fbpx
  • Одличан месец оставио је за собом реновирани крупањски “Гранд” хотел. Август је био препун гостију, највише је било спортиста на припремама, од фудбалера до кошаркаша, одбојкаша... а предњаче клубови из Новог Сада. Ових дана у “Гранду” су боравили теквондисти из Шапца, али су август, ипак, обележили руски кошаркаши који су у Крупњу “пунили батерије” за предстојећа искушења.

    - Двадесет и два руска кошаркаша, чланове кадетске селекције КК Буревестник из Јарослава, града на Волги, угостили смо у нашем хотелу и драго нам је да су отишли задовољни, препуни сјајних утисака. Верујемо да ће нам поново доћи у госте пошто су се уверили у квалитет услуге и услова за тренинг у Крупњу, а када ускоро буду завршени затворени базен и спа центар, имаће још више разлога да се врате, али и да поведу другове из још неког руског клуба  - каже Ковиљка Митић, директорка “Гранда”.

    Иначе, после соба, завршено је и реновирање хотелског ресторана који сада може да прими око 300 гостију, а у току су радови на изградњи базена и спа центра.

    У “Гранду” нема предаха, треба се припремити за јесењи талас гостију када ће собе и ходнике преплавити ђаци на рекреативној настави и екскурзијама, али и старији посетиоци који ће учествовати на семинарима.

     

    Н. Т.

  • За 18 ученика из Крупња који су положили пријемни испит почела је настава у издвојеном одељењу Основне музичке школе „Вук Караџић“ из Лознице. Одсек за гитару има девет ученика, клавир четири, виолину три и два за хармонику.

    -Планирано је да се на сваком одсеку школује по деветоро ученика, али одобрење из Министарства просвете стигло је тек 28. јуна тако да није било ни довољно времена да се деца и родитељи детаљније информишу. Ово је прва генерација и верујемо да ћемо од наредне школске године радити у пуном капацитету – каже за ЛН Горан Пантић, директор.

    Настава  се одвија у просторијама ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“, а ученици ће имати по три часа седмично.

     

    З. В. 

  •  

    Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни кдо деце, а ни код одраслих, што олакшава посао онима који га злоупотребљавају. Спроводесе активности, али не постоји континуитет и деца се брзо враћају старим, лошим навикама. Вршњачко насиље је присутно, а скала последица може ићи од повређених осећања детета до покушаја, или извршења самоубиства па свако насиље треба пријавити полицији

    Интернет је глобална мрежа и добро и зло које носи са собом једнако је у целом свету. Оно што Србију издваја у односу на развијене земље па и државе из окружења јесте то што је она тек кренула у доношење регулативе која се тиче злоупотребе интернета, а обазривост корисника мреже код нас је на знатно нижем нивоу.

    – Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни код деце, а, нажалост, ни код одраслих. Овде имамо случај да дете већ у првом, другом разреду основне школе има отворен налог на друштвеним мрежама, обично на фејсбуку као најраспрострањенијем, и када га питамо ко га је отворио, најчешће каже – мама. Сама компанија ''Фејсбук'' прописала је да млађи од 13 не смеју имати налог и то није урадила случајно, већ зато што они нису способни да препознају опасност и злоупотребу на интернету. И онда вам дете каже да је мама слагала за његове године, отворила му налог и пустила га у виртуелни свет опаснији од стварног из простог разлога што не видите са ким контактирате. Родитељи то не треба да раде својој деци – каже Биљана Кикић Грујић, главна координаторка за превенцију насиља у новосадском Центру за превенцију девијантног понашања код младих.

    Ко је с друге стране?

    Оправдање које родитељи користе за овакво понашање јесте то што и друга деца имају налоге па онда не може њихово бити изузетак. Кикићева то не прихвата и каже да је ниво свести о опасностима у виртуелном свету далеко од потребног. Она наводи пример Словеније у којој је прописано да само један рачунар у кући сме да има излаз на интернет и не сме да стоји изван дневне собе, дакле под надзором родитеља, док су деца млађа од 12 година. Код нас свако дете има свој рачунар, седи затворено иза врата своје собе, а родитељи не схватају да је тако само у својој соби и у виртуелном свету три пута у већој опасности него на улици.

    - Деца су подложна превари, можете их за чоколадицу преварити у стварности, а замислите у виртуелном простору где са друге стране имате тзв. предатора који је неколико пута старији и има само један циљ – да од тог детета направи жртву, о којем год облику насиља говорили. Деца немају свест о томе да су неки људи направили налог и слагали да су млађи, баш као што је оно слагало да је старије. Интернет је феноменалан, али никако не можемо бити сигурни ко је с друге стране рачунара. Ту свест, нажалост, у великом броју немају ни родитељи – каже Кикићева.

    Последњих година Србију су потресле страшне вести о трагичним случајевима у којима су жртве била деца. Јавност се узнемирила, покренуте су акције, одржавају се трибине, спроводе пројекти, али ефекат није онакав какв би требало да буде. Биљана Кикић Грујић јасно указује зашто је то тако.

    – Зато што су скоро све активности ''ад хок'' и трају колико и пројекат, а ради се са групом деце, ретко кад са целом школом. Немамо, дакле, системско уређење. Деца чују шта им се каже, буду под утиском неко време и онда кажу ''ма неће се то мени десити'' па наставе по старом. Не ради се кроз образовни систем од првог разреда основне, немамо континуитет да деца науче да уоче претњу и, још важније, како и коме да је пријаве. Велики број њих не би рекао мами и тати због страха од казне и онда се поставља питање коме остављамо ту децу? Оно је дете које је уплашено нечим што му се догађа, плус је уплашено од казне, срамота га је да се обрати наставнику и онда само покушава да реши проблем, а то је немогуће – упозорава Кикићева.

    Злоупотребе су бројне и тешко је говорити о најчешћим опасностима које вребају са нета, али, ипак, предњачи искоришћавање деце у порнографске сврхе, наговарање да се сликају наги, а код младих, нарочито у осмом разреду и првој години средње школе, дешава се да снимају своје сексуалне односе, или ствари из интимног живота па то после свесно објављују, често из освете зато што су се посвађали. Такве фотографије ће друштвене мреже уклонити након пријаве, али ће проћи време током којег ће хиљаде људи то видети и ко зна колико њих скинути у свој рачунар. Другим речима, ко зна када ће се поново и где појавити тај снимак или фотографија.

    Кад друштво затаји

    Такозвани сајбер булинг чест је облик насиља и готово да нема школе у којој га нема у неком облику. Деца су много храбрија да пишу ружне ствари о некоме него да му то кажу у лице. Ако узмемо да неко ко је написао нешто ружно о другом детету има неколико хиљада пријатеља и да су његову објаву многи видели, лајковали, коментарисали, поделили, онда је то огроман број, а све то трпи једно дете. То је постао водећи проблем у нашим школама јер велики број деце учествује, а велики проблем су и посматрачи, односно деца која су то видела, али нису пријавила. Скала последица може ићи од повређених осећања, када дете пати због тога, до покушаја, или извршења самоубиства. Нажалост, Србија није поштеђена таквих случајева, а судбина четрнаестогодишњег Алексе Јанковића из Ниша који је због вршњачког насиља извршио самоубиство пре шест година, трагична је опомена целом друштву. Нажалост, очигледно не довољна да би се такве ствари прекинуле.

    – Ми као друштво нисмо реаговали, а он није знао како да се носи са проблемима које има. Није свако дете исто и не знамо како ће неко од њих реаговати. Постоје деца која су ментално и емотивно јача и која ће рећи ''баш ме брига ко ме воли, а ко не'', а постоје и она која ће покушати да учине, или учинити нешто себи. Ми их морамо оснажити да пријаве свако насиље. Доста родитеља је информатички неписмено и не разуме потребу да дете има налог на друштвеним мрежама па им је прва реакција ''шта ће ти то'', или не схвате озбиљно проблем о којем дете говори. Они немају свест о томе колико је група  направљена против неког детета довољна да оно пати због коментара и дељења. Од изузетног значаја је и да просветни радници буду обучени да уоче када неко дете има проблем, а то се може јер долази до промене понашања и оно испољава знаке трпљења насиља.

    За подизање свести о нечему, била то безбедност у саобраћају или на нету, потребно је време и образовање нема временско трајање, већ се мора стално причати о томе. Родитељи морају бити у току са трендовима које прати њихово дете и схватити да као што знају да ли је било на тренингу, ручало, учило, исто тако морају знати и шта је радило у виртуелном свету. Значајна је и улога медија који треба да извештавају едукативно, а не сензационалистички. Ако имамо наслов ''Ухапшено пет лица због дечје порнографије'', онда треба да имамо едукативни садржај да и дете и родитељи виде које су то грешке прављене па се дошло до тога. Морамо стварати генерације које ће знати да користе интернет безбедно и то нам мора бити заједнички циљ. Потребни су нам време и сарадња свих нас од владиних и невладиних организација преко породице и школе до медија. Сви смо одговорни за то.

    ЕЛН

    Свако насиље пријавити полицији

    Биљана Кикић Грбић каже да је неопходно свако насиље пријавити полицији.

     – Није на родитељима и школи да размишљају да ли постоји кривично дело. Обавезно треба пријавити полицији, а они ће видети да ли ће случај вратити у оквире школе или ће поступити по службеној дужности. Сваку злоупотребу, сајбер булинг, дечју порнографију, свако искоришћавање, непријатност – пријавити! Треба децу да охрабримо да не ћуте, да све што им се дешава пријаве.

    Колико је селфи опасан

    Својеврсна мода међу младима, па и малолетницима, јесу селфији на којима дечаци позирају голи до појаса, а девојчице напућених усана у позама непримереним њиховим годинама не схватајући да тим путем неко ко их не познаје ствара слику о њима. Посебно су ризичне фотографије које одишу, најблаже речено, еротиком и које педофили доживљавају као позив. Ако се има у виду да се деца надмећу у томе колико имају пријатеља и лајкова па због тога прихватају захтеве мноштва непознатих, онда је јасно и колики је ризик. И да се ништа не догоди, за десет, 15 година то ће дете бити родитељ, доктор, фризер, адвокат, тужилац, наставник и биће му, у најмању руку, непријатно ако таква фотографија ''исплива''.

     Фото: Лична архива саговорнице

     

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Према последњим мерењима стања аерополена у Лозници које спроводи лознички Дом здравља, регистроване су високе концентрације полена амброзије и средње присуство полена коприве. Оосбама осетљивим на овај полен упућено је упозорење да то код њих може изазвати теже алергијске тегобе

    Крајем августа и током  септембра буја амброзија, најомраженија коровска биљка које има на сваком кораку. За особе склоне алергијама она представља праву мору пошто је  једна од најопаснијих  биљака чији се полен  задржава у ваздуху.  Ових дана, из Службе превентивне здравствене заштите лозничког Дома здравља, која прати стање аерополена у нашем граду, упозоравају да је у ваздуху регистрована изузетно висока концентрација полена амброзије, али и средње присуство полена коприве. Због тога је осетљивим особама упућено и упозорење да оволика концентрација полена може код њих изазвати теже аларгијске тегобе. Концентрација полена у ваздуху највећа је ујутро и увече, по сувом и топлом времену, а најмања је за време влажних и хладних дана. Алергија може да се јави у било ком животном добу, али ипак најчешће погађа децу и младе. Сигурни знаци аларгије на амброзију су упоран свраб носа и очију, кијање у серијама од десет и више пута, стална обилна секреција из носа.

    Сматра се да  је око десет одсто становништва у нашој земљи алергично на  поленов прах ове коровске биљке. Полен амброзије има мале кукице којима се закачи за слузокожу горњих дисајних органа и тако ствара велике алергијске проблеме у виду респираторних тегоба, дешавају се и промене на кожи у виду црвених печата и свраба а могу да настану и компликације на органима за варење праћене повраћањем, грчевима и дијарејом.

    Стручњаци тврде да је најбољи лек превентива, односно примена превентивних лекова уз које осетљива особа може нормално да се креће и живи. Уколико ни благовремена примена лекова не доведе до потпуне контроле симптома, треба размотрити могућности имунотерапије на полен амброзије. У случају погоршања симптома, обавезно треба затражити лекарску помоћ.

    Из Службе која прати стање аерополена поручују да је веома важно бити упознат са дневним концентрацијама путем алергијског семафора и пратити поленску прогнозу па према томе планирати дневне активности. Тренутно је на семафору укључено црвено светло што значи да сви теба да предузму мере заштите посебно особе склоне аларгијама

    В. Мићић

  • Управни одбор Адвокатске коморе у Шапцу данас је затражио хитну интервенцију надлежних државних органа у откривању починилаца свих досадашњих напада на адвокате у Србији.

    У саопштењу за јавност адвокати изражавају жаљење и протест због убиства адвокатског приправника Немање Стојановића из Јагодине указујући да су напади на адвокате, њихово тешко повређивање и лишавање живота недопустиви. Како се истиче, посебно забрињава чињеница да је велики број напада на адвокате остао неразјашњен.

    Л. Н

  • Сутра и у недељу биће одигране утакмице 6. кола Српске лиге „Запад“. Лозница, којој је победа неопходна јер после пет одиграних утакмица имају само 2 бода, на Градском стадиону угостиће веома добру екипу Слоге из Пожеге. Екипа је коначно комплетирана и у клубу очекују много болје резултате у наредном периоду. Тренер Душко Обадовић најављује офанзивну игру од самог старта и нада се да ће навијачи доћи у великом броју како би својом подршком помоглизелено-белима да стигну до прве пролећне победе. Утакмица ће почети у 16 часова.

    Сутра и у недељу биће одигранеиутакмице 5. кола Зоне „Дрина“. Водећа Дрина састаће се у Љубовији са Борцем из Лешнице, новајлијом у лиги, који је одлично стартовао. Очекује се одлична фудбалска представа. Домаћин најављује победу, а гости се надају боду. У недељу ће у Крупњу Рађевац одмерити снаге са Спартаком из Љига. Домаћин најављује сигурну победу. Раднички Стобекс путује у Дивце где ће се састати са истоименом екипом. Клупчани се надају да ће остати непоражени. Мечеви ће почети у 16 часова.

    За викенд ће бити одигране и утакмице 5. кола Мачванске окружне лиге. Дерби је у Богатићу где ће се састати Мачва 2005 и Подриње из Лозничког Поља. Гости најављују добру игру и надају се повољном резултату. Занимљиво ће бити и у Лешници где ће се састати Видојевица и Младост из Доњег Добрића. Обе екипе надају се победи. Синђелић у Липници очекује сигурну победу против Јединста из Владимираца, а првој победи нада се и Цер који ће у Горњем Добрићу угостити екипу Душка из Клења. Сусрети ће почети у 16 часова.

    Овог викенда на програму су утакмице 5. кола Међуопштинске лиге „Јадар“. Дерби је у Воћњаку где ће снаге одмерити Јадар и Антимон. Домаћин очекује победу, а повољном резултату надају се и гости. У осталим сусретима састаће се: Слога (С) – Велика Река, Рудар – Младост, Церова – Слога (ЛШ), Јединство (МЗ) – Столице, Борац – Милан Орлић и Прва искра – Јединство (З). У овом колу слободан је 7. јули из Беле Цркве.

    Мечеви ће почети у 16 часова.

    За викенд ће бити одиграни мечеви 2. кола Општинске фудбалске лиге. Састаће се: Лук – Младост (Бо), Хајдук – ТЕ Гучево, Слога – Јадар 1961, Младост (Л) – Студенац и Гранит – Јелав. Утакмице ће почети у 16 часова.

    В. Ст.

  • Председник Републике Србије Александар Вучић присуствоваће сутра завршној свечаности84. Вуковог сабора у Тршићу где ће одржати саборску беседу. Пре тога, ујутру у 10 часова председник Вучић ће у Градској управи Лозницеодржати раднисастанак са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и  председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Због великог медијског интересовања за ову посету Лозници и Тршићу за све новинаре предвиђен је организовани превоз од Лознице до Тршића. Долазак сопственим возилима на само место догађаја, због очекивано велике посетеВуковом сабору, није могућ па је зато и за све грађане, посетиоце и учеснике ове манифестације организован бесплатан аутобуски превоз из оба правца, потврђено је из Градске управе.

    С.П.

  • Подриње је део земље од изузетног значаја и први приоритет државе у наредном периоду биће да у тај крај доведемо инвеститоре, изјавио је председник Србије Александар Вучић који се у градској управи састао са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Састанку суприсуствали и потпредседница владе и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар просвете Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, као и директор канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.

    Председник Вучић је новинарима рекао да је највећи проблем, иако је држава већ уложила много новца, а на чему ће сада да се ангажује он као председник, да се инвеститори привуку и дођу у тај крај, пре свега у два највећа града – Лозницу и Ваљево. Он верује да неке мање инвестиције могу да се обезбеде и за Мали Зворник и да се обезбеди боља трговина и прелазак преко мостова. Да би се привукли инвеститори потребни су бољи путеви и зато ће се много радити на путној инфраструктури.

    - Овде нас брине  висок степен незапослености, што није случај у свим крајевима Србије. Зато огроман државни новац улажемо да бисмо привукли инвеститоре да дођу овде. Због тога нам је важно да урадимо брзе саобраћајнице, пут Лозница-Шабац јер нам је то већ два пута одбило инвеститоре који су били надомак Лознице па су изабрали неки други град у Србији. Убрзо креће комплетна израда пројекта и имамо паре за пут Лозница-Шабац. У путеве ће у овом крају ове и следеће године бити уложено више новца него икада. Не некад, када буде боље време, сада је добро време и имамо новца у буџету. Овде само једна локална самоуправа има дефицит у буџету, остале немају. Стратешки нам је важно да ојачамо Подриње, а о томе сам разговарао и са председником Додиком да они са њихове стране ураде све што је могуће, али највећи део терета пашће на Србију - рекао је Вучић.

    На састанку је, према његовим речима, разговарано о помоћи болницама, новцу за хитну службу у Крушику, решавању проблема водоснабдевања, за шта ће бити потребно седам милиона евра, као и електроснабдевања. Ово је крај Србије који има највећи број дрвених ЕПС-ових бандера и разговарали смо и томе, даћемо хиљаде и хиљаде бетонских стубова, пре свега у љубовијска села, јер имамо проблем са напајањем струјом у читавом Подрињу, навео је председник и додао да је разговарано и о измештању далековода у Индустријској зони у Лозници ''да  бисмо могли да доведемо неког од озбиљнијих инвеститора''. Вучић је казао да ће се наћи решење за пут према Лагатору од шабачког пута и Железничку улицу, као и да ће се радити пут од Крупња према Малом Зворнику у дужини од 10,5 километара, а ради се и пројекат за  тунел Љубовија – Осечина. Најавио је и велика улагања у Бању Ковиљачу. 

    Председник Србије изразио је наду да ће ускоро у БиХ бити решен проблем око моста Братунац-Љубовија, који би требало да скрати пут теретном саобраћају, што тренутно није могуће јер још увек није установљен царински прелаз.

  • Завршетком спа-центра у крупањском “Гранду” заокружено је реновирање хотела, али и начињен огроман корак за туристичку понуду Рађевине јер сада, практично, нема више краја сезоне. Поред базена, чије су димензије 14 са седам метара и у којем је температура воде 30 степени, у оквиру спа-центра гостима ће бити доступни и ђакузи за шест особа, сауна, парно купатило и соба за масажу као и пратеће просторије. Мислило се на све госте па је базен направљен тако да има плићи, 90 сантиметара, и дубљи, метар и 40 сантиметара, део па га могу користити и деца и одрасли.

    - Отварањем спа-центра у “Гранду” употпунили смо туристичку понуду не само нашег хотела, већ и Крупња. Очекујем да ћемо сада привући још више гостију, а први који су били у прилици да искушају све што спа нуди били су чланови једног синдиката. Пред нама је сезона екскурзија и рекреативних настава, а већ имамо најављене и разне семинаре. Спа центар је одушевио прве госте који су га испробали, очекујемо да тако буде и убудуће, а чим будемо завршили још неколико ситница, наша услуга постаће доступна и мештанима Крупња - каже Ковиљка Митић, директорка хотела “Гранд”'.

    Уочи лета и летње сезоне унутрашњост хотела “Гранд” потпуно је реновирана, уређено је 29 соба и апартман, исто тако и ходници, а замењена је и столарија. Хотелски ресторан је исто тако реновиран и проширен му је капацитет тако да сада може да прими око три стотине гостију. Током лета у “Гранд” углавном долазе спортске екипе које у Крупњу имају одличне услове за припреме, а од почетка септембра одржавају се семинари. Спа-центар са базеном сада омогућава да се спортисти овде припремају и током зиме.

    Н. Т.

  • Питање регионалне депоније још увек је отворено, а дотада се отпад у Лозници и даље одлаже недалеко од града, о чему смо шире писали у прошлом броју ЛН.  Пољопривредни инжењер Милан Степановић има замисао како би отпад, од проблема  могао постати извор зараде за градски буџет

    - Нема ту превише мудрости и није то ништа што већ негде не постоји и не примењује се, управо зато знамо да функционише. Причам о претварању отпада у компост који се користи  у пољопривредној производњи. Чак око 80 одсто комуналног отпада чини биоразградива маса, дакле све што може да се распадне, а остатак чине метали, пластика, стакло, гума... отпад који не шири непријатан мирис. Раздвајањем ова два отпада практично више не бисмо ни имали депонију. Неразградиви отпад би могао ићи у рециклажу, а разградиви би прошао кроз процес компостирања - каже Милан Степановић, пољопривредни инжењер.

    Према проценама, 20 одсто комуналног отпада чине папир и картон, од 40 до 60 одсто је органског порекла, око 15 одсто је прашина, а остатак су пластика, стакло и метали. Оваква подела већ на први поглед говори колика је могућност како рециклаже тако и производње компоста. Степановић указује на примере из света који показују како се може од отпада правити компост и колико је то чисто и не угрожава околину, а не захтева висока улагања јер је, свакако, веома важно да решење проблема буде што је могуће јефтиније.

    - Тракторе имамо, а на интернету можете видети примере где је за покретање компостера довољна практично и фреза. Ни сам компостер не би био проблем јер је једноставан и могу га направити сами радници наших јавних предузећа. Сам процес је чист, морало би се рачунати на свест грађана, то би у почетку, вероватно, било проблематично, али уз комбинацију подстицаја и “казни” уверен сам да би већина прихватила да одваја отпад на два места. За почетак, одабрао бих један део града и спровео тромесечну пробу како бисмо видели да ли су људи спремни да не бацају све у исту врећу, већ да отпад одвоје у три кесе. Уверен сам да бисмо у кратком року имали доста укључених  - каже Степановић.

    Његова замисао је да се они који прихвате да раздвајају отпад ослободе  плаћања изношења смећа, или да им се цена значајно умањи, а да се онима који одбију учешће цена повећа. Грађани би добили натрон вреће за, пре свега, кухињски отпад, изузимајући остатке меса и костију који се не смеју мешати, јер он чини већину онога што се баца, а уједно је “сировина” за производњу компоста, то смеће би се у компостеру на “депонији” млело и мешало заједно са осталим отпадом исте врсте и слагало на такозване примарне камаре. Битно је помешати азотну и угљеничну масу и омогућити бактеријама да раде свој посао, а то се види већ после три дана када изнад камаре почне да се појављује низак слој “дима”. Степановић каже да цео процес компостирања може да се заврши за месец дана, а да би се избегло да птице и друге животиње долазе, камаре би се могле покрити најлоном, што би уједно и убрзало поступак. Добијени компост би се могао продавати, чиме би се надокнадило умањене цене изношења смећа, стакло, метал и пластика би отишли у рециклажу, што би такође доносило приход, остаци меса и костију били би уништавани, а град не би имао депонију на којој би се гомилао отпад. Корист би била вишеструка, а улагања би била незнатна, сматра Степановић.

    Како током производње компоста долази до повећања температуре, има примера да се то користи и за грејање, али, за почетак, довољно би било да оно што бацамо и чиме загађујемо околину претворимо у извор прихода нашег града, а уједно решимо и проблем одлагања отпада.

     

     

    Н. Т.

  • Уз рекордан број учесника јуче је на платоу испред Дома културе ''Политика'' у Крупњу пети пут одржана привредно-туристичка манифестација ''Плодови Рађевине'' коју приређује Туристичко-спортска организација Крупња (ТСОК). Више од стотину излагача и 20 тимова учесника такмичења у кувању гулаша привукло је бројне посетиоце, а одржана су и три предавања о пчеларству, сеоском туризму и гљиварству. Манифестацију, која је окупила излагаче из целог региона, отворио је председник општине Иван Исаиловић.

    – Ово је манифестација која обећава, добра је за младе који се баве пољопривредом да виде да своје производе могу пласирати на тржиште, на тај начин привређивати и остати у својој општини. Последњих годину и по дана асфалтирамо локалне путеве у сеоским месним заједницама, чиме стварамо предуслове за останак на селу, а добар је податак да је ове године заустављен негативан тренд у броју новорођених па се надам да ће догодине бити још више излагача и насмејане деце – рекао је Исаиловић.

    Посетиоци су били у прилици да купе зимницу, мед, као и производе ручне радиности, да чују нове, необичне рецепте, али и да погледају изложбу гљива и ликовних радова предшколаца и млађих основаца. Приређен је и богат културно-уметнички програм.

  • Фондација ''Тијана Јурић'' почела је данас и у Лознициприкупљање потписа за измену Кривичног законика према којој би убице и силоватељи деце, малолетника и трудница биле осуђиване на доживотну казну затвора без могућности условног отпуштања. Петиција се може потписати испред, односно у холу Вуковог дома културе, у зависности од временских прилика. Подршку Фондацији пружа Подрињски антикорупцијски тим (ПАКТ).

    - Потписе прикупљамо до суботе у времену од 12 до 18 сати и позивамо грађане, све који осећају потребу да дају подршку овој иницијативи да дођу на наш штанд и потпишу је. Потребно је сакупити 30 хиљада потписа да би иницијатива дошла до Народне скупштине, али Фондација има циљ да их сакупи пола милиона. Надамо се да ће народни посланици увидети да грађани желе овакве измене закона – каже Мирослав Мијатовић из ПАКТ-а.

    У ранијој изјави за ЛН Игор Јурић,отац пре три године убијене петнаестогодишње Тијане, позвао је Лозничане да се придруже иницијативи јер бисе увођењем доживотне казне без могућности условног отпуштања спречила могућност да се убице деце нађу на слободи и понове монструозни злочин.

     Н. Т.

  • Председник Савеза самосталних синдиката Србије  Љубисав Орбовић затражио је од председнице Владе Србије Ане Брнабић да одржи обећање својих претходника и  да се коначно прекине кажњавање грађана који са пуним стажом одлазе у превремену старосну пензију. У Лозници је од 2015. године до данас право на превремену старосну пензију остварило 207 корисника

    За првомајске празнике ове године грађани Србије добили су обећање тадашњег премијера Александра Вучића и тадашњег министра за рад Александра Вулина да ће бити укинути  пенали за одлазак у пензију пре 65. године, а са пуним радним стажом.

    - Пенали на пензије се више неће доживотно обрачунавати, већ само до 65. године, односно у случају бенефицираног радног стажа до 59. године, након тога ће пензионери примати пун износ пензије - поручио је тада Вулин најављујући да ће измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању бити завршена до краја лета.

    То се није догодило па је ових дана председник Савеза самосталних синдикта Србије (СССС) Љубисав Орбовић упутио отворено писмо Ани Брнабић, председници Владе Србије, у којем је подсетио на иницијативу коју је подржао Социјално-економски савет, а затим и тадашњи премијер и ресорни министар. 

    - Подсећам Вас да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, након усвојене иницијативе, оформило радну групу која би радила на припреми измена и допуна Закона о ПИО. С обзиром на то да је рад радне групе био додатно отежан због избора нове владе и промена у министарствима, сада су се стекли сви неопходни услови да се прекине трајно кажњавање садашњих и будућих пензионера, који нам се свакодневно јављају и моле за помоћ, наводи се у писму председника СССС.

     З. Вишњић

    Опширније у штампаном издању Лозничких новости и на novinarnica.net

  • Иако Србије неће бар још неколико година прекорачити праг Европске уније, спрема се за чланство па се на време треба припремити за искушења која ће то неминовно донети. Крупањске ''Плодове Рађевине'' посетио је у суботу и Станко Чуљак, председник Удруге пчелара ''Нектар'' из Винковаца, Хрватска, и члан Управног одбора Хрватског пчеларског друштва за Вуковарско-сремску жупанију, и искористио прилику да овдашњим колегама пренесе искуства. Уласком у ЕУ у Хрватској је почело спровођење Националног пчеларског програма, који подразумева и набавку опреме, па су се многи млади немајући посла у време кризе укључили у пчеларство покушавајући ту да нађу сигурност и да допуне кућни буџет.

    – Међутим, у то се не улази да би зарадио него из љубави, а зарада долази тек кад се достигне виши ниво. Пчеларство је у Хрватској као и у целом нашем окружењу. Цео наш регион има добрих пчелара, али зависимо од временских прилика које су од оних поплава наовамо све лошије па је сваке године упола мање меда него претходне.. Многи наши пчелари жале за временом од пре ЕУ  јер смо уласком на велико тржиште ми мали наишли на проблеме. Како ми мали да уђемо на велико тржиште када оно улази код нас? Дуже су у ЕУ, припремљенији су они за наступ код нас него ми код њих. Пре уласка у ЕУ извозили смо 1.500 тона меда, а сада се толико увози, а извози се око 200, 300 тона – каже Чуљак.

    То присиљава пчеларе да мед откупљивачима продају испод цене која је са три и по, четири евра пала на два. Због тога су пчелари на нивоу шест славонских жупанија покренули процедуру заштите изворности славонског меда. Национални ниво су прошли, остаје да се изборе и на нивоу Уније.

    Искуства хрватских пчелара на време би требало да саслушају овдашњи тако да их сутра не изненаде ни нови прописи ни долазак страних медара. Сарадња постоји, а Чуљак каже да је она на изврсном нивоу.

    Н. Т.

  • НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Интернет је, каже двоје тринаестогодишњака, нешто најбоље што је досад измишљено, али истовремено, без потребне опрезности, може постати и нешто најгоре. Поред друштвених мрежа, јутјуба, игрица... њихови вршњаци, али и старији и млађи, понекад га користе у ружне сврхе

    Стефан и Јана имају по 13 година, седми су разред основне школе и на свет и све што се око њих дешава гледају свако из свог угла. Обоје имају ''паметни'' телефон, она већ две године, он тек неколико месеци, и баратају њиме лако и без проблема, баш као што се сналазе и на рачунару. На интернету су свакодневно, чешће са телефона него са рачунара, а највише времена проводе на друштвеним мрежама и на јутјубу, Стефана привлаче и игрице. Кажу да је интернет нешто најбоље што је досад измишљено, да омогућава готово непрекидно дружење и упознавање нових другова. Управо је то последње тачка на којој добар провод може постати невоља. Да ли су они тога свесни?

    – Да, разговарала сам са родитељима о томе, указали су ми на то да постоје људи који се лажно представљају и који ми могу желети зло, али ја на такве још увек нисам наишла. Све своје пријатеље са друштвених мрежа знам добро, често ћаскамо и мислим да нема никакве опасности – каже Јана додајући да разговарају на разне теме, од школских, шта је ко урадио у школи, шта се десило, какве их обавезе чекају, до прича о симпатијама.

    Нажалост, каже Јана, има ту и доста ружних ствари - ''не бисте поверовали шта све девојчице пишу'', честа су оговарања и оно што се популарно зове ''говор мржње''. Деца се често удружују у групе које су окренуте против неког дечака или девојчице, измишљају свашта, шире гласине, трачаре, праве странице на друштвеним мрежама под називом ''Сви ми који мрзимо тог и тог'', исмевају најчешће некога ко је по било ком основу другачији и то не мора бити националност нити телесна карактеристика, већ чак и успех у школи или спорту. Јана сматра да је то последица љубоморе и сопствене несигурности и неуспеха оних који то раде. То је најчешћи облик вршњачког насиља, али има и физичких обрачуна.

    – Дечаци се често туку, то су радили и када смо били млађи и не знам када ће престати. Тако лако почну да се гуркају, а онда им је лако и да се ударе. Понекад то траје и дуже па остали знају да навијају и да двојицу који се туку подстичу да пребију један другог и мислим да им је то забавно. Тачно је да понекад и девојчице знају да се ударе, почупају, потуку, а дечацима је то, чини ми се, још забавније. Мени је то глупо и никада не навијам, не волим када се људи туку, али не могу ту ништа да урадим. Са свима се трудим да будем ОК, али имам две другарице са којима сам много добра и оне нису од тих што хоће да се побију. Можда понекад и ми оговарамо некога, претпостављам да је и то ружно, али бар то не објављујемо нигде -  прича Јана.

    Стефан није одличан ђак, али уверен је да то и није најважнија ствар у животу и да много боље пролазе они који се ''не убију'' од учења у школи, већ се потруде да прилике које им се пруже искористе на прави начин. Нема намеру да иде на факултет, хоће да заврши неки занат који ће му омогућити да пристојно заради док његови другови и даље ''гуле клупу''.

    – ОК је да неки људи иду на факултет, имам другове који су веома паметни и било би глупо да не студирају, али неки од њих неће то ни моћи јер им родитељи немају пара. Зар то није наопако? И сад ја треба нешто ту да се трудим у досадној школи, а моји немају лове ни да одемо на море. Добро, јесу ми купили телефон, али помогли су баба и деда, а и био сам врло добар на крају шестог, нисам имао ниједног кеца цело полугодиште. Имамо и нет, труде се да зараде да живимо нормално, али када много тога недостаје и када морају баш много да раде код приватника и да трпе ''газде'' и њихово иживљавање ја то не сматрам нормалним. Зато и хоћу да имам занат и да зарадим толико да не морам да трпим ничије смарање – прича Стефан.

    Док говори о родитељима и њиховом послу дечак стеже вилице, али му широк осмех разведри лице када почне прича о интернету. Време на нету проводи ћаскајући са друговима, причајући о фудбалу и неким стварима ''које нису за јавност'', а често играју и игрице заједно. Са непознатима на интернету прича без страха, каже,  прво зато што је мушко, друго зато што му ''ништа не могу кад је код куће'', а да их упознаје уживо не пада му ни на крај памети.

    – Играо сам једном ЛОЛ са неким ликом и све је било ок док ми у једном тренутку није понудио да ми купи патике. Мислим, шта има он мени да купује патике?! Рекао сам да ми то не треба и да морам да идем. Нисам рекао родитељима, забранили би ми нет, али после тога неколико дана нисам играо ЛОЛ. То ми је једина непријатност, ако се то тако зове, на интернету. Дописујем се са непознатим девојкама, можда неку и смувам – смеје се мангупски и тврди да је сасвим сигуран да је баш свака од њих ''права правцата'' девојка и да ''није луд'' да шаље голишаве слике, чак ни ако му она обећа да ће узвратити на исти начин – ''Нека прва пошаље, хвала лепо, а ја њој опет нећу послати''.

    Стефан каже да има организованих туча, мада школе то углавном успевају да спрече на време, а дешава се и да се двојица ''изнабадају'', али то, сматра, и није неко насиље, већ више део одрастања.

    – С друге стране, има доста оговарања, праве се кланови против некога, причају се разне глупости и, по мом мишљењу, то је много горе и подлије него се лепо посвађати и потући па се после помирити, или не, али бар то завршити мушки. Овако је много ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Када мени неко тако нешто каже за неког другара, не морамо чак ни бити блиски, ја му кажем да од.... јер ме не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан у главу па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, ко ће се млатити са толико будала, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже Стефан.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

    Вршњачког насиља има на интернету и у стварности, неко га трпи због физичког изгледа, неко због боје коже, а неко због тога за ким му срце куца. Тимови за спречавање насиља постоје у школама, али, из разних разлога, није им се увек лако обратити. Када путем друштвених мрежа стигну непријатне поруке, лако је блокирати пошиљаоца, у стварности су ствари другачије

    – Прошле године пред ''Прајд'' добио сам претећу поруку од особе коју познајем. Нисам реаговао јер ми њено мишљење није битно. Избрисао сам поруку. Ипак, није свеједно када прочиташ такве ствари. Било би још и добро када би се насиље сводило само на ружне поруке послате преко фејса, блокирали бисмо те људе и били бисмо мирни. Овако, бројим дане када ћу завршити школу, уписати се на факултет, макнути се одавде. Надам се да ће ми у Београду бити боље, велики је град, лакше се утопити у масу. Наравно, свестан сам да и тамо постоји много оних који ме неће гледати благонаклоно, ако сазнају моју тајну, али неће ме знати, нисам феминизиран и неће ме лако препознати – говори средњошколац чије име и школу коју похађа нећемо открити из разумљивих разлога.

    Он свој крст носи још од основне школе, из времена када још увек није био довољно свестан уврежене друштвене неприхватљивости његове сексуалности па се разоткрио. Предуги погледи на дечка због којег му је срце куцало брже откуцали су га као телеграф, а таквом брзином се и прича проширила школом. После тога више ништа није било исто. Одлазак у школу био је мучење, а завршетак осмог разреда није донео очекивано олакшање. Глас о његовој склоности испратио га је и у средњу школу.

    – Мрзим сваки дан. Не дешава се увек да ме малтретирају, прође по неколико дана да ме нико не дира, можда тек понеко добаци ружну реч у пролазу, али без обзира на то, свакога дана мој долазак у школу изгледа исто. Оборим поглед, погнем главу, трудим се да не привлачим пажњу док пролазим поред ''другова'', покушавам да будем невидљив док се крећем ходницима. Понекад ми пође за руком. Када не успем, спотичу ме, гурају намерно, или гурну некога на мене. Дешава се да ме очешу раменом, то уме да боли, иако има довољно простора да прођу. Понекад се запитам да ли тако, заправо, испољавају своју несигурност у вези са сексуалношћу. Најгоре је на физичком, сам у свлачионици са свима њима, плашим се да подигнем поглед да ме неко не би оптужио да га гледам, а понекад ме провоцирају у доњем вешу. Не схватају да то што сам геј не значи да ме привлаче сви мушкарци. Мислим да су незрели, нису сви зли – каже овај младић додајући да је на фејсбуку добијао и поруке са непримереним понудама које је одмах брисао.

    Школском тиму за спречавање насиља не пријављује шта му се догађа, не верује да би то много помогло, а и плаши се да би га казна за то стигла изван школе. Осим тога, ако би се проблем подигао на тај ниво, били би обавештени и родитељи, а то не жели јер они не знају шта му се дешава, не може ни да им каже свестан да се њихови ставови не разликују од ставова оних који га малтретирају. Они који га не дирају, кажу му, када их нико не види, да издржи, буде миран и не таласа до краја школовања.

    Милан је ученик трећег разреда средње школе, висок и леп младић привлачи пажњу. Нажалост, привлачи и оне који му не мисле добро. Добијао је, каже, свакакве поруке на друштвеним мрежама, али никада није одговарао на њих, а пошиљаоце је блокирао.

    – Добијао сам поруке типа ''сладак си'', ''леп си'' и од непознатих жена и од мушкараца. Било је ту и девојака, али највероватније су то већином биле ''девојке'' па нисам желео да ризикујем. Једном сам, раније, док још нисам схватао колико то може бити опасно, добио захтев за пријатељство од једне баш, баш примамљиве девојке и, наравно, прихватио сам. Почели смо да се дописујемо, а онда је кренула да ми поставља разна питања. На крају ми је тражила да јој пошаљем слике и то ме је отрезнило, одбио сам. Када је питала да ли ми се допада њена профилна и да ли бих да видим више од тога, блокирао сам је. Ко зна чија је и то била слика  – прича Милан и додаје да је скоро свима циљ да имају што више пријатеља, то је скоро као неко такмичење у популарности, и онда се и не бира ко се прихвата ни коме се шаље захтев.

    Он зна и за случај његове добре другарице која се дописивала са неким ''момком'' и чак заказала састанак. Срећом, на договорено место дошла је са друге стране и угледала мушкарца како се крије иза дрвета, побегла је и чим се смирила, блокирала га је. Имала је среће, али много је оних који нису свесни опасности.

    – Са једне стране, можда смо ми дечаци изложенији опасности зато што лако прихватамо захтеве згодних девојака, али, са друге, мислим да се, ипак, теже одлучујемо да направимо тај погрешан корак и одемо на састанак са непознатом особом. Не знамо да ли смо се дописивали стварно са неком девојком, или са старијом женом која нам не жели добро, или са мушкарцем. Можда нисмо спремни да признамо страх, али срећа је да постоји – каже овај младић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     

     

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Како на подручју Лознице досада нису рађена истраживања о навикама младих на интернету, Лозничке новости су у склопу пројекта “Безбедни на интернету”, који спроводимо уз подршку Министарства културе и информисања, спровеле анкету у све четири средње школе на подручју нашег града и у две основне, од којих је једна са сеоског подручја. Није се, међутим, показало да подручје на којем деца живе значајно утиче на њихове навике. Анкетом је обухваћено 189 ученика, стотину девојчица и 89 дечака

    Према резултатима анкете, нешто више од 91 одсто домаћинстава са децом узраста од 13 до 18 година поседује десктоп рачунар, 62,3 одсто поседује лаптоп, а таблет мање од половине, мало више од 45 одсто. Таблет поседују у већем броју домаћинства са женском децом. Интернет је увело 92 и по одсто породица, а “паметни” телефон поседује нешто више од 95 одсто деце. Само је један средњошколац навео да не поседује смартфон. Око 58 одсто основаца и близу 64 одсто средњошколаца користи пакете који му омогућавају сталан приступ интернету.

    Занимљиво је да девојчице лакше долазе до модерних телефона, њих 67 одсто добије га пре него што напуни 13 година, док то полази за руком мање од половини дечака, њих 49 и по одсто може се похвалити у друштву својим новим уређајем.

    Мобилним најчешће на нет

    Управо је мобилни телефон уређај којим убедљиво најчешће иду на интернет, а далеко иза је десктоп рачунар па тек онда лаптоп, док таблет готово не користе у те сврхе.

    На интернету и основци и средњошколци имају сличне навике. Већина је на мрежи више од три сата дневно, слушају музику, гледају спотове, филмове, серије и проводе време на друштвеним мрежама. Дечаке доста привлачи и играње игрица, док су, без разлике међу половима, образовни садржаји у вези са школским програмом и читање књига ретка активност. Јутјуб је најпопуларнији и нема ко га не користи, а следе га фејсбук и инстаграм. Вајбер је популарнији од воцапа, а налог на твитеру ретко ко има.

    Три четвртине основаца и 91 одсто средњошколаца има профил на фејсбуку, најчешће су га сами отворили, а ако нису, онда су за њих то учинили старији брат или сестра, или друг. Понекад се ту умешају маме и тате, а улети и понека тетка. Иако је сама мрежа поставила узрасно ограничење од 13 година, чак 68,3 одсто испитаника налог је отворило пре него што је дувало у 13 свећа на рођенданској торти. 

    Већина каже да на фејсбуку има између 500 и хиљаду пријатеља и најчешће тврде да их скоро све познају. Проценат оних које не познају готово ни у једном случају не прелази половину, што је прилично невероватно када се ради о великом броју пријатеља. Разумљиво је код оних који су навели да их имају стотинак, али не и код испитаника који их имају више од хиљаду. Испитивање није могло ићи толико дубоко да се јасно разлучи шта они заправо сматрају познатим пријатељем, али се на основу искустава које имају организације које се баве малолетницима, може рећи да познатима сматрају и другове својих другова, као и оне са којима су понекад разменили неколико речи.

    Добро је што велика већина родитеља разговара са децом о могућим ризицима коришћења интернета и могућностима његове злоупотребе (83 одсто родитеља основаца и скоро 90 одсто родитеља средњошколаца). Док родитељи средњошколаца не праве разлику између пола детета за такав разговор, код основаца је нешто другачије, скоро 94 одсто родитеља женске деце изразило је такву бригу и скоро 73 одсто родитеља дечака.

    Са друге стране, интересовање за садржаје које деца прате на интернету није велико. Свега око 68 одсто родитеља је са својом децом која похађају основну школу разговарало о садржајима које она посећују на интернету, а тек 32 одсто њих заиста и контролише који су садржаји у питању. Више се интересују родитељи девојчица, њих 81 одсто прича о томе, а 37 и по одсто и контролише садржаје. И код средњошколаца се о томе више брину родитељи женске деце, али је проценат оних који су са својим кћеркама и синовима причали о томе шта раде на интернету доста нижи, тек 54 и по. Две трећине родитеља средњошколки разговара са кћеркама о томе, а непуних 40 одсто контролише шта раде на интернету. Дечаци су “смарања” поштеђени, тек 19 и по одсто њих родитељи контролишу у вези са садржајима које прате на нету, а непуних 43 одсто је са родитељима имало разговор на ту тему. Очигледно је да родитељи не мисле да се и мушка деца могу наћи у невољи на мрежи.

    Дечаци су куражнији па слично о опасностима на интернету размишљају и основци и средњошколци, по 57 одсто њих сматра да мрежа може бити опасна по њега, док су девојчице нешто опрезније, три четвртине основки и две трећине средњошколки има такво мишљење. На питање које опасности вребају на нету, већина наводи педофилију, могућност крађе и злоупотребе личних података, опасност од отмице, трговину људима...

    Иако су свесни да то може бити опасно, четвртина основаца и скоро две трећине девојчица седмог и осмог разреда контактирало је на интернету са непознатима. У средњој школи се ствари мењају, дечаци постају неопрезнији, две трећине њих је имало контакт са непознатима и трећина девојака. Родитељима су разговор са непознатима пријавили око две трећине девојчица и трећина дечака, а као разлог за непријављивање најчешће наводе жељу да сачувају приватност и став да је то шта раде њихова ствар.

    “Мој проблем, моја ствар”

    Непријатност на интернету доживело је нешто више од 13 одсто анкетираних, а оне се крећу од вређања, најчешће због физичког изгледа, преко увреда на националној основи до хаковања профила на фејсбуку и инстаграму. У неколико случајева, претежно од девојчица, тражено је да се сликају без одеће и пошаљу фотографије, а једној девојци је младић, или “младић” са друге стране хтео да пошаље фотографију на којој је разодевен. Дупло чешће непријатност доживљавају средњошколци него основци. Родитељима је пријавило шта се догодило трећина младића и пола девојака из средње школе, док је то учинила и трећина девојчица из основне, а дечаци су прећутали. Разлог за непријављивање је најчешће срам, јер се обично ради о непримереном садржају, али га прати и став “то је моја ствар, сам ћу је решити”.

    Резултати анкете показују да се о безбедности на интернету и вршњачком насиљу говори у школама, али према утиску анкетираних повремено, или ретко. Незнатан број њих сматра да се о тим темама говори често. То би могло да укаже школским тимовима за превенцију насиља на потребу да додатно појачају активности.

    Што се вршњачког насиља тиче, већина сматра да оно није присутно у школи коју похађају, али се из одговора види да, на пример, у основној школи девојчице као насиље доживљавају туче између дечака, а они, са друге стране, углавном, не. Физички обрачуни спомињу се као насиље управо код основаца, док је у средњим школама далеко присутније вербално насиље, увреде, понижавање, омаловажавање...

    Насиље је трпело 15 одсто дечака и 12 и по одсто девојчица у основној школи и близу 11 одсто средњошколаца и мало више од 16 одсто средњошколки.

    У насиљу над вршњацима учествовало је исто онолико девојчица у основној школи колико је и трпело насиље и готово четвртина основаца. Близу петине средњошколаца је бар једном било учесник насиља над вршњацима и нешто више од десет одсто девојака. Оно што додатно ствара мучан осећај је то што је скоро 50 одсто оних који су трпели насиље било и виновник насиља над другима.

    Занемарљив је број оних који не знају коме би требало да се обрате уколико буду изложени насиљу од стране вршњака, а велики проценат њих би пријавио и када би сазнао да неко дете трпи насиље на интернету и у стварности. Скоро 76 одсто средњошколаца и 78,5 одсто основаца пријавило би да сазна да некога малтретирају на мрежи и 80 одсто основаца и 71 одсто средњошколаца ако би знало да неко дете трпи насиље у стварности. Девојчице су, иначе, склоније пријављивању насилника.

    На питање да ли се осећају сигурније на интернету или на улици, 64 и по одсто основаца и 50 одсто средњошколаца оба пола сматра да је безбедније на мрежи. Једино средњошколке сматрају да су, ипак, мало безбедније на улици, али се и ту проценат врти око 50.

     

    Састанак са непознатим

    Можда се чини као мали проценат, али 22,75 одсто од свих анкетираних који би отишли на састанак са непознатом особом коју су упознали на интернету је сто одсто више него што би требало то да учини. Основци су нешто опрезнији, мало више од петине би то урадило, а 12 и по одсто девојчица, док су средњошколци самоуверени и њих 46 и по одсто би начинило такав корак, док би непуних девет одсто средњошколки направило такву глупост.

    Када се одлучују на такав корак младићи на уму најчешће имају девојке које су “упознали” на мрежи. Проблем настаје када их хормони заслепе па забораве да та згодна девојка може бити то и под наводницима.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

     data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Свако дете је потенцијална жртва и о томе треба мислити, каже Игор Јурић, отац убијене Тијане. Родитељи морају бити свесни да фотографије голишаве деце са плаже истог тренутка по постављању на друштвене мреже постају предмет трговине. И онда када дете погреши, учини нешто што није требало и нађе се у проблему, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку јер породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету

    – Сада нам је стратешки циљ да пронађемо начин како да допремо до родитеља. Како њих да подстакнемо да једном годишње одвоје сат и по да разговарају са нама, да им покажемо и докажемо како предатори долазе до наше деце, зашто интернет може бити опасан, зашто фотографије на друштвеним мрежама нису наше власништво и још много тога што треба да знају. Тешко је убедити родитеља који ради и брине се за егзистенцију да дође и послуша нешто јер сматра да све то већ зна, да нема времена за то, да се њему то не може десити. То је највећи проблем у нашем друштву када је ова тема у питању – каже Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане убијене пре три године и оснивач фондације која носи њено име.

    Он наглашава да му није намера да критикује родитеље нити да каже да је паметнији од њих, већ да укаже на опасности које вребају децу. На радионицама које Фондација организује Јурић увек објасни како је размишљао пре трагедије.

    – Био сам убеђен да мом детету у Бајмоку не може ништа лоше да се деси. Ту где смо одрасли, где смо живели безбедно, где познајемо све људе... пустио сам дете да погледа турнир мислећи да нема разлога да је ико дира јер се ни почему не разликујем од других, ни по чему нисам посебан. Нажалост, схватиш да ту нема разлике, сви смо ми жртве и свако дете је потенцијална жртва. Зато морамо да променимо начин размишљања, више да да мислимо, више да бринемо. Нажалост, такво је време – каже Јурић.

    Разговор уместо претњи и забрана

    Статистика је још увек поражавајућа и забрињавајућа када се ради о злостављању деце преко интернета и спремности малолетника да пристану на састанке са непознатима. Јурић каже да деца на питање да ли би изашла на састанак са особом која им је упутила захтев за пријатељство на друштвеној мрежи пре десетак дана и са којом  су се дописивала у 90 одсто случајева одговарају да не би, али проблем је у томе што ту постоји и нешто друго. Никада такозвани предатори не предлажу сусрет после десет дана, већ се то дешава после дуготрајног периода упознавања, стицања поверења и уме да потраје и по две и по године.

    - Обично после шест месеци они стекну довољно поверења, дете буде дубоко уверено да познаје особу са којом се дописује и врло лако пристане на састанак. Ми смо спровели експеримент у којем смо управо на тај начин комуницирали са неким малолетницима и то је трајало дуго времена, а на крају смо их питали да ли познају неке људе, наводно насумице изабране, рекли су да знају, а радило се о лажним профилима. Они су дубоко уверени да знају те људе зато што су се дописивали о свакодневним стварима, Новаку Ђоковићу, Звезди, Партизану... – објашњава Јурић.

    Једини начин да се ствари поправе јесте сталан разговор са децом, али претходно родитељи морају променити свест. Велики број одраслих не види проблем у томе што ће на друштвеној мрежи објавити, на пример, слику свог детета са плаже, у купаћем костиму, а Јурић каже да то није чудно јер нормални људи у томе не виде ништа лоше, једноставно зато што не размишљају попут педофила. Нису свесни да свака таква фотографија коју објаве на друштвеним мрежама истог тренутка постаје предмет трговине.

    – Морамо освестити родитеље, а са децом се мора разговарати, морамо их образовати на ту тему. То радимо у школама, сваке седмице посетимо по једну у нашој земљи и приказујемо деци на реалан начин, објашњавамо им како ти људи долазе до њихових вршњака и они то често препознају. То желимо, да им укажемо како теку ти разговори и шта се дешава касније. Да стекну свест да то што раде није довољно безбедно, а то само пријатељским разговором можемо постићи. Не можемо до њих допрети претњама, укидањем интернета, што велики број родитеља код нас ради. Морамо схватити да деци нико не може помоћи више од људи у које имају поверења, дакле родитељи – каже Јурић и додаје да је велики проблем то када дете у страху да ће му бити ускраћен интернет, игрице... не каже родитељима да му се нешто лоше дешава.

    Породица – најчвршћи ослонац детету

    Он објашњава да постоје техничке блокаде којима родитељи могу онемогућити детету приступ друштвеним мрежама или непримереном садржају, али се показало да је просечном родитељу потребно око четири сата да постави заштиту, а детету два да је пробије. То је губљење времена и боље би било посветити то време разговору са дететом и објаснити му где прети опасност. Радионице се одржавају у школама и деца схватају опсаност када им се на примеру покаже шта се може десити, а родитељи су са њима свакодневно и они могу да разговарају да се не заборави. Родитељи  могу и да примете промене у понашању детета, а када умеју то да уоче, онда могу и да схвате ако дете има проблем и да реагују.

    – Проблем је у томе што су родитељи уверени да је дете сигурно када је затворено у суседној соби, близу је, на свом је рачунару, а не размишљају колико се брзо из тог виртуелног света стиже у стварни. Не постоје само физичке повреде, дете често буде уцењено, на пример, ако се преварило па послало непримерене фотографије мислећи да разговара са девојком. Тај се низ уцена не прекида јер је дете уверено да ће само изаћи из проблема, а излаза нема. Зато је важан разговор са родитељима и онда када дете погреши, учини нешто што није требало, важно је да га родитељи подрже, да буду уз њега и да заједно виде како да исправе грешку. Породица у сваком тренутку треба да буде најчвршћи ослонац детету – каже Јурић наводећи да на радионицама на питање од кога може да се затражи заштита за дете на нету, родитељи набрајају и школу и интернет провајдера, али нико се не сети породице, а то је место на коме се тражи заштитита јер се дете може заштитити ако има добар однос са својом породицом.

    Јурић, ипак, са надом и вером гледа у поправљање стања. Сматра да су се ствари помериле, у школама је подигнута свест, разговара се о томе, Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је Национални центар за безбедност деце на интернету, информатика је уведена у школе као редован предмет. Данас је проблем што је већина родитеља старијих од тридесетак година мање технолошки писмена од деце и несвесна је опасности, али како време пролази, ствари ће се мењати. Данашња деца одрашће и постати родитељи који су технолошки писмени и свесни онога што вреба на интернету. Педофила и предатора увек ће бити, али ће им бити теже да остваре своје зле намере када је друштвена свест на нивоу да се о томе може јавно причати и указивати на проблеме.

    ЕЛН

    Фото: Фондација Тијана Јурић

    Злочинце доживотно затворити

    Фондација ''Тијана Јурић'' иницирала је измену Кривичног законика према којој би убице деце биле осуђиване на доживотну казну затвора. Јурић је у мају тај предлог предао председници Скупштине Србије Маји Гојковић, али се до средине септембра ништа није догодило па ће 23. октобра у тридесетак градова широм земље, међу којима је и Лозница, почети прикупљање потписа грађана за подршку овој иницијативи.

    – Циљ нам је да сакупимо пола милиона потписа и наш предлог уведемо у скупштинску процедуру. Ако неко убије дете, не постоји могућност да се поправи и желимо да убице наше деце немају прилику да шетају слободно улицама и да понове тако нешто. Њиховим затварањем ствара се сигурније окружење за све нас. Моја породица и ја веома смо везани за Лозницу, Троношу, Тршић и молим све грађане да дају свој потпис – каже Јурић.

    Тијана

    Петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице нестала је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у Бајмоку, а после вишедневне потраге њено беживотно тело пронађено је 7. августа на подручју Сомбора. Њен убица осуђен је на, у Србији још увек максималну казну, 40 година затвора.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14

    Да ли би широм отворио врата свог дома и пустио пролазнике да разгледају стан, кућу, да завирују у твоју собу, гледају породичне фотографије...? Зашто би то онда радио на интернету? – питања су која свако треба себи да постави оног тренутка када почне да користи интернет. Татјана Ђурашковић, главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије (ОБПВТК), каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, што би, иначе, било осуђено на пропаст, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опорезни у виртуелном колико и у стварном свету. Један од главних савета деци, али и свима другима, јесте да на друштвеним мрежама не прихватају за пријатеље људе које не познају. То је, међутим, немогуће јер је врло тешко објаснити и одраслима да не би требало да имају такве пријатеље, а дечја радозналост је још много већа.

    – На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Ако не желимо да пустимо ''пролазнике да разгледају шта хоће'', морамо бити опрезни у давању личних података и слично. Због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

    Кроз јасне примере из полицијске праксе у којима су њихови вршњаци били жртве деци се указује на опасности којима су изложена током коришћења интернета чиме се разбија њихова честа заблуда да се тако нешто не дешава код нас, већ само ''тамо негде у иностранству'' и да им се не може десити ништа лоше. Главна инспекторка каже да је изузетно битно поверење између родитеља и деце због чега на предавањима децу подстичу да о непријатностима које доживе, да не би дошло до тежих последица, обавесте родитеље, да се не плаше, а родитеље да деци пруже подршку и да сваки случај пријаве полицији.

    Најугроженија деца од десет до 14 година

    ОБПВТК има доста посла и, у складу са својим капацитетима, труди се да се поред свакодневних обавеза одазове на позиве за предавања школарцима, родитељима и просветним радницима. Како Ђурашковићева каже, углавном се предавања држе старијим основцима који и јесу најрањивија група, а док су раније то били већином седмаци и осмаци, сада се граница спустила па се предавања држе ученицима петог и шестог разреда.

    Деца све раније почињу да користе савремене технологије и уређаји са интернет приступом су им све доступнији, а што су старија то озбиљније истражују могућности које им они пружају. Већ са девет, десет година желе ''паметне'' телефоне и почињу да отварају налоге на друштвеним мрежама, иако оне саме 13 година постављају као доњу границу старости својих корисника. Врло брзо почињу да успостављају комуникацију са другим, непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14. Девојчице се више излажу ризику објављивањем фотографија и започињањем комуникације са непознатим корисницима, а дечаци у такве контакте ступају најчешће приликом играња онлајн игрица. Пријаве које ОБПВТК добија од родитеља малолетника обично су у вези са сексуалним узнемиравњем деце од стране непознатих особа путем фејсбука и инстаграма. Најчешће се ради о лажним, или о правим, преузетим профилима који се користе како би се успоставио контакт са децом. По задобијању поверења, најчешче долази до слања експлицитног материјала од стране детета, фотографија на којима је дете обнажено, које затим служи за даљу принуду детета да настави са слањем таквих експлицитних фотографија и видео записа.

    Лажни профил није лако препознати

    Позната је чињеница да се, у већини случајева, деца боље од родитеља разумеју у коришћење интернета, а истовремено несвесна су колико су изложена опасности док га користе. Родитељи најчешће сматрају да су безбеднија у соби са рачунаром него напољу при том не знајући шта она раде на интернету. Тако се ствара јаз у породици па када се нађу у проблему деца не знају како то да кажу родитељима.

    – То, наравно, знају и одрасли који имају сексуалне склоности ка деци као што знају и начин на који да им приђу. Они пажљиво бирају какве ће лажне профиле направити, како задобити поверење детета. Некада то траје доста дуго, али у већини случајева деца врло брзо остваре комуникацију са непознатима и, свесно или не, открију детаље из свог приватног живота, а често су такви подаци већ остављени као јавни на профилу на друштвеној мрежи. Деца немају искуства да разазнају лажно од правог и лака су мета, иако су врло често уверена да могу препознати лажне профиле па их на предавањима кроз примере из наше праксе разуверавамо. Ти профили изгледају верно, редовно се ажурирају, објављују статуси, а то може бити преузет профил неког дечка или девојчице чије се фотографије злоупотребљавају – објашњава Ђурашковићева.

    Одељење за борбу против високотехнолошког криминала чини све да интернет учини безбеднијим пре свега за децу, али је то битка која нема краја, а да би била успешнија потребна је сарадња свих. Управо стога ОБПВТК активно сарађује са Националним контакт-центром забезбедност деце на интернету Министарства трговине, туризма и телекомуникација који и служи управо за давање савета и пријављивање штетног, нелегалног и непримереног садржаја на интернету. Да би та борба била још успешнија, а деца безбеднија, неопходно је да и грађани постану свеснији колико је присутна опасност и да стекну навику да позову полицију када год је уоче, да не кажу – мене се то не тиче, није моја ствар.

     ЕЛН

    Одељење

    Одељење за борбу против високотехнолошког криминала ради у склопу Службе за борбу портив организованог криминала у Управи криминалистичке полиције МУП-а и, између осталог, бави се и сузбијањем искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета. То подразумева недела у вези са набављањем и поседовањем материјала насталог искоришћавањем малолетника у порнографске сврхе, али и поступање по пријавама грађана, родитеља оштећених малолетника као и по захтевима добијеним путем међународне оперативне полицијске сарадње.

     Армагедон

    Последњих седам година ОБПВТК спроводи сталну оперативну акцију ''Армагедон'' чији је циљ сузбијање искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета и досада су поднете кривичне пријаве против 176 лица. У највећем броју случајева због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију.

    Од јуна ове године у нашем Кривичном закону стоји и додатни члан да ће свако ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине насталих искоришћавањем малолетног лица бити кажњен, а за такве преступнике предвиђена је новчана казна или казна затвора до шест месеци. Ако наиђете на такав профил, требало би да га пријавите полицији, тужилаштву или Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету на број 19833.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Министарство трговине, туризма и телекомуникација основало је крајем фебруара Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету којем се могу обратити како деца, тако и родитељи и просветни радници који доживе непријатност на мрежи, осете се угроженим, или сазнају за такав случај. Како је испитивање које је министарство спровело показало да је 30 одсто деце било изложено непримереном садржају, добро је што се многи јављају и превентивно са жељом да сазнају како се заштитити од ризика и шта предузети, ако се непријатност доживи

    Када се јавност усталаса због неког немилог догађаја у којем је жртва најчешће дете, или млада особа, безбедност на интернету постане тема о којој се више говори, а једно од најчешћих питања која поставимо себи и другима је шта учинити када се нађемо изложени “онлајн” опасности. Министарство трговине, туризма и телекомуникација Владе Србије основало је стога Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету (ЦБИ) који је крајем фебруара почео да ради.

    - Проблем  безбедности на интернету глобални је изазов, а проблем је посебно озбиљан када говоримо о најмлађим корисницима интернета јер они немају довољно искуства да препознају опасне појаве које могу озбиљно да их угрозе. На “ИТ каравану” које је наше министарство спровело у градовима Србије, анкетирали смо грађане у вези са овом темом и резултати су показали да деца у нашој земљи јесу изложена ризичним ситуацијама на интернету - каже за ЛН Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

    Образовање је најбољи вид превенције

    Резултати ове анкете показали су да је 30 одсто деце било изложено непримереним садржајима на интернету, 14 одсто испитаника навело је да су њихова деца била контактирана од стране непознатих лица, а 11 одсто да су била изложена вршњачком насиљу. Свега 17 одсто учесника сматрало је да су деца довољно обавештена о безбедности на интернету. Они, свакако, нису имали приступ подацима ЦБИ према којима је за првих пет месеци рада примљено више од 2.700 позива и електронских пријава у вези са безбедношћу на интернету. Добро је што су одрасли показали велику заинтересованост, више од 70 одсто позива и пријава је стигло од њих, јер они правим приступом могу учинити изузетно много за безбедност своје деце на интернету. Нису сви позиви уследили након непријатног искуства, што је такође веома добро, већ су, пошто ЦБИ има и саветодавну улогу, тражени савети у вези са правилним понашањем при коришћењу интернета.

    - Образовање је најбоље средство превенције и заштите у “онлајн” окружењу и због тога је наше министарство припремило и предложило уредбу о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија и Влада ју је усвојила прошле године. Она прописује предузимање превентивних мера за безбедност и заштиту на интернету путем информисања и едукације како саме деце тако и родитеља, учитеља, настваника, организовањем семинара, радионица, презентација и преко штампаних, електронских и других медија. На основу те уредбе, покренули смо и сам Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету. Ове године усвојена је и стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији која, између осталог, налаже и увођење нових мера и подизање капацитета за бољу заштиту грађана, посебно деце - каже Матићева.

    “Плави кит” забринуо родитеље

    Велико интересовање грађана је изазвала вест о такозваној игри “плави кит” па су многи позиви били управо у вези са њом, а најчешће се грађани распитују како безбедно да користе друштвене мреже, како инсталирати филтер за родитељску контролу, на који начин уклонити лажни налог са друштвених мрежа, како блокирати налог на којем се шири вређање, како направити јаку лозинку... Према речима државне секретарке, оператери ЦБИ саветују грађане да разговарају са децом и да им укажу на опасности комуникације са непознатима као и да не прихватају упите и захтеве са непознатих налога и веб-адреса. Они позиваоце упућују и коме треба да се обрате уколико имају неки проблем у вези са коришћењем интернета. Оператери ЦБИ упућују пријаве надлежним институцијама када их грађани обавесте о узнемиравању и угрожености деце, а углавном се ради о вређању, крађи идентитета, злоупотреби фотографија, различитим видовима дигиталног вршњачког насиља, зависности од интернета, али је покренуто и више случајева педофилије, односно “онлајн” предаторства, претњи, сексуалног узнемиравања, али и других могућих кривичних дела. У зависности од врсте, такви предмети се прослеђују Тужилаштву за високотехнолошки криминал и Министарству унутрашњих послова, односно Министарству просвете, а позиваоцима се обавезно дају и савети шта чинити даље. Таквих предмета је за првих пет месеци било скоро 70. Пријаве које су биле у вези са угроженошћу здравља због прекомерног коришћења интернета прослеђене су надлежним домовима здравља, што је важно јер је успостављена и међуресорна сарадња, а заједнички рад је неопходан јер је и сам проблем изразито сложен.

    - Сложеност проблема захтева да грађане боље упознамо и са радом нашег Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету и да га промовишемо путем средстава јавног обавештавања и кроз кампање. Тако смо кампању “ИТ караван” у мају спровели другу годину заредом и за више од пет и по хиљада ученика основних школа одржали презентације о заштити од дигиталног насиља и других злоупотреба интернета. Едукацију на ову тему почели смо континуирано да спроводимо у основним школама и домовима здравља које посећују представници ЦБИ и држе предавања за децу, али и за родитеље - каже Матићева додајући да ће следећи караван бити посвећен управо родитељима и њиховој едукацији на ову тему.

    ЕЛН

    Фото: Министарство трговине, туризма и телекомуникација

    Контакт са контакт-центром

    Злоупотреба интернета и угрожавање безбедности деце на интернету може се пријавити на број 19833, као и слањем е-поште на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или електронском пријавом на порталу pametnoibezbedno.gov.rs.

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јул 04, 2020 421

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове…
јун 27, 2020 339

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 424

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 511

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…
јун 06, 2020 583

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују…

Репортажа

јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"