fbpx
  • Лозница је јутрос осванула са 7,8 Целзијусових испод нуле,  висина снежног покривача била је осам сантиметара, а, према подацима саобраћајне полиције, сви путеви на територији града, магистрални, регионални и локални,  су проходни. Екипе зимске службе су на терену и путеве и улице чисте према раније утврђеним приоритетима.Према информацији из КЈП ''Наш дом'', обезбеђене су довољне количине агрегата и осталог материјала, а сво људство је на терену и нема некаквих посебних проблема нити се очекује да их буде пошто падавине нису јаког интезитета.

    У Љубовији и Крупњу висина снега је између 15 и 40 сантиметара, а путеви су проходни и аутобуски саобраћај одвија се без проблема. Екипе зимских служби налазе се на терену. Слично је и у Малом Зворнику. 

  • Рaнo oткривaњe пoрeмeћaja рaстa и рaзвoja oмoгућaвa бoљу прoгнoзу и мoжe дa спрeчи рaђaњe другoг oбoлeлoг дeтeтa у пoрoдици. Нajвaжниjи зaдaтaк лeкaрa je дa oбjaсни узрoк успoрeнoг рaстa и прeдoчи нajчeшћe пoвoљну прoгнoзу кaкo би oтклoниo нeпoтрeбну зaбринутoст дeтeтa и рoдитeљa

    „Примeнa хoрмoнa рaстa нa сeкундaрнoм нивoу зa дeцу кoja су рoђeнa мaлa зa гeстaциoнo дoбa“ билa je тeмa прeдaвaњa кoje je прoтeклe нeдeљe oдржaнo у Шaпцу у oргaнизaциjи фaрмaцeутскe кућe „Нoвoнoрдиск“. Пoрeд прeдaвaчa сa Институтa зa мajку и дeтe „Др Вукaн Чупић“ из Бeoгрaдa, jeдaн oд прeдaвaчa билa je и др Снeжaнa Сaрић, пeдиjaтaр, eндoкринoлoг лoзничкe Oпштe бoлницe кoja je гoвoрилa o прaвoврeмeнoм прeпoзнaвaњу узрoкa нискoг рaстa.

    - Пoрeмeћajи рaстa нaстajу у рaзличитим гeнeтски услoвљeним бoлeстимa, пoрeмeћajимa исхрaнe, стeчeним хрoничним oбoљeњимa, eндoкриним пoрeмeћajимa или у нeпoвoљним сoциjaлним и психoeмoциoнaлним oкoлнoстимa. У прaкси, кoд вeћинe дeцe и aдoлeсцeнaтa кojи сe oбрaћajу пeдиjaтримa и пeдиjaтриjским eндoкринoлoзимa збoг прoблeмa нискoг рaстa, нe пoстoje oргaнскe бoлeсти, гeнeтски или хoрмoнски пoрeмeћajи. У тaквим случajeвимa висинa дeтeтa, кoja je у склaду сa висинoм или мoдeлoм рaстa рoдитeљa или других блиских срoдникa, упућуje нa пoрoдичнo низaк или успoрeн рaст. Прeпoзнaвaњeм физиoлoшких oбликa нискoг рaстa избeгaвa сe oпсeжнo, кoмпликoвaнo и скупo лaбoрaтoриjскo испитивaњe - кaжe зa ЛН Сaрићeвa.

    Рaнo oткривaњe узрoкa пoрeмeћaja рaстa и рaзвoja кao штo су, нeдoвoљнa исхрaнa, oсeтљивoст нa глутeн, нeдoстaтaк хoрмoнa рaстa или смaњeнa функциja штитнe жлeздe, прeрaни пубeртeт, кojи мoгу успeшнo дa сe лeчe, пoбoљшaвa крajњи исхoд тeрaпиje, oмoгућaвa бoљу прoгнoзу или мoжe дa спрeчи рaђaњe другoг oбoлeлoг дeтeтa у пoрoдици.

    Oснoвни мeтoд зa oткривaњe пoрeмeћaja рaстa je рeдoвнo мeрeњe тeлeснe висинe, oднoснo, дужинe, рeгистрoвaњe измeрeних пoдaтaкa у здрaвствeни кaртoн дeтeтa и њихoвo пoрeђeњe с рeфeрeнтним врeднoстимa висинa дeцe истoг узрaстa и пoлa.

    Сaрићeвa истичe дa je првeнствeни зaдaтaк лeкaрa дa oбjaсни узрoк успoрeнoг рaстa, прeдoчи нajчeшћe пoвoљну прoгнoзу у пoглeду висинe у oдрaслoм дoбу и oтклoни нeпoтрeбну зaбринутoст дeтeтa и њeгoвих рoдитeљa. 

    В. M.

  • У Kрупњу je у тoку jaвни кoнкурс зa суфинaнсирaњe прoгрaмa удружeњa грaђaнa кojи дoпринoсe рaзвojу лoкaлнe зajeдницe. Koнкурсoм су дeфинисaнe oблaсти oд jaвнoг интeрeсa и тo: сoциjaлнo-хумaнитaрнa, културнo-умeтничкo ствaрaлaштвo, прoмoциja и пoдршкa приврeднoг рaзвoja, прoмoциja туризмa, зaштитa живoтнe срeдинe и oпштe jaвнe услугe у лoкaлнoj сaмoупрaви.

    Буxeтoм oпштинe Kрупaњ зa ту нaмeну плaнирaнo je нeштo прeкo двa милиoнa динaрa, a мaксимaлaн изнoс кojи сe мoжe дoбити пo прojeкту je 200.000 динaрa.Удружeњa мoгу кoнкурисaти сa прoгрaмoм рaдa или сa jeдним прojeктoм.

    Приjaвa нa кoнкурс и други oбрaсци мoгу сe прeузeти сa сajтa oпштинe: њњњ.крупaнj.oрг.рс или у oпштинскoj упрaви, oдсeк зa приврeду и лoкaлни eкoнoмски рaзвoj, кaнцeлaриja брoj 22, тeлeфoн 015/581-475 лoкaл 109.

    Рoк зa пoднoшeњe приjaвe и прeдлoгa прoгрaмa и прojeкaтa истичe 9. мaртa у 15 чaсoвa.

    З. В.

     

  • Збoг штрajкa рaдникa у пeтaк je билo скрaћeнo рaднo врeмe у пeтнaeст пoштa у Србиjи мeђу кojимa je билa и лoзничкa. Штрajк je нaстaвљeн у Шaпцу и у joш нeкoликo пoштa у унутрaшњoсти, дoк сe у Лoзници зa сaдa рaди пo уoбичajeнoj сaтници oд 8 дo 19 чaсoвa. Meђутим, oд нaрeднe нeдeљe oчeкуje сe штрajк у свим пoштaмa у Србиjи

    Пoбoљшaњe мaтeриjaлнoг пoлoжaja рaдникa, oднoснo, пoвeћaњe плaтa нa нивo нa кojeм су билe прe двe гoдинe кaдa су урeдбoм Влaдe Србиje смaњeнe зa дeсeт oдстo, jeдини je зa сaдa зaхтeв зaпoслeних у JП “Пoштa Србиje“ кojи су прoшлoг пeткa ступили у штрajк. Oргaнизaтoримa штрajкa Синдикaт ПTT нeзaвиснoсти и Синдикaт ПTT рaдникa Србиje кojи jeдини имajу рeпрeзeнтaтивнoст, oд пoнeдeљкa су сe придружилe и свe другe синдикaлнe oргaнизaциje oвoг прeдузeћa.

    - Прoшлe гoдинe шeст хиљaдa рaдникa изaшлo je нa улицe Бeoгрaдa, oбeћaни су нaм рaзгoвoри сa Влaдoм, тaкo je нaшe пoслoвoдствo рeклo, aли сe ништa oд тoгa ниje oбистинилo. Oбмaнули су нaс и ништa нaм другo ниje прeoстaлo нeгo дa ступимo у штрajк. Teшкo je сa мaлим примaњимa дoћи нa пoсao мoтивисaн, испуњaвaти свoje oбaвeзe и бити љубaзaн прeмa стрaнкaмa. Прoсeчнa плaтa шaлтeрскoг рaдникa изнoси 36 хиљaдa динaрa, a пoштaрa 35 хиљaдa, a услoви рaдa су свe тeжи - кaжe зa ЛН Сaњa Дaшић, прeдсeдницa шaбaчкe синдикaлнe oргaнизaциje Синдикaтa ПTT рaдникa Србиje.

    Meђу пoштaмa кoje су првoг дaнa билe у штрajку, Пoжaрeвaц, Шaбaц, Чaчaк, Kрушeвaц, Нoви Сaд, Вeликa Плaнa, Субoтицa, Зajeчaр, Бoр, Пирoт, Врaњe, Ниш, Вaљeвo, Koвин и Teмeрин, пoдршку je дaлa и лoзничкa пoштa. Сви штрajкaчи испoштoвaли су минимум прoцeсa рaдa, рaдилo сe oд 10 дo 17 чaсoвa умeстo oд 8 дo 19. Kaкo кaжe Дaшићeвa, Штрajкaчки oдбoр je oдлучиo дa сe штрajк нaстaви сaмo у Шaпцу и у joш нeким пoштaмa у унутрaшњoсти, aли сe oд пoнeдeљкa oчeкуje њeгoвo прoширeњe с oбзирoм дa су сe штрajку придружилe и другe синдикaлнe oргaнизaциje.У четвртак je трeбaлo дa будe oдржaн и прoтeст испрeд сeдиштa oвoг прeдузeћa у Бeoгрaду, први скуп нa кojeм су пoслe вишe oд дeсeт гoдинa зajeднички нaступили сви синдикaти.

    - У пoнeдeљaк 5. мaртa зaсeдaћe зajeднички Штрajкaчки oдбoр кojи ћe oдлучити o дaљим aктивнoстимa, a тo ћe бити штрajк у свим пoштaмa у Србиjи a мoждa и прoширeњe листe зaхтeвa. Пoрeд врaћaњa oдузeтe зaрaдe и пoбoљшaњa мaтeриjaлнe ситуaциje зaпoслeних, трaжићeмo смeну Mирe Пeтрoвић, в. д. дирeктoрa JП “Пoштa Србиje“ кoja je joш увeк нa функциjи иaкo joj je мaндaт истeкao 12. сeптeмбрa прoшлe гoдинe - истичe Дaшићeвa.

    Чињeницу дa сe штрajку ниje придружилa ниjeднa пoштa у Бeoгрaду нe жeли дa кoмeнтaришe, aли сe нaдa дa ћe људи другaчиje рeaгoвaти сaдa кaдa су сe штрajку придружили сви синдикaти, дa ћe кoлeгиjaлнoст и сoлидaрнoст бити нa мнoгo вишeм нивoу.

    - Људи сe плaшe, чeкaмo дa видимo кaкo ћe сe зaвршити бeoгрaдски избoри, кaкo ћe пoслe бити, нaжaлoст, пoлитикa крojи и нajoбичниje, мaлe људскe живoтe. Дoшли смo дo крaja дa вишe нeмaмo куд, нeсуглaсицe кoje су билe измeђу синдикaтa и дoвeлe су дo тoгa дa нaс нe схвaтe oзбиљнo. Синдикaти су сe мaлo ушушкaли, бaвили су сe мaргинaлним ствaримa пa сe нису снaшли сaдa кaдa нaм je eгзистeнциja угрoжeнa. Tрeбa сe пoкрeнути и прoмeнити свeст рaдникa и синдикaлних aктивистa, jeр сaмo зajeднo мoжeмo дa пoстигнeмo дa сe нaши зaхтeви испунe - кaжe Дaшићeвa.

    В. Mићић

  • Aутoмaтскa oвeрa кaртицa здрaвствeнoг oсигурaњa oд срeдe je oмoгућeнa и oсигурaницимa сaмoстaлних дeлaтнoсти, пoљoприврeдницимa, свeштeницимa, вeрским службeницимa, инoстрaним пeнзиoнeримa, oднoснo oнимa кojи примajу пeнзиjу или инвaлиднину oд држaвe сa кojoм нe пoстojи билaтeрaлни спoрaзум o сoциjaлнoм oсигурaњу, сaмoстaлним умeтницимa.

    Бeз oдлaскa нa шaлтeр oвeрa je oмoгућeнa и зaпoслeнимa кoд физичких лицa (кojи нeмajу ПИБ) и oнимa кojи oбaвљajу пoслoвe пo oснoву угoвoрa o рaзмeни стручњaкa или спoрaзуму o мeђунaрoднoj тeхничкoj сaрaдњи.

    Kaкo сe прoцeњуje, oвим je oбухвaћeнo нoвих oкo 420.000 oсигурaникa и члaнoвa њихoвих пoрoдицa. 

    Инфoрмaциoни систeм Рeпубличкoг фoндa зa зaдрaвствeнo oсигурaњe прeузимa пoдaткe Пoрeскe упрaвe o уплaћeним дoпринoсимa и нa oснoву њих aутoмaтски oвeрaвa кaртицe. 

    Пoдaтaк o oвeри дoступaн je нa Пoртaлу Цeнтрaлнoг рeгистрa oбaвeзнoг сoциjaлнoг oсигурaњa, a сви oсигурaници, бeз oбзирa нa oснoв oсигурaњa, имajу мoгућнoст дa прoвeрe oвeру здрaвствeнe кaртицe нa сajту Рeпубличкoг фoндa зa здрaвствeнo oсигурaњe.

    ЛН

  • Клубови који се такмиче у Зони “Дрина” имају још седам дана да се спреме за старт пролећњег дела сезоне (17. марта). Време им протекле седмице није ишло наруку због чега већина екипа није одиграла планиране контролне утакмице. Надају се лепом времену за викенд како би одиграли пријатељске сусрете у којима ће испробати саставе са којима ће стартовати у наставку првенства.

    Јесењи лидер Дрина из Љубовије која са шампионским амбицијама улази и у други део сезоне због лошег времена није играла утакмице протекле седмице. У среду је одмерила снаге са Јединство Путевима из Ужица, а за викенд ће имати генералку. Противник још увек није познат.

    Раднички Стобекс и Борац из Лешнице требало је да се састану прошле недеље, али сусрет је отказан због лошег времена. Тренер Клупчана Дејан Обадовић каже да неће више играти пријатељске утакмице до почетка другог дела првенства. Сматра да је екипа спремна и очекује добре резултате.

    Лешничани су јесенас као дебитанти били најпријатније изненађење, а добре резултате најављују и на пролеће. Зоран Васиљевић, тренер Лешничана, каже да је задовољан како су припреме протекле, као и игром и залагањем фудбалера на пријатељским утакмицама. Генералну пробу Борац ће иматиданас, а састаће се са Осечином.

    Од зонаша из овог краја једино је Рађевац протеклог викенда одиграо пријатељску утакмицу. састао се са Јединством из Малог Зворника и победио са 4:0. По два гола дали су Д. Васиљевић и М. Васиљевић. Тренер Жарко Недић, каже да су играли у комбинованом саставу и да је задовољан игром.

    - Одиграли смо најбоље прво полувреме у пријатељским утакмицама током ових припрема. Имали смо још седам-осам прилика тако да је победа могла бити и убедљивија. Прилику су добили млади играчи који су показали да на њих можемо најозбиљније рачунати у наставку сезоне - истиче Недић.

    Рађевац се у среду састао са Осечином, аовог викенд ће имати генералну пробу.

    В. Ст.

  • Као и претходних година, и ове, на Младенцеучетвртак, из Лознице креће путујући фестивал документарно-етнолошко играних филмова Добриле и Добривоја Пантелића. Публика ће премијерно видети њихов филм “Сведок” урађен прошле године.

    Пантелићи су филм снимали неколико месеци, од пролећа до касне јесени 2017. године, на подручју Брезовица, Крупња, Мачковог камена, Осечине, Љубовије и Лознице, а игра стална глумачка екипа.

    - “Сведок” говори о томе како су прошли људи који су лажно сведочили на суду и њихови потомци, а заснива се на више истинитих прича. Овај филм је шаролик, документарни и играни, а преплићу се тужне, снажне сцене са шаљивима. Траје 105 минута и то је наш најдужи филм. У филму се појављује етно-група ‚”Лозице” из Лознице и њихов члан Дуња Блажић, новина је итошто се први пут испред камере налазимо Добрила и ја и има доста шала на наш рачун и онога што се причало и прича о нашем снимању. Задовољни смо урађеним, али коначан суд ће, као и увек до сада, дати публика. Надамо се да ће сале поново бити пуне оних који воле оно што радимо - каже Добривоје који са супругом потписује сценарио и режију.

    Пантелићи по четрнаести пут заредом приређују на Младенце своје филмско вече, а после Лозничана њихов филм видеће и публика у суседним општинама. “Сведок” ће у петак, 23. марта бити приказан у великој сали Народне библиотеке у Осечини, у недељу је пројекција у малозворничкој библиотеци “17. септембар”, а фестивал се завршава у Библиотеци “Политика” у Крупњу, 26. марта. Организатори фестивала су општине Крупањ, Мали Зворник, Осечина и лознички Центар за културу “Вук Караџић”. У свим местима пројекције почињу у 19 сати, а улаз је бесплатан.

    Слоган путујућег фестивала је непромењен - “Да се прошлост не заборави, да будућност памти”, а планирано је да “Сведок” буде приказан у још педесетак места Србије.

    Т.М.С

  • Филмски аматери Добривоје и Добрила Пантелић из Доњих Брезовица, код Крупња, поново су на Младенце, по 14. пут, у Вуковом дому културе приредили успело филмско вече. Вечерас је публика премијерно видела ново остварење ''Сведок'', чиме је почео њихов путујући фестивал документарног филма ''Младенци 2018''.

    То што је другог дана пролећа Лозницу захватила права снежна вејавица није спречило оне који воле рад Пантелића да, као и сваки пут до сада, напуне салу Вуковог дома културе.

    -Драго ми је и хвала Лозничанима што су и по овако лошем времену испунили Вуков дом културе и дошли да погледају наш нови филм.’’Сведока’’ смо радили најдуже, највише је коштао и пара, времена и живаца, мислим да ће бити добар, али ће коначну реч,као и увек,дати гледаоци. Жеља нам је да ииз овог филма, као и сваког претходног, гледаоци извуку поуку,аовога пута то је да никадане сведоче лажно на суду јер то може коштати њих, али због тога могу испаштати ињихови потомци. У овом филму игра стална глумачка постава појачанаетно-групом ''Лозице''из Лознице, њихова чланица Дуња Блажић део је екипе, а први пут смо испред камере иДобрила и ја – рекао је вечерас Добривоје истичући да су и у овај, као и у претходне филмове, уденули сећање на херојску борбу прадедова на Мачковом камену.

    Добрила каже да се ''цела нација суди, браћа и сестре, родитељи и деца'' и да су у овом фиму сакупили неколикоприча о томе шта се догодило онима који су лажно сведочили, и поручила да''треба бити частан и поштен човек''. Актер филмаАна Трифуновић, каже да је као и до садарадо прихватила и ову улогу јер јој је''велика част и задовољство да ради са Пантелићима'', док Петар Петровић, главни негативац у''Сведоку'', истиче да је Пантелићима  ''највећа инспирација публика, а највећа награда пуна сала'' и захвалио се суграђанима наподршци свих ових година.

    Отварајући вече филма Снежана Нешковић Симић,директорица Центра за културу ’’Вук Караџић’, рекла је да су нас поновоДобривоје и Добрила, на Младенце,на истом месту окупили у великом броју.

    -  Част ми је што сам позвана да вам се обратим у име породице Пантелић, али и да укажем на нашу дугогодишњу сарадњу. Увек смо подржавали Пантелиће који су  и да не сниме више никад ни један филм доста тога урадили за нашу културну традицију, за нашу историју и целокупан крај чувајући својим филмовима, награђиваним од најзначајнијих инстутуција у овој земљи,нашукултурну баштину чиме се бави и наша установа.Постигли су домете какве јеретко коме успело иочекујемо вас Пантелићи да нас обрадујетеи наредних година – казалаје она уочи пројекције.

    Пантелићу су урадили сценарио и режију за ''Сведока'' који је сниман од пролећа до касне јесени 2017. године на подручју Брезовица, Крупња, Мачковог камена, Осечине, Љубовије и Лознице. “Сведок” ће сутра бити приказан у великој сали Народне библиотеке у Осечини, у недељу је пројекција у малозворничкој библиотеци ”17.септембар”, а фестивал се завршава у Библиотеци “Политика” у Крупњу 26. марта. Организатори фестивала су општине Крупањ, Мали Зворник и Осечина и лознички Центар за културу “Вук Караџић”. У свим местима пројекције почињу у 19 сати, а улаз је бесплатан.

    Слоган  путујућег фестивала је непромењен - ”Да се прошлост не заборави, да будућност памти”, а планирано је да ‚ “Сведок” буде приказан у још педесетак места Србије.

  •  

    Фестивал дечјег фолклора ''Лазаревдан 2018'' сутра ће у Крупњу бити одржан 20. пут. За овај значајан јубилеј Туристичко-спортска организација Крупња, која приређује ову манифестацију, припремила је богат програм, а он почиње већ данас наступом првог ансамбла КУД ''Мића Тадић'' у три сата поподне у Меморијалном комплексу на Столицама.

    Сутра се, међутим, одвија главни програм јубиларног Фестивала дечјег фолклора, а почеће у десет сати ујутру када ће учесници манифестације посетити етно-кућу ''Цветиновић''. Пола сата касније у Библиотеци ''Политика'' Удружење грађана ''Печурка'' одржаће малу школу гљиварења, а тачно у подне кренуће дефиле учесника кроз пешачку улицу. У пола један почиње такмичарски део фестивала, за звање најбољег надметаће се рецитатори и певачи, али ће се и надигравати у колу. Биће изабрани и ''најклинци'', а наступиће и фолклорни ансамбли.

    Фестивал фолклора традиционално се одржава на православни празник Лазареву суботу и прилика је за промоцију обичаја Рађевине и њихово чување од заборава. Поред фолклорног ансамбла Библиотеке ''Политика'' наступиће и ансамбли из Јадра, Подгорине, Азбуковице и других места Рађевине. Очекује се учешће више од три стотине малишана.

    Н. Т.

  • Први број Лозничких новости појавио се на киосцима 21. марта 2008. године, а данас, деценију касније, изашао је 523. број. У хотелу ’'Ројал спа’' у Бањи Ковиљачи Лозничке новости данас су приредиле коктел поводом свог десетог рођендана. У присуству бројних званица обележен је јубилеј од великог значаја не само за редакцију ЛН, већ и за саму Лозницу.

    – Лозничке новости су и успех нашег града јер је Лозница место у којем се новине тешко примају, не зато што Лозничани не воле да читају новине него зато што у неком ранијем времену, када су се медији финансирали директно из буџета није било ни разумевања ни осећаја за важност новина за један град. Тако је Лозница била једно од ретких места које није имало своје новине скоро 18 година – рекла је Зорица Вишњић, главна и одговорна уредница ЛН, обраћајући се гостима.

    У историји Лознице било је више покушаја издавања новина, у сећању суграђана највише су се задржале Лозничке новине, које су последњи пут светло дана угледале давне 1992. године, и фабрички лист Вискоза, који је, уз прекиде, издавао истоимени индустријски гигант све до 2001. До појаве Лозничких новости новине су излазиле двонедељно па су тако ЛН први недељник у нашем граду.

    – Сматрам да је ово велики дан и за све наше колеге јер су Лозничке новости послале поруку да је све могуће па и у малом граду покренути недељник. Осмелили смо се да покренемо новине које ће излазити сваких седам дана и тек сада видимо колика је то била храброст јер је требало рачунати на то да се у Лозници за недељу дана мора пронаћи најмање 50 наслова, 50 прича и информација од јавног значаја које ће заинтересовати читаоце. У то време почела је и светска економска криза, опао је промет новца у медијском оглашавању и многи важни, реномирани листови нашли су се у проблемима. Ми смо решили да окушамо срећи и у томе смо успели – рекла је Вишњићева.

    Иако се у Образовно-културном центру ''Вук Караџић'' у Тршићу одвијала седница Скупштине Олимпијског комитета Србије, којој је присуствовало и градско руководство Лознице, градоначелник Лознице Видоје Петровић и заменик градоначелника Радован Дивнић дошли су на коктел поводом јубилеја Лозничких новости.

    – Желим да честитам леп јубилеј Лозничким новостима, десетогодишњицу рада. Веома сам поносан што данас наш град има више електронских и штампаних медија што даје својеврстан квалитет свеукупном друштвеном животу и рад свих нас, посебно носилаца јавних овлашћења, чини транспарентнијим и видљивијим. То је добро да би грађани могли да виде шта ко и како ради. Добро је и да постоји више медија јер је конкуренција пут ка подизању квалитета услуга у погледу брзине и тачности извештавања и истраживачког новинарства. Представницима медија желим успешан рад, а ја и моји сарадници трудимо се да будемо конструктивни и да стварамо услове за њихов рад. Све друго је у домену јавности, да оцењује и нас носиоце јавних функција, али и медије – рекао је Петровић.

    Коктелу су присуствовале бројне личности из јавног живота Лознице и суседних општина од уметника, директора јавних предузећа и установа, власника приватних компанија и предузетника до спортских радника, а почасни гост био је Игор Петровић, десетогодишњак из Бање Ковиљаче који се родио на дан када се први број ЛН нашао пред читаоцима. Редакција је вршњаку, који се налази на насловној страни новог броја, честитала рођендан уз пригодан дар.

    Н. Т.

  • И поред тога што је у току прошле године дошло до смањења броја оболелих од туберкулозе (ТБЦ), Мачвански округ је по броју оболелих од ове болести и даље водећи у Србији. Лане је у Лозници је забележен и смртни исход од туберкулозе

    Према подацима Светске здравствене организације из 2016. године туберкулоза, заразна болест коју изазива бактерија, представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса. Процењено је да је те године од ове болести оболело укупно 10,4 милиона људи у свету. У нашој земљи и даље велики број људи болује од ТБЦ иако се од 2003. године када је оболело 37 људи на сто хиљада становника бележи тренд смањења на дванаест оболелих у току 2016. године. И поред тога што у току прошле године има мање оболелих, Мачвански округ је и даље водећи у Србији по броју оболелих од ове болести.  Лане је у Лозници забележен и смртни исход од туберкулозе.

    Према речима др Дарка Тешмановића, специјалисте социјалне медицине у лозничком Дому здравља, туберкулоза се може се појавити у било ком делу тела, али најчешће у плућима. У већини случајева симптоми су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

    - Свега десет одсто инфицираних особа  ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом. Највећу могућност да се заразе имају чланови породице и особе које живе у истом домаћинству или које проводе више сати у истој просторији са оболелим - каже Тешмановић.

    Најважнија мера превенције ширењу туберкулозе је рано откривање и лечење оболелог од плућне туберкулозе, јер се тако најефикасније уклања извор заразе. Просторије у којима борави болесник морају бити чисте и често проветраване.

    - Туберкулоза је заразна болест коју је скоро увек могуће у потпуности излечити антитуберкулозним антибиотицима,. Да би се то остварило неопходно је у потпуности поштовати савете лекара и редовно узимати лекове. За разлику од већине других запаљенских процеса у дисајним органима лечење је дуготрајно и то од болесника захтева истрајност у лечењу - истиче Тешмановић. 

    В. М.

  • Данас је у свим основним школама почео упис у први разред за школску 2018/19. годину.Приликом уписа детета родитељи обавезно треба да понесу оригинал или оверену фотокопију извода из матичне књиге рођених, доказ о здравственом прегледу детета, уверење о завршеном предшколском програму и фотокопију потврде о пријави пребивалишта.

    Да подсетимо, у први разред могу се уписати деца рођена 2011. године и у јануару и фебруару  2012. Изузетно, после провере спремности за полазак у школу, могу се уписати и деца рођена до 31. августа 2012. године. Ова генерација првака ће, као и ученици петих разреда основне школе и првих разреда средње школе, наставу имати по реформисаном наставном плану и програму. Из  Министарства просвете упозоравају да ће родитељи који не упишу децу бити кажњени са сто хиљада динара.Упис траје до 31. маја

     

    В. М.

  •  

    Општина Крупањ добила је десет милиона динара на конкурсу ''Градови у фокусу 2018'' Министарства културе и информисања за спровођење пројекта ''Стазама културе Крупња'', саопштено је данас на проглашењу добитника у београдском Клубу посланика. Министарство ће са укупно 150 милиона динара подржати 22 пројекта из исто толико градова и општина, што ће, како је рекао министар Владан Вукосављевић, допринети да културни живот у Србији буде богатији, разноврснији и, пре свега, децентрализован, објављено је на сајту Министарства културе и информисања.

    – Различите историјске околности довеле су до тога да су локалне самоуправе у Србији почеле да посустају и финансијски и организационо, упркос томе што у установама културе ради велики број посвећених, талентованих, вредних и одлучних ентузијаста који културни живот у својим срединама држе на високом нивоу – рекао је Вукосављевић додавши да ће се потрудити да следеће године за ову сврху буде издвојено више од 150 милиона динара.

    Председник општине Крупањ Иван Исаиловић рекао је да је изненађен тиме што је општина коју води добила новчану подршку на конкурсу зато што је, по неписаном правилу, мале средине не добијају често. Он је оценио да је то показатељ да децентрализација земље иде у новом правцу.

    Од 22 подржана пројекта највише новца добио је Ниш за пројекат ''Виртуозна презентација вишеслојног културног идентитета модерног Нишa'' – 33 милиона динара, а Крупањ и Врњачка Бања добили су по десет милиона. Све остале локалне самоуправе добиле су ниже износе.

    Ове године на конкурс је пријављено 75 пројеката из свих делова Србије.

  • Данас је Велики петак, дан када је на Голготи разапет и умро Исус Христос. Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост васкрсења

    У црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јевађеља о догађајима у дане страдања.

    Према предању записаном у јеванђељима, Исус Назарећанин, цар јудејски, умро је на крсту у “шести час дана” и завесе јерусалимског храма прецепиле су се на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.

    Зато у православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

    “Дођох на свет да сведочим истину. Сваки који је од истине слуша мој глас”, записано је у Јеванђељу по Јовану у коме Исус пред Пилатом објашњава своју мисију и свесну жртву за спасење људског рода.

    Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

    Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

    Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а они који поштују правила, у знак жалости, припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца.

    У Србији је обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу, само се боје јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

    Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи васкрсењу као и да - без страдања и смрти нема васкрсења.

    Зато је Васкрс највећи хришћански празник јер означава Христову победу над смрћу.

    За Васкрс су везани лепи обичаји у целом хришћанском свету, а најзначајнији је даривање јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота и зато значи радост и за оне који га дају и оне који га примају.

    Обичај

    Почетак обичаја бојења јаја за Васкрс потиче из раних хришћанских времена када је Света Марија Магдалина, следбеница Исуса Христа, дошла у Рим. Изашавши пред цара Иберија, поклонила му је црвено обојено јаје и поздравила га је речима: “Христос васкрсе!”

    Од тада и заувек у дане Христовог васкрсења одговор је: “Ваистину васкрсе!”

    Та порука се исписује и на куваним јајима.

     

    Чуваркућа

    Пре кувања јаја, домаћица се помоли Богу и у воду сипа и мало освештане водице. Прво обојено јаје, обавезно у црвено, зове се чуваркућа или чувар. Верује се да оно чува здравље и срећу укућана и зато се држи покрај славске иконе све до следећег Васкрса.

    Л. Н.

  •  

    Припадници Речне флотиле и Прве бригаде Копнене војске сутра (20. април) ће у Лозници одржати тактичко-технички збор поводом Дана Војске Србије који се обележава 23. априла.

     

    Тактичко-технички збор дела наоружања и опреме којим располажу јединице ВС биће одржан у Улици Јована Цвијића, испред Вуковог дома културе од 11 до 14 сати.

    Министарство одбране и ВС низом манифестације обележавају Дан војске који се 23. априла обележава у знак сећања на дан када је на Цвети 1815. године подигнут Други српски устанак у Такову.

    У склопу обележавања Дана ВС у 12 градова се од данас до суботе одржавају тактичко-тенички зборови. 

    Н. Т.

  • Назив великог црквеног празника и пригодан поздрав изговарамо на неколико начина: Ускрс, Васкрс, Васкрсеније, Воскрсеније, воскреснути, васкрснути, Христос васкрсе или Христос воскресе. Различити облици указују на порекло, односно на то да ли облик потиче из српскословенског или рускословенског језика. Правилни облици су: Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено), као и поздрави Христос васкрсе (српскословенски) и Христос воскресе (рускословенски). Сви остали облици који се могу чути: воскрсе, васкресе не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

  • Комисија Министарства трговине, туризма и телекомуникација посетила је крајем марта крупањски спа-хотел “Гранд” како би утврдила испуњава ли услове за добијање више категорије. Према речима Ковиљке Митић, директорке “Гранда”, комисија је била изненађена и изузетно задовољна квалитетом услуге и понуде коју хотел пружа гостима као и условима смештаја па ће ових дана, чим и званично стигне решење, бити постављена табла са три звездице.

    - Трећа звездица много ће нам значити јер, без обзира на то што је хотел реновиран и што су услови смештаја и услуга коју пружамо заиста на високом нивоу, многи гости једноставно не желе да бораве у хотелу са две звездице, а и доста агенција захтева трећу звездицу да би доводила госте. То ће нам доста помоћи у продаји - каже Митићева додајући да комисија није очекивала да ће затећи тако добре услове

    Хотел “Гранд” потпуно је реновиран и опремљен новим намештајем, направљени су спа-центар и затворени базен па гости сада имају све услове за изузетно пријатан боравак. У “Гранд” ускоро стиже трећа звездица, а да се и четврта засија на табли, сви су услови ту, недостаје само лифт.

    Ових дана “Гранд” ће примити бројне госте који ће васкршње празнике провести у Крупњу, а тако ће бити и за Први мај.

    Н. Т.

  • Протекле седмице на теренима Сокограда и у близини Манастира „Свети Николај српски“, снимани су неки од кадрова будућег филма и серије под радним називом „Краљ Петар Први - у славу Србије“, по мотивима романа Милована Витезовића, у режији Петра Ристовског и са Лазаром Ристовским у главној улози. Екипа Лозничких новости присуствовала је снимању сцена повлачења српске војске преко Албаније, а према речима главног глумца, реч је о пројекту за који сматра да му је највећи професионални изазов у досадашњој каријери.

    - На Старој планини су рођени први кадрови ове епопеје коју је Европа заборавила, или није довољно ценила, али ми нити смемо да је заборавимо, нити имамо избора, осим да се поклонимо онима који су пали за овакву Европу. Европу у којој српски народ, који је гинуо за њу, нема отворена врата. Нећемо се унапред хвалити, како је то код нас обичај, али ако је мука коју улажемо у овај пројекат мерило успеха, нећемо се постидети – каже Ристовски и додаје да је ово први играни филм о краљу Петру, прича о Србији, жртви и страдању, али и величанственој победи.

    С.П.

    Репортажу са снимања прочитајте у наредном броју

    Лозничких новости који излази20.априла

    Статисти из Љубовије

    Статисти из Љубовије

    Док чекају снимање читају Лозничке новости

  • Закључивање споразума о признању прекршаја тренутно се примењује у сектору саобраћаја,  а на иницијативу НАЛЕД-а ускоро ће заживети у областима трговине и радних односа

    Споразум о признању кривице моћи ће да склопе појединци, предузетници и фирме за прекршаје ако отклоне те последице пословања мимо прописа или уколико нису ни наступиле и на тај начин ће избећи  изрицање заштитне мере забране обављања делатности, најавио је НАЛЕД.  С друге стране, споразум неће моћи да закључе они који су ометали инспекторе у контроли, нису поступили по мерама које им је изрекла инспекција и у случајевима када је за прекршај прописана фиксна новчана казна јер се тада издаје прекршајни налог.

    На износ казне утицаће висина штете, вредност и количина робе која је у промету мимо прописа, број запослених или купаца који су оштећени, као и чињеница да ли је прекршај направљен први пут или је поновљен. Иако изречена санкција може бити нижа у односу на износе које прописују закони о раду и трговини (сем за тешке прекршаје), не може да буде мања од минимума из Закона о прекршајима - 5.000 динара за физичка лица, 10.000  за предузетнике и 50.000 динара за предузећа.

    Како би се избегло изрицање различитих казни за иста дела, НАЛЕД је у смерницама предложио јединствени систем кажњавања, коришћењем табела са утврђеним критеријумима и износима. Примера ради, за ангажовање радника на црно, почетна казна за фирму која је први пут откривена, износила би 150.000 динара за једног радника и увећавала би се по 100.000 динара за сваких пет непријављених запослених, све до максималних два милиона динара. Исти модел био би примењен и код неисплаћивања зарада.

    У сектору трговине, за физичко лице које би први пут било затечено да продаје робу или пружа услуге као нерегистровани субјект, почетна казна износила би 100.000 динара и могла би да буде увећана до 145.000 динара у зависности од вредности затечене робе, од 120.000 до 195.000 ако је поновљен прекршај и од 150.000 до 250.000 уколико је вишеструки повратник у продаји на црно.

    Закључивање споразума моћи ће да предложе и инспектор и окривљени, а висине казни ће се на јасан, прецизан и једнак начин утврђивати према смерницама, које ће бити објављене и доступне. Неопходно је да прекршилац закона потпише признање и споразум о врсти и висини санкције, а коначну реч даће суд који споразум може и да одбије. На одлуку суда којом прихвата споразум ни инспекција ни окривљено лице немају право жалбе.

    Пројектом “Унапређење капацитета инспекција, прекршајних судова и привреде” предвиђено је увођење споразума о признању кривице за прекршаје у надлежности тржишне и инспекције за рад. Уколико нови модел обезбеди економичност и ефикасност поступка, извесност и правичност кажњавања, могуће га је проширити и на друге инспекције.

    ЛН

     

  • У категорији аматерског филма аутори Добривојe и Добрилa Пантелић,’’Три Д студио’’из Доњих Брезовица код Крупња, добили су прву награду за продукцију серијала ’’Разговори покрај пута’’ на тринаестом Међународном фестивалу документарног филма “Златна буклија” у Великој Плани.

    - СеријалРазговори покрај пута снимамо последње три, четири године и уњему камером бележимо сусрете са људима у разним местима широм Рађевине, Азбуковице, Подгорине и Подриња, о њиховим животима, судбинама, и они настају спонтано. Ово нам је јубиларна десетаЗлатна буклија коју смо добили на овом фестивалу – каже Добривоје који са Добрилом једино самеђународног Фестивала телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ у Кучеву има више награда - четрнаест ’’Сребрних пастира’’. 

    На овогодишњем фестивалу ’’Златна буклија’’ у конкуренцији за наградубило је,у више категорија, 317 филмова. Награђеним ауторима награде ће бити уручене 27. априла у Великој Плани. 

Колумна

март 28, 2020 561

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 365

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 830

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 1035

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 850

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"