НАШИ СМО - Брлог

Имала сам госте за викенд. Први пут су били код нас, иначе нису из Лознице. Леп је град, кажу, имате кружни ток већи од Славије. Извињавамо се, немамо звучну фонтану, кажем ја, а ни јелку од 83.000 евра. Иначе, све нам је остало потаман, прихватих шалу. Њима се посебно допало то што се већ на први поглед види да је град пун зеленила. Јесте, кажем, имамо среће да је тако и онда пожелех да се похвалим погледом са моје терасе на парк иза Соколане. Како се преварих. Дивно, благо вама, били су одушевљени збиља лепим призором док им је поглед пуцао преко крошњи кестенова. Али, авај, када су спустили поглед, и ја сам свој, од блама.

- Па да ли је ово могуће? Два корака од строгог центра, а овакве рупе и блато. Па ту вам се деца играју - каже моја гошћа.

- Ту их учимо да пливају и када савладају наше баре, спремни су за Дрину или градски базен - покушах опет да ствар окренем на шалу. Али није за шалу. После смо дуго разговарили о нашој националној култури о томе како не умемо да ценимо то што имамо, о срушеном систему вредности, о грађанској култури, конформизму на сопствену штету и тако редом.

А, онај блам, који сам споменула, већ дуго осећам. Док смо се бунили због тога што надлежни парковску стазу која је и приступни пут за станаре нашег блока не одржавају редовно, некако било ми је лакше. Сваког новог директора ресорног јавног предузећа морали смо да зовемо и ургирамо да нас спасе мука - ђа од воде и блата, ђа од несношљиве прашине. Када их умилостивимо да пошаљу грејдер да разгрне џомбе и изравња пут, падне прва киша и ми смо опет на старом. Од барица до језераца прође пар месеци и опет зови, ургирај, сликај, пиши, апелуј. И тако смо се навикли на живот у блату и прашини. Ево, већ пар година, нико се јавно не буни. Навикли смо и да се пробијамо између аутомобила чији власници имају пара за бензин да се докотрљају до центра града, али немају да плате паркинг пар корака даље иако тамо увек има места, а код нас нема. Па онда  нагазе парковску траву чекајући да неко ослободи место, испразне пиксле и побацају све што им прља аутомобил. Зашто да не, код нас је ионако штрокаво. Онда их чујемо како псују што су одвалили ауспух на нашим рупама, прете да ће тужити Град за надокнаду штете, а ми ћутимо. Као што рекох, навикли смо, нарочито ми који имамо два улаза па дворишни можемо и да заобиђемо. Ћуте и они који имају само тај улаз у своју зграду. Није добро што је тако. Јунг би то објаснио колективно несвесним, наслеђем од предака, у нашем случају да трпимо, Радомир Константиновић паланачким духом, Јован Цвијић рајинским менталитетом. Упорним одржавањем тог менталитета потиштених и сервилних људи у непрестаном страху за голи опстанак, данас смо се претворили у најпослушније поданике на свету. Газићемо по том блату,  пустићемо да на нам обећавају до изнемоглости како ће за пар дана решити проблем и све укруг, опсоваћемо када се спотакнемо, уместо да разменимо добар дан, рећи ћемо ово више нема смисла и отићи ћемо да платимо порез на своје станове у центру града са погледом на сопствену бруку. Ако, ко нам брани.

Што се мене тиче, ја сам све пробала и да зовем и да ургирам и да апелујем и да врбујем високо позиционираног комшију да искористи свој утицај јер то је и његова брука. Ништа. Таман сам се спремала да употребим квиска и позовем градоначелника, кад у уторак, о, радости,  прошао грејдер.

 И, да није било кише, не би било ни овог текста. Али пала је током ноћи, а нама су се наше барице вратиле већ у среду ујутро. За који дан наћи ћемо се у познатом амбијенту. Само ја ћу сада да променим плочу. Почећу да браним надлежну господу. Тешко њима са нама. Ћутимо и пуштамо их да раде у уверењу како ми волимо своје блато, како нам је лепо у нашем брлогу. А када градоначелник буде видео како се наш ћошак претворио у  ругло града, има све да их посмењује.

А ко ће нас да казни, што их не терамо да буду бољи? Што захтевамо, то и добијамо. Зар не?

Зорица Вишњић

Колумна

јануар 12, 2019 305

НАШИ СМО – Избори

Под овим, истим, насловом и скоро под истим датумом прошле године написала сам колумну коју сам повукла и уместо ње, нажалост, написала другу под насловом “Оливер”. Када бих данас, годину дана касније, објавила обе, видели бисмо да у Србији ништа не губи од…
дец 29, 2018 343

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до…
дец 22, 2018 411

НАШИ СМО - Контејнер

На једној од телевизија са националном фреквенцијом, прошле седмице емитован је прилог о томе како изгледа нова канцеларија Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која је решила да цео кабинет пресели на јужни крак Коридора 10, који…
дец 15, 2018 268

НАШИ СМО - Краве

Уколико сте много нервозни, напети, осећате се лоше, постоји решење. Потребно је што пре да одете до прве штале, нађете неку краву и почнете да је мазите. Не, није шала него озбиљна ствар, а мора бити пошто стиже с оне стране баре, односно са Запада. Прочитах да су радници једне фарме у америчкој…
дец 08, 2018 347

НАШИ СМО - Црта

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да без обзира на то да ли ће бити парламентарних избора или реконструкције Владе, он више неће бити министар и да је то његова дефинитивна одлука. Љајић је у интервјуу за Блиц, чије су делове у понедељак пренели сви медији, казао…

Репортажа

јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"