуће, погубно. Данас помислиш да си на правом путу, да си патриота прави, а сутра си, ако задржиш такав став, заблудела овчица, издајник, скренуо са правог пута. Од разграничења, подела, унутрашњих дијалога, потпорних зидова који се обрушавају, већих примања, митова, будућности наше деце, историјских одлука, споразума, договора, притисака, подршке, забрањених концерата због наводних песама, или изјава од пре више од две деценије, сталног потпиривања нетрпељивости између народа некадашње заједничке државе, пуца глава. Можда људи несвесно укључе одбрамбени механизам и пред огромном количином опречних информација, једноставно мозак ставе на “офф” и утеше себе оним “ко да мене неко нешто пита”. Људи са “мишљењем” и “ставом” има на фејсу где обитава гомила “револуционара”. Ту се помињу “уср… мотке” и слична помагала за решавање проблема, знају сви одговори, све “завере” и слично. Ето, изби “револуција” због сече стабала у Светога Саве, маса шокираних, љутих, али колико их  је стало пред неко стабло да спречи сечу, тражи објашњење, натера надлежне да му дођу пред ноге и објасне шта се и зашто ради? Тај фејс је место бенингних “револуција”, где се неки “изјуначе” и осете да су “овима рекли што нико не сме”. Често са лажних профила. Самозаваравање. Чујем човека неки дан, а прича о екологији, “не могу да кажем шта  није добро јер ће ми рећи да сам против”?! Да ли је нормално да смо сви за?! Шта је лоше нешто оправдано и аргументовано критиковати, или заслужено похвалити, рећи “попу поп, бобу боб”, куда то води, да виде како возач јури левом страном пута, а путници  ћуте да их не избаци напоље?! Кога брига.

Ето, сада ће  Задруга 2, ко ће  мислити о “колевци српства”, теме ће бити нека нова Кија, Слобо и сличне “звезде”. Пусти  Дечане, Грачаницу, српске енклаве, има ко мисли о томе. А ако буде тај референдум, укључиш ТВ  чујеш шта је исправно и гласаш. Ако буде боље, поносан си јер си добро “одлучио”, ако надрљамо ниси крив, тако ти рекли “они одозго”. Савест чиста, гледаш ријалити и љутиш се на све. На изборе не идеш, “политика те не занима”, али помињеш мајку сваком политичару, и од ових и од оних. Статисти смо у сопственом животу. Да су они с Текериша рекли не можемо против те силе, а јесте била голема, него чекали да други реше њихове судбине, и само псовали краља, цара и све редом, не би нас било. Или су знали где им је граница достојанства испод које неће ићи и истрајали.

Предуго сагињемо главу, увек орни да сплеткаримо, гунђамо,  а никако да се издигнемо изнад менталитета раје. Нико нама није крив, ни Америка, ни Енглеска, ни Јанко ни Марко, ни власт ни опозиција, криви смо сами што смо се предали лажући себе да “нас нико ништа не пита”. А и кад нас питају, или ћутимо, или аминујемо. Зато нам деценијама, сви редом, и продају оно уместо бубрега.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Танго

НАШИ СМО - Олуја

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 263

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 321

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 993

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 768

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 969

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"