fbpx

НАШИ СМО - ОЛУЈА

bobanЧетврти август, година 1987. Крцат воз од Београда клацка ка Сплиту. Винковци, Славонски Брод, Новска... Пада ноћ, а ја и даље на једној нози у препуном ходнику хватам ваздух крај отвореног прозора. Циљ ми Личка Калдрма, али тек утонуо у сан, у пре који сат испражњеном купеу, пред зору излазим пар десетина километара даље од жељеног одредишта. Книн се будио из летње ноћи. Јогурт и врућа погачица окрепила ме баш као она из наше Мијине пекаре. Први шинобус назад до Калдрме за 20 минута. Толико је било довољно па да сваки пут кад неко од 1995. године помене Книн осетим језу и нелагодност. Помислим зар је сав онај народ крај “книнског колодвора” воз заменио тракторима. Ћебе изнад главе, сузе као последњи поздрав родној груди и пут дуг читаво пунолетство. Кад неко војну операцију назове “олујом”, можеш само замислити шта иза тога остаје. Мук. Згаришта, фотографије завучене у рам иконе, успомене, живот... Расељени само знају како је готово две деценије бити подстанар у избегличком кампу, са непознатим роком трајања таквог статуса. Иза остао читав конвој лепшег живота. А Европа не трепну и недавно узе у наручје Хрватску, која у понедељак на книнској тврђави прослави годишњицу чувене операције, односно офанзиве хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Што је Хрватима победа и повод за свечаност, то је Србима злочин који су осетили сви они из километарских колона. Они који нису знали куда су пошли, а онда ни где су дошли. Руже никоме не цветају. Хрвати, одушевљени појавом Анте Готовине у Книну умало да га прегазе, док је весели премијер Зоран Милановић гутао најпростије псовке и скандирање “мајмуне, мајмуне”. У Србији парастос жртвама. И тек кад се обичан човек понада да су се страсти мало смириле, да сви корачамо европејским друмовима и да би се овог лета могло скокнути до макарске ривијере, Башких Вода, Хвара или Корчуле, оно опет све испочетка. Пун ми екран “олује”, олуја ми у души, сузе ми од олује, људи скрхани олујом. Зар нисмо могли да уживамо у поветарцу, у хладу маслина и палми, у ширини простора без граница? Одувале су олује и оно мало људске душе која није знала да мрзи. Али ја не умем то ни сад. Засвирао бих радо и сад са Хакијом из Сарајева, Владом из Осијека, Јанезом из Равних на Корошкем или Томажом из Марибора. Радо бих видео и родбину у Загребу, али већ дуго чекам да то исто и сви они пожеле. Можда кад уђемо у ту Европу или кад се олуја смири. Слободан Пајић

Колумна

октобар 12, 2019 488

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 418

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 692

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 822

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 1008

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"