НАШИ СМО - Збуњеност

Не бих да мрачим на првој степеници године која се издигла пред нама и коју треба превалити као врх снежне планине иза које се види одсјај сунца и мирис мора, али не могу да се отмем потреби да кажем коју реченицу своје личне збуњености. Скоро пола века је мом прегаженом путу од датума уписаног у матичну књигу рођених до данас, а већ три деценије како седим на клацкалици где ми је са друге стране боља будућност. Таман се вага уравнотежи, помислим ту сам да претекнем на тај бољи тас, а оно трас! Боља будућност оде горе, а ја задњицом о под. И то траје. Никако је досегнути.

Баланс између партизана и четника никада нисам проверавао, као ни међу четницима и усташама, комунистима и демократама, партизановцима и звездашима, народњацима и рокерима, напредњацима и радикалима... То остављам другима. Мене занимају људи и њихова дела. Добру песму подједнако налазим међу тоновима хармонике и тамбурице, као и у мелодијама дисторзиране гитаре, праћене грмљавином бубњева или композицијама до сржи страсне краљице виолине, флауте и клавира. Истина, збуњеност су ми изазивали они који у кожним панталонама, са дугим косама и гитарама свирају неку накарадну, турбо музику упаковану у омот фолка или у јелеку певају медитеранске песме, прикладније италијанском “Сан Рему”, него шумадијској двојци, али и они који у дане Божића уз поруку “Мир божји” тај мир нарушавају пуцањем, петардама, топовским ударима, динамитима и другим пиротехничким канонадама. Како то иде једно уз друго - не разумем. Какав је то мир кад сваког часа залежеш на патос страхујући да те какав залутали куршум кроз прозор не стрефи или да неком детету петарда не развали шаку? О каквом миру и спокоју причамо док слушамо престрављене кучиће како лају, несвесни шта их је то снашло у дане највећег хришћанског празника. Нека свако ради оно што мисли да треба, али, у овом случају, као и у још неким, ја то једноставно не разумем, нити ћу икада. Поштујем и поштоваћу обичаје и традицију, људе било које вере и расе, држим се изреке да ко пева зло не мисли, али ми никада нико није, нити ће успети да објасни зашто уз весеље и песму, врло често иде ратничка иконографија уз прангије и топове. Зар се срећа мора обележавати истим оним средствима која се користе за највеће несреће и ратне трагедије? Не бих ја у тај биоскоп.

Зато ме, ваљда, и збуњује константна подела на вернике и невернике, издајнике и родољубе, подобне и неподобне, прорежимске и оне друге телевизије, америчке и руске шпијуне. Чини ми се да су те категорије све више променљиве. Ко је данас вјера, сутра је невјера, а “тко не мисли овако” и нешто другачије каже “тај клевеће и лаже...” (Б.Штулић - Недељни коментар). Црква и државна политика плету мрежу коју је тешко размрсити. Амфилохије прокоментариса Вучићеву владавину, набаци да та издајничка политика води ка коначној продаји Косова, а са друге стране политички аналитичари тешко у сат времена гостовања на разним телевизијама успеше да протеклих дана искажу све што мисле о тој теми и неприкладним чињењима некога ко носи одору православне вере. Било је последњих година још нелогичних укрштања цркве и државне власти, па се питам, ко ту мисли добро своме роду и својој отаxбини, када знамо да се сви истом Богу моле. Или су се можда превише уплели у заједничке приче, па их повремена искакања ремете у намери да буду на истој линији са народним масама. То само доказује да се без народа не може? Али исти тај народ као да сам са собом не може. Увек пронађе разлог да се око нечега гложи, да се расправља, па чак, далеко било, уништава. Од политике, преко фудбала, до објава на фејсбуку. Ето, друштвене мреже данима су пуне препуцавања око нове Балашевићеве песме “Дно дна”, једни га проглашавају усташким полтроном, а други, из истог народа, лучоношом који стиховима скида паучину с очију оних затрованих напредњачком кухињом.

Све то поприлично збуњује, а мени песма само личи на ону коју је 1993. године снимио на албуму “Један од оних живота” - Криви смо ми.

Слободан Пајић

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л' ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време глобалног отопљавања ни имаш ли хране за ирвасе, бринеш ли се кад их пустиш да се истрче... Е, па драги Деда, за промену, ја ти нећу тражити ништа да донесеш, али хоћу да однесеш.

Право да ти кажем, не знам одакле да почнем, списак је толико дуг да би се растегао одавде до Северног пола. Да ти кажем да однесеш ратове, болести, глад, сиромаштво... могао бих, али не конкуришем за мис света па ћемо то да прескочимо. Кад сам већ код тога, припази изнад Северне Кореје, хоће да пролете повремено ракетице, а није ватромет.

Елем, да видимо, могао би, за почетак, да однесеш неваспитање, бахатост, безобзирност. Ту се најпре спустиш ниско изнад путева па покупиш аутомобиле возачима који возе брже од дозвољеног и не хају кога све угрожавају дивљањем, боље ти то да урадиш него она госпођа у црном са косом у рукама. Онда, кад смо код аутомобила, покупиш све који су паркирани тако да пешаци не могу да прођу плочником него морају да силазе на коловоз. Узми и њима пет, десет црвених кад прелазе на црвено или ван пешачког прелаза, а нарочито ако то раде пред носом саобраћајног полицајца. Покупи узгред и значке онима који су дужни да такве ствари спрече и казне, а прођу не осврнувши се. Онима који раде свој посао можда после тога неко и подигне плату, баш како и заслужују. Узми Деда у саонице и новчанике оних који мисле да су равни Богу зато што су власници фирми па граде виле и базене, крстаре Медитераном, а радницима дају минималце. Уф, а онима који од радника траже да им врате пола од исплаћеног минималца узми и више од новчаника, покупи им толико да науче како изгледа живети са десетак хиљада месечно, а пошто теби паре не требају, подели их онима којима су потребне.

Понеси и оне који малтретирају слабије, оне који силом решавају све што се не допадне њиховим ситним умовима. Њих не мораш да враћаш, не мораш ни да тражиш где да их спустиш, снађи се.

Можда то лепо пуни буџет, али Деда, у ниском лету покупи и цигарете и сличне отрове да се коначно надишемо чистог ваздуха. Покупи и Закон о заштити од дуванског дима па га са висине испусти на главе оних у држави који би требало да га спроводе, а пуше по канцеларијама. Питај их и колико су казни досад наплатили.

Не знам како ћеш то да изведеш, али покупи и везе, упадања преко реда, сређивања и мувања... Однеси са собом све послове добијене “подмазивањем”, а кад си већ ту, однеси и фотеље онима који су “подмазани”. Можеш и њих да понесеш, али само до најближег затвора.

Покупи, Дедице, и сва омаловажавања, потцењивања, увреде, однеси злобу и завист... Толико тога има што треба да потегнеш. Однеси и сујету, посебно од оних који тврде да је немају, од ње много наопаких ствари потиче. Узми и нерасположење, грубост, умишљеност... Покупи и потребу за закерањем, сталним замеркама, остави огледала да се прво погледамо сами па онда другима нешто да причамо.

Узми Деда Мразе и... ма шта да ти причам, имаш ти већ довољно година и довољно си света видео да не би и сам знао шта све треба да однесеш. Питам се само, мој Деда Мразе, хоћеш ли имати довољно ирваса да потегнеш сав тај терет, а сигуран сам да ти једне саонице неће бити довољне.

Небојша Трифуновић

П. С. Верујем да ти је срце пуно кад надлетиш окићене градове, али немој да будеш попустљив због тога него, лепо, покупи и јелке од 80 хиљада евра па, ако већ они који немају ни памети ни душе не могу тога да се сете,  паре уплати неком детету које се бори да дочека да му и следеће године донесеш пакетић.

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Шлем, па у школу

Деца су одувек склона свађању, углавном  око глупости, али и брзом помирењу. Било је и пре вербалних и физичких сукоба, а “туче”  су се тада сводиле углавном на гуркање и млатарање рукама и ногама, у најгорем случају одерана колена и поцепана одећа. Данас су међутим, пуне новине далеко озбиљнијих дечјих сукоба, односно “вршњачког насиља”.

У близини основне школе потукла су се два осмака, један дечак задобио је повреде оштрим предметом, а туча се догодила око 13 часова. Двојица ученика трећег разреда Трговинске школе у Нишу упала на час и летвама напали ученика трећег разреда гимназије. У уговореној тучи, у 20.30 сати, седамнаестогодишњак на смрт избо шеснаестогодишњака.

Ово је само део онога што су медији објавили у неколико последњих дана у држави која је пре два месеца донела нови Закон о основама система образовања и васпитања. Њиме се забрањује насиље, злостављање и занемаривање и наводи да се “под насиљем и злостављањем подразумева сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, ученика и одраслог”.  Влада је формирала и министарски тим за превенцију вршњачког насиља, а ових дана ресорни министар Младен Шарчевић рече да ће сви случајеви вршњачког насиља добити епилог.  “Сменили смо два директора у Чачку јер нису хтели да смене наставника педофила. У Неготину ћемо сменити директора, а наставник оптужен за сексуално узнемиравање ученица је суспендован и привремено му је одузета лиценца, до окончања суђења. Насиља нема више него раније, само што сада школе не смеју ништа да прикривају”, каза он.

Могуће да ово неће бити привремена ука-бука, да је држава решила да учини шта може пре него што у школама буду инсталирани детектори метала. Имали смо и пре законе, али шта вреди када је примена мањкава. Џаба предавања о вршњачком насиљу, узалуд трибине, јаке изјаве када виновници пролазе некажњено. На речима су сви против вршњачког насиља, али када треба делати, почне да шкрипи. Жртве углавном ћуте обесхрабрене досадашњим случајевима у којима кривци малтене пролазе некажњено, као и наставници и директори у школама, знате случај малог Алексе који се у 14. години убио због вршњачког насиља. Иначе, на усвајање “Алескиног закона” који предвиђа ефикаснију заштиту и спречавање вршњачког насиља  чека се од фебруара 2016. Кад они који трпе малтретирање проговоре, а родитељи реагују, у школама, углавном, иду линијом мањег отпора,  јер, нормално, неће на “лош глас”. Проблем је и када насилници долазе из породица “виђенијих” људи,  то није реткост, што повлачи разне притиске и позиве. “Пеглање” фрке је најпожељније и другарско обећање “да се то више неће поновити”, бар до наредне прилике. Наравно, улога родитеља је огромна. Тамо где су одговорни и не крећу од става “моје дете није криво” има наде. Знате оно “он такав није код куће”, а често пракса покаже да су те “бубице” у четири зида дома свог, углавном кључни извори проблема. Нечињење и неозбиљно схватање све агресивнијег понашања деце доводи до натписа са почетка текста. Замислите како би се пре само три деценије провео ученик који незадовољан оценом на часу оловком погоди таблу или бесно излети из учионице и залупи вратима? Или на сав глас почне да “части” наставника арсеналом псовки у којима му помиње ближу и даљу фамилију? Е, данас то прође, углавном, тек тако. Нервозна деца.  Закони су децу заштитили, знају сва права, не и обавезе, а негде је готово нестало оно што се некада звало кућно васпитање.

Док не буду ствари називане правим именом, закон примењиван, стриктно и неселективно, виновници санкционисани, без обзира на то ко су им мама или тата, а жртве не виде да њихов апел за помоћ има резултата, новине ће бити све пуније примера са почетка текста. У супротном школе ће све више личити на бојно поље, а онда ваља родитељима набављати деци шлемове. Знате оно, да ли си понео књиге, паре за ужину, шлем? Добро, 'ајд сад па да ми се вратиш у комаду. 

Саша Трифуновић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Поглавље

Србија је на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила два нова поглавља у приступним преговорима - шест које се односи на компанијско право и  30 које се бави економским односима са иностранством. Пошто све земље чланице нису биле задовољне укупним напретком који је Србија остварила у испуњавању Акционог плана за поглавље 23 који се бави рефомом правосуђа, антикорупцијском политиком, основним правима и правима држављана ЕУ, није одобрено отварање и трећег поглавља којем смо се надали. Комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан најпре нас је дипломатски похвалио за напоре које чинимо ка придруживању ЕУ и нормализацији односа са Косовом, а затим нас је озбиљно упозорио да “Србија мора да оствари напредак када је реч о независности судства, слободи изражавања, медијима, правима националних мањина, борби против корупције и организованог криминала, укључујући и прање новца” и, наравно, “нормализацији односа са Косовом”.

Значи, најтеже. Поглавља 23 и 24 односе се на владавину права и следствено томе на ограничавање политичке самовоље и стављање под контролу свега својственог свакој власти у Србији. Значи, ударају где смо најтањи. Код нас је апсолутизам ендемске природе, то нам је скоро па карактерна особина исто као и корупција коју схватамо само као повлачење добрих веза уз разумљиву надоканду. То је део нашег фолклора, да не кажем културе. Зато ми се понекад чини да ћемо пре прежалити Косово него благодети слабо контролисане власти и уверења да сви можемо да се некако уградимо. То вам је оно, власт контролише правосуђе, али и грађани нађу своју кривину. Или власт се да убедити да зажмури кад треба, а добро се отвори онај којем треба. Шта ће вам бољи пример од опште жалопојке о партократији и чињенице да сви јуре у владајућу странку. Уписивање уместо учлањење, мењање странака из користољубља, а не из уверења, гласање из вере у личну корист уместо у опште добро део је заједничког злочиначког подухвата појединаца и политичара над будућношћу Србије. Звучи грубо, ајде онда да ублажим - дакле, то је оно место где грађани и политичари постају саучесници у урушавању демократских вредности на којима почива цивилизовано друштво устројено на владавини права и људским слободама. Е, сад када смо разумели шта сам хтела да кажем, остаје да видимо како ћемо да се искобељамо из ових кучина занети причама о Европи, а све више личећи на османлијску провинцију.

Ових дана док се могу чути упозорења да оваквим темпом отварања поглавља немамо никакве шансе да уђемо у ЕУ 2025. године, сетила сам се како смо били силно разочарани када је после петооктобарских промена, док су још очекивања била висока, први пут неко изрекао јеретичку прогнозу да нема ништа од Европе пре 2012, а можда и 2013. године. Ко ће чекати толико! Мила мајко, па колико ћу ја имати година тад, биле су најчешће реакције обичних људи које нису водиле нигде даље од емотивне разине и погледа на европске фондове као место одакле почиње бољи живот. Да смо тада мање говорили о европском новцу, а  више о европским вредностима и да смо држали до њих, гарантовано данас бисмо живели много боље. Можда још увек не бисмо били у ЕУ, али Европа би била овде. Али, тада смо мислили да нам је Хаг препрека, као што данас верујемо да су то Косово и Русија.

Нисам, међутим, приметила да се било ко узбудио због неотвореног поглавља или сумњи да нам је ЕУ све даља и даља. Да ли расте евроскептицизам, да ли смо се навикли или нам више и није стало? Не мислим на политичаре, њима је стало до те теме у недостатку боље. Мислим на народ, на грађане који би морали да инсистирају на поглављима 23 и 24 зато што она живот значе и зато што смо испробали све друго.

Или да уђемо сви у исту странку и да спустимо ролетну. На мене не рачунајте, ја се плашим мрака. 

Зорица Вишњић

Напишите коментар (4 Коментари)
 

Колумна

јануар 13, 2018 319

НАШИ СМО - Збуњеност

Не бих да мрачим на првој степеници године која се издигла пред нама и коју треба превалити као врх снежне планине иза које се види одсјај сунца и мирис мора, али не могу да се отмем потреби да кажем коју реченицу своје личне збуњености. Скоро пола века је…
дец 30, 2017 584

НАШИ СМО - Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л' ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време…
дец 23, 2017 381

НАШИ СМО - Шлем, па у школу

Деца су одувек склона свађању, углавном око глупости, али и брзом помирењу. Било је и пре вербалних и физичких сукоба, а “туче” су се тада сводиле углавном на гуркање и млатарање рукама и ногама, у најгорем случају одерана колена и поцепана одећа. Данас су међутим, пуне новине далеко озбиљнијих…
дец 16, 2017 400

НАШИ СМО - Поглавље

Србија је на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила два нова поглавља у приступним преговорима - шест које се односи на компанијско право и 30 које се бави економским односима са иностранством. Пошто све земље чланице нису биле задовољне укупним напретком који је Србија остварила у испуњавању…
дец 09, 2017 359

НАШИ СМО - Јарбол

Паде ми на памет, пре пар дана, како би данас изгледао живот у нашој Србији када бисмо се сви вратили три-четири деценије уназад, као и нека правила, која су тада важила за функционисање озбиљне и јаке државе. У својим размишљањима нисам ишао даље од живота који је владао у касарнама, од Триглава…

Репортажа

дец 30, 2017 557

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017 6617

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 6596

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 2360

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 3893

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 3289

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 1953

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 2962

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 1750

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 1652

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…

 

ЛН видео

Пратите нас