fbpx
  • Комедија ''Истеривање ђавола из директора маркетинга'', у продукцији Библиотеке ''Политика'', биће премијерно изведена у суботу у Крупњу под покровитељством општине. На сцени ''Политике'' глумци Јелица Ковачевић, Саша Јоксимовић и Срђан Ивановић одиграће представу у којој млада полицијска службеница (психолог) из престонице долази у место у којем су у маркетиншкој агенцији убијена два пса и папагај. За једног од убијених паса нема доказа да је икада постојао, али зато постоји снимак његовог убиства, што компликује ситуацију. Полицајки помаже професор логике, а ту су и Жика Шареница и Деспасито.

    Представу је режирао Срђан Ивановић по сценарију Божидара Ковачевића.

    Београдска премијера ''Истеривања ђавола'' биће одиграна крајем месеца у ''Академији 28''.

  • Ни Цветуљу, лепо село у Рађевини, није мимоишла судбина других насеља у општини Крупањ. Из године у годину број становника се смањује. Млади одлазе, а све мање се и деце рађа. Према последњем попису Цветуља је 2011. године имала 217 становника, 2002 било јих је 273, 1998. 298, а 1981. године  435

    Дејан Петровић (24) бави се пољопривредом у породичном газдинству. Обрађује дванаест хектара своје и земље коју узима у закуп. Помажу му родитељи, као и баба и деда. Углавном сеје кукуруз, пшеницу, јечам, соју. Има тринаест крава, млеко продају “Имлеку”, гаје свиње углавном за своје потребе. Има сву потребну механизацију.

    - Нема много младих у нашем селу. Неки су отишли у град или иностранство и не намеравају да се врате. Нажалост, последњих година у селу се све мање рађа деце. Нисам ожењен и  намеравам да оснујем породицу, али нисам сигуран да ћу остати на селу. Недостаје нам много тога, али највећи проблем су путеви и струја. Насипамо сеоске путеве, али то није решење, требало би их асфалтирати. Чим мало јачи ветар дуне струја нестане тако да би што пре требало урадити нешто по том питању. Купили смо агрегат да бисмо могли да муземо краве кад нестане струја. Немамо ни градску воду већ користимо свој бунар, а за стоку сакупљамо кишницу. Држава, али и локална самоуправа морали би више пажње да посвете селу, ако не желе да за пар година на селу остану само старци. Истина је да ни велики број младих и воли да ради сеоске послове, а овде, ако желиш пристојно да живиш, мораш баш много да радиш. Овде нема девојака и тешко је основати породицу. Размишљам шта даље, ако се нешто не промени набоље можда ћу и ја морати да одем у град - каже Петровић.

    И Дарко Грујић (24) се бави пољопривредом, али за разлику од Дејана не размишља о одласку са села. Обрађује 11 хектара, а помажу му супруга, баба и деда. Има трогодишњег сина. Производи све врсте житарица, има засаде купина и малине, гаји свиње, краве, бикове.

    - Мени је овде лепо. Волим да живим и радим на селу. По завршетку саобраћајне школе неко време сам радио у Немачкој, али одлучио сам да се вартим у Цветуљу и овде сам основао породицу. На селу може лепо да се живи, али мора много да се ради. Имам сву потребну механизацију, а сваке године купим понеку нову машину - каже Грујић.

    Истиче да само у десетак домаћинстава има младих и да се деца све мање рађају. Каже да има и много неожењених. Сматра да они који су отишли из Цветуље нису ни намеравали да живе на селу и да су услови били бољи. Подсећа да има и оних који овде имају њиве, редовно их обрађују, али живе у граду.

    - Све је више старачких домаћинстава. Ако се овако настави за десетак година овде младих неће бити. Мора се нешто предузети, а то би требало да учине држава и локаслна самоуправа. Путеви су нам приоритет, трудимо се да их одржавамо, али то није решење. Проблем је и нисконапонска мрежа. Мало је оних који имају солидно напајање електричном енергијо, углавном је лоше. На прсте се могу набројати они који имају трофазну струју, прикључак је скуп а ми пара за то немамо. Немамо градску воду и свако се сналази како зна. Имамо своје бунаре или базене који су давно ископани. Није лако живети на селу, али моји планови су и поред свих проблема везани за живот у Цветуљи. Намеравам да проширим породицу и надам се да ће моја деца имати боље услове за живот и да ће и она остати на селу - каже Грујић.

    Даркова супруга Бојана у Цветуљу је стигла из равнице и з Слатине код Шапца.

    - Одрасла сам у селу и није ми проблем да живим на селу. Дошла сам из равнице у брдовит крај и требало је времена да се привикнем на то. Лепо је овде и може солидно да се живи. Заволела сам овај крај. Било би нам лакше да су путеви бољи. Село је разуђено тешко је стићи до комшија, а нема много младих да бисмо се више дружили. И поред свега не бих мењала овај живот за живот у граду - поручује Бојана.

     ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ

  • Није лако живети на селу. Има много проблема, решавамо их некако, али шта то вреди када се момци не жене. То је наш највећи проблем и када бисмо то решили, чини нам се да би све кренуло набоље - кажу мештани Беле Цркве

    И из овог лепог села у Рађевини млади одлазе, углавном у Београд. Девојке и младићи који оду на школовање ван Крупња не враћају се у село. Ретки су повратници и то, како кажу сељани, само они које мука натера - ако су им остарели родитељи болесни или ако тамо где живе остану без посла.

    - Много је момака који нису основали породице, а чини ми се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву из других су места. Девојке из села ретко се удају за наше момке. Све су отишле негде даље јер мисле да ће им тамо бити боље. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села. То је наш највећи проблем - каже Љиљана Јеремић, ветеринарски техничар и члан Савета месне заједнице.

    Подсећа да Бела Црква има око 650 становника који се углавном баве пољопривредом. У селу има неколико мањих фирми које запошљавају до дсет радника. Бела Црква је од Крупња  удаљена 24 километра (преко Завлаке), мада има и краћи пут преко Ликодре, али он још увек није у потпуности завршен. Село има осмогодишњу школу “Жикица Јовановић Шпанац”, пошту, Дом здравља.

    - Лекар долази сваког дана, Дом здравља је реновиран, а обезбеђен је и стамбени простор за лекара који би се одлучио да живи у нашем селу. Некада смо имали и стоматолога. Надамо се да ће у селу опет радити зубар. Дом културе одавно није у функцији тако да немамо неких културних садржаја. Имамо градску воду и то нам много значи. Електромрежа је сада много боља, али проблем је улична расвета. Урађено је нешто, али то није довољно. Расвета много кошта, а МЗ није у могућности да реши тај проблем тако да очекујемо помоћ локалне самоуправе. Велики проблем су и лоши путеви, локални, сеоски, а нарочито путеви до њива. Ради се нешто, али то није довољно. Годинама ништа је рађено, сад се кренуло са тим активностима и свесни смо да се не може све завршити за кратко време. Град ће нам бити много ближи када путеви буду завршени. Брже и лакше ћемо завршавати обавезе у граду, овако нам треба цео дан да бисмо отишли до Крупња, Лознице или Осечине - каже Јеремићева.

    Млади се углавном окупљају око фудбалског клуба 7. јули који се такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. У клубу су фудбалери из Беле Цркве и околних села. Председник 7. јула Милутин Јеремић каже да је атмосфера у екипи изванредна, да се играчи лепо слажу и да се друже и после тренинга и утакмица, а то је, како истиче и најважније. Резултати су у другом плану.

    Ана Кнежевић (29) завршила је саобраћајну школу, а затим и факултет за менаџера безбедности. Пре четири године из Јакова код Београда љубав ју је довела у Белу Цркву. Из равнице дошла је у брдски крај.

    - Требало је мало времена да се навикнем на ове услове. Сви путеви у Јакову су асфалтирани, а овде само мало. Било ми је чудно и када су ми рекли да у школи у одељењима има по десетак ђака, а у Јакову одељења су имала и по 35 ученика. Тамо се другачије живи, али навикла сам се на ове услове. Није лако живети на селу, али ко се труди да уради што више може , лепо да живи. Имамо комплетну механизацију и обрађујемо 20 хектара наше и земље коју узимамо у закуп. Супругу и мени помажу баба и деда који су, иако у годинама, још увек веома активни. Имамо тридесет крава и продајемо млеко “Имлеку”, али гајимо и свиње, јунад, бавимо се ратарством, воћарством. Много радимо, али и поред тога нађемо времена за одмор и дружење. Млади одлазе тако да се највише дружимо и сарађујемо са људима који су старији од нас - каже Кнежевићева.

    И она истиче да су лоши путеви велики проблем, као и улична расвета. Сматра да би се могло лепо живети и да би се млади лакше одлучили да остану на селу када би инфраструктура била боља.

    - Старање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо бити криви. Мора и народ да се мало организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо - поручује Кнежевићева.

     ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ

  • Први снег, после оног априлског, поново је забелео падине Милетине косе на Соколским планинама изнад Крупња. На 920 метара надморске висине и уз температуру од два степена испод нуле, спремно га је дочекао Радован Поповић из села Врбић, који је пре неколико година одлучио да живи сам у планини, на имању свог прадеде, без струје и било каквих других техничких помагала. Ватра на огњишту у колиби сазиданој 1936. године готово да се и не гаси током године јер Радован увек мора припремити нешто за храну, како би се окрепио после радова које обавља са своје две руке на десетак хектара земље.

    – Овде је у априлу био снег скоро два метра, па сам се некако изборио, сачувао стадо оваца, кокошке и верне пратиоце, кучиће Луну и Пулина. Теже ми је пало то што нас је онда у мају побио град и уништио малињаке и купињаке, али, шта да се ради, мора се даље ићи. Лето сам искористио да све парцеле уредим, дрва сам спремио за огрев, треба још само да их претерам, ту из шуме, и да чекам нове вејавице – каже Радован и додаје да је сам изабрао свој пут и да на њему ужива. 

    С.ПАЈИЋ

  • У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици

    Свакој генерацији тешко је да разуме ону која је следи, другачија су интересовања, другачија размишљања, музика је ''неподношљива'', мода ''неразумна''... све је ''погрешно'' и ништа није као ''у наше време''. И свака генерација лако заборави да је и она у очима претходне била ''пропала''. Родитељи заборављају да су некада били деца и својој деци замерају исто што су и њима замерали њихови родитељи. У целој тој заврзлами лако се ствара јаз и прави однос неповерења, управо оно што нам је најмање потребно и баш то што може скупо да кошта.

    У протекла три месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о безбедности деце на интернету и вршњачком насиљу, разговарали са психолозима, педагозима, полицајцима, децом и младима, са онима који се боре против насиља и онима који су га доживели. Сакупили смо различита искуства, али сва она указују да се насиље спречава и од њега најбоље брани чврстим односом поверења у породици. Ако дете сме да се обрати родитељима за помоћ, многи проблеми биће сасечени у корену.

    - Понекад заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима.  Треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија - каже др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог.

    Код нас је уобичајено да родитељи детету које им каже да има проблем на мрежи ускрате приступ интернету, што је велика грешка, најпре стога што ће дете прећутати проблем, у страху да не буде кажњено за нешто за шта не сноси кривицу, а затим и зато што ће пронаћи начин да изврда забрану. Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић", каже да би уместо забрана време требало посветити разговору са децом како би им се објаснило одакле и каква опасност прети.

    - Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а онда и да схвате и реагују, ако оно има проблем. Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић.

    Тридесет одсто деце изложено је непримереном садржају

    Држава је свесна проблема и предузима кораке да интернет учини безбеднијим местом за децу. Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а посебно је озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету -казала за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14.

    – На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Морамо бити опрезни у давању личних података и због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

    Пример девојчице из Лознице добро показује како такозвани предатори лове жртве. Њу је 16 година старији мушкарац слаткоречивошћу уверио да је четрнаестогодишњак и права је срећа што је, игром случаја, раскринкан пре него што је дошло до тежих последица.

    - Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако лепо говори дечак три, четири године старији од тебе. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Некако осећаш и да то није баш у реду, можда чак осећаш и претњу, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво  -испричала је девојчица која је имала среће да се извуче из мреже.

    Вршњачко насиље од туча до сплеткарења

    Педофили нису једино зло које вреба на мрежи, све чешће је присутно и вршњачко насиље, претње, омаловажавање и вређање...

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде рекао је средњошколац који готово свакодневно трпи увреде од својих вршњака.

    Тринаестогодишњак из Лознице каже да има организованих туча између дечака, али да школе то углавном успевају да спрече на време. Дешава се, каже, и да се двојица потуку,асадруге стране има доста оговарања, праве се кланови и прича сесвашта.

    - То је много горе и подлије. Много је ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега.Менене занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже дечак.

    Баш тако како овај дечак каже, треба пре свега мислити на свој живот, чувати га, а то се чини и бригом за друге. Не наносити зло другима подједнако је важно као и чувати се од зла било да оно долази из окружења или са интернета. 

    ЕЛН

    Крај пројекта

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Филмски ствараоци из Доњих Брезовица Добрила и Добривоје Пантелић били су минулог понедељка на позив Редакције за историографију  РТС и емисије Трезор гости јавног сервиса.

    Истога дана снимљене су две емисије о раду породице Пантелић на серијалу “Разговори покрај пута” и њиховој сарадњи са РТС. Две емисије, свака  од по сат времена, биће емитоване на другом програму РТС-а у емисији Трезор од 13 сати, наредног четвртка и петка, односно 23 и 24. новембра. Бојана Андрић, уредник емисије Трезор РТС-а, рекла је приликом снимања да прича као ових што их бележи  породица Пантелић на телевизијама нема одавно и да су “они право благо”, а истакла је и да својим радом преносе “чист, изворни српски језик”. Пантелићи са Трезором сарађују више од десетак година и до сада је емитовано више од 50 њихових радова.

    Добрила и Добривоје Пантелић прешли су до сада хиљаде километара кроз Рађевину, Јадар, Азбуковицу и Подгорину, стигли тамо где нико пре њих није са камером у руци и тако већ скоро четири деценије неуморно бележе наше обичаје, веровања, приче. Камером чувају и сачували су од заборава много тога што ће будућим генерацијама помоћи да схвате живот својих предака, а на том путу следи их и син Милан. 

    Т.М.С 

  • На девет километара од Крупња према Завлаци налази се Ликодра, село са 240 домаћинстава и око 800 становника.  Домаћинства су углавном старачка, а просечна старост мештана је већа од 45 година. Ни Ликодра није могла да избегне судбину већине рађевских села - млади одлазе у већа места, а све мање је оних који овде оснивају породице

    Кроз Ликодру пролази значајна саобраћајница која Крупањ повезује са магистралним путем Ваљево-Лозница. Село је лепо, а мештани вредни и гостољубиви. Нажалос, број становника се из године у годину смањује.

    - Одлазе у веће центре, а у селу је и све већи број нежења. Мало је оних који оснивају породице па се и све мање деце рађа. Ликодра има четворогодишњу школу - издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” из Крупња у којој тренутно заједно са предшколцима има 27 ученика. Село је имало и дом културе који је због појаве клизишта срушен током катастрофалних поплава 2014. године. У плану је изградња  нове зграде која би имала и фискултурну салу за ученике наше школе. Село нема градску воду, већ сваки заселак има свој водовод. Нисконапонска електромрежа је у већем делу села добра, а мобилном телефонијом је покривено цело подручје. Путна инфраструктура је велики проблем, редовно се одржавају, али водене бујице сваке године однесу шљунак и све се мора радити изнова. Савет месне заједнице је планирао да сваке године асфалтира бар километар, два сеоских путева и тако реши овај проблем - каже Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу и мештанин Ликодре.

    Он подсећа да се становништво углавном бави пољопривредом. Производе кукуруз, пшеницу, јечам, а значајне површине су под засадима шљива, купина и малина. Крај је брдски па су и приноси мањи у односу на равничарске пределе.

    - Већина мештана нема потребну механизацију па је због тога и зарада мала. Млади не могу од тога да живе, а камоли да оснивају породице, а другог посла нема тако се велики број њих одлучио да оде из села у потрази за бољим животом. Углавном иду у Београд где раде у грађевинарсту. Нажалост, исељавају се и комплетне породице. У последњих пет-шест година само из засеока где ја живим иселило се шест породица. И поред свега, може се рећи да услови за живот у Ликодри нису лоши и верујем да би млади остали овде када би могли да нађу посао у Крупњу или неком оближњем месту - сматра Дојић.

    Милена Нешић (34) од пре десетак година живи у Ликодри. Каже дошла је са села на село и није се покајала. Има троје деце и њена породица живи сасвим пристојно.

    - Бавимо се пољопривредом и успевамо да обезбедимо све што нам је потребно. Истина је да млади одлазе и да је све више старачких домаћинстава. Једини разлог је посао. Овде га нема и зато одлазе највише у Београд. Сигурна сам да би остали овде када би могли да се запосле - истиче она.

    Мирјана Радишић  (33) је завршила вишу економску школу, али никада није радила у струци. Живела је у Крупњу, а удала се у Ликодру и има два сина. Њена породица се бави пољопривредом - ратарством, сточарством и воћарством и, како каже, од тога пристојно живи.

    - Ликодра је лепо место. Крупањ је близу. Овде нема неких културних или спортских садржаја, али лако је отићи у Крупањ и погледати оно што нас интересује. Инфраструктура је солидна, једино би у нашем засеоку требало  реконструисати нисконапонску мрежу. Нисам размишљала о одласку из села, а верујем да то не би учинила ни већина младих када би имали посао. Немају сви ни потребну механизацију, а ни довољно земље да би се бавили пољопривредом. Од нечега се мора живети, а пошто посла нема, одлазе у друга места. Верујем да ће се ситуација променити. Није ни тамо где оду много боље. Требало би да остану овде, оснују породице и ту граде своју будућност - поручује Радишићева. 

    ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ.

  • Ученици  су и до сада имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. До фебруара би требало да буде познато за која занимања ће ученици бити школовани наредне школске године

    Прошле седмице Лозницу је посетио Караван “Дух младости” ради представљања Националног модела дуалног и предузетничког образовања, као и  информисање о значају дуалног образовања за Србију. Посетиоци су могли сазнати детаљне информације о дуалном образовању, о сарадњи школа и привреде у свом месту, као и о значају оваквог начина образовања.

    То је била прилика да се сретну званичници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Привредне коморе Србије са децом, њиховим родитељима и представницима предузећа са територије града, а одржан је и разговор на тему дуалног образовања и колике су могућности да оно заживи у Лозници. Иначе, дуално образовање је спој онога што се учи у школи и практичних искустава у фирмама тако да ученици стечено знање примењују у пракси. Према речима помоћника градоначелника Љубинка Ђокића у лозничким средњим школама има седам образовних профила који се једним делом образују по овом моделу.

     То су образовни профили декоратер, керамичар, аутомеханичар, механичар грејних и расхладних тела, прехрамбени смер у Медицинској и конобари и трговци у Средњој економској школи. До сада су ученици  имали практичну наставу у разним организацијама, али дуални модел подразумева не само да се број часова те наставе повећа, него и да у  предузећима постоје овлашћена лица која ће радити са ученицима на пракси. Новина је и што ће ученици за свој рад добијати новчану надокнаду. Школа ће склапати уговор са компанијама, она ће бити у обавези да имају лиценцирана лица и то ће подићи квалитет рада са ученицима. Смисао тога је да кроз такав начин рада аутомеханичар или заваривач стекну   образовање које ће бити  функционално  објаснио је он.

    До краја године треба да буду одржани састанци са преставницима предузећа, НСЗ, средњих школа и школском управом. Циљ је да се сагледа које су потребе предузећа са територије Лознице, који су то образовни и профили евидентирани у лозничкој филијали НСЗ дефицитарни, који су вишак  и да се у сарадњи са школама види који су образовни профили потребни.  Ђокић каже да све то треба да буде готово до краја године, а после да се усаглашени предлози пошаљу школској управи, а онда  Министарству просвете на одобравање. Тако би се до фебруара знало који образовни профиле ће се учити у школској 2018/2019. години. 

    Т.М.С

  • Општина Крупањ расписала је конкурс за доделу стипендија за 15 ученика средњих школа и 65 студената у школској 2017/2018. години. Општина ће доделити још четири стипендије ученицима или студентима који се налазе у тешкој материјалној ситуацији и немају једног или оба родитеља.

    Стипендија за ученике је 40.500, а за студенте 81.000 динара и биће исплаћена у десет једнаких месечних рата. 

    В. Ст.

  • Одлазе млади и из Врбића, питомог села у Рађевини удаљеног девет километара од Крупња, али много већи проблем су момци који остају и не жене се. Не оснивају породице тако да се све мање деце рађа у овом месту

     Као и друга селима и у нашем има проблема које треба решити, али овај је највећи. Све је мање оних који оснивају породице. Много је неожењених, а само у засеоку у којем живим има двадесетак кућа и бар десет нежења. Није ни чудо што је све мање деце у нашем селу. Да бисмо оженили наше момке био би нам потребан бар један аутобус пун девојака, а можда и два. У селу је мало девојака и све гледају да побегну у град  каже Горан Поповић, председник Савета месне заједнице.

    Он подсећа да село има око пет стотина становника и да се тај број из године у годину смањује. Пре петнаест година у овом месту  живело је  578 становника.

     Одлазе млади у градове у потрази за бољим животом, а чини ми се да тамо већина није остварила оно због чега су отишли. Многи, изгледа, више воле да живе лоше у граду него добро на селу, а овде се може сасвим добро живети, али мора много и да се ради  истиче Поповић.

    Милан Крсмановић (24) по занимању је механичар расхладне и грејне технике, али никада се није бавио тим послом. Ожењен је, има једногодишњег сина, и бави се искључиво пољопривредом, од које, како каже, његова породица лепо живи.

     Радио сам у Русији нешто више од шест месеци и није ми се свидело. Одлучио сам да се вратим у село и овде оснујем породицу. Лепо ми је овде. Везан сам за село и људе који живе овде и не бих то мењао за посао у граду. Друштво је добро и када имамо времена окупљамо се, причамо, планирамо, у суштини лепо се дружимо.  Моја породица се бави пољопривредом, имамо потребну механизацију и обрађујемо седам хектара. Гајимо краве, свиње, коње, а највише прихода остварујемо од продаје малина, шљива и купина. Када би цена била сигурна било би још више засада овог воћа у нашем селу. Ове године цена шљива била је  добра тако да смо лепо зарадили. Некада се у овом крају у огромним количинама производио кромпир, а сада га је све мање јер нико неће да га продаје накупцима у бесцење, тако да већина мештана сада кромпир производи само за своје потребе  каже Крсмановић.

    Истиче да су лоши путеви велики проблем. Углавном су макадамски и тешко се долази до кућа или њива. Асфалтирано је само нешто више од једног километра. Снабдевање струјом је добро, а одлично функционишу мобилна телефонија и интернет. У селу немају градску воду и снабдевају се из сеоског водовода   до својих кућа довели су изворску воду. У Врбићу ради четворогодишња основна школа  издвојено одељење ОШ “Жикица Јовановић Шпанац” из Беле Цркве и има петнаестак ђака. У селу постоји и црква Светог цара Константина и царице Јелене. У Врбићу нема културних или спортских манифестација  једино млади из села сваке године за васкрс организују турнир у малом фудбалу на коме учествује дванаест екипа из овог и околних села. У провод, како кажу млади из Врбића, одлазе у Крупањ, а понекад и у Лозницу. Међутим, лоши сеоски путеви често су разлог због чега  углавном остају у селу и посећују једни друге.

     Када су путеви добри много је лакше стићи до града, али и обрадити њиве. Овако је тешко. Надам се да ће локална самоуправа изнаћи могућности да реши овај проблем не само у наше, већ и у осталим селима  истиче Крсмановић.

    И он сматра да је све већи број неожењених момака највећи проблем у селу и да је то приоритет, али и да га је тешко решити, ако момци сами нешто не предузму.

     Из моје генерације сви су остали на селу, а само сам је основао породицу. Шта тек рећи за оне нешто старије. Додуше и многи од оних који су отишли у градове не оснивају породице, јер ни тамо немају од чега да живе, тако да о женидби готово и не размишљају. У селу ако се ожене до тридесете године добро је, а они старији чини ми се да више и не размишљају о томе. Није ни чудо што је све мање деце. А могло би се, и поред свих тешкоћа, у селу лепо живети. Ко хоће да ради тај и може да створи себи солидне услове за живот, они који не желе да раде не могу опстати ни у селу ни у граду. Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде на селу, а не да поштопото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају  сматра Крсмановић. 

    ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ.

  • Општа болница у Лозници организоваће у петак (1. децембар) донаторску конференцију како би се прикупио новац за опремање хируршког блока новим уретерореноскопом и сондом за литокласт, апаратуром која се користи у методи разбијања камена у бубрегу.Како једанас на конференцији заштампу рекао директор болнице др Милан Тодоровић, за набавку тог уређаја неопходно је окочетири милиона динара.

    - Две године нам не ради уретерореноскоп,због чега све пацијенте, нажалост,шаљемо у Београд. Литокласт методу својевременоје у Лозници почео да користи др Зоран Јовић, и то веома успешно радио годинама, али сва опрема има рок трајања и онје, у овом случају, одавно истекао – рекао је директор болнице.

    Прошле године је на донаторској конференцији прикупљено 2,5 милиона динара за набавку лигашур апарата који се користи и у отвореној иулапароскопској хирургији, а потпомаже згрушавању крви. Од помоћиће бити и када лознички лекари почну да раде лапароскопске операције дебелог црева,што је у плану.

    Рачун

    Уколико сте у могућности да помогнете, новац можете уплатити на наменски жирорачун Опште болнице у Лозници: 840-3041761-03.

    С.П.

  • Састанак председништва Националне асоцијације канцеларија за младе одржан је данас у Омладинском центру, а разговарало се о услугама које у сваком граду морају бити пружане младима као и о томе које услове координатори треба да испуне да би могли радити са младима. Разматрани су и највећи пробелми у раду и како унапредити спровођење омладинске политике, али и на који начин реализовати пројекте на националном нивоу.

    - Једна од тема о којој смо данас разговарали било је и учешће на конкурсима које је расписала Регионална канцеларија за младе чије је седиште у Тирани. Србија издваја највише новца за њен рад па очекујемо да се он и врати кроз пројекте које ћемо реализовати, а који морају бити распоређени на подручју целе земље – рекла је Тања Глишић Матић, члан Националног савета за младе.

    Састанку су присуствовали и представници Министарства омладине и спорта.

  •  

    Подручје посебне намене за реализацију  пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” обухваћено је у целини или у делу 17 катастарских општина Града Лознице као и у целини пет катастарских општина Крупња. Компанија “Рио Тинто” и њена ћерка компанија у Србији “Рио Сава”, како се истиче, поклањају посебну пажњу заштити животне средине, подразумевајући поштовање свих релевантних закона у Србији, највиших међународних и европских стандарда из те области

    На званичним интернет страницама министарства надлежног за послове просторног планирања и у зградама скупштина града Лознице и општине Крупањ од 15. до 29. новембра трајао је рани јавни увид у Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар”. Иницијатива за израду Просторног плана поднела је Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије у децембру 2016. “Рио Сава” из Београда, ћерка компаније глобалне рударске корпорације “Рио Тинто”, која у Србији послује од 2001. године.

    Она је поднета  после вишегодишњих истраживања новооткривеног минерала јадарита (натријум-литијум-боросиликат), који су геолози “Рио Сава” пронашли у сливу реке Јадар, по којем је јединствени минерал и назван. Лежиште захвата површину од око 12 км2, а цео неогени басен око 150 км2. Основни циљ израде Просторног плана је дефинисање планског основа и обезбеђење просторних услова за укупни одрживи просторни развој обухваћеног подручја, рационалну експлоатацију лежишта минералних сировина и других ресурса у лежишту, као и за неутралисање или ублажавање негативних просторних, еколошких и социоекономских последица експлоатације и прераде минералних сировина. Обухват Просторног плана одређен је прелиминарно у консултацији са ресорним министарством, а на основу координата истражног простора “Јадар” у складу са решењем за извођење геолошких истраживања. Прелиминарном границом Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) за реализацију  пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” обухваћено је у целини или у делу 17 катастарских општина  Лознице: Липнички Шор, Липница, Руњани, Грнчара, Брадић, Брњац, Доње Недељице, Горње Недељице, Велико Село, Јаребице, Слатина, Драгинац, Симино Брдо, Коренита, Ступница, Шурице и Цикоте као и у целини пет катастарских општина Крупња: Костајник, Дворска, Церова, Красава и Брезовице укупне површине око 294 км2.

    Т.М.С

    Опширније у штампаном издању или на novinarnica.net

  • Дочек 2018. године у крупањском хотелу “Гранд” распродат је, попуњени су смештајни капацитети хотела, али и места у приватном смештају.

    - Свакодневнио нас зову заинтересовани за дочек Нове године код нас, али је интересовање, као и увек, било велико још у време када већина није ни размишљала о томе и сва места су већ распродата. Наш новогодишњи програм не садржи само дочек, богат је и разноврстан и то привлачи госте из Београда, Новог Сада, Шапца... - каже Ковиљка Митић, директорка хотела “Гранд”.

    Недавно су у овом хотелу одржана три семинара, а у “Гранду” кажу да су утисци учесника били изванредни, посебно зато што нико није очекивао да у Крупњу постоји такав базен. Са сваком новом групом гостију показује се да је градња спа центра и затвореног базена била одличан потез. У другој половини месеца у хотелу ће боравити велика група деце, а онда следе завршне припреме за новогодишњи дочек. Дотада ће бити завршени и ситнији радови на дотеривању трећег спрата након чега ће цео “Гранд” засијати пуним сјајем. 

    Н. Т.

  • Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника програма “Пионири у пракси” кроз који се траже начини за прилагођавање пољопривреде климатским променама. Програм широм Европе спроводе будимпештански Институт за иновације и технологију и холандска компанија Клајмат КИЦ, а користи би требало да имају и српски пољопривредници

    Климатске промене све су очигледније, а тако и последице које остављају на пољопривреду. Зато је неопходно пронаћи начин да им се прилагодимо, а програм “Пионири у пракси”, који спроводи будимпештански Институт за иновације и технологију у сарадњи са холандском компанијом Клајмат КИЦ, управо се налази на том путу. Циљ је укључивање професионалаца различитих струка које имају везе са климатским променама, а Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника овог програма. Недавно је провела месец и по дана у Немачкој радећи на практичном делу програма.

    - У складу са нашим професијама могли смо бирати у којој земљи и у ком пројекту ћемо учествовати, а ја сам изабрала немачки Висбаден где сам учествовала у два пројекта невладине организације “Природни фонд” који се баве заштитом животне средине, агрошумарством, биодиверзитетом и новим додатком у органској производњи - биљним угљем. Први пројекат односио се на на производњу и примену биљног угља у пољопривреди, а у оквиру другог подигли смо засад од четрдесетак биљака на огледној парцели по принципима биолошке разноврсности - каже Трифковићева.

    Биљни угаљ добија се контролисаним излагањем високој температури (непотпуним спаљивањем) дрвенастих остатака од орезивања воћњака и њиховим хлађењем водом па потом сушењем, а може се користити сам или у комбинацији са компостом и стајским ђубривом. Био-угаљ може и да се убацује у земљиште, а онда попут сунђера задржава хранива и воду и омогућава биљкама да се преко корена хране, а користи се у органској производњи. Користи се и у производњи цвећа, поврћа, воћа, а почела је и примена у стакленицима и пластеницима. Чак се и исцедак који се добија током хлађења може користити за заливање на мањим баштенским површинама.

    - На огледној парцели густо су засађени вишегодишњи засади декоративних, зачинских, лековитих, ароматичних биљних врста у комбинацији са дрвенастим воћним врстама - крушкама, шљивама, орасима... и они би требало да расту по принципу симбиозе. Ово је експериментална фаза и тек ће се утврђивати како ће утицати једни на друге. Прати се како ће напредовати, да ли ће опстати засади, да ли ће због близине преносити биљне болести... Тај принцип комбиновања дрвенастих и зељастих биљака, где свака од њих има своју улогу, заправо јесте агрошумарство и потиче из Јужне Америке. На овој парцели је, као малч, употребљен и био-угаљ комбинован са стајским ђубривом и током падавина доћи ће до испирања и прелажења храњивих материја у дубље слојеве тако да их биљке могу користити. Компост је убачен у земљиште и сада очекујемо резултате узајамног деловања био-угља, стајњака, компоста и биљака - објашњава Ивана.

    Све што се ради у пројектима у којима је Ивана учествовала може се применити и код нас. Био-угаљ за потребе домаћинства није тешко направити, потребан је одговарајући казан, сличан оном за топљење масти, остаци од орезивања воћњака и ватра која ће их довести до жељеног стања. Може се користити као малч, али и основном обрадом убацити у земљиште како би задржавао влагу и храњиве материје попут сунђера. Агрошумарство је такође примењиво, на огледној парцели у Висбадену ће на пролеће бити засађено поврће које ће од прејаког сунца и превисоке температуре бити заштићено крошњама воћа. То је, такође, у вези са климатским променама баш као и то што ће дрвеће упијати угљен-диоксид и спречавати га да одалази у атмосферу, а што опет прави круг клима-земљиште-агрономија. 

    Н. Т.

  • У сарадњи са ИТ Академијом (ITAcademy, https://www.it-akademija.com/) Лозничке новости обезбедиле су бесплатне онлајн курсеве за усавршавање професионалних вештина. Намера нам је да, у сарадњи са овом међународном информатичком школом, помогнемо онима који желе да се усавршавају и напредују да постану конкурентнији на тржишту рада и да своје знање прошире практичним вештинама неопходним у данашње време.

    За наше читаоце обезбедили смо пет бесплатних онлајн обука, а у понуди су курсеви из ворда (Word), ексела (Excel), пауерпоинта (PowerPoint), фотошопа (Photoshop) и енглеског језика, ниво прилагођен предзнању полазника.

    Уколико желите да добијете неки од наведених курсева потребно је да мејл насловљен "Бесплатни онлајн курсеви" и ваше име и презиме пошаљете на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.и првих петоро добиће право да бесплатно похађају курс који одаберу.

    Првих пет пријављених примиће е-поштом код који ће употребити за пријављивање на бесплатни курс по свом избору. Након уношења кода на страни пријаве https://www.it-akademija.com/poklon добићете е-поштом сва потребна упутства за похађање изабраног онлајн курса.

    Редовне обавезе полазника не утичу на похађање обуке, све се обавља путем платформе за учење на даљину и курсу се може приступити у било које доба дана. Такође, динамика обуке зависи од полазника и они сами одређују да ли ће курсу посветити два, три дана и све завршити брзо, или ће сваког дана прелазити по једну лекцију.

    Курс не морате завршити брзо, али за пријаву је потребно да будете међу првих пет – пријавите се одмах на  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.!

  • За разлику од већине села у Рађевини, из Шљивове млади не одлазе у потрази за бољим животом. На прсте се могу набројати они који су отишли протеклих година. Момци се жене, девојке удају, а догодине ће у школу кренути дванаест првачића

    На десетак километара од Крупња налази се Шљивова, село које има 215 домаћинстава и око 750 становника. Већину становништва чине млади породични људи  који се највише баве воћарством, али и ратарством и сточарством. Има и оних који раде у Крупњу, а живе у селу, али таквих је веома мало.

    Шљивова је велико село и на њеној територији су чак три цркве. У издвојеном одељењу ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” наставу похађа тридесет ученика. Школа је једна од најстаријих и најбоље опремљених у општини. Недавно је уређено школско двориште уз помоћ “Опортунити” банке. Постављене су клацкалице, љуљашке, тобоган и други реквизити за децу тако да сада најмлађи имају свој кутак где могу да се друже и играју. Догодине ће у школу кренути дванаест првачића и мештани се тиме поносе и надају се да ће их у годинама које долазе бити све више. До пре пет година у селу је радила амбуланта, а мештани се надају да ће ускоро поново бити отворена. Немају дом културе, али истичу да им је потребан јер је у селу велики број младих који би могли да оснују култрурноуметничко друштво, али и да у свом месту организују неку приредбу или погледају позоришну представу или неки други културни садржај. Аутобуски саобраћај је, кажу, добар  сваког дана за Крупња има пет полазака.

    Слободан Аћимовић (30) бави се искључиво пољопривредом. Има осам хектара обрадиве земље и око пет хектара шуме. Највише површина је под засадима малине и купине, а сеје и кукуруз, јечам, кромпир. Има и сву потребну пољопривредну механизацију. Ожењен је и има двоје деце.

    - На селу живот није нимало лак, мора много да се ради, али од свог рада може лепо и да се живи. Производња купина и малина и шљива доминирају и много би нам било лакше када би откупна цена била сигурна. Могли би у том случају и да подигнемо нове засаде и не би било лоше када би се неко сетио да овде изгради хладњачу или подигне погон за прераду воћа. Сва домаћинства у селу имају довољно земље да могу озбиљно да се баве пољопривредом - каже он.

    Подсећа да је Шљивова село са највише младих у крупањској општини и да је све више деце и каже да им је неопходно да локална самоуправа отвори вртић како би могли да ту доводе децу када крену у њиве. Овако морају да се сналазе и децу остављају код пријатеља и комшија. Истиче да је у последње две године урађено много на реконструкцији путне мреже. Недавно је асфалтиран километар и по регионалног пута Крупањ-Шљивова-Пецка, а данас би, ако време дозволи, требало да буде асфалтирано преосталих 1.600 метара овог пута.

    - То је од изузетне важности за наше село јер пут пролази кроз заселак Грчани у коме је највише младих. Више од трећине младих живи у овом засеоку и питање је шта би било за пар година да пут није завршен. Путеви су од изузетне важности за наше село и без њих нема живота. Верујем да ће сада сви млади из Грчана остати на породичним имањима и да ће основати породице. Донедавно је у већем делу села снабдевање струјом било лоше, а сада је то много боље. Реконструисана је нисконапонска мрежа у засеоцима Аћимовићи, Ђурићи, Грујанићи и Савићи, то је изузетно важно за живот у нашем селу - каже Аћимовић.

    Он истиче да село има перспективу и верује да ће се већина младих одлучити да овде оснује своје породице.

    - Радимо много, али за себе, немамо газду и сами одлучујемо о својој судбини. Млади треба да остану у својим селима, на својим породичним имањима и да се боре и изборе за бољи живот. Верујем да се они који су отишли у Београд, Нови Сад или неко друго веће место муче много више него ми на селу. Живе као подстанари, плаћају кирију, а плате мале. Шта бих могао да урадим са 3040.000 динара у граду, ако бих имао и толико, са незапосленом супругом и двоје мале деце. То није живот који желим, а не препоручујем га ни другима. Село има велике предности у односу на град, здраву храну, чист ваздух, мање стреса, бројне пријатеље спремне увек да помогну. Мени је то довољно, а и мојим вршњацима који су одлучили да остану на селу и овде оснују породице - каже Слободан.

    Слично говори и његова супруга Јелена (25).

    - Рођена сам у Шљивови, удала сам се у ово место и ниједног тренутка нисам помислила да одем одавде. Има много младих, кад год имамо времена, дружимо се и лепо нам је. Радимо заједно, помажемо једни другима. Имамо времена и да одемо до Крупња да се забавимо, поледамо неку културну или спортску манифестацију. Задовољна сам, а бићу још задовољнија када у селу буде отворен вртић. То ће сигурно подстаћи младе да се лакше одлуче за оснивање породице. Шљивова је село младих и то ће бити још дуго - уверена је Аћимовићева.

    ЕЛН

     

    Пројекат подржава Општина Крупањ

  • Премијера представе ''Зврчак'' у режији Ивана Бекјарева изведена је синоћ на великој сцени Библиотеке ''Политика'' у Крупњу. Адаптацију текста о двојици младића – Жану и Жаку, затворених у атомском склоништу после нуклеарне катастрофе урадио је Бекјарев, а улоге је поверио Бранку Јанковићу и Жарку Степанову. У оригиналу овај француски комад носи назив ''Отварач за конзерве'', а први пут је код нас изведен 1975. године и Бекјарев је играо главну улогу.

    - ''Зврчак'' је црна комедија ситуације, апсурда, а то су одлике париске булеварске комедије. У  среду је представа изведена у Београду, а ускоро ће се наћи и пред лозничком публиком. Овде ће, вероватно, бити репризирана током културног лета, а како није захтевна, може се изводити и на отвореном простору – каже Предраг Димитрић из Библиотеке ''Политика''.

    Продуцент ове занимљиве представе је Библиотека ''Политика'' уз подршку Општине Крупањ, а помогла је и Месна индустрија ''Карнекс''.

    Н. Т.

    Фото: Славко Живановић

  • У оквиру кампање “16 дана активизма против насиља над женама” у Крупњу су јуче ученици основне и средње школе, као и деца из Удружења “Зора” прошетали улицама града како би указали на значај борбе против насиља над женама. Званична боја кампање је наранџаста тако да су деца током шетње носила наранџасте кишобране, а пролазницима су делили промотивни материјал.

    - Од велике је важности да младе из наше општине учимо да се насиље над женама и насиље уопште не сме толерисати. Желимо и да променимо став о женама јер се неретко девијантна понашања према женама сматрају нормалним. Против таквог понашања и схватања морамо се борити - поручила је Весна Марјановић, заменик председника Општине Крупањ.

    ЛН

  • Већина мештана Костајника била је запослена у руднику антимона док он није затворен. У селу се лепо живело, па су многи “заборавили” да могу и пољопривредом да се баве јер имају земљу. Ситуација је сада потпуно другачија. Рудника више нема, а мештани, млади поготово, тешко се привикавају на пољопривредне послове. Због тога ни Костајник није избегао судбину великог броја села у Рађевини. Млади одлазе у потрази за послом и бољим животом, али у последње време има и повратника - оних који су покушали да се снађу у граду, па су на крају схватили да им је ипак боље у селу

    Костајник је удаљен девет километра од центра Крупња, а кроз ово лепо село пролази регионални пут тако да је добро повезан са седиштем општине, али и са Лозницом. Костајник има око 800 становника, осмогодишњу школу - издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” са око 160 ученика, некада је имало и амбуланту, нема дом културе. Село је разуђено и има четири засеока - Горња мала, Петрићи, Ерцеговци и Доња мала-Нешићи. Путна инфраструктура је солидна. Недавно је асфалтирано 4,5 километара пута у Горњој мали, асфалта једино нема у засеоку Ерцеговци, а мештани се надају да ће тих 900 метара бити асфалтирано у сарадњи са локалном самоуправом. Некатегорисани путеви се редовно одржавају и у добром су стању. Снабдевање струјом је солидно, а у току је реконструкција нисконапонске мреже. Село нема градску воду, али нема ни сеоски водовод. Мештани се водом снабдевају из извора. Домаћинства су углавном старачка, а претежно се баве пољопривредом, углавном, воћарством (малине, купине, шљиве). Код основне школе подигнут је погон за прераду и сушење шљива и када почне да ради, мештани ће моћи ту да продају шљиве тако да се очекује подизање нових засада.

    Владимир Стефановић (30) је дипломирани правник, ожењен је, има ћерку и ради на одређено време у општинској управи у Крупњу. Има и 17 хектара земље и стиже да је обради. Каже да му то није тешко и да му пољопривредни послови доносе и лепе приходе.

    - У Новом Саду где сам студирао, провео сам седам година. По завршетку факултета почео сам да радим, али нисам осећао да припадам тамо. Одлучио сам да се вратим и нисам погрешио. Овде сам свој на своме и не зависим од других. Под малинама имам хектар и по, а под купинама 50 ари. Почео сам и да подижем засад шљива и веома сам задовољан оним што сам остварио. Око четири хектара је под шумом, а на преосталом земљишту су пашњаци. И од тога имам приходе јер продајем сено. Редовно користим субвенције локалне самоуправе, као и министарства пољопривреде и сваке године приновим нешто од механизације - каже Стефановић.

    Он истиче да је у селу негативна стопа прираштаја. Много је неожењених, а само у Горњој мали их је 45 који имају више од 45 година и, како каже, тешко да ће засновати породице. На срећу, подсећа он, момци рођени после 1980. године оснивају породице и то даје наду у боље сутра овог села.

    - Неки су посао нашли у Крупњу и Лозници, породице су им овде, а они путују. Има и оних који се и даље баве рударством у руднику “Леце” или Угљевику и њихове породице су у Костајнику. Много је оних који су на терену, као грађевински радници или заваривачи. Уверен сам да би им овде било боље. Имају земљу и могли би пристојно да зараде. Израчунао сам да би, када би радили осам сати дневно пољопривредне послове и када би имали слободне викенде и користили годишње одморе, могли да зараде 50.000 динара месечно, а нисам сигуран да имају толике плате у својим фирмама, још и морају да плаћају стан и храну, а овде све што им је потребно могу да произведу. Илузија је да се у граду боље живи и да се брже и лакше може доћи до новца него на селу - каже Стефановић.

    Он истиче да млади људи треба да знају шта желе у животу. Каже да је најлакше отиће и поручује да треба остати и борити се за бољи живот.

    - Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали у потпуности уређено село, питање је да ли би то шта променило ако не почнемо другачије да размишљамо. Када млади оду у град, тамо немају ништа, а овде имају могућност да лепо зараде и од тога пристојно живе. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу сви би од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога да променимо - поручује Владимир Стефановић. 

    ЕЛН

    Пројекат подржава Општина Крупањ

Колумна

јул 04, 2020 418

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове…
јун 27, 2020 339

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 424

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 511

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…
јун 06, 2020 583

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују…

Репортажа

јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"