fbpx
  •  

    Крупањски Рађ био је данас најуспешнија екипа на турниру који у омладинском насељу организује Јадар 07. На турниру који је окупио 32 екипе и око 500 стотина најмлађих фудбалера, данас су се надметалипионири 2004. и 2005. годишта и претпетлићи 2008/09, а сутра наступају петлићи 2006/07. и почетници 2010/11. годиште.

    У конкуренцији петпетлића Рађ се у полуфиналу, после регуларног тока без голова, бољим извођењем пенала пласирао у финале, а на исти начин је у борбу за прво место пласман остварило и Гучево у дуелу са Стобексом. Регуларни ток је и у овој утакмици завршен без погодака, а Гучево је боље изводило пенале, било је 3:2.

    Пчелињо је победом од 2:0 над Стобексом успео да освоји треће место, а у финалу је Рађ био бољи од Гучева и славио је са минималних, али довољних 1:0.

    У конкуренцији пионира Рађ је са 1:0 Санрајс посло у борбу за бронзу, а Лозница је после 0:0 у регуларном току са беле тачке изборила пласман у финале, било је 2:1.

    Стобексу пенали данас нису ишли од руке, и у борби за треће место утакмица је окончана без голова, а Санрајс је бољим извођењем пенала - 3:2 освојио треће место.

    Финални дуел између фаворизоване Лознице и Рађа био је неизвестан до краја. Први део утакмице припао је зелено-белима, повели су са 1:0, али су онда физички јачи Крупањци узели ствар у своје руке и брзим продорима долазили до изгледних прилика за гол па тако најпре и изједначили, а онда и преокренули резултат и освојили титулу победивши са 2:1.

    Борисав Карајчић, ФК Јадар 07, каже да је овај турнир одлична припрема за предстојећу сезону у старијим годиштима, односно за такмичења која очекују играче млађих категорија.

    – Из године у годину овај турнир расте и окупља све више учесника, овде су деца из Лознице, Шапца, Крупња, Малог Зворника и Зворника и Бијељине из Републике Српске. Најбитније је то што деца уживају играјући на овом турниру, и што се кроз игру и спорт упознају и друже. Потрудили смо се да организација буде на високом нивоу, а подршку смо добили од Града Лознице, Специјалне болнице за рехабилитацију ''Бања Ковиљача'', компаније ''Нели'', ''Јусела'', ''Фер партнера'', пољопривредног газдинства Јаковљевић и столарије Стихановић, као и од ''Плавог ресторана''. Велику подршку пружила нам је и Струковна организација фудбалских судија која нам је упутила пет младих судија који су данас обавили свој посао на теренима Јадра, баш као што ће то урадити и сутра – каже Карајчић.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ПРВА КАДЕТСКА ЛИГА – Сутра против Борца

    ПРВА ОМЛАДИНСКА ЛИГА – На Чачане ослабљени

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Кадетске селекције Рађевца и Јадра, дебитанта у овом рангу, нову сезону неће почети овог викенда, већ у уторак комшијским дербијем у Крупњу. Никола Тодоровић, тренер Рађевца, каже да је његова екипа веома амбициозна и да су припреме веома добро спроведене па очекује и позитиван резултат на терену и то не само у дуелу са Јадром.

    У кадетској селекцији Рађевца наступаће већином играчи 2003. годишта који су претходне сезоне освојили титулу у свом рангу. Крупањци не намећу себи превисоке циљеве, не јури се по сваку цену место на врху табеле, а најважнији задатак је обучити два, три играча да на крају сезоне буду спремни да обуку дрес првог тима.

    Борисав Карајчић, тренер Јадра, ове сезоне жели да припреми екипу за наредну. Дечаци су 2003. годиште, годину млађи од већине осталих екипа, а играће и неколико играча рођених 2004. У припремном периоду одигране су четири утакмице са јаким противницима који су се спремали у нашем крају, остварена је једна победа, два пута је играно без победника и једном су плаво-жути поражени.

    – Против Рађевца нас очекује тешка утакмица, али ћемо покушати да им ''откинемо'' бодове. Ове сезоне циљ нам је да деца ''осете'' лигу, пробаћемо да освојимо понеки бод у гостима и да побеђујемо код куће како бисмо се пласирали у средину табеле. Ова сезона за нас је припрема за следећу у којој ћемо покушати да нападнемо врх – каже Карајчић.

    Јадар ће као домаћин играти на терену Јадра 1961 у Горњем Добрићу.

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ТУРНИР У ОМЛАДИНСКОМ НАСЕЉУ – Први дан припао Рађу

    БОКС: ПРИПРЕМЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - Два Стефана на Копаонику

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Још само десет дана и почиње нова школска година па је крајње време за куповину књига и школског прибора. У књижарама у Лозници понуда је разноврсна а цене прибора су исте као и последњих година. Већина трговаца нуди продају на рате

    Тек што су се вратили са мора и отплатили последњу рату за летовање, родитеље школараца сада очекује нови намет, куповина књига и школског прибора, јер нова школска година само што није почела. Многи се одлучују и за куповину половних књига, али од ове године родитељи првака и петака то неће моћи да учине јер су за њих припремљена нова издања у складу са реформом школства.

    Стручњаци Завода за унапређење образовања и васпитања у протекла два месеца прегледали су и одобрили за ова два разреда основне школе 286 нових уџбеника, 183 књиге одобрене су у штампаној форми, а пред управама школа, први пут су се нашла и 103 дигитална уџбеника. Највише одобрених уџбеника је из математике и српског језика, а чак 53 штампана издања намењена су учењу шест страних језика. Ђаци који од септембра крену у први разред гимназије такође ће учити према новом плану и програму, али због спорости процедуре око усвајања нових уџбеника, изгледа да ће се наставници у првом полугодишту морати снаћи и без уџбеника. Предлози уџбеника очекују се тек почетком наредне године и када се објаве, биће обавезни. Из Центра за развој програма и уџбеника поручују да има доста измена у књижевним садржајима из српског језика, а највише измена има биологија. У Заводу за унапређење образовања и васпитања сада чекају налог Министарства просвете за почетак израде новог програма рада у другом разреду гимназије, који је следећи на списку измена у опсежној реформи српског образовања.

    Приликом куповине књига родитељи најчешће питају да ли могу да их отплате на рате, што није ни чудо с обзиром да комплет књига за четврти разред кошта око осам хиљада динара, а за седми од петнаест до шеснаест хиљада динара. За први и пети разред од ове године направљена су нова издања, за први коштају између шест и седам, а за седми разред чак тринаест хиљада динара. Уџбеници за средњошколце у средњим стручним школама су око седамнаест хиљада динара.

    Поред књига, потребан је и нови школски прибор. У продавницама је избор велики, а цене су у складу са квалитетом, за основни школски прибор, перницу и школску торбу или ранац потребно је најмање десет хиљада динара. 

    Књижаре и поједини супермаркети ове године школарцима нуде разноврстан школски прибор и то по ценама које се годинама нису мењале. Зависно од величине и дебљине корица, цене свезака се крећу од 25 до 80 динара, оловака од 15 до 70, гумица од 15 до 80 динара, зарезача од 28 до 125, фломастера од 25 до 440, бојица од 120 до 290 а темпера од 295 до 480 динара, празних перница од 280 до 1400, а пуних од 750 до 2.450 динара, блокова за ликовно од сто динара па навише. Цена ранчева зависи од квалитета па тако анатомски коштају од 3.500 до 6.400 а обични од хиљаду до четири хиљаде динара. Када бирају ранац, родитељи треба да обрате пажњу на његову стабилност, материјал од којег је направљен и да ли је видљив у мраку.

    Шта рећи до пуно среће школарцима у новој школској години а родитељима у „креирању“ кућног буџета.  

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

    ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Према саопштењу Централног регистра хартија од вредности, Нафтна индустрија Србије (НИС) данас ће исплатити дивиденде из прошлогодишње добити. Грађани ће на име дивиденди од пет акција НИС-а добити 181 динар, па ће, уколико до сада нису продали акције ни подизали дивиденде, на рачуну имати укупно 9.912 динара.

    Очекује се да у септембру од концесије Аеродрома "Никола Тесла" грађани добију још по 1.465 динара нето што значи да  ће, у том случају, имати 11.377 динара.

    Л.Н.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ХОТЕЛ “ГРАНД” У КРУПЊУ - Капацитети пуни целог лета

    ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    Прво место на традиционалној ''Скобаљијади'', одржаној у суботу на Дрини у Црнчи, освојио је Небојша Јефтић из Завлаке, а следили су га Милош Михаиловић из Узовнице и Јанко Пуртић из Црнче. Они су били најбољи у конкуренцији четрдесетак такмичара, а истакао се и Александар Марковић из Црнче који је упецао највећег скобаља. Гвозден Ђурић из Узовнице био је најстарији, а Љубовијанин Вукашин Ђокић најмлађи учесник занимљивог надметања риболоваца.

    ''Скобаљијаду'' приређује Месна заједница Црнча уз подршку Општине Љубовија и Туристичке организације Љубовије у којој кажу да овакве манифестације имају велики значај за развој туризма у Азбуковици и да увек привуку нове госте.

    – Такмичари који су дошли из других крајева одушевљени су нашом Дрином, боравком на њеној обали, риболовом, али, нарочито, љубазношћу и гостопримством домаћина. Овакве манифестације изузетано су значајне за промоцију Дрине и риболова на њој, али и читавог нашег краја. Ово је један од начина да привучемо туристе да дођу, упознају овдашње природне лепоте и да се поново врате да бораве код нас, а многи од оних који су учествовали на ''Скобаљијади'' већ су најавили долазак на следећу, на коју ће довести и своје пријатеље – кажу у Туристичкој организацији.

    Победници ''Скобаљијаде'' добили су и пригодне награде које су обезбедили покровитељи манифестације.

    Н. Т.

    Фото: Туристичка организација Љубовије

    ПРОЧИТАЈТЕ И…

    ВАЈАР ИЗ ЉУБОВИЈЕ У ТОМСКУ - Арханђел Гаврило од сибирског кедра

    ОДРЖАНА ДРИНСКА РЕГАТА ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ - Живот је да се живи пуним плућима

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Веома важно је да деца већ од предшколског узраста буду физички активна јер тако стварају предуслове да буду здравија и када одрасту сматрају стручњаци. Жељко Петковић, професор физичког васпитања у ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” у Крупњу, председник општинског спортског савеза и тренер у КК Крупањ подржава ово мишљење, али и истиче да физичка активност треба да буде умерена.

    - Није добро ни да деца буду преоптерећена спортским активностима јер морају имати довољно времена за школске обавезе, али и за одмор. Наставници физичког имају обавезу да деци објасне колико је физичка активност важна. Кроз учење техника разних спортова на редовним часовима деца имају прилику да заволе те спортове ако им наставници на прихватљив начин укажу на важност и значај бављења спортом. Када приметимо да је неко талентован за одређени спорт ми га усмеравамо - каже Петковић.

    Међутим, нису сва деца талентована и немају физичке предиспозиције и моторичке способности за бављење спортом и њима треба посветити посебну пажњу сматра он.

    - У нашим школама, али и у клубовима раде искусни педагози и тренери. Настоје да нађу меру и начин да и такву децу укључе у спортске активности. Важно је да се она не осећају мање успешним од својих вршњака и да не буду понижена. Неопходно је користити одређене наставне методе и задатке које они могу да испуне и буду задовољни оним што раде. У многим клубовима поред такмичарских екипа постоје и рекреативне секције за које се праве посебни програми и све је више дечака и девојчица који се укључују у такве програме. Деца морају имати подршку својих другара, потребно је да се осећају као део колектива и у томе велику улогу треба да одиграју наставници. Битно је да пронађу начин да физички активној деци укажу на значај другарства и потребу да своје мање моторички способне другаре подржавају и да их не избегавају - поручује Петковић. Подсећа да не могу сви урадити предвиђене вежбе и да обавеза те деце може да буде да одгледају неку утакмицу и да после вршњацима испричају како су је видели, а добар педагог треба да нађе начин да награди такву децу.

    Он верује да деца у Крупњу воле спорт и да им је настава физичког један од омиљених предмета. Истиче да је велики број девојчица и дечака активно у спортским клубовима, као и да деца предшколског узраста имају прилику да се организовано баве спортом у школици спорта.

    Школска такмичења у различитим спортовима некада су била редовна и окупљала су велики број деце. Развијао се такмичарски дух, а ученици подстицали да се баве спортом. Временом је све мање школа организовало ова такмичења, али чини се да се та ситуација сада мења.

    - Такмичења између одељења у школама, као и такмичења између школа постају све значајнија. Деца у великом броју активно учествују, такмиче се, радују се успесима, навијају за своје другове и то је веома важно. Потрудићемо се да ова такмичења буду још боље организована и да буду још масовнија - каже Петковић.

    Е.Л.Н

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (4) - Спортски објекти основа спорта

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (3) - Одмалена заволети спорт

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (1) - Мање седења - више спорта

    ХОТЕЛ “ГРАНД” У КРУПЊУ - Капацитети пуни целог лета

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Истраживања свих релевантних институција показују да је породично насиље над старим особама у порасту, а да се највећи број случајева не пријављује пошто жртве насиља бране своје насилнике од “авног срамоћења”, али и у уверењу да ће се “они променити”. Насиље над старима није породична ствар већ кривично дело, истиче Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности

    Према статистичким подацима, у Србији живи око 1,4 милиона старијих од 65 година, што чини 19,2 одсто популације. Просечна старост становништва је 43 године, при чему је просечан век жена 76,3, а мушкараца 71,7.

    У 2016. години број старијих од 65 година први пут је премашио број млађих од 15 година, па смо фактички постали земља старих. Процене демографа су да би за 25 година Србија могла да има четвртину становништва старијег од 65 година, а да би удео становништва старијег од 80 година могао бити 7,5 одсто.

    Подаци показују да становништво у нашој земљи спада међу најстарије на планети, са тенденцијом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих.

    Лозница се уклапа у општу демографску слику Србије, с тим што је просечна старост нешто преко 42 године. 

    Сиромаштво и старост често иду заједно

    Србија има више од 1,7 милиона пензионера, просечан износ пензије је 24.984 динара. Најнижи износ пензије 13.655 динара прима више од 102.000 људи, а чак мање од минималних има 155.000 пензионера или скоро 11 одсто. Ван пензионог система је око 230.000 старијих од 65 година а, како се процењује, бар половина њих је веома угрожена.

    У Лозници пензију има 16.517 грађана, а њена просечна вредност је 19.833 динара и значајно је испод републичког просека. У најтежем положају је 2.000 пољопривредних пензионера чији чекови једва прелазе вредност од 10.000 динара.

    Према подацима лозничког Црвеног крста, оброк у народној кухињи користи двадесет петоро људи старијих од 65 година. Углавном је реч о непокретним или слабо покретним особама које живе саме и којима се храна доставља на кућну адресу само у периоду док трају јавни радови, а у осталим месецима се за преузимање хране довијају!

    Према подацима Центра за социјални рад, у Лозници 141 особа старија од 65 година има потребу за домским или смештајем у хранитељску породицу. Тренутно су у домовима за старе смештене 32 особе, а две се налазе у хранитељским породицама. Између 65 и 79 година 184 особе је материјално угрожено и три особе старије од 80 година, а 49 особа се обратило Центру са неким другим проблемом. Право на материјалну социјалну помо у 2017. години остварило је укупно 1.448 особа година међу којима је 57 пензионера. У њиховој евиденцији су и 322 особе са инвалидитетом старије од 65 година које остварују или чекају решење за остварење неког од социјалних права или услуга.

    Иако влада велико интересовање за помоћ геронтодомаћица, прошле године Лозница није имала ниједну, а од јануара ове има три и то само за градско подручје иако на сеоском драстично расте број самачких старачких домаћинстава.

    Ћуте и трпе

    Ови и бројни други подаци указују да је међу старијим људима распрострањено сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње лошији су у поређењу са осталом популацијом... Све то доводи их у позицију једне од најрањивијих и најдискиминисанијих социјалних група које су изложене насиљу чешће него што се о томе чује или зна јер у традиционалном друштву какво је наше такве ствари тешко излазе у јавност осим у екстремним случајевима који доспевају у црне хронике медија. 

    Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да се старији, ређе од свих грађана, одлучују да пријаве насиље. Према њеним речима, данашња генерација старих је провела животни и радни век у потпуно другом друштвеном миљеу, у коме је насиље у породици такође било присутно, али је то била апсолутно приватна ствар у коју се није задирало. Наводећи да се то протеклих деценија мења, она је казала да насиље над старима није породична ствар већ кривично дело, и да је економско насиље најтеже за препознавање. Јанковићева каже и да досадашње искуство показује да су врло често насилници деца, снахе, зетови, унуци.

    Црвени крст је у протеклих девет година урадио четири истраживања на тему насиља над старима, а 32 одсто старијих је рекло да се сусреће са неком врстом насиља. Од тога 11 одсто испитаника је рекло да је то вербално насиље, а 2,4 економско и физичко, наводи се у Црвеном крсту и истиче да су насиљу у готово свим облицима више изложени старији са нижим нивоом социјалних активности и они који су функционално зависни и који пате од хроничних болести.

     Избегавање старијих особа да траже заштиту често је последица њихове социјалне искључености и неинформисаности о институцијама надлежним за поступање у случајевима физичког насиља и занемаривања. Овим пројектом који је подржало Министарство културе и информисања, желимо да подстакнемо старе особе да насиље више не трпе и да подигнемо свест грађана Лознице да се насиље над старима свакодневно дешава, али и да охрабримо и једне и друге да пријаве насиље. У текстовима који следе сагледаћемо и колико је ефикасан одговор друштва на сузбијање и санкционисање насиља као и облике превенције.

    Суочавање

    Светска здравствена организација дефинише злостављање старијих особа као “појединачни или поновљени чин акције или уздржавања од деловања који се догађа у међуљудском односу заснованом на поверењу, а који изазива бол или узнемирење старије особе”. Злостављање старијих је свака акција у неком односу поверења која доводи до повреда или невоље старије особе. Дели се у пет категорија: физичко, психичко, финансијско и сексуално насиље и занемаривање.

    ЕЛН

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (2) - Физичко по мери деце

    НАШИ СМО - Бубрези

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • У Службу хитне помоћи Дома здравља „Др Миленко Марин“ у Лозници ових дана грађани се највише јављају због убода инсеката који у неким случајевима могу изавати тешку алергијску реакцију опасну по живот

    У летњем периоду веома су честе алергије и реакције коже као последица убода инсеката а степен опасности које ови убоди могу изазвати зависи од осетљивости особе, неки могу бити чак и смртоносни. Ове године у нашој земљи, чини се више него икада, има смртних случајева због убода инсеката, пре свих стршљенова. Према речима др Слободана Перића, специјалисте ургентне медицине, ових дана у Службу хитне помоћи лозничког Дома здравља највише се јављају грађани управо због убода инсеката.

    - Недавно смо имали пацијента код којег се због убода пчеле појавило гушење као алергијска реакција. Збринули смо га, али смо, чак, морали да га упутимо и на Ургентни пријем. Човек никада није сигуран када може да се јави тежа алергијска реакција, први пут када се јави буде блага, али ако је пацијент више пута изложен алергену, сваки пут је све драматичније. Никад се не зна, најтеже може први пут да буде и у шездесетој години. Такође, убод стршљена не мора увек да има и најтеже последице мада он као највећи инсект и највише токсина убризгава и у највећем броју случајева и изазива најтежу алергијску реакцију. Све зависи од осетљивости особе, некога убоде стршљен па буде само локално црвенило и оток а некога уједе оса или пчела па се развије тешка клиничка слика животно угрожавајућа - каже Перић.

    Он саветује да се, ако дође до убода инсекта, попије антихистаминик као што је рецимо пресинг, а ако настане гушење, отиче горња и доња усна или очни капци, то је знак да се појавила алергијска реакција опасна по живот. У таквим случајевима обавезно треба потражити лекарску помоћ.

    Уколико се ради о уједу пчела, њену жаоку би требало скинути са коже тупом страном ножа или ноктом. Никако не треба покушавати да се жаока скине пинцетом или између ноктију, јер ће се на тај начин истиснути остатак отрова у кожу. Место уједа мање пчеле или осе треба опрати сапуном и водом. Уколико се јави оток или бол, на место убода треба ставити хладне облоге. Постоји много народних рецепата који наводно уклањају бол и црвенило као што су сок од боквице, црног или белог лука, али, лекари не саветују да се они примењују јер, код неких особа могу да појачају алергијску реакцију.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ВЕЛИЧКО ЛУКИЋ КОЈИ ЈЕ ПРЕГРМЕО НАТО БОМБЕ - Због њих сам се разболео

    ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА - Оболела жена из Богатића

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • За правилан развој детета неопходна је физичка активност, а у време када родитељи имају све више обавеза, тиме и све мање времена да деци посвете пуну пажњу и када су на разним телевизијама цртани филмови целодневни програм, “паметни” телефони непрекидно у рукама, а интернет све бржи постаје прави подвиг навести децу, али и тинејџере да се покрену.

    - Физичка активност је кључна за правилан психофизички развој деце и добро је то што имамо школоване тренере, професоре физичког васпитања који знају како да мотивишу децу. Знамо да наш народ силом не може да се натера ни на шта па тако ни деца да се покрену, али разговор и укључивање кроз игру у раном узрасту децу подстиче да заволе спорт. Тако их поступно усмеравамо на прави пут и у томе је велика улога родитеља. Рекао бих да успевамо у томе, у Крупњу имамо више од хиљаду активних спортиста - каже Жарко Недић, тренер ФК Рађевац.

    Што је умерено, то је добро

    У Рађевцу имају око 150 регистрованих играча, а 120 их је у млађим категоријама од млађих петлића до кадета. Омладинску селекцију немају јер, попут већине клубова из мањих средина, играче за први тим регрутују директно из кадетске селекције, а то и јесте циљ, да већину чине фудбалери стасали у самом клубу. То је за сваки клуб једини поуздан начин да опстане.

    - Поред позитивног односа према спорту и навике да се баве физичком активношћу, нашим радом, уверен сам на задовољство и деце и родитеља, стварамо услове за даљи напредак и усавршавање сваког детета. Клубови треба да постоје и зато да би она деца која желе озбиљније да се баве такмичарским спортом могла томе да се посвете, али је и рекреативни спорт од изузетне важности и то не само за најмлађе, већ за целокупно становништво. Живимо у 21. веку, технологија нас окружује и незаустављиво напредује и пред нама је велики посао да децу некако одвојимо од тога. То не значи да треба да им забранимо употребу модерних технологија, већ да их уверимо да телефоне, рачунаре... користе умерено. Што је умерено, то је добро - каже Недић додајући да је у томе огромна улога родитеља.

    Рађевац се поново укључио у програм “Отворене забавне школе фудбала” па ће тако у Крупњу бити одржана школа фудбала у којој ће учествовати мноштво деце од предшколаца до школараца нижих разреда, а најмање 40 одсто њих ће бити девојчице.

    У Крупњу је популарна и атлетика, а носилац њеног развоја је АК Јуниор. Осим једног дечака и једног ветерана, атлетику тренирају девојчице, али то је, сматра Лаура Лукић, тренер и оснивач клуба, зато што се дечаци углавном баве фудбалом и имају велики утицај на вршњаке. Јуниор се са такмичења не враћа без одличја, а били су и екипни прваци и вицешампиони Србије у кросу.

    У Крупањ екипе из других места долазе на припреме, а, како каже Лукићева, Јуниор је захваљујући природним условима стално на њима.

    - Средина је одлична за припреме, одличан терен и свеж ваздух па је питање успеха ствар упорности и вредног тренирања. Једино нам недостаје атлетска стаза, али има наговештаја да ћемо је добити са четири траке, што би омогућило не само нама да унапредимо тренинге, већ и онима који би волели да се рекреирају трчањем, али им је непријатно да то раде на улици. Ми имамо доста деце и углавном смо опредељени за средње и дуге пруге, иако има даровитих и за друге дисциплине, али тренутно не можемо да обезбедимо услове за то. Недовољно добри услови су понекад, међутим, додатна мотивација такмичарима да дају све од себе и да остваре резултат - објашњава Лаура.

    Њу је љубав довела у Рађевину, а родом је из Румуније у којој се бавила атлетиком. У то време тамошња гимнастичарка Нађа Команечи била је узор многим девојчицама па је и Лаура желела да постане гимнастичарка, али је Спортска комисија одлучила да је она талентована за атлетику. Тако су деца одмалена усмеравана на оне спортове за које имају предиспозиције, али су и стицала здраве навике, боље организовала дан. Лукићева каже да деца која се баве спортом много боље памте и уче, нису гојазна, а атлетика је изузетно добра за здравље.

    - Не морају да се такмиче, добро је и само рекреативно да тренирају. Тренер мора да буде и добар психолог и тренер и родитељ. Дете мора бити свесно да ради оно што жели и што је добро за нега, а тренер је ту да му помогне. Већи је, међутим, проблем са родитељима него са децом. Ми, иначе, тренирамо свакодневно, али током распуста родитељи многу децу не шаљу на тренинге, “да би се одморила”. Заправо управо тада треба да проводе време напољу, да тренирају и буду активна бар два, три пута недељно да им срце “проради”. Не треба дете силити да се такмичи до шестог разреда, ако је надарено, од седмог ћемо кренути озбиљнији рад - каже Лукићева.

    Девојчице у атлетици

     

    Николина Гајић (18) и Теодора Средојевић (13) тренирају атлетику последњих десет, односно три године и успешне су на такмичењима. Гајићева трчи 3.000 метара стипл, али и уличне трке и кросеве, а Теодора је досад трчала на 600 и 1.500 метара, а планира да почне да се спрема за 2.000 метара стипл. Слажу се да није лако свакодневно тренирати, али да добра организација много помаже да се постигне све, и тренира и спреми за школу и буде са друштвом.

    - Осим док сам на тренингу, телефон не испуштам из руке и стално сам на нету, али успевам све обавезе да ускладим и да нађем слободно време за изласке. Истина, овде се излази петком, а ја идем кући пре осталих, али тако је ако хоћеш да се бавиш спортом како треба. Мораш да пазиш и на исхрану и да слушаш тренера. Доста сам успешна у атлетици и када будем отишла на факултет, наставићу у неком другом клубу, а у којем, посаветоваћу се са тренером - прича Гајићева додајући да јој је циљ да на кросу у октобру буде међу прве четити како би се придружила јуниорској репрезентацији Србије.

    Теодору су у атлетику увукле другарице које су је већ тренирале па је одлучила да им се придружи, првенствено због здравља, а онда је почела да постиже добре резултате.

    - Свима бих препоручила да се баве атлетиком, или уопште спортом, јер није много напорно, иако се тренира свакодневно, а корисно је. Упознала сам и много нових другарица како овде, тако и на разним такмичењима - каже Средојевићева.

    Услова за бављење спортом у Крупњу има, иако могу бити још бољи, а има и воље, што је најважније. Битно је само да се на време, од малих ногу, деца правилно усмере и подстакну да заволе спорт. То није увек лако, али заједничким мудрим радом тренера и родитеља успех се, готово сигурно, може постићи.

    ЕЛН

     

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (4) - Спортски објекти основа спорта

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (2) - Физичко по мери деце

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (1) - Мање седења - више спорта

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Незадовољни предложеним решењима за одређивање платних група и разреда, синдикати у просвети најавили су за данас протест у Београду. Незадовољство ће бити исказано и скраћењем часова на пола сата 3, 11, 19, и 27. септембра

    Протести синдиката просветних радника и ове године обележиће почетак наставе у школама у Србији. Четири репрезентативна синдиката просветних радника, Синдикат образовања Србије, Унија синдиката просветних радника Србије, Грански синдикат „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије за данас су најавили протестни скуп у Београду  као и четири протеста скраћеним часовима током септембра, јер су незадовољни предложеним решењима за одређивање платних група и разреда. Како нам је рекла Зорица Лакић из Уније синдиката просветних радника у Лозници, због обавеза у школама њихови представници неће учествовати на овом скупу.

    - Договорено је да своје незадовољство искажемо скраћењем часова на пола сата у септембру и то у понедељак (3), у уторак (11 ), среда (19) и  четвртак (27). Водили смо рачуна да буду различити дани како се не би скраћивали увек исти часови - напомиње Лакићева.

    У овом синдикату истичу да просветари дуго прате најаве реформи платих група и разреда, да последњи Закон о запосленима у јавним службама изузима војску, полицију, Безбедносно-информативну агенцију и државне агенције. Најнезадовољнији су због тога што је 98 одсто просветних радника у  осмој платној групи где напредовање није могуће, у деветој платној групи се налази само око хиљаду запослених, углавном директора.

    Основни захтев свих синдиката је да се запослени у јавном сектору са седмим степеном стручне спреме рангирају исто као и у свим другим државним службама, односно да се нађу у деветој платној групи. По предложеним прописима,  наставници са платом могу да напредују тек за осам година а такође у предложеним платним разредима у групама нигде нису наведена техничка занимања, попут домара или чистачица. Један од захтева синдиката је да први, најнижи платни разред, буде бар у износу минималне зараде.

    Став синдиката је да новим законом образовање не добија ништа, а да ће таквим прописима просветари каснити са платама за свим буџетским корисницима 20 до 30 одсто. Упозоравају да ће поново бити можда најмање четири платне групе које ће примати мање од минималне зараде.

    Из синдиката најављују да неће престати са штрајковима док се њихови захтеви не испуне и  да  уређење ове области очекују до краја септембра.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ШКОЛУ - Чекајући нове уџбенике

    ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Брзи пут Шабац-Лозница мора бити пуштен у саобраћај 2020. године, рекла је данас министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, која је присуствовала завршетку радова на реконструкцији пруге Лозница-Шабац. Према њеним речима, склопљени су уговори о прављењу пројектно-техничке документације са Институтом за путеве, а таква саобраћајница  неопходна је овом делу Србије ако хоћемо да говоримо о привредном развоју.

    - Ауто-пут се прави од Руме до Шапца, а брзи од Шапца до Лознице. Пројектно-техничку документацију раде ''Путеви Србије'' са Институтом за путеве, а већ смо почели разговоре са азербејџанском компанијом ''Азвирт'' о могућностима финансирања. Није потребно само урадити документацију него и пронаћи новац. Надам се да ћемо у другој половини следеће године моћи да почнемо радове,  ''Азвирт'' би требало да буде главни извођач радова на овом пројекту уз, надам се, ангажовање и много других домаћих и страних компанија.

    Она је рекла да је више од две милијарде динара уложено само у путеве у Мачванском округу и додала да верује да ће тако бити и настављено.

    Т. М. С

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ПОСЛЕ 13 ГОДИНА – Од сутра поново пругом из Лознице

    ЗА МЕШТАНЕ ЛОЗНИЧКОГ ПОЉА – Биће пасарела

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Реконструисана пруга Шабац-Лозница-Брасина свечано једанаспуштена у саобраћајчиме је после 13 годинаомогућено да од сутрапоновобиде успостављен редован путнички железнички саобраћај на овој деоници. Обележавању завршетка радова у лозничкој железничкој станици присуствовала је потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић,као иминистар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић, челни људи ’’Железнице Србије’’, начелник Мачванског округа Драгослав Миловановић, градоначелник ЛозницеВидоје Петровићи председници судесних општина.

    Михајловићева је рекла да су радовинадве деонице железничке пруге између Шапца и Брасине, Петловача-Лешница и Лозница-Горња Ковиљача, укупне дужине 24 километара, започети 28. марта,завршени у предвиђеном року и истакла да ‘’реконструисана пруга омогућаване само да успоставимо путнички саобраћај којег није било 13 година, него ида се побољшају међународни и теретни саобраћај’’.

    -Влада Србије ставила је развој железничког транспорта у своје приоритете, нисмо ми случајно уложили и улажемо неколико милијарди евра у модернизацију Коридора десети изградњу нове брзе пруге Београда-Будимпешта, али не заборављамо ниједан град у Србији. Зато је улагање у регионалне пруге од огромног значаја, 280 километара регионалних пруга биће реконструисано ове и наредне године, што говори о томе колико је то важно. Не можемо само развијати главне коридоре, они су неопходни за међународни транспорт, али једнако су важне регионалне пруге. Данас имамо другачију железницу која ће у неким наредним годинама показатикакве све могу бити користи од железничког транспорта – рекла је она и подсетила да на нашим пругама у претходних неколико година имамо 48 нових возова.

    Министар саобраћаја и веза у Влади Републике Српске Неђо Трнинић оценио је да је ‘’ова пруга улаз у Србију из Републике Српске и излаз у свет из Републике Српске’’.

    - Овом пругомодвија се значајан транспорт карго саобраћаја из Републике Српске. На овај начин отворила се могућност, а то ће бити сигурно у плану за реализацију за идућу годину, и путничког повезивања између наших центара као што су Бањлука и Добој према Београду као и Сарајева према Београду – рекао је он.

    Генерални директор ‘’Инфраструктуре железнице Србије’’ Мирољуб Јевтић навео је да реконструисано 53 од 65 километара ове пруге, у десет међустаница постављени перони, уређено 16 путних прелаза, од којих већина треба да буде аутоматизована наредне године из аранжмана са Светском банком вредним 13 милиона долара. Обновљена је зграда железничке станице у Лозници, у граничној станици Брасина постављено рефлекторско осветљење, а по први пут су мештани Мајура добили своје железничко стајалиште.

    - Укупна вредност свих радова је две и по милијарде динара. Држава је одлучила да се инвестира у ‘’Железницу Србије’’ више милијарди евра, онолико колико нисмомоглини да сањамо да ће бити уложено у обнову српске железнице и да ће она у сваком смислу постати саставни део европске железнице. Захваљујући успешној реформи железнице, ‘’Инфраструктура железнице Србије’’ је у прилици да 1,9 милијарди динара, колико износи накнада за приступ инфраструктури у овој години, уложимо управо у обнову пруга. Поред ове биће обновљено још низ пруга у Србији, свеукупно око 280 километара регионалних пруга. Овде ће од сутра за 68 минута, по цени од 242 динара саобраћатидва пара путничких возова између Лознице и Шапца, а један пар ће бити директни возови који ћеза 50 минутастизати до Шапцапо истој цени. Од сутра карго возови неће више саобраћати по шест и седам сати од Брасине до Руме већ за мање од два сата, сат и по, и са осовинским оптерећењем од22,5 тоне по осовини што ће допринети повећању робног саобраћаја – рекао је он.

    Према његовим речима, реконструкцијом пруге отварају се све могућности за развијање сарадње са ‘’Железницом Републике Српске’’ иобнављање међународног путничког саобраћаја. Гранични прелаз Брасина спреман је да одради све што је неопходно, оценио је и додао да се нада да ће кроз редовне процедуре уговарања међународног путничког саобраћаја он ускоро поново бити успостављен. Јевтић је казао и да Влада Србије и ‘’Инфраструктура железнице Србије’’ имају припремљен главни пројекат ида се ради на проналажењу инвеститора, азазавршетак те пругепотребно је око 220 милиона евра. 

    Градоначелник Видоје Петровић рекао је да је ‘’ово веома важан дан за Лозницу, овај део Подриња, западне Србије па и источни део Републике Српске’’.

    - Требало је да прођу деценије да бисмо дочекали да поред теретних возова одавде, са реновиране железничке станице, реконструисаном пругом поново крену путнички возови. Ово има немерљив значај за грађане, привреду не само Лознице него читавог овог краја. Прошле године у септембру имали смо посету председника Вучића који је дефинисао програм целокупног опоравка овог дела Србије који је подразумевао пре свега економско оснаживање, довођење инвеститора, али и изградњу савремених и железничких и друмских саобраћајница. Сведоци смо да се то сада и одвија – рекао је он.

    Пруга Шабац–Лозница изграђена је 1950. године и у протеклих седам деценија на њој нису рађене значајније санације. Због лошег стања колосека у протеклом периоду догодио се већи број исклизнућа теретних возова на овој прузи, а путнички саобраћај је обустављен.

    Подсетимо да је први пут воз у Лозницу стигао почетком јуна 1910. године пругом уског колосека од 76 сантиметара. Изградња пруге Шабац-Лозница почела је две године раније у дужини од 56,9 километара. Како је забележено, воз се на овој релацији кретао брзином од 20 километара на сат. Данас је око поднева из Лознице за Шабац кренуо промотивни воз са првим путницима, а од сутра ће из Лознице кретати три путничка воза дневно-у 6:17, 16:58 и 19:52.

    Т. М. С.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ЗА МЕШТАНЕ ЛОЗНИЧКОГ ПОЉА – Биће пасарела

    БРЗИ ПУТ ЛОЗНИЦА-ШАБАЦ – Радови од наредне године

    ПОГЛЕДАЈТЕ И ФОТОГРАФИЈЕ У НАСТАВКУ

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Богат програм крупањског “Културног лета” завршен је крајем прошле седмице наступом глумца београдског Звездара театра Небојше Миловановића који је на платоу испред Библиотеке “Политика” извео свој “Стенд даун” комад, комбинацију стенд апа и монодраме. Била је то одлична завршница манифестације која је за непуна два месеца Крупањцима, њиховим гостима, али и мештанима околних градова и општина, омогућила да уживају у изврсним концертима и занимљивим позоришним представама међу којима су биле и дечје. Било је ово треће лето испуњено културним дешавањима, а све је почело концертом \орђа Давида и његовог “дед соу” бенда друге јулске вечери, наставило се одмах сутрадан комедијом “Секс бомба”, београдског Позоришта “Славија” и онда редом концерти, представе, бројна публика на платоу испред “Политике” и чињеница да чак ни кишовити јул није успео да омете програме нити да поквари расположење.

    Председник општине Крупањ Иван Исаиловић каже да је веома задовољан овогодишњим “Културним летом”.

    - Наше “Културно лето” било је видљиво у целом региону, а бројне уметнике видео је велики број људи не само из Крупња, него и из Лознице, Љубовије, Осечине, Шапца... Мислим да се Крупањ издигао као културни центар овог дела Србије и да смо били добри домаћини. Надам се да ћемо и у наредном периоду ићи тим корацима и доводити наше најпознатије групе, драмске уметнике и друге културне ствараоце - каже Исаиловић.

    Публика, и то не само крупањска јер су пред бином редовно били и бројни Лозничани, Шапчани, али и посетиоци из Републике Српске, дуго ће памтити наступе легендарне “Рибље чорбе”, “Кербера”, “Вива вокса”...

    Како из лета у лето ова манифестација постаје све боља и привлачи све више публике, било би добро размислити да се у данима када наступају најатрактивнији извођачи обезбеде додатне аутобуске линије које би омогућиле још већем броју Лозничана да дођу у Крупањ и безбедно се врате у ноћи. Они који су се после концерата возили путем Лозница-Крупањ знају да је то изгледало као да постоји само једна трака и то она која води из Крупња.

    Н. Т.

    Фото: С. Живановић

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ХОТЕЛ “ГРАНД” У КРУПЊУ - Капацитети пуни

    КРУПАЊСКО ''КУЛТУРНО ЛЕТО 2018'' - ''Кербер'' подсетио на светле дане рокенрола (ВИДЕО)

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Иако лето увелико траје неколико хладних дана почетком седмице подсетило нас је да ће грејна сезона брзо доћи. На лозничким стовариштима кажу да угља има довољно, а да је потражња уобичајена за ово доба године. Грађани углавном купују две-три тоне угља, а кажу кад зафали докупиће током зиме јер им је тако лакше пошто пара нема. Мали број је они који купују веће количине. Слична ситуација је и када су дрва у питању. Цена угља, углавном, није мењана док су дрва у односу на ово време прошле године значајно поскупела. Лане су се могла купити и за 35 до 40 евра по просторном метру, док се сада продају по 45 евра, а како кажу приватни продавци биће добро ако цена остане на том нивоу. Истичу да је мањак огревног дрвета на тржишту, а као разлог наводе то што је све мање оних који секу и извлаче дрва из шуме и сматрају да ће због недостатка радне снаге цена дрвета расти. Мало је стоваришта која у понуди имају огревно дрво, а цена је 4.800 динара у шта је укључен и превоз до куће купца. Продавци кажу да грађани купују по два-три просторна метра, колико да им се нађе за почетак зиме. Има и оних који купују по десет или више кубика, али таквих није много.

    Приватни продавци кажу да су задовољни потражњом, али и да је квалитетног огревног дрвета све мање. С друге стране купцима није лако да издвоје 45 евра за кубик, а треба имати у виду да се ту трошкови не завршавају јер дрва треба исећи и сложити их. За сечење треба издвојити од 180 до 230 динара, за цепање 300, а за паковање још 200 динара по кубику.

    У ЈП “Борања” истичу да тврдо дрво продају по 3.103 динара за просторни метар на колском путу. Утовар и превоз организује и плаћа купац. Овде кажу да дрво продају на рате синдикалним организацијама и удружењима пензионера са којима имају склопљене уговоре.

    Стоваришта су пуна угља свих врста. Бановићи”се могу набавити за 12.500 динара по тони, колико кошта и сушена колубара. \урђевик је 13.500, сирова колубара од 7.200 до 7.400, а станари од 8.400 до 8.800 динара за тону. Пелет је све траженији, а продаје се по цени од 170 до 195 евра за тону. Дрвени брикет се може набавиити по цени од 22.000, а угљени брикет за 15. 500 динара по тони.

    На неким стовариштима грађани могу купити огрев на три рате.

    В. Ст.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    КОМУНАЛНА ИНСПЕКЦИЈА У АКЦИЈИ - И рекламне ознаке морају да имају дозволу

    СУТРА НА БРАЊЕВУ - “Дани Дрине”

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Министарка саобраћаја Зорана Михајловић председавала је првим састанком Радне групе за изградњу ауто-пута Рума-Шабац и брзе саобраћајнице Шабац-Лозница, која би требало да почне у првој половини 2019, а те деонице пута градиће азербејџанска компанија ''Азвирт'', саопштило је данас ово министарство.

    Како наводе медији, амбасадор Азербејџана Елдар Хасанов рекао је да је донета одлука да се Србији додели кредит од 210 милиона евра и да је азербејџанска страна спремна да помогне у припреми пројектно-техничке документације. Министарка је рекла да је пројекат саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница од великог значаја за Србију и да је задатак радне групе да припреми све за реализацију пројекта да не би каснио. Према њеним речима, у наредном периоду паралелно ће се радити на закључивању споразума о финансирању и на изради пројектно-техничке документације, у чему ће учествовати и ''Азвирт''.

    - Србија и Азербејџан имају пријатељске и добре економске односе и посао који започињемо наставак је договора који су постигли председници Србије и Азербејџана - рекла је министарка и потпредседница Владе Србије.

    Нови пут, који ће повезати Руму, Шабац и Лозницу, наставак је брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума, односно Фрушкогорског коридора, а укупна дужина ове саобраћајнице је око 80 километара, од чега је 25 дужина будућег ауто-пута Рума-Шабац, а брзе саобраћајнице Шабац-Лозница 55 километара.

    Србија и Азербејџан потписали су 2012. године Споразум о економској и технолошкој сарадњи, чији је циљ да се унапреди билатерална економска и технолошка сарадња, укључујући и сарадњу у области развоја, припреме студија и пројеката и реализацију инфраструктурних пројеката.

    (Т.М.С)

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    БРЗИ ПУТ ЛОЗНИЦА-ШАБАЦ – Радови од наредне године

    ЗА МЕШТАНЕ ЛОЗНИЧКОГ ПОЉА – Биће пасарела

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Као што без алата нема ни заната, тако је и за успешно бављење спортом потребно имати добре услове, пре свега спортске терене. У крупањској општини свесни су тога и зато се чини све што је могуће да се створе и одрже на високом нивоу услови за бављење спортом

    Добри услови не доприносе само спортским резултатима, већ и економском бољитку пошто се после катастрофалне поплаве маја 2014. и привременог пада посете, спортске екипе поново враћају у благородну Рађевину на припреме.

    Начелник општинске управе Милорад Симић каже да општина сваке године у буџету планира средства и за подршку спортским клубовима, нарочито онима који имају и млађе селекције.

    - Велики број девојчица и дечака активан је у спортским клубовима. Фудбал јесте најмасовнији спорт, по чему се не разликујемо од других места, не само у Србији, али наша деца тренирају и одбојку, кошарку, карате, атлетику, а заступљени су и други спортови. Свесни смо важности рекреативног бављења спортом па га и подстичемо, а улажемо и у изградњу и одржавање спортских објеката, као и у изградњу терена за такозване мале спортове. У школама у Белој Цркви, Завлаци и Дворској, наравно и самом Крупњу, постоје спортске сале, што је од велике важности - каже Симић.

    Да Крупањ буде центар рекреативног спорта

    Прошле године Туристичка организација Крупња добила је надлежност и над одређеним спортским теренима у граду па је постала Туристичко-спортска организација (ТСОК), а то је за место које је некада било, а с правом претендује да поново буде стециште припрема бројних спортских тимова, изузетно битно. У Крупањ се полако враћају екипе које су некада припреме неизоставно спроводиле у месту чија клима, али и сви други услови изузетно погодују спортистима, а томе доприноси и унапређење хотела “Гранд”, подизање услова и квалитета смештаја, сада има три звездице и само му лифт недостаје за четврту, и отварање спа-центра и затвореног базена у оквиру хотела. “Гранд” поседује и три кошаркашка терена, смештен је у парку и поред шуме а у близини су отворени базен, мали спортски терени, фудбалски терен, спортска хала и трим-стаза, све надохват руке. Општина сваке године у буџету планира и новац за одржавање спортских терена, што је неопходно, као и за рад клубова.

    - Имамо добру инфраструктуру и наставићемо и даље да је унапређујемо и одржавамо. Наша општина има све услове да постане један од центара рекреативног спорта, али и база за припреме клубова из целе земље, што се нарочито види откако је Туристичко-спортска организација Крупња преузела бригу о спортским теренима - каже Симић.

    У Туристичко-спортској организацији кажу да се досад коришћење малих спортских терена поред базена није наплаћивало, али је потребно да они остварују приходе како би се и њихово одржавање олакшало.

    Долазак спортиста - додатни постицај

    - Сав новац који на тај начин буде приходован користиће се за одржавање терена. Крупањ има потребу за квалитетним теренима не само због спортског туризма, екипа које овде долазе на припреме, већ и због наших клубова, али и рекреативаца. Рекреативни спорт је веома важан и потребно је да га подстакнемо, а чини ми се да тренутно није популаран. Долазак спортских екипа додатни је подстицај младима да и сами почну да се баве спортом. Ранијих година овде су долазиле екипе које су у свом саставу имале и познате спортисте, оне који су превазишли локалне оквире и то је многе младе привукло спорту. Како нам сада спортски туризам поново расте, може се очекивати популаризација спорта међу младима па тако и рекреативног - каже Радован Ристановић из ТСОК.

    Два фудбалска терена, мини-пич терен, комплекс малих вишенаменских терена пресвучен тартаном, квалитетни кошеви, све се то налази на малом простору и изузетно је повољно за тренинг и рекреацију. Проблем постоји са трим-стазом коју су вандали оштетили. Више пута је покушана њена ревитализација, али лакше је рушити него правити. Стаза је, каже Ристановић, очишћена, материјал за обнову требало би да обезбеде “Србије шуме”, а у сарадњи са њима подгнут је објекат за предах, видиковац са којег се пружа поглед на Крупањ. Како буде пристизао материјал, тако ће и стаза бити обнављана, али она се и сада може користити за рекреацију пошто је, каже Ристановић, очишћена, а трава покошена.

    - Имамо намеру да у склопу малих терена направимо и мини-теретану на отвореном како бисмо понуду повећали и учинили разноврснијом. Сада је популарна брига о физичком изгледу па морамо ићи у корак са временом - каже Ристановић.

    У време када модерне технологије многе, не само младе, држе “приковане” за затворени простор и вај-фај везу, немерљив је значај сваког програма који подстиче на физичку активност. Крупањ има више од хиљаду активних спортиста, што је одличан резултат, а постојање бројних спортских терена, њихово одржавање и унапређивање, на чему се озбиљно ради, одлична је основа за развој спорта, како такмичарског тако и рекреативног. Спортске екипе долазе у Крупањ због одличних, пре свега природних, услова за припреме, а Крупањци у таквим условима живе и то им омогућава да потврде одавно познату истину да спорт здравље чува.

    ЕЛН

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (1) - Мање седења - више спорта

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (2) - Физичко по мери деце

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (3) - Одмалена заволети спорт

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Дводневни Међународни фестивал дечјег фудбала ''Трофеј витез Рађа'' одржан је протеклог викенда у Крупњу у организацији тамошње Фудбалске академије Рађ и окупио је најмлађе категорије, децу рођену од 2010. до 2013. године, и такмичарске селекције петлића (2006/07) и пионира (2004/05). Играло се на мини-пич терену са вештачком травом и травнатом фудбалском терену код крупањског базена. Најмлађи такмичари надметали су се у забавним, кратким утакмицама ''три на три'' на мини-терену и у извођења пенала. Рађевац је био једина непоражена екипа у утакмицама, а у извођењу пенала и у укупном броју освојених бодова Академија Рађ била је најуспешнија. Треће место припало је шабачкој школи фудбала Тика-така.

    Нарочиту пажњу публике привукао је тим београдске Црвене звезде 2011. годишта. То је екипа која окупља најдаровитије играче тог годишта из целе Србије, а откако је формирана почетком године није доживела пораз. Тако је наставила и у Крупњу, нанизала је пет победа, а онда у финалу домаћем Рађу нанела први пораз на турниру и освојила титулу. Треће место заузео је лознички Јадар победивши Јанг бојс из Зворника, РС. 

    Занимљиво је било и у надметању петлића и пионира. Раднички Стобекс освојио је титулу у конкуренцији петлића оставивши иза себе ФА Рађ и Рађевац, а најуспешнији тим у пионирској конкуренцији био је Рађевац. Друго и треће место заузели су Академија Рађ и лознички Јадар.

    - Последњи дани школског распуста у Крупњу били су резервисани за квалитетан фудбал, много занимљивих и неизвесних утакмица, мноштво лепих потеза, акција и голова у којима је учествовало више од 200 дечака и девојчица из Крупња, Лознице, Шапца, Зворника, Београда... На основу свега виђеног можемо рећи да је турнир био више него успешан и значајан за нашу општину. Академија Рађ настојаће да овај турнир постане традиционалан, а планирамо да до краја године приредимо нови који ће окупити селекције дечака и девојчица рођених 2007, 2008. и 2009 – каже Александар Васиљевић, председник Академије Рађ.

    Најуспешније екипе освојиле су пехаре и медаље, али и ваучере за бесплатну набавку спортске опреме фирме „Латимс“, по чему је, како кажу у Рађу, овај турнир јединствен у региону. Турнир су подржали Спортски савез општине Крупањ и Туристичко-спортска организација Крупња као и више предузећа и установа.

    Н. Т.

    Фото: ФА Рађ

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ТУРНИР У ОМЛАДИНСКОМ НАСЕЉУ – Први дан припао Рађу

    РАЗВОЈНА ЛИГА ЗА ЖЕНЕ - Почетак је увек тежак

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Од почетка године у Србији се десила серија самоубистава (суицида) а међу онима који су дигли руку на себе су и млади за које њихови најближи тврде да за тај чин нису постојали разлози нити икакви знаци да ће то учинити. Недавно објављени подаци показују да је проценат самоубистава у нашој земљи већи од просека Европске уније

    Иако често чујемо изреку да живот сам по себи не треба анализирати, већ да га треба живети, самоубиство указује на сву сложеност људске природе и на танку линију између живота и смрти. У људској природи, осим нагона за животом, постоји и нагон са самоуништењем а од намере да себи одузмемо живот па до њене реализације постоји сложена путања чији исход зависи од унутрашње борбе личности између мотива за животом и за самоуништењем, али и од бројних других карактеристика личности, затим, од бројних социјалних и психолошких момената, као и од различитих фактора који се често не могу довољно контролисати. Према речима др Живке Мићановић Цвејић, психолошкиње лозничке Опште болнице, самоубиство је често табу и о овој теми владају бројне контроверзе, почевши од тога да је то чин управљен против Бога, до тога да је то ултимативни израз људске воље човека који пркоси смрти као биолошком процесу и чин смрти ставља под властиту контролу.

    Тешке унутрашње борбе

    - Говори се о дуалитету у људској природи, о честој унутрашњој борби између жеље да се живи и жеље да се не живи. Затим, о великом броју различитих околности, као покретача на самоубиство, као рецимо, потреба да се оде из неиздрживих околности у нашој тренутној животној ситуацији, да се побегне из околности које су нам изузетно непријатне, да се прекине психичка патња, потреба да укажемо околини на сву тежину нашег живота. Поједностављено речено, особа у ствари жели да живи, али не жели више да живи овакав живот какав има сада и не успева да изнађе начин да свој тренутни живот промени на боље. У таквим околностима стручна подршка је добродошла, да би се појединцима који имају идеје о самоубиству услед животних проблема, указало на одређена решења и како би се јачали потенцијали у њиховој личности - каже наша саговорница.

    Она истиче да лаичка јавност углавном повезује самоубиство искључиво са депресивношћу али да у стварности није тако. Међу особама које су починиле самоубиство или су имале такве покушаје, често се могу срести, осим депресије, и тзв. поремећаји личности, различите врсте психоза, затим тзв. психооргански синдроми. Такође, томе су склоне и особе које су биле изложене хроничним накупљеним стресовима, или имају неки интензивни акутни стрес или су биле изложене траумама различите врсте. Повремено се покушаји самоубистава догађају и као импулсивни, непромишљени поступци, код исхитрених особа, у нараслим ситуацијама осујећења, услед слабих кочница у личности и немогућности да каналишу интензивна осећања. Употреба алкохола или наркотика, такође може појачавати суицидалне пориве.

    На основу светских статистичких података запажа се снижавање доње старосне границе када је у питању веза између младих особа и самоубиства. Млади су популација која се налази пред бројним развојним задацима, пред притисцима и изазовима садашњег тренутка, пред бројним емоционалним променама типичним за развојни период.

    Сваку најаву самоубиства треба схватити озбиљно

    - Код младих људи треба радити на превенцији, добро је од самог старта да постоји негован однос поверења између родитеља и детета. На тај начин, дете се може поверити родитељу уколико има самоубилачке фантазије и идеје, било какву врсту психичких потешкоћа. Све оно што родитељи чине на јачању самопоуздања детета, може бити добар превентивни фактор. Погрешно је детету давати инструкције типа „тргни се“ или се подсмевати изреченој психичкој патњи детета, или покушавати скретати пажњу са те теме. Проблему треба приступити трезвено, не игнорисати и не умањивати значај ситуације, јер у дететовим очима та патња има горући карактер. Јачању психолошке стабилности особе, помажу добре породичне и пријатељске везе. Лакше превладавамо бројне изазове и кризе ако имамо стабилну емоционалну базу и добру емоционалну повезаност са најближим окружењем, уколико имамо однегован систем уверења нпр. религиозне или моралне, филозофске природе, у којима се афирмише вредност живота. У стањима када имамо психолошки проблем, који надраста наше могућности прилагођавања треба потражити професионалну помоћ - наглашава Мићановић Цвејићева.

    Како каже, особа која се одлучила на самоубиство повлачи се у себе, умањује своје активности и почиње да се присећа промашаја или подбачаја из свог живота. Све више проналази у себи осећај кривице и самооптуживања а пажњу усмерава на сопствене грешке, заборавивши на успехе. Уколико постоји акутни стрес или проблем у њеном животу, почиње да га опажа као нерешив, мишљење постаје круто, није у стању да проблем сагледа из различитих углова. У наредној фази, почиње да се ствара појачана агресивност, али агресивност која није усмерена према нашој околини, већ ка унутра, према себи. У следећој етапи, особа развија тзв. фантазије о суициду, размишља о себи као о покојнику, замишља конкретне начине на који се самоубиство може починити и почиње да гради планове о техникама и начинима за реализацију својих фантазија.

    - Забрињава чињеница да стручну помоћ не потраже све особе које имају неку врсту психолошког поремећаја. То се дешава делом, због нашег менталитета, карактеристика социјалне средине, стигме и својеврсног социјалног обележавања особа које имају неку врсту психолошког поремећаја. Особа може страховати да ће бити одбачена, или схваћена као мање вредна. Разлози нетражења психолошке помоћи леже и у самој природи поремећеног психичког стања, поједине особе имају мањак објективности и мањак увида у своје тренутно оштећено психичко функционисање - каже она.

    Како каже, чин самоубиства је слагалица сачињена од различитих делова, и тек анализом сваког конкретног случаја, можемо разумети путању која почиње од жеље за гашењем сопственог живота а завршава се покушајем или чином самоубиства. Сваком случају се мора приступити индивидуализовано, а свако изражавање жеље за самоубиством код појединца мора се озбиљно схватити.

    В. М.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    Безбедни на интернету (2) - ИЗГРАДИТИ ОДНОС ПОВЕРЕЊА

    СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (3) - Одмалена заволети спорт

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Протокол о сарадњи између Општине Крупањ и Београдског драмског позоришта омогућава да у Библиотеци ''Политика'' након реновирања буду игране најзахтевније и најбоље позоришне представе на Балкану, али и да се представе из позоришне продукције Општине Крупањ изводе на сцени БДП

    Председник општине Крупањ Иван Исаиловић и управник Београдског драмског позоришта (БДП) Слободан Ћустић потписали су јуче Протокол о сарадњи којим се омогућава да у средишту Рађевине гостују најважније позоришне представе са репертоара ове реномиране позоришне куће, али и да се на сцени тог позоришта изводе представе из продукције Општине Крупањ.

    - То је круна свега што сам у протекле две године радио, када је култура у питању. Од самог почетка желео сам да се тако заврши и више од овога не може се постићи. Крупањ је центар у којем се могу изводити најзахтевније и најбоље представе не само у Србији него у овом делу Европе. На конкурсу ''Градови у фокусу'' Министарства културе и информисања заузели смо друго место, што ће нам омогућити да средимо Библиотеку ''Политика'', зграду у коју 35 година није улагано, морамо је технолошки средити, а онда ћемо угостити представе од којих многе никада нигде нису гостовале – каже Исаиловић додајући да је сигуран да ће радови бити завршени ове године.

    Крупањ је једина локална самоуправа која има позоришну продукцију, а Исаиловић каже да потписани протокол сматра потврдом њеног квалитета јер су две, од могуће три представе, прошле уметничке критеријуме БДП и биће игране у Београду. Оне ће се најмање једном месечно налазити на репертоару, а можда и чешће, у зависности од интересовања публике.

    Како каже председник општине Крупањ, посебан је куриозитет то што ће представе БДП у Крупњу бити извођене по вишеструко нижој цени од стварне. Пуна цена таквих представа онемогућава њихово гостовање и у много богатијим срединама, али ће Крупањ сносити само основне трошкове па ће тако ускоро на крупањској сцени заиграти и Миша Јанкетић и Милош Биковић, као и десетине других глумаца ангажованих на сцени у једној од најпопуларнијих представа српског позоришта – ''Кад су цветале тикве''.

    - За ту је представу и у Београду немогуће наћи карту, не за овај него ни за наредни месец, а публика из Крупња, Лознице, Шапца, Ваљева и других места из окружења биће у прилици да је погледа на нашој сцени. Она је, иначе, једноставно недостижна јер би коштало сигурно милион динара, а ми ћемо је платити мање од 200 хиљада. Крупањ постаје културни центар и ово је диван успех за нас – каже Исаиловић.

    Крупањ је, иначе, и копродуцент најновије представе БДП-а ''Роман о Лондону'' и она ће такође бити играна у ''Политици'', можда чак и пре београдске премијере. Одлука Министарства културе да подржи обнову ''Политике'' и потписивање Протокола са БДП потврда су, сматра Исаиловић, доброг рада у култури у последње две године.

    Крупањске представе у БДП

    Представе ''Нисам луд да умрем гладан'', раније ''Зврчак'', у режији Ивана Бекјарева и са Бранком Јанковићем и Жарком Степановим у главним улогама, и ''Женско срце у шињелу'', у режији Мирјане Карановић, са Нином Граховац, Весном Паштровић и Иваном Петронијевић у улогама Флоре Сендс, Надежде Петровић и Милунке Савић, биће игране на сцени БДП.

    ''Женско срце у шињелу'' већ је доживело београдску премијеру и побрало добре критике, 25. септембра биће одиграна и крупањска премијера, а улаз ће бити бесплатан. 

    Н. Т.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    КРУПАЊСКО ''КУЛТУРНО ЛЕТО 2018'' - ''Кербер'' подсетио на светле дане рокенрола (ВИДЕО)

    ОВОГ ЛЕТА У КРУПЊУ - Смањили број незапослених

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Долазакнових инвеститора и што бржи излазак из групе најнеразвијенијих општина - циљ општинског руководства. Асфалтирање путева и стварање пристојних услова за живот у селима начин да се заустави одлазак младих из Рађевине, сматра Иван Исаиловић, председник општине Крупањ

    Један од приоритета општинског руководства у Крупњу је отварање нових радних места и због тога је у опремање индустријске зоне (простор некадашње “Крупањке”) само од почетка године уложено 25 милиона динара. Поред турске компаније “Џинси”, која је овде раније покренула производњу, недавно је лозничка фабрика “Стим импорт” отворила погон и запослила 50 радника, а план је да их буде много више.

    - Можемо се похвалити да први пут после 1999. године на евиденцији НСЗ у Крупњу имамо мање од 2.000 незапослених лица што је за нас велики успех. Пре две и по године било их је 2.254, а 30. јуна ове године 1.951. Томе су допринеле веће компаније које су овде отвориле погоне и упослиле наше грађане, али и многе мање фирме које су запослиле по неколико радника, а има и оних који су покренули сопствени посао. То нас веома радује и наставићемо да анимирамо стране и домаће инвеститоре да дођу у Крупањ и овде започну производњу. Наш циљ је да Крупањ више не буде у групи најнеразвијенијих општина у Србији и надам се да ћемо то врло брзо и остварити - каже Иван Исаиловић, председник општине.

    Он подсећа да је недавно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одобрило 1,15 милиона динара за израду плана генералне регулације за Крупањ и истиче да је то веома важно јер ће се тиме омогућити да грађани лакше и брже долазе до грађевинских дозвола. Планом ће бити обухваћен и део индустријске зоне, а како каже Исаиловић, његова израда омогућиће и изградњу три нова хотела, као и изградњу, после много година, стамбене зграде која ће имати лифт (прва у Крупњу).

    - Ужурбано припремамо пројекат за асфалтирање 150 километара локалних и некатегорисаних путева који ће бити реализован кроз јавно-приватно партнерство. Јавна набавка ће бити расписана до краја године, а у току је пројектовање путева. Крупањ је мала општина и тешко је одржавати путну мрежу јер је крај брдско-планински. Сваке године издвајамо, за нас, огромна средства за одржавање некатегорисаних путева и верујемо да је јавно-приватно партнерство право решење овог проблема. Млади, али и други становници Рађевине одлазе у потрази за бољим животним условима и желимо да то зауставимо, а то је могуће ако на селу створимо услове приближне онима какве имају мештани у градском насељу. Један од предуслова су добри путеви - поручује Исаиловић и подсећа да је последње две и по године асфалтирано 35 километара локалних и некатегорисаних путева.

    Истиче да нису у могућности да у буџету за инвестиције издвоје више од 100 милиона динара и да значајна средства добијају захваљујући одличној сарадњи са републичким министарствима.

    - У сарадњи са Министарством привреде ускоро треба да почне да се гради пут од Беле Цркве ка Осечини и то је веома важан путни правац, практично жила куцавица овог краја, јер је око 80 одсто становника Беле Цркве везано за овај пут. Прошле године смо у сарадњи са овим министарством асфалтирали пут од Ликодре до Беле Цркве, а ове године настављена је траса од Крупња до Шљивове. То је главни пут овог дела Рађевине, повезује неколико месних заједница и излази на Рожањ. Прошле године је у засеоку Грчани завршена деоница од три километра, а управо се приводе крају радови на изградњи 4 и по километра пута у овој месној заједници. Вредност инвестиције је 99 милиона динара, а пројектом је планирана и санација великог клизишта у овом делу наше општине - каже председник крупањске општине.

    На конкурсу Министарства културе “Градови у фокусу” општина Крупањ је добила 10 милиона динара за реконструкцију дома културе и то је, како каже Исаиловић, први пут да се готово после 40 година значајније улаже у овај важан објекат.

    Ребалансом буџета омогућено је да се за доградњу предшколске установе “Наша радост” издвоји шест милиона динара. Радови би требало да почну одмах по завршетку јавне набавке, а када буду завршени, ова установа ће моћи да прими још педесеторо деце. Иван Исаиловић каже да ће, коначно, после тридесетогодишњег пропадња комплекс у Столицама бити реконстриусан и да ће по завршетрку радова постати занимљива туристичка дестинација и да ће имати смештајне капацитете за боравак туриста. Министарство трговине, туризма и телекомуникација у овај важан посао уложиће 12, а општина Крупањ 5,8 милиона динара.

    В. Ст.

    ПРОЧИТАЈТЕ И...

    ХОТЕЛ “ГРАНД” У КРУПЊУ - Капацитети пуни целог лета

    КРУПАЊСКО ''КУЛТУРНО ЛЕТО 2018'' - ''Кербер'' подсетио на светле дане рокенрола (ВИДЕО)

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 01, 2020 262

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1129

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1571

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1087

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 629

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"