fbpx

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се потруде, 43 одсто сматра да су девојке саме криве када их неко узнемирава због њиховог провокативног облачења, а сваки пети сматра да принудни секс у браку није силовање.

Има још - чак 33 одсто испитаника сматра да Србији није потребно више жена на позицијама моћи у друштву, 25 одсто не би гласало за жену на изборима, док се сваки трећи испитаник не слаже са тим да мушкарци и жене треба равноправно да деле кућне послове. Готово 37 одсто испитаника наводи да не верује особама друге националности, док око 55 одсто истиче да не верује ни својим комшијама.

Ово истраживање објављено је пре неколико дана и није произвело веће реаговање као ни сва друга претходна која би у свакој озбиљној заједници звонила за узбуну. Ако мислите да претерујем, ево неких: 2016. године  истраживање  Хелсиншког одбора за људска права у Србији, показало је  да  60 одсто анкетираних средњошколаца сматра да је оправдано насиље према ЛГБТ популацији; 72 одсто сагласно је да мушкарац одређује када треба имати сексуалне односе у вези; 46  одсто  да  су  мушкарцу  потребне  друге  жене  (иако  се  добро  слаже са својом); исти проценат њих верује да постоје ситуације када девојка заслужује да је ударе; 25 одсто сматра да би жене требало да толеришу насиље како би породица “остала на окупу”; 10 одсто испитаних тврди да је у реду да ударе жену уколико она не жели да има сексуални однос; а 76 одсто мушкараца сматра да су мењање пелена, купање и храњење деце искључиво обавеза мајке док најважнијом улогом жене сматрају бригу о кући.

И сва друга, каснија, истраживања показују ретроградне ставове младих, чак и већи степен конзервативизма у односу на њихове родитеље. Тако је истраживање Кровне организације младих Србије из 2017. показало да млади не верују институцијама, да се информишу преко интернета и друштвених мрежа и, што је најважније, да око 40 одсто младих до 30 година сматра да је Србији потребан јак вођа којег ће пратити, а 32 одсто њих оценило је да демократија није најбољи облик владавине.

И шта сада да радимо, ако овако размишљају студенти, академски грађани, будућа елита овог друштва, будући родитељи. Ко ли је њих васпитавао, где су покупили такве ставове, колико тога носе из куће, колико из школе, друштва. Не морате бити ни социолог ни психолог ни педагог ни нарочито паметни да бисте дошли до одговора. Ова деца, доспела до факултета, рођена су и одгајана деведесетих када је живот њихових родитеља изврнут као рукавица, када су се сиромаштво и страх за голи живот уселили у сваки дом заједно са агресивном телевизијском продукцијом скандалозних естрадних садржаја, популаризацијом најозаглашенијих криминалаца и када су прве скарадне речи које су могли чути долазиле из скупштинских преноса. Двехиљадите су само наставиле да разграђују остатке система вредности на којима је почивало и почива свако пристојно кућно васпитање, а онда су таблоиди и ријалити одиграли своје. Насилничко понашање и насилничка комуникација у јавном животу постали су друштвено прихватљиви. Ако не одбрусиш, ако не понизиш саговорника који другачије мисли, ниси ништа урадио. Тако у политици, тако на телевизији, на друштвеним мрежама, тек. Нема граница поганим језицима и поганим мислима. То нису научили од родитеља, то нису научили од професора и учитеља, то им је дошло са малих екрана, телевизијских или компјутерских, сасвим свеједно. Све док је некажњена популаризација проституције, док се у ударним терминима деградирају жене као сексуални објекти, вређају политичарке у Скупштини Србије на најбестиднији начин и све док таблоиди буду дизали тираже ругајући се жртвама насиља, имаћемо младиће који ће бити збуњени какви заправо треба да буду. Мачо типови, да би се допали девојкама, насилници, да би се допали хејтерима са друштвених мрежа, криминалци, да би дошли до пара, следбеници да би остварили егзистенцијални циљ, бескичмењаци да би како-тако преживели. На крају, несрећни и неостварени, мислећи да су сви гори од њих, али ето, наместило им се да им шефују. И када дођу кући, зна се, ту могу све, да дају одушка свакој фрустрацији и да покоре оне који им једини не могу  ништа.

И не будимо неправедни према дечацима, ни девојчице нису у бољој позицији. Какви узори се њима нуде - мајке убијене од посла и брига, старлете са три грама мозга, богатим спонзорима и мужевима контроверзним бизнисменима.

Нису деца крива, она личе на нас. Па, иако се сада можда згражавате тврдећи да ви нисте такви, нема изговора. Учествовали смо сви, драги моји, у урушавању пристојног друштва, као актери или пасивни посматрачи. То радимо и сада посвећено, избегавајући да се погледамо у огледало.

Баците поглед, можда је само цар го, а можда баш ви знате где је његово одело.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Аутодеструкција

НАШИ СМО - Сирене

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је, на 60 дана, увоз меса и прерађевина из четири српске компаније „Матијевић”, „Карнекс”, „Биг бул фудс” и „Златиборац”. Мере су уведене након што су руски ветеринарски инспектори у присуству колега из Србије  у редовној и најављеној контроли обишли српске компаније из овог сектора, које имају дозволу за извоз меса и прерађевина на то тржиште. Како су пренели поједини медији, списак замерки  је дуг од  исхране и начина клања животиња, обраде и чувања меса, до услова производње и складиштења. “Реч је о неправилностима које је могуће отклонити”, ублажио је случај Бранислав Недимовић, ресорни министар. А у заједничком саопштењу  четири компаније су истакле да “већ раде на испуњавању свих захтева, који су пред њих постављени, сарађујући међусобно, али и са свим релевантним институцијама у Србији”.

Е, сад,  долазимо до питања: У чему се састоји разлика у стандардима између Србије и Русије поготово што руски нису нови, потичу из 2011? Да ли уочени пропусти нарушавају и домаће стандарде и да ли су поред 19 руских, реаговали и наши ветеринарски инспектори који су били у њиховој пратњи? Да ли је отклањање пропуста само на производним линијама за извоз у Русију или ће важити за цео систем? И кад смо код система, баш ме интересује које су то “релевантне институције система” које ће, према саопштењу, помоћи компанијама да примене руске стандарде уместо да су подигли ниво наших стандарда у општем добру. И питање које ме највише мучи - шта ће бити са “нестандардизованим” производима намењеним Русима, на чијем ће тањиру завршити? Наравно да знам одговор, на истом оном на којем су и до сада. На нашем, на који стижу и остале намирнице сумњивог квалитета, о којима повремено сазнајемо из медија, а у чију контролу пре увоза не иду наши ветеринарски инспектори.

Друга вест која ме је растужила заправо је констатација из истраживања Института за развој и иновације “Цена младог емигранта” да је “добит развијене земље у коју је радник дошао, значајнија од губитка који је друга земља претрпела његовим одласком”. Какав космополитски приступ, благо нама. Ми, ако сам добро разумела, на тај начин доприносимо развоју глобалне економије и доприносимо значајним уштедама земљама у које одлазимо јер је код нас годишње издвајање за школовање студента око 2.800 евра, а скоро осам пута више у Великој Британији, шест пута више у Шведској, пет пута више у Немачкој. А најважнија корист од тока миграција, како се истиче, “јесте новац који емигранти шаљу породици у домовину. Њихов приход побољшава квалитет живота прималаца, али и значајно утиче на српску привреду. Србија је на врху међу европским земљама у новцу који пристиже на овај начин, делећ´и прво место са Албанијом”.

Изем ти такав новац и прво место у 21. веку. Каква мизерија. Каква регресија народа који је у два прошла века слао своју децу у иностранство да се образују и донесу нова знања у земљу, а данас се теши тиме да је добро да оду да би они који остану имали да преживе. А, одлази све више, у просеку 15.700 људи годишње, сваки трећи студент рачуна на иностранство у потрази за послом и бољим животом, а неретки одговори су да иду далеко од непоштовања закона, корупције и партократије.

Истраживање је показало и да преко 90 одсто ученика, који планирају да се иселе у развијенију земљу, тврди да има пуну подршку својих родитеља за одлазак у иностранство. Овим је све речено.

Па ако не спадате у оне које више боле све ране овог света него своје и ако сте у прилици да о нечему одлучујете, хајте да се мало пажљивије погледамо. Извозимо најбољу храну и најбољу децу. Свет не пристаје ни на ништа мање од тога.

Шта ће нама остати?

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сирене

НАШИ СМО - У фалшу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да се тог преподнева нисам састао са екипом да снимамо нову песму. Данима уназад покушавали смо да тонски забележимо тај одвратни звук сирене и није нам ишло за руком јер нам је увек замало измицала. Онда смо тог јутра поранили, засели иза студијске миксете, поставили микрофон кроз прозор и као из рова чекали “непријатеља” да га коначно савладамо. Заурлала је са врха робне куће у центру града, а ми смо је слушали с врха Старе вароши. Није нам била прва, али је и тог тренутка ледила крв у жилама. Не, није то више био страх од бомби, већ реакција на тон који је ударао директно у мозак, а, рекао бих и у срце. Можда зато данас скоро сви из моје екипе имамо кардиолошких тегоба? Нелагодност је потиснута тренутним одушевљењем што смо коначно снимили тај звук којим се најављује опасност и који ћемо искористити у завршници песме настале током ратних дана. Тек касније закључили смо да је то била последња јер се од тог тренутка па до прекида ратних дејстава у јуну више није чула. Тако је “шизела” остала заувек у песми којом смо желели да покажемо сав бесмисао рата, да укажемо на људску патњу али и глупост неотпорну на жељу за доказивањем јачег. Надали смо се да ће све остати у песми и да се сличне ствари више неће понављати, а да ми нећемо поново причати о ратовима и деведесетим, које су нас добрано дотукле.

Прошле су две деценије, а где смо ми? Тапкамо у месту и, чини ми се, тонемо све дубље. Када сам у понедељак преко телевизије поново чуо сличан звук који се орио севером Косова, прорадила су сећања и тегобе из прошлости. Људима никада доста пушака, бомби и убијања. Никада доста ратова, суза и гробова. Никада довољно бесмисла. Шта се десило? Медији су пренели да је у рано јутро, око пола седам у Косовској Митровици сирена огласила ваздушну опасност! Барикаде су постављене и у Зубином Потоку! Народ згранут, иако већ навикнут на разне недаће у протеклим годинама, али непријатност се ширила муњевито у време када се деца припремају за школу, а радници за посао. Из искуства, неки су схватили да су почела нова хапшења, слична оним из новембра када су привођени осумњичени за умешаност у атентат на Оливера Ивановића. Остатак Србије и Београд већ су кључали од неизвесности и дешавања на југу државе, а руководство се окупило да размотри ситуацију. Иначе, до акције снага РОСУ дошло је дан након што је председник Србије Александар Вучић у Скупштини Србије рекао да ће уколико не буде постигнут компромис са Приштином, Албанци напасти Србе на Косову. У понедељак је рекао - “Иако је тешко и знамо да је на Косову НАТО, ми погром Срба нећемо дозволити. Неће бити поново “Олује” и “Бљеска”!.

Грађани су у директном ТВ преносу могли да прате дешавања из парламента, да чују питања посланика и одговоре и објашњења председника Вучића, а мени би све то мање сметало да сваки час његов говор није прекидан бурним аплаузима већине. То је стварало слику театра, представе у којој се зна расподела улога и наводило на размишљање да уживо пратимо још једну драму у којој је тема наш живот и наш опстанак, а да су на сцени добро увежбани ликови који унапред знају сваку реплику. А шта су рекли опозициони посланици? Једни да су догађаји на северу Косова “последица директног договора Вучића и Тачија како би дошло до услова за спровођење идеје о разграничењу и признању Косова”, други су поменули идеју о одржавању некаквог “другог Рамбујеа”, док се са треће стране чуло да је упад специјалних снага косовске полиције омогућен Бриселским споразумом, који је потписала актуелна власт. Косовски медији су касније пренели да се полиција нешто после 12 часова повукла са севера Косова и да су међу ухапшенима један командир, три поручника и 15 полицијских службеника, као и то да су сви ухапшени полицајци суспендовани са дужности, а да су током претреса заплењени оружје, техничка опрема и новац...

Сирене су утихнуле, међународни фактор оценио овакав потез “непримереним”, а ми уз блажен осмех огласили још једну “нову победу”. О каквим победама је реч можда сазнамо у наредним месецима, годинама или, не дај боже деценијама. Само без сирена, молим.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - У фалшу

НАШИ СМО - Бакшиш

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером не само Ви, него сви чекати и поштовати ред, да ћете сваки прекршај платити, а не окретати и Курту и Мурту да вам то “среди” и бити сигурни да као поштен човек можете живети нормално, а да ће свака лопужа, пре или касније добити што заслужује. На овом месту тешко, негде у белом свету, можда.

Не знам како је то, и када, успело ономе, или онима, који нам мозак испирају већ деценијама, али овде су незамисливе ствари постале “нормалне”. Кад паметан човек погледа ко где коло води, може да се ‘вата или флаше вина, или бенседина. Какви ликове су заузели руководеће позиције некад најбитнијих институција којима је народ веровао - то је надреално, а некима је у поседу богами и опасно оружје, и оруђе. Успели смо да деградирамо готово све професије, од “стручњака” да се стручњаци не чују, као на естради, толико је “певача” и “певачица” да  су глуви, што се тиче те области, готово па привилеговани. Изгледа да музика није пукла само овде него и нешто шире.

Би неки дан она Евровизија, нисам помно гледао, а оно што сам “ухватио” само ме убедило да ништа нисам изгубио. Напротив. Фестивал песме претворио се у надметање у што луђем, шокантнијем, шашавијем наступу, са сценским и светлосним ефектима. Песма је ту само реда ради. А тек гласање, то сам пратио поприлично. Жири једно, публика десето. Наравно, ми смо се бавили после ко је нама колико дао. Невена Божовић највећи број бодова (12) добила је од гласача из Црне Горе, од Северне Македоније и Словеније, десет, Хрватске осам, Швајцарске седам, Аустрије четири и три од Русије. Што се тиче  гласова жирија, представница Србије добила је 12 поена од Црне Горе, седам од Пољске, по четири од Естоније и Хрватске, по три од Белорусије и Румуније, по два од Исланда и Аустрије и један поен  из Аустралије. Македонци су нас “стручно” заобишли, а испалише нас и Руси. Углавном, били смо 17. Дефинитивно тамо не иду они који  знају да певају, част изузецима, него неко ко ће да шокира. Е, ту су наши медији докторирали.

Прошле седмице су најављивали “потоп”, понавља се 2014, држи-пржи, кад оно, срећом, ништа. Прво су наплашили народ, а онда наредних дана хорски стручњаци, министри, метеоролози и остали почеше да “теше”, није ово ни близу ономе, и слично. Код нас постоји потреба да све буде у неким катастрофичним, невиђеним размерама. Оно, “историјска утакмица”, “последња шанса”, “тешка борба”, “никад пре”, највећи, најтежи, најгори, “икада”. Ваљда је логика ако је нешто “најтеже”,  и слично “икада”, онда кад то неко реши његов учинак добија епске размере. Било је најгоре икада, али човек решио. Јбт. Сада чујем у наредних месец дана киша 22 дана, за 13 је предвиђена грмљавина, а укупно девет дана и јак ветар. Па тако је било и прошле године, у јуну кишобран био затворен тек неколико дана па претекосмо. Нас је неко ставио на тобоган, многооо дугачак, и гурнуо па ми само јуримо, време нас гази, а немамо појма хоћемо ли на крају наићи на бетон, песак, или живо блато. Трудимо се да певамо, али ретко кад погодимо неки тон, фалширамо све  у шеснаест и љутимо се на оркестар, а ми кваримо песму.

То ко нам је где главни, ко је где заузео позицију, није његова брука. То што се таквима подсмевамо, правимо штосове на њихов рачун, не мења стварност. И не, није то спрдачина на њихов, спрдамо се на свој рачун. Јер ако вам је капитен екипе са две леве ноге који лопту не може да погоди, а ви сте пристали да носи траку то не говори о њему, него о вама, односно нама. Зато онај живот са почетка приче не можемо да замислимо ни под утицајем најјаче травке јер такве ствари не настају саме по себи. Прво морамо да се ознојимо да направимо систем у коме све шљака без обзира на имена, симпатије, странке, партије, рођачке и друге везе, е тада ћемо знати да не могу никако глуви дириговати, и болеће нас брига ко су председник, министри и слично. Дотле ћемо знати не само њих, него и све секретаре државних секретара, а живот ће нам пролазити у фалшу.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бакшиш

НАШИ СМО - Туђе цени, своје заборави

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

јун 15, 2019 182

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 365

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 438

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 919

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 831

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"