fbpx
  • Туристичко-спортска организација општине Крупањ (ТСОК) расписала је конкурс за избор најлепше туристичке фотографије Рађевине у 2017. години. Бираће се најлепше фотографије у три категорије: манифестације и догађаји, природа (пејзажи) и културно-историјски споменици Рађевине. Један учесник може учествовати са највише три фотографије по категорији.

    Фотографије се могу послати е-поштом наОва адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., са назнаком ''Конкурс'', или донети у просторије ТСОК у Библиотеци ''Политика'' до 25. децембра.

    Победницима ће награде бити уручене 27. децембра, а пристигле фотографије биће коришћене у промотивне сврхе. 

    Н. Т.

  • Олујни ветар који  је јуче достизао 29 метара у секунди, изазвао је велике проблеме на свим напонским нивоима на подручју које покрива лозничка  „Електродистрибуција“ због чега је долазило до честих прекида у снабдевању потрошача. Проблеми су почели још у суботу када је пао снег, а током јучерашњег дана било је прекида напона на свим далеководима у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику. Најтеже је било у Крупњу где су у једном тренутку  онеспособљена сва четири далековода.

    Екипе лозничке ЕД непрекидно су на терену и успелe су да отклоне кварове на свим далеководима, а тренутно оспособљавају нисконапонску мрежу.

    Радници „Електридистрибуције“ кажу да је по обиму хаварија ово једна од најтежих ситуација са којима су се сусрели због чега су са одмора враћени сви радници, а у помоћ су им притекле и колеге из суседних општина.

    У Лозници је данас било 20 степени, а ветар се кретао између 17 и 18м/с. 

    З.В.

  • Олујни ветар који од недеље дува у већем делу Рађевине донео је невоље пољопривредницима, оштетио више кровова на кућама, а изазвао је и велике проблеме у снабдевању електричном енергијом због кварова на мрежи.

    У свим месним заједницама крупањске општине ветар је оштетио кровове кућа, а највише штете било је у Брштици, Церови, Костајнику, Кржави и Шљивови. Многа села у Рађевини имају проблема у снабдевњу електрчном енергијом због кварова на нисконапонској мрежи и оштећења стубова. Јак ветар  нанео је штету и пољопривредницима разносећи сено и рушећи кровове стаја и сењака.

    У Крупњу је ветар скинуо део лима са спортске хале, док је у центру града оборено дрво оштетило аутомобил.

    На већини кућа кров је у току дана саниран, а мештани се надају да ће ветар ускоро престати да дува плашећи се нових оштећења.

    Према речима Драгана Благојевића, директора крупањске ОШ “Боривоје Ж. Милојевић”, трећина ученика данас није похађала наставу због закрчења сеоских путева и нестанка струје у сеоским месним заједницама.

    Надлежне општинске службе прате ситуацију и предузимају одговарајуће мере. 

    В. Ст.

    Фото: Општина Крупањ

  • У Крупњу ових дана интензивно раде на обнови путне инфраструктуре. Завршено је aсфалтирање Улице Змајевац у дужини од 480 метара, санирана је штета од поплаве у дужини од 70 метара у Улици Вука Цвијановића, а у току су радови у Улици 26. септембра од Улице Владе Зечевића до моста на реци Ликодри у дужини од 220 метара. Асфалтиран је и прилаз према хали “Крупањка” до објекта који се припрема за новог инвеститора, као и прилаз ватрогасном дому.

    Вредност ових послова је 8,5 милиона динара, новац је обезбеђен из буџета општине, а радови су поверени предузећу “Стобекс” из Лознице.

    У току су и радови на афалтирању дела државног пута Шљивова-Пецка у дужини од 3.200 метара. Вредност инвестиције је 70 милиона динара, а финансира је ЈП “Путеви Србије”. Радове изводи ПЗП “Ваљево”, а уколико временске прилике дозволе, биће завршени до краја године. 

    В. Ст.

    Фото: Општина Крупањ

  • Конференција посвећена подршци унапређењу кокурентности малих и средњих предузећа и предузетника одржана је данас у хотелу ''Ројал спа'' у Бањи Ковиљачи у организацији Регионалне развојне агенције Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА). Предузетницима су представљени стандардизовани сет услуга за предузетнике и микро, мала и средња предузећа, као и кампања ''Покрени се за посао'', организације ''Енека''. Неколико успешних привредника и предузетника са подручја које обухвата РРА изнело је своја искуства о пословању на нашем тржишту. Иако је на конференцији могло да се чује обиље привредницима и предузетницима изузетно корисних података, и мада је више од стотину њих позвано, присуствовало их је свега двадесетак.

    – Наш циљ је да максимално промовишемо мере Развојне агенције Србије и Министарства привреде и да што већи број привредника и предузетника за њих сазна и конкурише за добијање подстицајних средстава. На подручју које обухвата РРА има око 1.440 привредних субјеката и више од 4.900 предузетничких радњи па је немогуће да их нас шесторо, колико нас има у агенцији, обиђе све, али се зато на оваквим скуповима трудимо да што више људи обавестимо о томе шта им је доступно и да сазнамо шта је то што им смета у пословању како бисмо могли то да изнесемо на националном нивоу. Битно је да, ако не могу власници и директори, онда бар неко од запослених дође како би се повезали са другим привредницима, чули њихова искуства и сазнали нешто што им може користити и олакшати им посао. Ако не долазе, онда то нигде не могу сазнати – каже Љиљана Николић, директорица РРА.

    Међу пет предузетника који су изнели своја пословна искуства била је и Љиљана Матковић, власница лозничког ''Еко-тима''. Она је у предузетништво упловила пре четврт века када су услови пословања били на далеко нижем нивоу. Данас је, према њеним речима, доста другачије, а у последњих неколико година ствари се крећу у добром правцу, мада има још доста тога да се уради како би било још боље.

    - Никада у Србији није било лако бити предузетник, али са претходном и садашњом владом почели смо да осећамо неке нове, повољније ветрове, имамо конкретну подршку владе и невладиног сектора. Дуго је у нашој земљи приоритет даван страним инвеститорима који запошљавају много људи, али њихова зарада не остаје у Србији. Ми који овде радимо и запошљавамо људе из локала, ми смо ти који померају границе. Напокон осећам да то што радимо има смисла и надам се да ће бити све боље. Ипак, још много тога треба урадити – рекла је Матковићева.

    Она сматра да би влада требало да донесе још доста мера, између осталог да се оснује развојна банка Србије код које би се се привредници и поредузетници задуживали под повољнијим условима него што је то сада случај код комерцијалних банака. Влада би требало да утиче на банке, колико може, да се снизе камате за кредите јер су оне у региону и ЕУ значајно ниже.

    - Неопходно је снизити порезе и доприносе јер нам у супротном бесповратна средства не значе много. Добро је што је дошло је до промена у односу према онима који раде у сивој зони, а одлично знамо да се ми који послујемо легално са њима не можемо носити. Све се то мора свести на најмању меру – поручила је Матковићева.

    Према њеном искуству, рекла је, предузетник се не ствара, већ рађа и држава мора људима који имају такве способности  помоћи да се максимално развију и отворити им сва потребна врата за добробит целог друштва. 

    Н. Т.

  • Изградња путева, водоводне мреже, уредно и квалитено снабдевање струјом, отварање нових радних места наши су приоритети у очувању села и останку младих на својим огњиштима - каже Иван Исаиловић, председник Општине Крупањ. Истиче да ће општина улагати у оне пројекте које мештани на зборовима истакну као приоритете

    Да би млади остали на селу, неопходно им је обезбедити пристојне услове за живот, сличне онима које имају њихови вршњаци у граду, сматра Исаиловић. Он истиче да путеви морају бити добри што, како каже, у општини  Крупањ није случај. Много је неасфалтираних путева - око 200 километара локалних и више од 600 километара некатегорисаних.

    - Покушавамо да то променимо. Међутим, годинама уназад у путну инфраструктуру готово ништа није улагано и тешко је тај велики проблем решити за кратко време. За последњих годину и по асфалтирали смо 31 километар локалних и некатегорисаних путева што је око 30 одсто свих асфалтираних путева у нашој општини. Настојимо да омогућимо пољопривредницима да лакше дођу до својих кућа, њива и да успешно пласирају своје производе. Рађевина је малинарски крај и малина губи на квалитету током транспорта уколико су путеви лоши. Имамо сјајну сарадњу са грађанима. Готово све путеве које смо асфалтирали урадили смо уз помоћ мештана. Равнаја је донедавно била једино село које није имало ни метар асфалта, а сада је асфалтиран 3,1 километар уз велику подршку грађана. Слично је било и у Костајнику и Брштици. И то говори о жељи младих да остану у својим селима, као и о нади да ће њихова будућност бити боља. Дали смо себи задатак да до 2021. године у сарадњи са грађанима и републичком владом асфалтирамо све локалне путеве. То је велика обавеза, али верујем да ћемо успети - каже Исаиловић.

    Према његовим речима, радиће се и на реконструкцији нисконапонске електромреже. Како каже, често се дешавало да напон падне на 130 волти тако да грађани не могу да користе белу технику или неки други уређај. Подсећа да је у овој години реконструисано више километара нисконапонске мреже, а да је планирано да се у наредној години реконструише још 29 километара.

    - То наравно није довољно, али толико у Крупњу за веома кратак период никада није урађено.  Постоје проблеми и  у снабдевању водом у Завлаци и Мојковићу. Губици на мрежи су велики и намера је да свим становницима у наредној години снабдевање квалитетном водом за пиће. Када све то завршимо, и уз отварање нових радних места које треба да уследи догодине, живот у овом крају биће много квалитетнији. Ново запошљавање нам је приоритет.  Пре годину и по у Крупњу је било 2.155 незапослених лица, а сада је ситуација повољнија. Отворено је више од стотину радних места, а у наредном периоду очекујемо да ће посао добити још више од две стотине радника.  У фабрици “Џинси” у току је конкурс за пријем 150 нових радника, фирма “Стим-импорт” из Лознице отвориће почетком марта погон у коме ће запослити још најмање педесет радника. Јпш двадесет радника запослиће једна београдска фирма која се бави производњом расхладнихсистема. У мају или јуну наредне године биће отворена нова  хладњача која ће запослити 25 радника. Откупљиваће органску малину, а воћарима ће омогућити да набаве квалитетне саднице малина из расадника који намеравају да подигну на девет хектара. Тако ће по први пут од 1999. године у Крупњу на евиденцији НСЗ бити мање од две хиљаде незапослених лица - каже Исаиловић.

    Он истиче да је брига о будућности младих стални посао локалне самоуправе и верује да ће у годинама које долазе млади остајати на селу, а да ће се они који су отишли враћати се и да ће Крупањ по томе бити пример другим општинама У Србији. 

    В. Ст.

    Пројекат подржава Општина Крупањ

  • Као и сваког 31. децембра, крупањски хотел “Гранд” у недељу ће приредити дочек нове године, али овога пута то ће бити у потпуно реновинаром хотелу са проширеним капацитетом ресторана и изврсним спа-центром са затвореним базеном. Места су одавно распродата, а долазак гостију очекује се у недељу после подне. Њих ће дочекати коктел добродошлице, врућа погача, домаћа ракија и исти такви сокови, а после дружења почеће припреме за “најлуђу ноћ”. Ни први јануарски дан неће бити досадан. Гости ће отићи на излет у Добри поток, а по повратку у хотел, око један сат поподне на тераси ће бити приређен свињокољ и богата трпеза, роштиљ, чварци, пихтије, врућ хлебом кувано вино... и све то уз музику. Увече их очекује реприза дочека која је још забавнија и веселија. Сутрадан, гости ће у “Гранду” доручковати и ручати и онда кренути на пут.

    Наравно, током боравка у хотелу сви који то буду желели моћи ће да користе “Грандов” спа-центар, да се окупају у затвореном базену и закажу масажу.

    “Гранд” ће организовати и дочек Српске нове године 13. јануара, а за ту ноћ још увек има места како у хотелу, тако и у ресторану. Ипак, требало би пожурити и на време резервисати места јер када “Гранд” приређује оваква славља, све се брзо попуни. 

    Н. Т.

    Фото: Оливера Прелевић Танасић

  • Од сутра ступају на снагу одредбе измењеног Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености по којима се новчана накнада се више неће упоређивати са минималном зарадом, него ће се примењивати законом утврђен бруто износ најнижег и највишег износа новчане накнаде од 22.390, односно 51.905,00 динара који ће се усклађивати једном годишње.

    Уводе се и нови параметри за утврђивање висине и обрачун износа новчане накнаде: укупна зарада, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, затим, просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Републици Србији према последњем објављеном статистичком податку и основице дневне новчане накнаде која је прописана законом у износу од хиљаду  динара са доприносима за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Ова основица дневне новчане накнаде се усклађује једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години.

    Како се наводи у саопштењу НСЗ, овим су сви параметри јасно постављени и сви су познати како у моменту одлучивања о праву на новчану накнаду, тако и током целог периода њеног трајања. Такође, на овај начин омогућено је да сва заинтересована лица сазнају на колики износ новчане накнаде могу да рачунају у моменту престанка радног односа односно престанка осигурања. 

    ЛН

  • Ни Рађевину није мимоишла судбина бројних села у Србији. Из године у годину број становника се смањује. Млади одлазе, а све мање се и деце рађа. Према последњем попису (2011) Општина Крупањ имала је 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника је смањен за 2.897 или 14 одсто. Локална самоуправа настоји да обезбеди боље услове за живот и останак младих на селу. Приоритет су путеви, струја, вода

    У крупањским селима живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја младих у општини. Велики број младих напустио је села и отишао у градове широм Србије, али и у иностранство у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу.  Они који су остали на селу истичу да много раде, али да мало зарађују. Парцеле су, углавном, уситњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу. И поред тога  труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању  како би више произвели, а тиме и више зарадили. Све више се окрећу воћарству, посебно гајењу малине, а велики број засада је и под купинама и шљивама и то даје добре резултате. Зарада је пристојна и од ње на селу може пристојно да се живи.

    Како момке оженити?

    Дарко Грујић (24) из Цветуље обрађује 11 хектара, узгаја све врсте житарица, има засаде купина и малине, гаји свиње, краве, бикове и истиче да воли да живи и ради на селу.

    - На селу може лепо да се живи, али мора много да се ради. Имам сву потребну механизацију, а сваке године купим по неку нову машину.  Недостаје нам много тога да бисмо још боље живели, али највећи проблем су лоши путеви и снабдевање струјом. Проблем је и велики број неожењених. Само у десетак домаћинстава има младих и све је мање деце - каже Грујић.

    Љиљана Јеремић из Беле Цркве каже да на селу има много проблема, али и да их некако решавају, међутим, један не могу да реше - велики број неожењених момака.

    - То је наш највећи проблем и када бисмо то решили,  чини би се да би све кренуло набоље. Много је момака који нису основали породице и чини се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву стигле су из других места. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села - сматра Јеремићева.

    Ана Кнежевић (29) је у Белу Цркву стигла из Срема из Јакова и каже да јој се допаса живот на селу.

    - Могло би се лепо живети на селу и верујем да би се млади лакше одлучили да остану када би инфраструктура била боља. Стварање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо за то бити криви. Мора и народ мало да се организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо - поручује она.

    Слично размишља и Владимир Стефановић  (30) из Костајника.

    - Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали потпуно уређено село, питање је да ли би то шта променило, ако не почнемо другачије да размишљамо. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу, сви бисмо од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога променити - каже Стефановић.

    Милан Крсмановић (24) из Врбића каже да ко хоће да ради, тај може својој породици да обезбеди солидне услове за живот и да они који не желе да раде, не могу опстати ни у селу ни у граду.

    - Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде овде, а не да пошто-пото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају - поручује Крсмановић.

    Живети у Шљивови

    За разлику од других села у Рађевини, из Шљивове млади не одлазе у потрази за бољим животом. На прсте се могу набројати они који су отишли протеклих година. Момци се жене, девојке удају, а догодине ће у школу кренути дванаест првачића. Од нешто више од 700 становника њих две стотине је млађе од 30 година. У издвојеном одељењу ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” наставу похађа тридесет ученика. Школа је једна од најбоље опремљених у општини, школско игралиште је лепо уређено, постављене су клацкалице, љуљашке, тобоган и други реквизити за децу тако да најмлађи имају свој кутак где могу да се друже и играју.

    Слободан Аћимовић (30) истиче да село има перспективу и да ће се већина младих одлучити да овде оснује своје породице.

    - Радимо много, али за себе, немамо газду и сами одлучујемо о својој судбини. Млади треба да остану на својим породичним имањима и да се боре и изборе за бољи живот. Село има велике предности у односу на град, здраву храну, чист ваздух, мање стреса, бројне пријатеље спремне увек да помогну. Мени је то довољно, а и мојим вршњацима који су одлучили да остану на селу и овде оснују породице - каже Слободан.

    Иван Исаиловић, председник Општине Крупањ, каже да је за останак младих на селу неопходно обезбедити пристојне услове за живот, сличне онима које имају њихови вршњаци у граду.

    - Изградња путева, водоводне мреже, уредно и квалитетно снабдевање струјом, отварање нових радних места наши су приоритети у очувању села и останку младих на својим огњиштима. Општина ће улагати у оне пројекте  које мештани на зборовима истакну као приоритете. Имамо сјајну сарадњу са грађанима и то је веома важно. Годинама уназад у путну инфраструктуру није улагано и то покушавамо да променимо, али то није лако решити за кратко време. За последњих годину и по асфалтирали смо 31 километар локалних и некатегорисаних путева што је око 30 одсто свих асфалтираних путева у нашој општини. Приоритет је и отварање нових радних места и у наредних неколико месеци посао би требало да добије више од две стотине радника. Решаваћемо и проблеме у снабдевању водом, као и у снабдевању струјом и верујем да ће када то завршимо живот  у овом крају бити много квалитетнији. Брига о будућности младих је стални посао локалне самоуправе и верујем да ће у годинама које долазе млади остати на селу, као и да ће се у своја села враћати они који су отишли у друга места - истиче Исаиловић.

     ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ

  • Изградња путева, реконструкција нисконапонске мреже и отварање нових радна места били су приоритети у овој години у Крупњу.

    - Послове које смо започели успели смо да завршимо и надам се да ћемо тако наставити и догодине. Путеви су велики проблем у нашој општини - имамо око 200 километара локалних и око 600  некатегорисаних и само мали део је асфалтира јер се годинама у назад није улагало у путну инфраструктуру.  У последњих годину и по асфалтирали смо 31 километар и веома је значајно што смо већину урадили у сарадњи са мештанима. Грађани су су спремни да заједно са локалном самоуправом и у наредним годинама учествују у изградњи путева. Планирамо да догодине урадимо пројекте за асфалтирање више од 100 километара путева, а тај посао ћемо реализовати заједно са грађанима - каже Иван Исаиловић, председник Општине Крупањ.

    Он истиче да су приведени  крају радови  у индустријској зони у халама у које треба да се  уселе нови инвеститори. У сарадњи са Развојном агенцијом Србије и директним контактима са инвеститорима  договорен је долазак инвеститора који треба да  запосле нове раднике.

    - То је од изузетне важности за наш крај. У овој и у наредној години биће отворено три стотине нових радних места, а по први пут од 1999. године на евиденцији НСЗ у Крупњу биће мање од две хиљаде незапослених лица. Приоритет је и водоснабдевање и план је да у наредној години тај проблем решимо у најмање четири месне заједнице. Кренућемо од МЗ Крупањ, односно градског језгра и у тај посао уложићемо 12 милиона динара и надам се да ћемо тако коначно решити проблем снабдевања водом за пиће у овом крају. Радићемо и на побољшању снабедевања струјом. Планирамо да догодине реконструишемо 29 километара нисконапонске мреже - каже Исаиловић.

    Општина Крупањ је у овој години покренула сопствену професионалну позоришну продукцију и по томе је јединствена у Србији, истиче Исаиловић и додаје да пројеката има још и нада се да ће их успешно реализовати. 

    В. Ст.

  • На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем. Иако је последњих година знатно већа подршка државе приватном сектору, постоји још доста тога на чему Влада Србије ради како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Неке од новина уведених протекле године су укидање печата и папирне фактуре, а од ове креће и е-регистрација привредних субјеката

    Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА), поред осталог, ту је и да би била на услузи приватном сектору и пружила предузетницима пуну подршку у унапређењу пословања. Министарство привреде Владе Републике Србије и Развојна агенција Србије (РАС) своје мере остварују управо преко регионалних развојних агенција тако да је циљ РРА да окупи што више корисника мера значајних за развој регије. На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем.

    – Постоје средства доступна малим и средњим предузећима и предузетницима. РАС има два сектора од којих се један бави регионалним развојем и нуди средства домаћој привреди, а конкурси су прилагођени постојећим малим и средњим предузећима. Очекујемо да у 2018. мере подршке буду сличне овогодишњим, али поред могућности коришћења бесповратних средстава у сету наших услуга су и обуке, промоције, саветовање, менторинг... На нашем подручју има успешних предузетника и малих и средњих предузећа. Неки од њих су добили средства за подстицај развоја, неки су у процедури добијања. Битно је да се најпре заинтересују које мере могу користити, а за то је најбоље да се јаве нама да их посаветујемо – каже Љиљана Николић, директорка РРА.

    Одржати корак са конкуренцијом

    У тешком периоду живота, по повратку у Лозницу, свој родни град, из ратом захваћеног Сарајева Љиљана Матковић упловила је у предузетничке воде пре четврт века, у време када је предузетништво у Србији тек почињало да се развија. Бивша држава се распала, нова још није била стабилизована, подршке предузетницима није било ни са једне стране.

    – Добила сам идеју да почнем неки посао и сретна околност била је то што сам уочила делатност која би, мислила сам, могла имати пласман на тржишту. Тако сам основала ''Еко-тим'' доо и почела да се бавим услугама превентивне санитарне заштите од свих врста штеточина, дератизацијом, дезинсекцијом, дезинфекцијом, а од пре десет година и производњом препарата против глодара. У време када сам почињала могла сам да се ослоним само на себе и своје раднике, а данас имамо конкретну подршку од Владе Србије и невладиног сектора, промовише се предузетништво, ствара повољнији друштвени амбијент за рад и од прошле владе може се рећи да је држава схватила значај подршке малим и средњим предузећима – каже Матковићева.

    Прву сарадњу са Развојном агенцијом Србије Матковићева је остварила 2013. године на конкурсу за подршку женском предузетништву. Добијено је 50 одсто средстава за увођење специјализованог софтвера којим је унапређена ефикасност у пословању и конкурентност на тржишту. Потом је уследила подршка за израду веб сајта, а ове године ''Еко-тим'' је успешно конкурисао за 50 одсто средстава за увођење специјализованог стандарда који им омогућава конкурентност на тендерима. Матковићева јасно каже да се мора држати корак са конкуренцијом јер се у супротном нема шта тражити на тржишту. У ту сврху искоришћена су и средства добијена од Европске банке за обнову и развој која је са 75 одсто бесповратних средстава помогла увођење ИСО стандарда.

    – Тако смо сертификовали четири ИСО стандарда и постали ефикаснији, бољи у послу, конкурентнији и идемо укорак са регионом и Европом. Мени је доста помогло удруживање и то је веома битно за мала и средња предузећа. Чланица сам Удружења пословних жена Србије и лозничке Креативне визије. Када смо удружени можемо успешније да наступамо пред доносиоцима одлука, наша реч се јаче чује и онда, тако удружени можемо да променимо неке ствари. Од њеног оснивања сарађујемо са РРА, користимо њене услуге и добијамо пуну подршку. Иако је сада знатно већа подршка државе, постоји још доста тога што се може урадити како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Желимо да будемо тим са државним институцијама и да заједничким радом допринесемо развоју привреде у Србији – каже Матковићева.

    Најважнија је подршка у пословању

    После дугогодишњег рада у трговини Снежана Обрадовић из Љубовије решила је да покрене сопствену предузетничку радњу ''Снежа ВМ'' и сада производи коре за питу, обичне и хељдине, резанца за супу и све то на традиционалан начин, без употребе адитива.

    – Осмелила сам се да покренем сопствени посао и заиста сам поносна на себе што сам се усудила да се упустим у такав подухват. Конкурисала сам са својом пословном идејом код Развојне агенције Србије, уз подршку РРА, и прошла два круга селекције. Очекујем дас ћу добити подршку што ће ми омогућити да проширим капацитет, унапредим пословање и запослим раднике јер је ово тренутно породични посао,супруг и отац ми помажу. Ова подршка за почетнике у пословању веома је значајна јер нам је финансијска потпора управо сада најпотребнија. Кренути у приватни посао јесте храброст, носи са собом доста изазова, али има и своју лепу страну – сами одређујете своје циљеве и остварујете сопствене замисли – каже Обрадовићева.

    Не одустати, упркос сложеним процедурама

    Снежана Ранковић, власница је фирме ''Белфарма'' из Белотића, општина Осечина, и бави се производњом и прерадом воћа и производа од сувог воћа. Иако је машински инжењер нашла је себе у послу који нема везе са њеном струком, али у оном који је раније радила није више видела креативност нити могућност за развој новог начина производње. Напустила је сигуран посао и упустила се у предузетништво.

    – Када сам размишљала чиме бих могла да се бавим, један пријатељ ми је рекао – ''Бави се оним што волиш''. Послушала сам га и не кајем се. Почела сам да се бавим производњом и прерадом воћа 2006. године и почетак је био заиста тежак. Време у којем сам почињала и садашње доста се разликују. Данас постоје доступне мере подршке привреди мада је администрација веома захтевна и оптерећујућа. Значајан искорак је то што држава сада уочава важност приватног сектора – објашњава Ранковићева.

    Њено прво искуство на конкурисма за државни програм подршке било је лоше, пројекат јој није одобрен и одлучила је да више никада не конкурише. Ипак, увидела је да то није добар став и пре две године покушала је поново и добила новац за увођење стандарда којим је унапређено пословање њене фирме.

    – Сада се појављују и други програми, попут ИПАРД-а, и могу рећи да ће ''Белфарма'' конкурисати и покушати да искористи све прилике које се пружају. Да ли ће нам пројекти бити одобрени, то ћемо видети, али ћемо, свакако, покушати – одлучна је Снежана.

    Процедура је компликована, тврди Ранковићева, али и саветује да се нипошто не одустаје пошто новац који се добије, уколико се успе, може значајно да унапреди посао. Она каже да превише администрације троши и време и новац предузетника због чега су пожељне све мере које поједностављују поступак јер оне, заправо, подржавају приватни сектор.

    – У институцијама седе људи, неки од њих су изузетно професионални и сада сарађујем само са таквима, са онима који су се показали као прави партнери. Подржавам промоцију предузетничког духа по школама и на факултетима јер је младима јако тешко да се упусте у посао пошто су за тако нешто неопходна одређена знања – каже Ранковићева, власница фирме чији је производ, слатко од сувих шљива пуњених орасима, на Новосадском сајму ове године добио златну медаљу.

    На тржишту и за мале има места

    После завршених студија на Високој спортско-здравственој школи у Београду Крупањац Александар Васиљевић неколико година радио је у спорту, али се и бавио омладинском политиком и друштвено-политичким активизмом. Онда је пожелео да покрене сопствени посао и обезбеди нешто чиме ће се бавити тако да буде и срећан и задовољан, али и да стекне зараду коју би касније могао уложити у неке друге активности. Како је доста времена провео у спорту имао је увид у потребе клубова па је одлучио да покрене производњу спортских мрежа и опреме. За почетак имао је добре предуслове. Породица га је подржала, уступила му локал, а бавећи се спортом знао је које су то потребе корисника. Почетком ове године објављен је и конкурс Националне службе запошљавања за подршку самозапошљавању.

    – Прикупио сам документацију, направио бизнис план и конкурисао. Добио сам 180 хиљада динара и то ми је много значило за почетак. Фирму ''Латим спорт'' регистровао сам у јуну, купио основна средства за рад за почетак производње, а будући да то није било довољно за озбиљнији излазак на тржиште, удружио сам се са једним локалним предузетником који се бавио обрадом тканине и шивењем, заједнички смо креирали специфичну спортску понуду за спортске организације и клубове – каже Васиљевић.

    ''Латим спорт'' производи спортске и заштитне мреже за голове, спортске хале, балон и производне сале, за кошарку, одбојку, рекреацију, као и дресове, тренерке, мајице, шушкавце, маркере...

    На обуци РРА Васиљевић је сазнао за конкурс РАС и доделу бесповратних средстава почетницима у пословању и пријавио се. Пред комисијом РАС бранио је пословну идеју пре неколико дана и нада се да ће добити средства. Новац би искористио за набавку додатне опреме и машина за шивење и за штампање, што би помогло бржи и квалитетнији рад и омогућило запошљавање радника, иако је фирма била замишљена као породична.

    - Већ има доста познатих произвођача, тога сам био свестан отпочетка, али они имају своје тржиште, а има сасвим довољно места и за нас мање произвођаче. Паралелно са овим пројектом покренуо сам још један - ''Таленат центар'' која се бави организацијом спортских догађаја за младе, пре свега за школе фудбала. У претходних десет месеци, заједно са мојим тимом младих стручњака успоставио сам сарадњу са више од 40 турнира и 400 школа фудбала са подручја бивше Југославије, што је одмах значило и велико тржиште за нас – објашњава Васиљевић.

    Како каже, РРА му је пружила велику подршку, прави ветар у леђа, а нарочито истиче важност обуке и стручне и саветодавне помоћи јер је и ван радног времена могао да их позове и потражи савет.

    Нови контакти доносе нове идеје

    Малозворничко Удружење жена ''Незаборав'' скоро да је неизоставно на свим манифестацијама у околини и редовно учествује у бројним активностима које доприносе унапређењу услова живота, промоцији здраве хране и средине, стваралаштва...Као покретач многобројних хуманитарних активности подржало је све пројекте међународних и националних организација које је било могуће реализовати у локалној средини.Промовише и оригиналне производе које су осмислиле и направиле жене.

    – Изузетно сам задовољна што смо као удружење грађана могли учествовати у пројекту ''Упознајте благо Подриња'' који је  РРА спровела у срадњи са Министарствомтуризма, трговине и телекомуникација и продуцентском кућом "Но лимит". Ми значајно доприносимо развоју туризма, најпре на подручју Малог Зворника, а затим и у целој регији. За мене је нарочито важно било то што сам упознала колеге и фирме у регији које се баве туризмом јер сам тако успоставила нове контакте, добила нове идеје за пројекте, за унапређење нашег удружења. али и за покретање сопственог посла у области развоја адреналинског туризма – каже Драгица Вучетић, председница ''Незаборава''.

    Породице покрећу државу

    Регистровано пољопривредно газдинство ''Гачића магаза'' ради на подручју општине Богатић и пре четири године почело је да се бави прерадом воћа и поврћа. Данас имају 73 сопствена производа, а ту се могу наћи домаћа слатка, пекмези, џемови, сирупи, зимнице... Све се прави на традиционалан начин.

    – На осамдесетак ари имамо 170 сорти воћа. Схватили смо да је крајње неисплативо продавати га само као сировину, цене су изузетно промењиве и не доносе значајан приход, и зато смо почели да правимо финални производ. Тренутно снабдевамо два ресторана и неколико кафића, поред тога, наступамо по сајмовима и људи доста купују за сопствене потребе. Наметнули смо се на тржишту неуобичајеним начином обраде на путу до крајњег производа, али, сматрам да су услови за мале произвођаче још увек неповољни – каже Зоран Гачић, власник домаћинства које се бави и сеоским туризмом.

    Мала и средња предузећа, предузетници и успешна пољопривредна газдинства изузетно су значајни за економску стабилност државе и зато је подршка њиховом пословању од изузетне важности, сматра, Гачић.

    – Велике инвестиције су важне, запошљавају одједном велики број радника, али, искусили смо то, ако дође до затварања великог система, једне велике фабрике, настане велики проблем у тој локалној средини. Зато је важно подржати мала и средња предузећа и пољопривредна газдинства, породици треба дати прилику јер су породице те које покрећу државу и треба им дати прилику за рад.  То што ради РРА веома је важно и могу рећи да је то једна од ретких фирми о којој имам позитивно мишљење и са којом имам добро искуство и изузетно добру сарадњу. Предусретљиви су и спремни да помогну, колико год је у њиховој моћи. Досад нисам користио подстицаје које даје Република Србија, али верујем да ће се то променити у добром смеру – каже власник ''Гачића магазе''.

    Примера успешних малих и средњих предузећа, предузетничких радњи и пољопривредних газдинстава има свуда око нас, али најчешће нису упадљиви управо зато што не запошљавају много радника, не носе звучна имена, а много раде и немају времена за самопромоцију. Коришћење подстицајних средстава које држава обезбеђује умногоме може допринети развоју овог сектора, а када се буду усвојили захтеви малих и средњих привредника, умањили порези и доприноси, смањила администрација, проредиле таксе... моћи ће да се очекује прави процват српске привреде. Кораци који се предузимају у том смеру охрабрују привреднике. 

    Н. Трифуновић

    Текст настао уз подршку РРА

  • Незабораван дочек нове 2018. године имали су гости крупањског хотела ''Гранд'', а реприза их очекује већ следеће суботе увече када ће бити приређен и свечани дочек Српске нове године. Пошто овај празник није државни и у понедељак је радни дан, српсконовогодишњи аранжман обухвата само дочек, али ће то свакако бити одлична прилика за изванредан провод у ''Гранду''.

    – За дочек Нове године хотел је био препун, попуњен је и приватни смештај, а имали смо и наше Крупањце који су уз госте са стране код нас дочекали 2018. Новогодишњи програм је, као и увек, био богат јер наш аранжман не укључује само дочек, већ и репризу, али и испуњене дане. Гости су већ првог дана нове године посетили Добри поток где су могли предахнути у тамошњем миру и духовношћу испуњеном простору, а по повратку у хотел сачекао их је свињокољ, мирис куваног вина и ракије, роштиљ, пихтије и чварци... све што су могли пожелети и то уз музику уживо. Они који су то желели, могли су користити услуге нашег спа центра и купати се у затвореном базену – каже Ковиљка Митић, директорка ''Гранда''.

    Задовољни гости отишли су из ''Гранда'' 2. јануара после ручка и уз обећање да ће и наредну годину дочекати у обновљеном хотелу који сада пружа врхунску услугу смештаја уз богат садржај.

    Места за дочек Српске нове године у ''Гранду'' још увек има, али се брзо попуњавају па би они који желе да проведу незаборавно вече у Крупњу требало да пожуре. 

    Н. Т.

    Фото: С. Живановић и К. Митић

  • Од 1. јануара минимална цена рада у Србији повећана је са 130 на 143 динара по сату и сада износи 24.822 динара месечно или 2.202 динара више него лани. Повећан је и неопорезиви део зараде радника са 11.790 на 15.000 динара. Та пореска олакшица увешће прогресивност у опорезивању и растеретити привреду за око 11,6 милијарди динара.

    Минималац у Србији прима око 350.000 радника.

  • Ове године биће промењен систем бодовања за упис у средње школе тако што ће више бити вреднован успех на матурском испиту од успеха оствареног током школовања. До сада су ђаци за успех из школе добијали 70 бодова, а убудуће ће добијати 60 док ће максималан број бодова на матури бити повећан са 30 на 40. Према најавама из Министарства просвете, испити из српског и математике носиће по 13 бодова, а комбиновани тест 14 бодова. Новина је и да ће на тесту бити више питања отвореног типа.

    Како је за београдске медије изјавила помоћница министра просвете Весна Недељковић, министарство се и раније залагало за промену уписне политике, јер су желели да вреднују више знање које ђаци покажу на тесту, пошто је “јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке, наставнике и родитеље”. 

    З. В.

  • У Крупњу ће од 1. фебруара почети наплата паркирања на 130 паркинг-места, колико их тренутно уређено. Паркиралишта се налазе код Дома културе  “Политика” и зграде општинске управе. Према речима Милутина Поповића, директора ЈКП “1. мај”,  у оквиру којег ће пословати паркинг-сервис, контролори ће почети да раде у понедељак 15. јануара, али до 1. фебруара неће писати казне за неплаћено паркирање. Паркирање возила на један сатстаје 20 динара, целодневно јесто, а месечно 1.000 динара. За паркирање на посебно резервисаном месту месечно треба издвојити 2.500 динара.

    Уплата се може обавити слањем СМС поруке на број 8151 за један сат паркирања или на број 8252 за целодневно паркирање. Карте се могу купити на киоску “Футура”,  док се месечне карте могу набавити само у просторијама ЈКП “1. мај”.

    Паркирање ће бити наплаћивано од понедељка до петка од 7 до 21 час, суботом од 7 до 14 часова, док ће недељоми државним празницима паркинг бити бесплатан. Како каже Поповић,  у плану је уређење паркинга са 65 места у Улици Жикице Јовановића Шпанца (поред реке Чађавице до занатског центра).

    В. Ст.

  • Служби за трансфузији крви Опште болницеу Лозници хитно је потребна А негативна  и О негативна  крвна група. 

    Из лозничке болнице позивају све добровољне даваоце да се јаве у Службу трансфузиологије  радним данима од 7 до 14 часова.

  • Због повећаног обима посла, у служби за лабораторијску дијагностику лозничког Дома здравља уведен је петодневни рад друге смене од  13 до 20 часова, а суботом од 7 до 11. Овакву одлуку донело је Градско веће и она се односи на рад у другој смени само за хитне случајеве и одређене врсте налаза. Како објашњавају у овој здравственој установи, чији оснивач је локална самоуправа, због рада Хитне службе у поподневним сатима често је потребно обавити хитне лабораторијске анализе, што је до сада додатно оптерећивало рад Опште болнице. Зато је договорено да тај посао преузме друга смена лабораторије Дома здравља, која, иначе, са малим бројем извршилаца (укупно 14)од 6. децембра обавља и анализе пацијената из Крупња јер ова општина нема свог биохемичара. Поред тога, покривене су и све амбуланте на територији Лознице, а пунктови за вађење крви раде сваким даном и у Бањи Ковиљачи и Медицини рада на Градилишту, четвртком у Зајачи, уторком и четвртком у Лешници и средом у Драгинцу.

    На сајту Дома здрaвља наводи се да је заказивање за узимање лабораторијског материјала радним данима од 7 до 14 часова на шалтеру, или телефоном на број 873-333 локал 202. Микробиолошке анализе узимају се уторком и четвртком од 7 до 10 часова, а серолошке од 7 до 9 часова без заказивања. Заказивање доласка лабораторијског техничара на кућну адресу ради узимања узорака за лабораторијско тестирање радним даномје од 7 до 14 часова, док за хитна стања, онколошке пацијенте, децу, труднице, особе са инвалидитетом и жртве насиљаније потребно заказивање термина. Служба за лабораторијску дијагностику је током 2017. године пружила 466.123 услуге за 58.107 пацијента, наводе у Дому здравља.

    С.П.

  • Одборници Скупштине општине Крупањ усвојили су крајем прошле  године буџет за 2018. годину. Буџет је планиран у висини од 447 милиона динара, а највише новца биће уложено у изградњу путне инфраструктуре.

    - То је један од приоритета у овој години. За асфалтирање путева намењено је 40 милиона, 18 милиона биће уложено у изградњу путева у месним заједницама, а 20 милиона динара издвојили смо за учешће општине у изградњи локалног пута у Белој Цркви. Овај пројекат биће реализован у сарадњи са Министарством привреде. Око четири милиона издвојили смо за учешће на конкурсу за атарске путеве који треба да распише Министарство пољопривреде. Намеравамо да у овој години реконструишемо Добропоточку улицу - планирали смо да заменимо канализацију и да асфалтирамо ову градску улицу. Значајна средства биће уложена и у израду пројектне документације - највише за локалне путеве по месним заједницама - каже Милорад Симић, начелник општинске управе у Крупњу.

    Он истиче да ће се радити и на решавању водоснабдевања како у граду тако и на селу. Планирано је да се код изворишта “Голубац” избуше нови бунари, а за ту намену биће утрошено 12 милиона динара. Новцем из буџета општине биће финансирана и реконструкција водовода у Белој Цркви, Мојковићу и Завлаци.

    Отварање нових радних места  је стални задатак локалне самоуправе, и како каже Симић, томе ће у овој години посветити посебну пажњу. Планирана је реконструкција хала у бившој “Крупањци” како би се створили што бољи услови за привлачење нових инвеститора.

    - Очекујемо да се почетком марта у једну од хала усели фирма који треба да запосли 80 радника. У току су разговори са још неким предузећима и надамо се да ће још двадесет радника добити посао. Становници Рађевине највише се баве пољопривредом и зато ћемо и у овој години кроз субвенције улагати у пољопривреду производњу. За ову намену издвојили смо 20 милиона динара - истиче Симић.

    Крајем прошле године дом здравља у Крупњу добио је стационар, и по речима начелника општинске управе, с обзиромна тода је зграда стационара раније реконструисана у овој години ће највише бити улагано у његово опремање.

    Симић каже да ће новцем из буџета бити финансирана замена столарије на основној школи у Завлаци, као и замена паркета у хали.

    В. Ст.

  • Иза АК Јуниор из Крупња је успешна година. Атлетичари овог клуба учествовали су прошле године на 27 такмичења и освојили 115 медаља.

    - Освајали смо медаље на свим такмичењима. Имамо шест одличја са Првенства Србије и тиме се поносимо. Данијела Тешић је била првак Србије, Марица Аврамовић је освојила друго, а Николина Гајић треће место на три хиљаде метара стипл у конкуренцији јуниорки. Јасмина Пајић је била вицешампион у планинском трчању у конкуренцији старијих јуниорки, док је Сара Секулић освојила бронзу у планинском трчању у конкуренцији јуниорки. Тешићева је наступила и на  Балканијади у јуниорској конкуренцији, док сам ја, на позив АСС као тренер предводила нашу селекцију. Било је још много добрих резултата и надам се да ћемо тако наставити и у овој години - каже Лаура Лукић, тренер Крупањки.

    Клуб тренутно има 45 чланова од којих су 22 такмичара. У клуб се вратила Наташа Живановић, сјајна атлетичарка, и она ће наступати у сениорској конкуренцији. Лукићева каже да планирају учешће на свим такмичењима које организује АС Србије. Истиче да ће се ове године више посветити планинском трчању јер сматра да у овој дисциплини имају прилику да остваре добре резултате. 

    В. Ст.

Колумна

јул 04, 2020 421

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове…
јун 27, 2020 339

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 424

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 511

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…
јун 06, 2020 583

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују…

Репортажа

јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"