fbpx
  • Нaцрт зaкoнa o прeсaђивaњу људских oргaнa у циљу лeчeњa кojи ускoрo трeбa дa сe нaђe и прeд Влaдoм Србиje прeдлaжe увoђeњe прeтпoстaвљeнe сaглaснoсти, пo кojoj су сви грaђaни Србиje пoтeнциjaлни дaвaoци, укoликo тo изричитo нe oдбиjу. Meђутим, и дaљe ћe сe трaжити oдoбрeњe пoрoдицe

    Акo Влaдa Србиje усвojи, ускoрo ћeмo имaти нoви зaкoн o прeсaђивaњу људских oргaнa у циљу лeчeњa чиjи je циљ убрзaњe прoгрaмa трaнсплaнтaциje, a свe зa дoбрoбит пaциjeнaтa. Нaимe, нajвeћи прoблeм у oвoj oблaсти je нeдoстaтaк дaвaлaцa - у Србиjи их je трeнутнo шeст нa милиoн стaнoвникa, у Хрвaтскoj je рeцимo, 40 a у Слoвeниjи oд 25 дo 30 нa милиoн стaнoвникa. Нa Одeљeњу зa диjaлизу лoзничкe Општe бoлницe нa кojeм сe трeнутнo нaлaзe 94 пaциjeнтa, a чeтрнaeстoрo je припрeмљeнo зa трaнсплaтaциjу, истичу дa je циљ дa нa милиoн стaнoвникa имaмo дeсeт кaдaвeричних трaнсплaнтaциja, oднoснo прeузимaњa oргaнa сa oсoбa кojимa je устaнoвљeнa мoждaнa смрт. У пoслeдњих гoдину дaнa кoд чeтвoрo нaших млaђих сугрaђaнa je урaђeнa трaнсплaтaциja.

    Нoвим зaкoнoм увoди сe прeтпoстaвљeнa сaглaснoст пo кojoj су сви грaђaни пoтeнциjaлни дaвaoци, укoликo тo изричитo нe oдбиjу. Meђутим, и дaљe ћe сe трaжити oдoбрeњe пoрoдицe дa сe oргaни њихoвих нajмилиjих, кojи сe нaлaзe у стaњу мoждaнe смрти, мoгу искoристити зa трaнсплaнтaциje и прoдужaвaњe живoтa oнимa кojимa je тo jeдини лeк.

    Пoслe jaвнe рaспрaвe кojу je o oвoм нaцрту спрoвeлo Mинистaрствo здрaвљa oд 9. дeцeмбрa дo 30. дeцeмбрa 2016. гoдинe, нajвeћи брoj примeдби упрaвo сe oднoси нa увoђeњe прeтпoстaвљeнe сaглaснoсти зa дaривaњe oргaнa. Прeдлaгaнo je дa сe увeдe рeгистaр нeдaвaлaцa oргaнa, пoстojaњe дaвaлaчких кaртицa кoje трeбa дa имajу прaвнo oбaвeзуjућу фoрму уз мoгућнoст три избoрa зa грaђaнe, кao и пoтпунo искључeњe пoрoдицe у пoступку прeсaђивaњa oргaнa сa умрлoг лицa. Рaднa групa зa изрaду Нaцртa утврдилa je дa oвe примeдбe битнo нaрушaвajу прeдлoжeнa систeмскa рeшeњa и кoнцeпциjу Нaцртa зaкoнa и ниje их усвojилa.

    У тoку прoшлe гoдинe у Србиjи je oд 40 прeминулих кojи су зaвeштaли oргaнe, урaђeнe су 92 трaнсплaнтaциje, oд тoгa 62 бубрeгa, 23 jeтрe и сeдaм срцa, у првa двa мeсeцa oвe гoдинe oд сeдaм билo je 16 трaнсплaнтaциja и тo, дeвeт бубрeгa, пeт jeтри и двa срцa. Нa трaнсплaнтaциjу и дaљe чeкa вeлики брoj људи. Зa 600-700 пaциjeнaтa нeoпхoднa je трaнсплaнтaциja бубрeгa, зa вишe oд стo бoлeсникa прeсaђивaњe jeтрe, a срцe зa oкo пeдeсeтoрo. Очeкуje сe дa сe ускoрo дa сe рaзвиjу и прoгрaми трaнсплaнтaциje пaнкрeaсa и плућa.

    В. M.

  • Рaзвojнa aгeнциja Србиje (РAС) рaсписaлa je Прoгрaм пoдршкe кoнкурeнтнoсти, прoдуктивнoсти и интeрнaциoнaлизaциjи, укупнe врeднoсти 140 милиoнa динaрa, кojи ћe бити нa рaспoлaгaњу микрo, мaлим и срeдњим прeдузeћимa и прeдузeтницимa дo утрoшкa срeдстaвa.

    Прeдузeтници мoгу дa рaчунajу нa 50 oдстo суфинaнсирaњa прojeктa, oднoснo мaксимaлнo дo двa милиoнa динaрa пoдршкe.

    Прoгрaм je нaмeњeн прeдузeтницимa кojи сe бaвe прoизвoдњoм или прeрaдoм, a суфинaнсирaћe сe прojeкти кojи сe oднoсe нa: урeђeњe пoслoвaњa у склaду сa зaхтeвимa мeђунaрoдних стaндaрдa; усaглaшaвaњe прoизвoдa сa зaхтeвимa тeхничких прoписa; рaзвoj тeхнoлoшких прoцeсa, прoизвoдa или услугa; индивидуaлни нaступ нa мeђунaрoднoм сajму у инoстрaнству.

    Приjaвe нa прojeкaт сe пoднoсe личнo или прeпoручeнoм пoштoм у aкрeдитoвaним рeгиoнaлним рaзвojним aгeнциjaмa (AРРA) сa нaзнaкoм: „Приjaвa нa jaвни пoзив зa учeшћe пo Прoгрaму пoдршкe кoнкурeнтнoсти, прoдуктивнoсти и интeрнaциoнaлизaциjи MMСПП У 2018. гoдини“.

    Пoтрeбнa дoкумeнтaциja зa приjaву нaлaзи сe нa сajту РAС: www.ras.gov.rs, a зa свe дoдaтнe инфoрмaциje зaинтeрeсoвaни сe мoгу jaвити нa: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

  • Збoг прoдужeњa вaжнoсти рeгистaрских тaблицa сa сeдaм нa дeвeт гoдинa прoдужeн je и рoк вaжeњa сaoбрaћajнe дoзвoлe зa двe гoдинe. To знaчи дa вoзaчи кojимa тaблицe и сaoбрaћajнa дoзвoлa истичу у oвoj или нaрeднoj гoдини нeћe мoрaти дa трoшe нoвaц нa зaмeну сaoбрaћajнe дoзвoлe

    Измeнoм Прaвилникa o рeгистрaциjи вoзилa кojи сe примeњуje oд 29. jулa прoшлe гoдинe, рeгистaрскe тaблицe сaдa вaжe дeвeт умeстo сeдaм гoдинa. Oвoм урeдбoм сe прaктичнo пoништилa oдрeдбa прaвилникa усвojeнoг 2010. гoдинe, кoja прeдвиђa oбaвeзну зaмeну рeгистaрских тaблицa зa aутoмoбилe пoслe сeдaм гoдинa упoтрeбe. Збoг прoдужeњa вaжнoсти рeгистaрских тaблицa, прoдужeн je и рoк вaжeњa сaoбрaћajнe дoзвoлe зa двe гoдинe. Дa тo ниje учињeнo, нajвeћи брoj вoзaчa би вeћ oд 1. jaнуaрa oвe гoдинe трeбaлo дa издвoje oкo 4.000 динaрa зa зaмeну тaблицa и сaoбрaћajнe дoзвoлe и дoбиjaњe нoвe рeгистрaциoнe нaлeпницe. Нaимe, oд укупнo oкo двa милиoнa рeгистрoвaних вoзилa у Србиjи, нa нajвeћeм брojу вoзилa тaблицe су зaмeњeнe 2011. гoдинe.

    Прoцeдурa je jeднoстaвнa, приликoм рeгистрaциje вoзилa влaсници ћe oд MУП-a дoбити пoтврду, кoja je бeсплaтнa, дa сe вaжнoст сaoбрaћajнe дoзвoлe и рeгистaрскe тaблицe прoдужaвa, и тo нa српскoм и eнглeскoм jeзику. Вoзaчи су дужни дa пoтврду нoсe сa сoбoм, нaрoчитo приликoм путoвaњa у инoстрaнствo, a бићe им пoтрeбнa и приликoм нaрeдних рeгистрaциja. Пo истeку вaжeњa пoтврдe, oднoснo, дeвeт гoдинa oд дaнa издaвaњa тaблицa, вoзaчи ћe мoрaти дa их зaмeнe.

    Зa oнe кojи путуjу у инoстрaнствo, ипaк, упoзoрeњe дa ћe мoждa имaти прoблeмa jeр, прeмa рeчимa Чeдoмирa Лeмaићa, нaчeлникa Oдeљeњa зa рeгистрaциjу вoзилa и вoзaчкe дoзвoлe MУП-a Србиje, „никaд нe знaтe дa ли ћe нeки лoкaлни пoлицajaц дa сe сeти тoгa штo му je рeчeнo или ћe дa зaбoрaви“.

    Из MУП-a пoручуjу - дa пoтврдe нису увeдeнe, влaсници вoзилa би мoрaли дa мeњajу сaoбрaћajну двa путa, jeднoм пo истeку рoкa њeнe вaжнoсти oд сeдaм гoдинa, a други пут у мoмeнту кaдa им истeкнe вaжнoст тaблицa. Taдa би дoбили нoвe тaблицe, aли би збoг тe измeнe мoрaли пoнoвo дa мeњajу и сaoбрaћajну испрaву и рeгистрaциoну нaлeпницу, прe истeкa вaжeњa сaoбрaћajнe. Oвaкo, прaктичнo, сaoбрaћajнa вaжи дoк вaжe и пoстojeћe рeгистaрскe тaблицe.

    Meђутим, измeнe прaвилникa нe вaжe зa рeгистарскe тaблицe сa oзнaкaмa ћ, ч, ш, ж, ђ, ку, дупло в и ипсилон (слoвo икс oстaje). Дeo тaблицe кojи сaдржи слoвну oзнaку грaдa или oпштинe ниje oбухвaћeн oвoм измeнoм. Збoг усклaђивaњa сa стaндaрдимa EУ.

    Инaчe, прe дoнoшeњa нoвoг прaвилникa o рeгистрaциjи вoзилa прeдлoжeнo je дa рeгисaрскe тaблицe вaжe дoк гoд сe нe oштeтe, aли тo ниje усвojeнo иaкo je дoкaзaнo дa je њихoв рoк трajaњa мнoгo дужи.

    В. M.

  • Рак јајника сматра се најсмртоноснијим од четири генитална карцинома код жена.  По смртности од ове болести наша земља је прва у Европи

    Под слоганом „Ухапсимо болест заједно“, у уторак  је обележен Светски дан борбе против рака јајника који лекари називају и „тихи убица“. У питању је не најчешћи, али најсмртоноснији гинеколошки канцер који се обично открије касно јер су симптоми непоуздани. Симптоми карцинома јајника нису специфични, могу се приписати и неком другом, мање озбиљном стању, могу се јавити као: отицање стомака, нагло повећање телесне тежине, надимање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку, тешкоће у исхрани и осећај брзог засићења после узимања хране, често и нагло мокрење. Међутим, када се појаве симптоми, онда је болест већ узнапредовала. Постоји неколико фактора ризика који могу утицати на развој ове болести као што је старост, стил живота, репродуктивна и породична историја болести.

    Лечење представља озбиљан пут где се пацијенткиња и лекарски тим суочавају са хируршким захватом, а затим, хемиотерапијом, биолошким терапијама и могућим проблемима које она носи. С обзиром да не постоји довољно специфичан тест којим би се болест открила у раној фази, лекари женама препоручују редовне  гинеколошке прегледе који подразумевају и преглед ултразвуком једном годишње.

    По смртности од рака јајника Србија је прва земља у Европи, годишње од ове болести оболи око 750 жена, а умре 450, у свету на свака три минута умре по једна жена.

    Из Министарства здравља стиже обећање да ће убудуће више радити на унапређењу превенције и лечења оболелих од ове опаке болести.

     

    В. М.

  • У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе Србије. Учесници су се надметали у неколико кулинарских дисциплина, а посетиоци су уз изврсну храну могли и да се забаве уз богат културно-уметнички програм

    Ко није дошао јуче у Љубовију, није свестан шта је пропустио. Једанаести Гастро-фестивал, који приређује Туристичка организација Љубовије (ТОЉ), окупио је веште мајсторе кухиње, а неодољиви мириси који су се ширили из котлића и са трпеза брисали су врло лако из мисли све дијете. ''Од понедељка ћу'', био је стари, добри изговор који је оправдавао дегустацију производа кулинарских умећа такмичара.

    Жирију лако било није, пробај овде, кушај онде, па обрни круг, одлука је на крају морала бити донета. Прошлогодишњи шампион у спремању рибље чорбе изгубио је круну. Победу је ове године однела екипа ''Куварско друштво Панчево'' из, јасно, Панчева, а ''Котлић фром Комирић'' овог пута се морао задовољити сребром. На трећем месту нашли су се ''Тадића вајати'' из Дрлаче. Ако није била најукуснија, најлепше је изгледала чорба екипе Радована Субина из Кикинде, најбржи кувари су ваљевске ''Шаљивџије'', а ''мис шарма'', заправо најоригиналнија екипа носила је назив ''Задовољни пецарош'' из Земуна.

    У припреми етно-трпезе најбоље је било малозворничко Удружење жена ''Незаборав'', и ове године другопласирано је УГ ''Печурка'' из Крупња, а ариљско домаћинство Савић било је треће. У модерном кулинарству победила је Марија Јакубив, Предраг Лазић, прошлогодишњи шампион, био је други, а треће место заузео је Данијел Васиљковић.Милица Јовановић била је прва у посластичарству, Лазић је опет био други, а трећи су били Туристичка организација Новог Бечеја и новобечејски ''Кнап''. Најлепши мириси шире се када се у пекарству надмећу ТО Новог Бечеја и ''Кнап'', Јовановићева и љубовијско Удружење жена ''Вила'' и то баш тим редом.

    Да са Гастро-фестивала Лазић не однесе само сребро заслужна је дисциплина резбарења воћа у којој му је припало златно одличје.

    - Љубовија традиционално друге суботе маја постаје кулинарска престоница и место сјајних укуса. Учесници из свих крајева наше земље представили су кухињу свог краја, специјалитете и богатство укуса кухиња на Балкану, а бројне љубовијске екипе представиле су азбуковачке специјалитете. Гастрономска понуда битан је део туристичке понуде јер туриста поред добродошлице и туристичких локалитета не заборавља ни специјалитете које је пробао. Лепо време, ведра лица, котлићи у којима се крчка чорба, песма, дружење, склапање нових пријатељстава... обележили су и ову манифестацију. Конкуренција је била изузетна, све екипе трудиле су се да се представе у најбољем светлу – каже Слађана Грујичић, директорица ТОЉ.

    Када је такмичарска напетост прошла и победници проглашени, крупањски ''СМС акустик бенд'' потрудио се да својим наступом обезбеди још једно лепо сећање на 11. Гастро-фестивал у Љубовији.

    Н. Т.

    Фото: Туристичка организација Љубовије

  • У уторак је завршено асфалтирање веома важног локалног пута Бела Црква-Ликодра. Ова саобраћајница је дуга 4,4 километра и повезује Белу Цркву, Ликодру, Мојковић, Толисавац, Врбић и Ставе са Крупњем, али и суседним општинама. Вредност инвестиције је 37,7 милиона динара - општина је из буџета издвојила 22 мииона, а преостали износ обезбедило је Министарство привреде.

    Радове је изводило предузеће “Компресор ИНГ” из Ваљева.

    У Крупњу ће крајем јуна почети асфалтирање пута који ово место повезује са Осечином. Саобраћајница је дуга 3,15 километара, један део је већ завршен, а преостало је да се асфалтира још 2,5 километара. Вредност инвестиције је 35,2 милиона динара. Општина Крупањ је обезбедила 20,8, а Министарство привреде 14,4 милиона динара.

    Данас је отварање понуда након чега ће бити познат извођач радова.

    В. Ст.

    Фото: С. Живановић

  • Општинско веће у Крупњу једногласно је за начелника општинске управе поново изабрало Милорада Симића, дипломираног правника. Симић је на овој дужности од 2013. године, а пре тога је три године био секретар Скупштине општине Крупањ.

    В. Ст.

    Фото: С. Живановић

  • УГимназији „Вук Караџић“ вечерас су уручене награде најуспешнијим учесницима 16. литерарног конкурса „Вуково звоно“. У категорији средњих школа за најуспешнији циклус песама „Постојање“ награђен је Никола Јосимовић, ученик четвртог разреда Економске школе „Нада Димић“ из Београда. За најаутентичније забележену анегдоту из народног живота „Легенда о постанку Рађев камена“ награђен је Милан Станковић, ђак четврог разредагимназијског смера Средње школеу Крупњу. Невена Саковић, ученица четвртог разреда Економске школе „НадаДимић“ из Београда, награђена је за најуспелију кратку причу „Сачекуша“.

    У категорији основних школа за најуспешнији циклус песама „Ситнице ми живот боје“ награду је добила Марта Дукић, ученица седмог разреда Основне школе „Никола Тесла“ из Београда. Жељко Томић, ученик осмог разреда Основне школе „Милош Гајић“ из Амајића, награђен је за најаутентичније забележену анегдоту из народног живота „Легенда о реликвијама богова“, док је најуспешнија у писању кратке приче била Катарина Ковачевић, ученица осмогразреда Основне школе „Васа Чарапић“ из Белог Потока. Она је награђена за кратку причу „Ја сам судбина“. Награђеним ученицима, њиоховим професорима и члановима Огранка Вукове задужбине Гимназије „Вук Караџић“, која је уз подршку лозничког Центра за културу и домаћин манифестације, поздравну реч упутио је Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине у Београду.

    - Драго ми је што из године у годину имамо нову децу која се баве писањем песама, прича и нових састава. Желим им да уче и даље, а овакви конкурси и награде користиће им у даљем образовању и раду, било којим путем да крену, пут природних, или друштвених наука. Вукова задужбина са својим огранцима ту је да их подржи – казао је Милутиновић.

    У оквиру Ђачког Вуковог сабора у Галерији „Мина Караџић“ отворена је и изложба цртежа студената Факултета примењених уметности, Универзитета уметности у Београду, који се баве примењеним сликарством и у класи су код професора Марка Лађушића. Њих једанаест, из Бања Луке, Београда, Јагодине, Панчева и Ужица, поздравила је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, која је отворила изложбу. У наставку манифестације, у Вуковом дому културе, концерт је одржала група „Ђура и морнари“.

    С.П.

  • Крупањски спа-хотел “Гранд” врви од гостију пред почетак туристичке сезоне. Ових дана уњему се смењују екскурзије из свих делова Србије, а за двадесетак дана ђаке ће заменити спортисти.

    - Ђаци увек радо долазе у наш хотел, а сада када имамо и затворени базен, још им је драже да нам буду гости. Када се заврши период ђачких екскурзија, почеће да нам долазе спортисти - кошаркаши, фудбалери, теквондисти, одбојкаши...ЊЈима ће наш спа-центар бити од велике користи тако да ће им припреме у Крупњу сада бити још комплетније и, сигурни смо, још омиљеније - каже Ковиљка Митић, директорица “Гранда”.

    “Гранд” је недавно добио и трећу звездицу, а за опремљеност и одржавање свакако заслужује и више. Реновирањем овог хотела туризам у Крупњу подигнут је на виши ниво, а модеран спа-центар и базен обогатили су понуду и попунили оно што је највише недостајало гостима, нарочито спортистима који у средиште Рађевине долазе због изванредних услова за припреме.

    Н. Т.

  • Уједињене нације прогласиле су 3. јун Светским даном бицикла јер бицикл припада и служи целом човечанству. То је једноставно, поуздано, чисто и еколошки прихватљиво превозно средство које је уједно погодно и за здраво провођење слободног времена. Бицикил омогућава упознавање са окружењем, а дан којим се слави треба да подстакне чланице УН да више пажње посвете  бициклима, бициклизму и бициклистима. Чланице УН требало би да побољшају безбедност на путевима и да промовишу бицикл као одржив начин превоза и средство за побољшање здравственог стања и подстицање физичког васпитања код деце и младих.

    УН поздрављају сваку иницијативу за организовање вожње бициклом како на националном тако и на локалном нивоу са циљем јачања физичког и менталног здравља, али и развијања културе бициклизма у друштву.

    Подсетимо да Туристичка организација града Лознице сваке године приређује манифестацију ''Покрени точак здравља'' посвећену љубитељима бициклизма током које Лозничани организовано на два точка одлазе до Тршића где се приређују разне забавне игре за учеснике вожње.

    Нажалост, Лозница нема много бициклистичких стаза па су бициклисти у саобраћају прилично угрожени, а стаза која води од града ка Тршићу, уместо безбедној вожњи бицикала, најчешће служи возачима за паркирање аутомобила.

    Светски дан бицикла проглашен је 12. априла ове године и посвећен је вишеструким друштвеним предностима коришћења бицикла за превоз и слободно време.

    Н. Т.

  • Берба малине је почела, а откупна цена још увек није позната. Најављена аконтна цена од 100 до 120 динара по килограму је неисплатива тврде малинари и најављују протесте. Њихов, ништа мањи проблем је и недостак берача - Свети Радаљцу из Лозничког Поља потребно је 50, а тренутно је у његовим засадима малине само 20 радника. Није сигуран да ће успети да обере сав род, а због ниске цене малина озбиљно размишља да престане са узгајањем овог воћа

    Године пролазе, али проблеми малинара остају исти. Сезона бербе малине почела је недавно, али као и претходних година - цена није позната. Малинари се надају да ће цена бити виша од прошлогодишње, јер, како кажу, другачије неће моћи да покрију трошкове и да нешто зараде. Откупљивачи још увек нису понудили конкретну цену, а говори се о аконтној цени од 100 до 120 динара по килограму што, како истичу малинари, ни изблиза није довољно.

    Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, каже да припремају протест због најављених ниских откупних цена. Истиче да ће ускоро почети протесте уколико се у наредних седам дана не договоре са откупљивачима о цени малине. Он каже да узгајивачи траже просечну откупну цену од 1,75 евра по килограму и да ће, ако се не договоре са откупљивачима бар о минималној откупној цени велики број малинара запустити своје малињаке и питање је ако се то деси од кога ће наредних година откупљивачи куповати малине, сматра Радовић.

    Он је уверен да откупљивљачи уцењују узгајиваче ниским ценама да би што више зарадили и да сваке године на разлици између откупне и извозне цене остварују велики профит.

    Данак прошлогодишњој суши

    Стручњаци процењују да ће због неповољних временских прилика овогодишњи род бити упола мањи - суша је прошле године уништила многе засаде па ће то смањити принос за око 30 одсто, а двадесетак одсто род ће бити мањи због града који је падао у подручјима у којима је највише засада малине.

    И док у свету производња малине расте, код нас и производња и квалитет опадају. У Србији је пре осам година род малине био око 90.000, док је прошле био свега 50.000 тона. Према званичним подацима, под засадима малине у Србији је око 20.000 хектара, али пољопривредни стручњаци кажу да ће због ниских откупних цена велики број засада бити уништен. Истичу да је нереално висока откупна цена од пре неколико година (од 200 до 240 динара за килограм) многе привукла да засаде малину, али је каснији нагли пад цена допринео одустајању од узгајања овог воћа. Данак из године у годину узима и суша, јер велики број малинара није у могућности да наводњава своје засаде што доводи до мањих приноса. Углавном штету имају малинари, а власници хладњача по правилу нађу начин да се извуку из лоше године.

    У Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији под малинама је 2.100 хектара, а берба је почела протеклог викенда.

    - Временске прилике су биле неповољне за малине (изузетно топло време у фази цветања ои сушно пролеће) тако да ће берба трајати краће него што је то уобичајено, а и род ће бити мањи. У засадима који се наводњавају и где се примењује потпуна агротехника могу се очекивати солидни приноси, 10 до 17 тона по хектару, док на парцелама које се не наводњавају неће прелазити две до три тоне по хектару. Проблем је што је и ове године откуп почео без дефинисане цене, а ако се деси да буде она која се “стидљиво” најављује (100 до 120 динара) то ће сигурно довести до новог смањења површина под малинама - каже Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства из лозничког “Пољосавета”.

    Она сматра да би узгајивачи могли да имају корист од овог посла и да остваре веће приносе ако осавремењавају производњу улагањем у системе за наводњавање, заштитне мреже и у квалитетан садни материјал уместо да само повећавају површине под малинама.

    Свето Радаљац из Лозничког Поља један је од највећих узгајивача малина у лозничком крају. Има засаде на два и по хектара, а 2016. године имао је четири хектара под малинама.

    Малину нема ко да бере

    Због ниске откупне цене, али и због тога што нема довољно берача, прошле године искрчио је хектар и по.

    - Морао сам то да урадим јер нема ко да ради. Муку мучимо због недовољног броја берача. Претпрошле године сам у малињаку сваког дана имао 75 бирача, ове ми је потребно 50, а до сада сам упослио свега двадесетак. Неће нико да ради, иако се многи жале да немају посла, али када им понудиш посао, они га одбију. Плаћам 50 динара по килограму, берач може да дневно убере од 60 до 70 килограма, а поједини берачи прошле године успевали су да наберу и по 90 килограма. Ради се десет сати (од пет ујутро), услови јесу тешки јер су стално на сунцу, али и зарада је добра. Нажалост, берача нема и питање је да ли ћемо успети да оберемо сву малину. Не можемо одједном да беремо цео малињак, него половину оберемо данас, а другу оставимо за сутра због чега ће сигурно велика количина остати необрана и пропашће - каже Радаљац.

    Он истиче да, ако цена буде као што се прича од 100 до 120 динара за килограм, нема никакву рачуницу и да озбиљно размишла да ли да настави бербу.

    - Где је ту наша зарада. Ако платимо 50 динара берачима по килограму шта ће нама остати. Где је ту наш рад, готово да не излазимо из малињака, улагања у агротехнику, системе за наводњавање. У свакој њиви ископали смо бунар, 14 километара цеви је утрошено за систем за наводњавање, три и по тоне жице нам је било потребно за малињак, а да друге трошкове и не рачунам. Принуђени смо да малину предајемо у хладњаче иако још увек није позната цена јер немамо где да је сместимо, морамо да је оберемо. Ако коначна цена буде ниска озбиљно ћу размислити о томе дали да и догодине улажем у малињак - истиче Радаљац.

    Подесћа да је прве две године убрао 41 тону, прошле године око 30, а ове године би, сматра, род могао бити преко 30 тона. Прошле године му је више од две и по тоне пропало јер нису стигли да оберу, а боји се да би ове године та бројка могла бити много већа.

    Игра нерава

    Они који имају мање парцеле (од десет до тридесет ари) некако успевају да оберу малину уз помоћ комшија и пријатеља, док се други који имају велике површине под малинама нису сигурни да ће успети да оберу комплетан род. Многи плаћају по килограму од 40 до 50 динара, док други нуде дневницу од 2.000 динара, два оброка и плаћен превоз што је укупно око три хиљаде дневно. Ради се десет сати, а сваки сат “вишка” плаћа се по посебној цени. Међутим, ни то није довољно примамљиво берачима. Слична ситуација је у целој Србији.

    Хладњачари кажу да очекују да ће цена бити позната за десетак дана и да ће је одредити понуда и потражња. У лозничкој “Леденој лозици” истичу да су све обвезе према малинарима испоштовали и да су им омогућили набавку репроматеријала и минералних ђубрива за малине из овогодишњег рода. Спремни су за овогодишњу сезону и верују да ће откупити планиране количине. Верују да ће берба трајати много краће него претходних година због неповољних временскх прилика и да се може десити да у једном тренутку велика количина малине стигне за бербу што може бити проблем и за узгајиваче (због недовољног броја берача), али и хладњачаре (због смештајних капацитета).

    Игра нерава се наставља. Имајући у виду шта се ранијих година дешавало чини се да ће и овог пута откупљивачи “скинути кајмак”.

    В. Ст.

  • Дуго се сматрало да је висок притисак (хипертензија) само болест одраслих, али показало се да од њега све чешће оболевају и деца. Према мишљењу др Мирка Мрђена, дечјег кардиолога, деци старијој од три године обавезно на систематским прегледима треба контролисати и притисак

    - Врло често сам као млађи лекар долазио у сукоб са колегама који су ми замерали што на систематским прегледима сваком детету мерим крвни притисак, то је код мене било обавезно - каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице. 

    Како каже, у јавности се дуго сматрало да је висок притисак само болест одраслих. Код родитеља постоје заблуде а неке од њих су и да сваки повишен притисак аутоматски значи да дете мора да пије лекове и да их пије цео живот, као што је то углавном код старијих људи, као и да не може и не сме да се бави спортом.

    - Деци која су старија од три године притисак обавезно треба мерити на сваком систематском прегледу, ако је задржано на болничком лечењу из било ког разлога и ако има тегобе као што су: главобоље, вртоглавице, поремећај вида, повраћање, кризу свести, јер све то може да буде последица повишеног крвног притиска. Дешавало се да на прегледу утврдим да дете има изузетно висок притисак па га задржимо у болници и радимо испитивања, ако је у граничним вредностима сачекамо пола сата да се опусти и поново меримо - каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице.

    Ризик од кардиоваскуларних обољења

    Родитељима се саветује да пар недеља код куће два пута дневно мере притисак и записују вредности да би се добио јасан увид. Апарат мора да буде поуздан а најбољи су са живиним стубом или са манжетном и пумпицом који се могу купити у свакој апотеци и нису скупи. Што је дете мање, и манжетна треба да буде мања. Врло често се дешава да дете код куће има нормалне вредности крвног притиска јер се у ординацији уплаши лекара па то утиче и на мерење.

    - Међутим, и код деце која имају хипертензију само у лекарској ординацији морамо бити опрезни јер се показало да код 40 одсто њих касније долази до развоја повишеног крвног притиска и њих чешће и редовније морамо да контролишемо. Постоји и тзв. маскирана хипертензија која не постоји у ординацији, али код куће или код рутинског мерења се испостави да је притисак повишен. Тако је чак код десет одсто деце и она носи велики ризик од развоја кардиоваскуларних обољења, обољења бубрега или очног дна - истиче Мрђен. 

    Нормалан крвни притисак код одраслих је мањи од 130 са 85 мм живиног стуба, али нормалне вредности код деце нису веће од 120 са 80. Притисак зависи и од висине, узраста и пола детета, што је старије и вишег раста и притисак може да буде већи. Дијагноза се не поставља одмах, за њу је потребно време, али је доказано да деца родитеља са хипертензијом имају просечно већи притисак од деце из других породица. Узроци за појаву ове болести су различити али главна подела је на тзв. есенцијалну односно примарну и на секундарну.

    - За примарну хиперензију се не може открити узрок, али је често удружена са гојазношћу, абнормалном толеранцијом глукозе у крви и са повећаним вредностима тзв. лоших липопротеина а повезана је и са поремећајем дисања, односно прекидом дисања у току сна. Секундарна је последица обољења која се могу доказати, где можемо да нађемо конкретан узрок као што је болест бубрега, срца или крвних судова. Углавном је присутна код млађе деце - истиче Мрђен. 

    Притисак може да се регулише

    Фактори ризика настанка примарне хипертензије су гојазност, прекомерни унос соли, пушење, повећане масноће у крви, коришћење алкохола што је све чешће код тинејџера, психички стрес углавном код адолесцената због школских обавеза, затим, породични проблем а некада и хипертензија белог мантила. У последње време све више случајева повећаног притиска код адолесцената долази због коришћења психоактивних супстанци кокаина, кофеина.

    Мрђен истиче да су прве мере које треба предузети постепено смањење прекомерне телесне масе, редовна физичка активност, престанак пушења, решавање поремећаја дисања у току сна. Циљ терапије је да се смањи крвни притисак на нормалне вредности, али ако дете има хроничне болести бубрега или дијабетес, смањити га бар близу граничних вредности.

    - Важно је да деца буду под надзором, да им се притисак редовно мери, да трагамо за нежељеним ефектима лекова и да код њих подстичемо здрав начин живота - каже он.

    Ако је уз лекове притисак регулисан, дете са хипертензијом може да се бави активним спортом. Лекови се укидају код деце са некомпликованом примарном хипертензијом где нема оштећења бубрега или срца или мрежњаче и код којих је постигнута дуготрајна нормализација крвног притиска.

    - То се најчешће односи на гојазне адолесценте код којих смо достигли пожељну телесну масу и притисак, али и код њих морамо повремено да контролишемо и притисак и телесну масу. Имам у својој пракси већи број тинејџера који су имали ове проблеме а успели су да уз дијету, физичку активност, мотивисаност и упорност регулишу крвни притисак и сада живе сасвим нормално, без икаквих лекова - каже Мрђен.

    В. Мићић

  • Планирано је да се у овој фази обезбеди површина која ће гарантовати несметано одлагање смећа и почетком наредне године. У градској каси је ове године за ту намену предвиђено 14 милиона динара са ПДВ

    На градској депонији за одлагање комуналног отпада у току су радови седме фазе њене санације. Посао је започет почетком маја, планирано је да потраје до краја године и у локалном буџету је ове године за ту намену предвиђено 14 милиона динара са ПДВ, каже Драган Петровић, шеф пројекта санације депоније Града Лознице.

    - Градска депонија није више сметлиште као што је некада била јер се на њој одлагање комуналног отпада обавља уз поштовање одређених стандарда. Планирано је да се током радова у депонију угради девет хиљада кубика водонепропусне глине и, као слој преко ње, три и по хиљаде кубика шљунка, да се обезбеди површина која ће гарантовати несметано одлагање смећа до краја ове, али и почетком 2019. године. Седму фазу санације почели смо на време, правимо касету запремине око 35 хиљада кубика што је отприлике дванаестомесечна количина смећа коју прикупимо јер је повећана зона обавезног изношења смећа. Биће на одговарајући начин сређен и део депоније који се види из индустријске зоне - каже он.

    Петровић објашњава да је зона обавезног изношења смећа проширена по рубним деловима територије Града Лознице, до Новог Села, на граници са Шапцем, на другој страни дошло се до Горње Ковиљаче, према крупањкој општини до Корените, а обухваћени су и Драгинац, Јадранска Лешница и готово сва већа насеља. Зоном обавезног изношења смећа покривено је више од 68 одсто територије града с тим што је према броју становника то и више од тога, можда је ван ње остало двадесетак одсто становништва, каже он.

    - Ова депонија мора потрајати све док не будемо имали регионалну санитарну депонију. Од укупне површине целе депоније, од девет хектара, шест и по је под смећем, док су остало приступни путеви, канали и слично. Од тих шест и по хектара затворено је 50 ари, односно површина испод далековода где неће више никада бити одлагано смеће и она је затрављена, док се остали део по потреби отвара, праве касете, па санира. Прва фаза санације градске депоније трајала је 2011. и 2012. године и била је суфинансирана од Министарства за заштиту животне средине и локалне самоуправе, а од 2013. локална самоуправа сваке године у буџету планира новац за ту намену. На лозничку депонију смеће одлажу Лозница, Мали Зворник и Лјубовија, а то је годишње око 30 хиљада кубних метара комуналног отпада. Санација лозничке депоније је део припрема за њено комплетно затварање када буде отворена будућа регионална депонија о којој се већ доста дуго говори. На њој би, осим Лознице и општина које то сада чине, комунални отпад одлагала још и општина Крупањ.

    Т.М.С

     

  • Сваке године у ово време исти проблеми. Берба малине почне без утврђене цене, хладњачари изађу са аконтном ценом која је ниска и касније на њу додаје који динар што ни изблиза, како кажу малинари, није довољно ни трошкове да покрије. Малинари се буне, протестују (ове године неколико дана блокирали пут ка Црној Гори код Пријепоља), траже да се Влада Србије укључи у решавање проблема, а одатле стижу одговори да откупну цену диктира тржиште и да влада не може и неће да гарантује цену, јер би тако, како истиче премијерка Ана Брнабић, сутра држава морала да гарантује цену и онима који се баве узгајањем шљиве, соје, пшенице или се баве неком другом производњом. Сматра да се цена формира на основу понуде и потражње и да се то мора поштовати.

    С друге стране малинари истичу да би држава требало да нађе начин да реши овај проблем. Сматрају да би влада могла да нађе велике купце у иностранству јер би тако узгајивачи малина могли и да прескоче хладњачаре.

    Тешко је поверовати да би се то могло десити тако да је много извесније да ће и ове, као и претходних година малинари продавати ово воће по цени коју одреде хладњачари, а ако то не прихвате ризикују да им род пропадне.

    Малинари поручују да се, уколико се овај проблем не реши системски, може очекивати крчење малињака, па и престанак узгоја овог воћа.

    Милан Аврамовић из Лозничког Поља под засадима малине има неколико хектара и каже да је ситуација из годину у годину све лошија и да је питање хоће ли опстати узгој малине. Поред откупне цене која је, како каже, у овом тренутку стотину динара за килограм на терену, односно 110 динара у хладњачама, недостатак берача додатно отежава ионако лошу ситуацију у којој се налазе малинари. Сматра да су дневнице које плаћају малинари пристојне и да то није разлог недостатка радне снаге, већ то што је велики број младих отишао да ради сезонске послове у иностранству, покушавајући да тако реше егзистенцијалне проблеме.

    Узгајивачи малина из лозничког краја истичу, да и поред свих проблема са којима се суочавају, неће дозбволити да овогодишњи род пропадне. Потрудиће се да оберу малину, али поручују и да ће добро размислити хоће ли се и даље бавити овим послом.

    В. Ст.

  • Крупањска Академија Рађ ускоро ће навршити четири године постојања, а резултати преданог рада са малим фудбалерима већ су видљиви. Према речима Александра Васиљевића, оснивача ове школе фудбала, са покретањем Академије направљен је и четворогодишњи план рада, а циљ је био постепени развој школе, али и малих фудбалера. До сада је кроз Рађ прошло око 150 дечака и девојчица, а некима од њих то је била и одскочна даска за улазак у свет фудбала. Ти играчи још увек су деца, али оно што показују на терену и то што их желе знатно већи клубови, даје за право свима који Академију доживљавају као своју да буду поносни на постигнуто.

    - Постепеним, стрпљивим и континуираним радом у тешким условима и без велике подршке створили смо школу препознатљиву и у ширим спортским круговима. Време је показатељ успеха па можемо рећи да је одлука да квалитет доказујемо на дуже стазе била исправна - каже Васиљевић.

    Неки од играча којима се у Рађу поносе су Лазар Константинов (2005), учесник бројних селекција Фудбалског савеза, од фебруара, после три године у Академији, члан београдског ФК Рад и најбољи стрелац турнира у Италији у конкуренцији 30 европских клубова, Тамара Јаковљевић (2005), једна од најперспективнијих девојчица, сада чланица ЖФК Мачва из Шапца, Младен Грујић (2007) који је у априлу наступао за Црвену звезду и добио позив да се прикључи црвено-белима, као и вратар Виктор Матић (2006) који ће ускоро на пробу у један суперлигашки клуб.

    Црвена звезда прикључила је својој најмлађој селекцији још једног играча пониклог у Рађу Стефана Мићића рођеног 2011. године, а како стасавају нови играчи и интересовање великих клубова расте, извесно је да ће још дечака у жуто-црним дресовима каријеру стварати изван Крупња.

    Васиљевић каже да је, у сарадњи са домаћим и иностраним стручњацима, у припреми нови четворогодишњи план који ће бити представљен крајем лета. Један од циљева свакако ће бити да “породица Академије Рађ” настави да расте.

    Н. Т.

  • Потписници Иницијативе су Град Лозница и девет општина из Србије, а скупу су присуствовали и представници шест места са леве обале Дрине. Сарадња подразумева озбиљан, плански приступ, пре свега како предупредити елементарне непогоде, како искористити ресурсе свих локалних заједница у сливу Дрине јер непогоде не познају границе, рекао је градоначелник Лознице

    Лозница је, као највећа локална самоуправа у сливу реке Дрине, уз подршку и сарадњу са СКГО, Министарством државне управе и локалне самоуправе, УНДП, Канцеларијом за управљање јавним улагањима Републике Србије прекјуче, у ОКЦ “Вук Караџић” у Тршићу, била организатор потписивања Иницијативе за заједничко учешће градова и општина слива Дрине у изради Протокола о сарадњи. Потпис су ставили представници Града Лознице и девет општина из Србије, а скупу су присуствовали и представници места са леве обале Дрине, Федерације БиХ и Републике Српске.

    Према речима градоначелника Видоја Петровића, климатске промене које трају деценијама сваке године остављају видљиве последице, а у сећању су нам поплаве из 2014. године.

    - На састанку су биле и колеге из шест локалних самоуправа са друге обале Дрине. Данашње потписивање је први корак, следећи је да локални парламенти донесу одговарајуће одлуке, што смо ми јуче урадили, а колеге ће то урадити на својим првим наредним седницама. То ће бити основ за потписивање протокола о сарадњи која подразумева озбиљан, плански приступ, пре свега како предупредити елементарне непогоде, како искористити све ресурсе локалних заједница у сливу Дрине с озбиром да непогоде не познају границе. Сигуран сам да је ово одличан пут за све локалне самоуправе и да би у ближој будућности ризик од свих видова елементарних непогода требало да буде далеко нижи, предвидив, да имамо сет оперативних мера које ће их предупредити, а да се последице онога што се не може зауставити, што је могуће ефикасније санирају. То даје сигурност грађанима, привредницима и свима нама - казао је он после скупа.

    Иван Бошњак, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да потписивање иницијативе значи будуће удруживање у борби против елементарних непогода, односно смањења ризика од њих.

    - Ово је пета оваква иницијатива у Србији, а први пут смо имали госте из БиХ, са којима ћемо, надамо се, успоставити добру сарадњу дуж Дрине да бисмо грађанима и привредницима обезбедили сигуран живот и пословање. Представници општина и градова дуж Дрине схватили су потребу оваквог удруживања, а ми смо као министарство управо у парламенту са изменама и допунама Закона о локалној самоуправи који значи да ће се на бољи начин убудуће и удруживање дуж сливова организовати, усмеравати одговарајући новац, људи и други ресурси како бисмо на све изазове одговарали што ефикасније. На дешавања у природи не можемо много да утичемо, али можемо на то како ће се људи са тиме суочавати - каже он.

    Ово је један од начина како се у овом тренутку у Србији окупљају градови и општине ради заједничког решавања проблема могућих будућих ванредних ситуација, оценио је Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО, и додао да већ имамо неколико потписаних протокола у држави.

    - Овом иницијативом даје се могућност градовима и општинама да сарађују и делују, пре свега превентивно, и верујем да ћемо ту направити највећи успех, а са друге стране да у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања обезбедимо довољан број квалитетних пројеката, пре свега у превентивним смислу - казао је он док Зоран Диздаревић, помоћник директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, каже да се тежиште са отклањања последица мора пребацити на спречавање и смањење ризика јер је утврђено да се све што се уложи у смањење ризика касније вишеструко враћа кроз уштеде када се отклањају последице поплава. Потписана иницијатива сигурно ће бити значајан корак да се у овом региону, без обзира на границе, међуопштинске и државне, боље регулишу одређена питања и више уради на заштити становника.

    Мирослав Тадић, менаџер програм УН за развој Србије, каже да се годинама подржава концепт удруживања локалних самоуправа по принципу речних сливова и да се тренутно у Србији и осталим земљама западног Балкана спроводи регионални пројекат намењен унапређењу међуопштинске сарадње у домену смањења ризика од елементарних непогода и катастрофа.

    Иницијативу су потписали представници Лознице и општина Мали Зворник, Крупањ, Осечина, Љубовија, Бајина Башта, Нова Варош, Прибој, Пријепоље, Сјеница док су гости били из Лопара, Угљевика, Братунца, Сребренице, Зворника и Бијељине.

    Т.М.С

  •  

    Киша баш воли да падне на дан одржавања ''Краљевског карневала'' у Бањи Ковиљачи, али је ове године пожурила па није успела да поквари манифестацију. У време отварања јучерашњег  карневала у хотелу ''Ројал спа'', кишне капи квасиле су парковске стазе, али када је поворка кренула од фонтане ка центру Ковиљаче сунце је сијало. Први пут карневалски програм одржан је на паркингу у центру Бање, зато што су у току радови на обнови Кур-салона, али се испоставило да је то одлично место за манифестације попут ове. Велики број мештана, Лозничана и гостију посматрао је наступе карневалских група, а најмлађи карневалисти побрали су највише симпатија публике и добили најаче аплаузе. Учесници карневала стигли су из разних крајева некадашње Југославије, овог пута, за разлику од прошле године, ни Црногорци нису недостајали, а било је и доста група из карневалских крајева Србије и из саме Лознице. Уз подршку Туристичке организације града Лознице (ТОГЛ) манифестацију је приредило  Удружење грађана ''Краљевски карневал'' под покровитељством Града. Другу годину заредом ово весело дружење приређено је у склопу обележавања Дана града.

    – Окупили смо више од пет стотина учесника из Србије, Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније, а ту су и чланови Федерације карневалских градова Европе из тих земаља. Прикључиле су нам се и општине из окружења па су наступиле и групе из Крупња, Малог Зворника и Осечине, али и из других крајева наше земље. У току је реновирање Кур-салона и зато смо манифестацију изместили из парка, али је карневалски дефиле кренуо од фонтане, а захвални смо Центру за културу ''Вук Караџић'' зато што је дуж стазе поставио изложбу фотографија ''Бања Ковиљача 1914. године'' – каже Биљана Филиповић, председница УГ ''Краљевски карневал''.

    Градски менаџер Дејан Сталовић каже да Град подржава ову манифестацију, а то што је уврштена у обележавање градског празника показује да се сматра једном од значајнијих у Лозници. – Организацијом оваквих манифестација промовишемо и наш град и Бању Ковиљачу као наше најважније туристичко одредиште. Ту су гости из пет земаља, као и из других градова Србије па је карневал и прилика да покажемо оно што често истичемо, да је Лозница отворен град, а уверени смо да ће сви наши гости одавде отићи задовољни и бити наши прави амбасадори. У Ковиљачи смо ове године већ имали низ значајних догађаја, следи их још доста и драго нам је да она све више постаје и место манифестационог, а не само здравственог туризма – каже Сталовић.

    Директорица ТОГЛ Снежана Перић каже да се не може више говорити о карневалу као лепом почетку туристичке сезоне зато што она, судећи по броју гостију, већ траје, али може као о једној у низу манифестација које Туристичка организација подржава или приређује ове године. ТОГЛ је дуж стазе код Дома културе ''Александар Саша Петровић'' поставила етно-базар који је био добро посећен, а током сезоне на улазу у бањски парк ради и инфо-штанд на којем се могу добити промотивни материјали не само о Ковиљачи, већ и о свим другим одредиштима на подручју Лознице.

    Утисак је да је овогодишњи карневал окупио највише посматрача до сада, али и да су наступи карневалских група били најзанимљивији. На организаторима је да се постарају да наредне године карневал буде још бољи.

    Н. Т.

  • Тестом из српског, односно матерњег језика данас је од 9 до 11 часова почео завршни испит за ученике осмог разреда основних школа широм Србије. Сутра ће у исто време ђаци решавати задатке из математике, а у среду комбиновани тест са питањима из биологије, историје, географије, физике и хемије.

    Прелиминарни резултати биће познати у петак, 22, а коначни  у четвртак, 28. јуна. 

    В. М.

  •  

    Савез инжењера и техничара Србије (СИТС) ове године обележава 150 година од оснивања Техничарске дружине 1868. године, а тим поводом данас је у Омладинском центру одржан скуп  Друштва инжењера и техничара (ДИТ) Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовије. Скупу је присуствовао и председник СИТС др Игор Марић који је нагласио значај постојања друштва у лозничком крају.

    – Друштво техничара и инжењера Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовјие једно је од најактивнијих у Србији и велика је част бити данас овде. Наука и техника најважнији су за развој сваке земље, а Србија поред талентованих спортиста и уметника има исто тако даровите и научнике. Централна прослава нашег јубилеја одржана је средином маја у Београду, а ове године председник републике одликовао је СИТС Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге и постигнуте резултате у унапређењу инжењерских наука и струка – рекао је Марић.

    Поред свечарског дела скуп је имао и радни карактер, одржано је стручно предавање о водама и заштити вода. Помоћник градоначелника Љубинко Ђокић, у име Града Лознице честитао је инжењерима и техничарима вредан јубилеј.

    – Истакао бих значај друштва инжењера и техничара за развој сваке средине и за заштиту животне околине. Тај научни допринос добра је основа за све акције које воде земљу напред и мора постојати тесна сарадња између средине и научне базе. Према природиним ресурсима морамо се односити одговорно и у том смислу је Лозница, као град у експанзији, начинила доста корака у изради постројења за прераду отпадних вода. Урађени су потребни планови, прибављено земљиште, дефинисан обухват простора и тренутно се израђује студија изводљивости тако да нас у наредном периоду очекује и та, веома важна, активност – казао је Ђокић.

    ДИТ у Лозници постоји скоро седам деценија, друштво су 1951. године основали пољопривредни инжењери, а покретањем ''Вискозе''' установљене су и остале секције, од грађевинске до машинске и електротехничке. Председник ДИТ Радмило Ђорђевић каже да је Лозница била, вероватно,  једини град Србије у којем су инжењери и техничари имали свој дом.

    – За ових скоро седамдесет година, захваљујући подршци локалне самоуправе и СИТС, имали смо мноштво активности, одржали смо 23 републичка саветовања о сточарству, педесетих и шездесетих година држали смо предавања пољопривредницима о потреби употребе вештачког ђубрива, што је било веома тешко, а и данас одржавамо стручна предавања и трибине из свих области – каже Ђорђевић.

    На овом скупу заслужним институцијама додељено је 11 повеља, а уручена је и двадесет једна захвалница истакнутим појединцима.

    Н. Т.

  • Жетва пшенице у Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији почела је пре десетак дана, али је прекинута због неповољних временских услова.

    - Под пшеницом је око 4.000 хектара и може се очекивати солидан принос. Метеоролози најављују стабилизацију временских прилика што ће омогућити да се земљиште исуши, тако да очекујем да жетва буде настављена почетком наредне седмице - каже дипломирани инжењер ратарства Душан Деспотовић из лозничког “Пољосавета”.

    Жетва јечма почела је крајем маја и полако се приводи крају. Принос се креће од 3,5 до 5,5 тона сувог зрна по хектару. Иначе, јесенас је овом житарицом засејано око хиљаду хектара. 

    В. Ст.

Колумна

јул 04, 2020 418

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове…
јун 27, 2020 339

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 424

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 511

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…
јун 06, 2020 583

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују…

Репортажа

јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"