fbpx
  • Само неколико сати после затишја, мећава је јутрос поново захватила планинске крајеве крупањске општине, а посебну авантуру ових дана преживљава Радован Поповић (36) из села Врбић, који живи на врху Милетине косе, на 920 метара надморске висине. Таман када је помислио да је зими крај и када се обрадовао пролећним данима, помисливши да му предстоји лакши период живота у планини, за који се сам одлучио пре неколико година, поново га је окружио снег и температура испод нуле. Навикнут да живи без струје и окружен стадом од 60 оваца и двадесетак јагањаца, ипак се није надао оволиком снегу кад му време није.

    – Све је уцвало, ливаде озеленеле и амбијент у којем живим почео је да личи онима из бајки, а онда се мећава стуштила и завејала ме. Нападало је више од пола метра, прекрило воћњак, малине, све. Због мразева престала је да ради и соларна плоча помоћу које пуним батерију за мобилни телефон и слушам радио, али су ми притеклиу помоћљуди из Крупња па су ми донели два велика акумулатора – каже Радован, с којим смо комуницирали путем друштвене мреже.

    Долазили су му представници општине, заједно са пријатељима Добрилом и Добривојем Пантелић, те му донели нешто хране, а, како каже, браћа су му довукла и нешто сена, да има чиме да нахрани овце.

    - У суботу се мало смирило, а, ево, јутрос опет навалило да дува. Падају и киша и снег, заједно, као да зима тек почиње. Сам сам одабрао живот у планини, али, признајем, овако нешто још ме није снашло. Снег је први пут пао 3. новембра, а сад је април при крају и као да не мисли никада да стане – забринут је Радован, којем поред оваца и кокошака, друштво прави и верна куја Луна.

    У колиби сазиданој 1936. године, греје се крај огњишта и ишчекује поново сунчане дане, како би прионуо на посао јер му ваља обрадити десет хектара земље. Жао му је воћа и малине, али се нада да ће нешто ипак остати и после кијамета каквог не памте ни много старији Рађевци од њега.

    С. П.

  • На 12.Међународном фестивалу документарног филма "Златна буклија 2017" прва награда за најбољи аматерски филм припала је филму "Испод Рожња Гуњаци", аутора Добривоја и Добриле Пантелић из Доњих Брезовица код Крупња.

    Филм у трајању од 53 минута говори о животутоком зимеу селу Гуњаци код Осечине у Подгорини, а јунаци су два оца и два сина Павле и Новак Перић и Лука и Симо Глигорић. Они су хармоникаши који на својим дугметарама свирају по сеоским весељима. Како  кажу, нема села од Дрине до Саве у ком нису свирали и то искључиво стару српску''двојку'', збогчега их највише воле. Филм је снимљен крајем јануара ове године, а емитован је на лозничким телевизијама Лотел и Подриње, ТВ АС из Шапца, а редакција за историјографију РТС-а премијерно га је прошлог месеца емитовала у емисији''Трезор''. Иначе, ово је девета''Златнабуклија'' коју су Добривоје и Добрила освојили. У кућу Пантелића са фестивала је стигла још једна награда пошто је  Милан Пантелић, син Добривоја и Добриле, добио специјалну награду за свој  филм "Казанџија ватру заложио" који приказује традиционално печење ракије у Рађевини.

    "Златна буклија 2017" у организацији Планум Арта из Велике Плане, а под покровитељством општине траје од 25. до 28. априла. У свим категоријама пријављеноје147 филмова из Србије и 49 из иностранства, од тога 30 у аматерској конкуренцији, а у такмичарски део програма селектирано је 96остварења. Ауторима најбољих награде ће бити уручене у петак у Великој Плани.

  • Традиционални ''Петровдански сабор'' одржан јејуче у црквеном парку Добри поток у Крупњу у хладу столетних липа, у присуству бројних Рађеваца и њихових гостију. Као и увек на Петровдан, без обзира на то да ли је радни или нерадни дан, многи у пријатном окружењу црквеног парка пронађу спас од летње врелине и уживају у смотри фолклора, а најспремнији и најрасположенији ухвате се и у коло па заиграју за дукат. То је и најзанимљивији део дана, у велико коло ухвате се вешти, али и мање умешни играчи па заиграју на позорници добропоточког саборишта. На врелих тридесет и нешто степени треба бити добро спреман за игру у том колу па се оно полако смањује, а они који најлепше играју на крају освоје дукат, по један за најбољу играчицу и најбољег играча.

     

    Милан и Мирјана добитници дуката (Фото: Обичаји Рађевине)

    Ове године златнике су из Доброг потока понелиШапчанка Мирјана Брајовић иМилан Топаловић из Пецке, а награде им је уручио Александар Петровић, директор Туристичко-спортске организације Крупња, која са Црквеном општином добропоточком приређује сабор уз подршку Општине Крупањ.

    Млада Шапчанка у Рађевину је дошла да бере малине и заради за наставак студирања, а решила је и да се ухвати у добропоточко петровданско коло. Топаловића су другови наговорили да се придружи играчима на позорници и, испоставило се да је добро учинио, из Крупња одлази са дукатом.

     

    ''Петровдански сабор'' једна је од најпосећенијих, али и најлепших крупањских манифестација, а обновљена је пре више од 20 година када је свештеник добропоточки Александар Ђурђев решио да оживи обичај с краја 19. века.

    Опширније у штампаном издању Лозничких новости.

  • Априлски снег направио је велику штету у малињацима и на подручју крупањског села Шљивова. Према речима мештанина Љубише Аћимовића, снег који непрекидно падао од понедељка стао је тек данас (21.4), а колика је штета на малини и воћу знаће се тек када сунце огреје.

    - Јутрос смо били завејани, снега има око 30 сантиметара, а сметова и до метар па смо прво морали да очистимо око хиљаду и по метара споредног да бисмо изашли на главни пут. У малињаку је лоша ситуација и штета ће, колико сада могу да проценим, бити 60 одсто. Малина је лепо кренула и рачунао сам на добар род, али од тога нема ништа. Снег је направио хаос, а видећу шта ће бити са оним што није поломљено кад прође мраз који је најављен. У воћњаку није ништа боље, имам 300 стабала шљиве, добро је понела, али мислим да ће шетета бити сто одсто – каже он.

    Аћимовић има 60 ари малине код куће и 35 у планини где је, каже, снег дупло већи и где ће тек кад прође невреме видети каква је ситуација. Каже да је и код других ситуација лоша и да су претрпели велику штету, а подсећа да је и прошле године 26. априла пао снег, али не оволики. 

  • Невреме које је око 16 часова почело на подручју општине Крупањ за 15 минута нанело је огромну штету воћарима. Село Томањ највише је погођено. Према речима мештанина Рада Петровића, град који је био величине између лешника и ораха, дотукао је малине и шљиве.

     - Оно што је преживело недавни, априлски снег таман се мало опоравило, а сада га је град дотукао. Нападало га је десетак сантиметара, на малинама и шљивама штета је тотална. Ово је брдски, воћарски крај и ми се, практично, само воћарством бавимо. Противградна заштита је деловала, али није било спаса – каже Петровић.

    Н. Т.

    Фото: Дејан Петровић

  •  

    Снег који је у Крупњу готово непрекидно падао три дана донео је велике проблеме пољопривредницима, али  и путарима.  Штете у воћњацима и малињацима су велике, а према првим проценама крећу се од 30 до 50, а на неким засадима чак и 80  одсто. Александар Гошић, стручни сарадник за воћарство у општини Крупањ и члан општинске Комисије за процену штета, каже да је због снега воће страдало у све 23 месне заједнице. Малина је оштећена на 455 хектара, купина на 136 и шљива на 747 хектара.

    -Поломљене су родне гране, а како је снеги даље на воћу, постоји опасност да штете буду још веће. На основу прошлогодишњих приноса, штета је у овом тренутку процењена на укупно 148 милиона динара, што је у висини трећине општинског буџета. Код малине штета је 102 милиона, на купинама је 19, а на шљивама штета је процењена на 27 милиона динара. Укупна штета знаће се тек када се снег отопи. За сада нисмо примали захтеве пољопривредника за процену штете на њиховим парцелама јер то можемо учинити тек када Влада Србије прогласи ванредну ситуацију у општинама које су претрпеле штету због невремена – каже Гошић.

    Малина и купна су и у јануару због изузетно ниских температура већ претрпеле штете јер су измрзли ластари и не великом броју ове године неће бити рода.

    Због великог снега који на појединим местима достиже висину и до 60 центиметра већина локалних путева је непроходна. Екипе ЈП “Пут” су на терену и настоје да их очисте и оспособе за саобраћај.

     В. Ст.

  • Свако дете може бити мета манипулативног, интелигентног и виспреног манијака са интернета управо зато што је оно личност која се формира. Парадоксално је да и поред распрострањености проблема, у школским програмима на часовима информатике безбедност на интернету још увек није обавезна тема

    Уз све добро које је са собом донео, на интернету вребају и многе опасности пре свега за децу и младе који, ако превише времена проводе уз рачунар, почињу да  живе у тзв. виртуелном свету. Опасности су разноврсне, најраспрострањенија је сајбер злостављање или, како се то популарно каже, „сајбер булинг“, затим педофилија и дечја порнографија и стварање интернет зависности, ако дете дуже време проводи за рачунаром.

    - Информатичка писменост родитеља је предуслов да бисмо све врсте злоупотреба на интернету могли спречити - тврди др Живка Мићановић Цвејић, клинички психолог лозничке Опште болнице.

    - Проблем и настане онда када је дете дигитално писменије од родитеља па они немају  никакав увид у то шта оно на интернету може да ради и какве опасности га вребају. Велику грешку родитељи праве што децу, посебно мању, са рачунарима одвајају у засебне просторије, правећи тако себи простор за сопствене послове. Међутим, тиме се ствара „невидљиво дете“ у кући које све више времена проводи за рачунаром, не тражи ништа, не скреће пажњу, не смета и за то време родитељи и не знају у каквој врсти реалности оно живи. Родитељи најчешће не знају да је понашање на интернету оно што је детету реалност у данашње време и колико је „сајбер свет“ њиховом детету важан - каже Живка Мићановић Цвејић.

    Прављење групе на фејсбуку

    Када је у питању насиље које дете трпи или га чини на интернету, у пракси се, како каже Мићановић Цвејићева, углавном наилази на две верзије. Најчешће дете прави групу, или се придружи групи на фејсбуку која је заснована на мржњи према некоме, најчешће другу или наставнику. Обично је мржња усмерена према  физичким или психолошким карактеристикама особе, нпр, зато што је неко недорастао, или је дебео или се не облачи како они мисле да треба.

    - Повремено чак имамо ситуацију да се дете, жртва насиља, прикључи некој сличној групи да би било примљено у заједницу зато да би скренуло пажњу са властитог проблема. Други вид насиља је прављење видео-записа особе, врло често наставника или вршњака, који треба да их прикаже у ружном светлу. Поровоцирају их како би направили гаф и потом били извргнути  руглу  - каже она.

    Последице су много веће него што би се то на први поглед могло рећи, од депресивних реакција до тога да се дете повлачи у себе, губи мотивацију, апетит, слабо спава, слабије комуницира, не може довољно да се сконцентрише па и успех у школи слаби. Оно преиспитује систем поверења који је понело из породице, губи поверење у вршњаке, ровари по сопственим моралним начелима и има задатак да изгради социјалну мрежу, социјално поверење, да поново крене да се укључује у групу вршњака после овако трауматичног искуства.

    Породица као модел понашања

    - Родитељи треба да буду добар модел зато што некада заборавимо да понашање деце на интернету осликава понашање породице. Дете које је у кући понижавано, или види да неко некога понижава, да је то дозвољено, исто то ради вршњаку или трпи насиље, уколико је и само жртва. Родитељи треба да дају пример како се поштују други, како се постављају своје границе и толеришу туђе, односно поштује нечија слобода, како бити пристојан и, пре свега, како развити саосећајност према другима - истиче Мићановић Цвејићева.

    Како каже, треба изградити однос поверења са дететом да може да се повери када има проблем у школи, на интернету, када га другови злостављају, или је изазвано да некога злоставља. Суштина је да родитељи буду модел битнији од вршњака и од информационих технологија, дакле да сопственим примером  показажу да се дете не мора повиновати очекивањима вршњака.

    - Да дете себи каже: „Ако сви злостављају, не значи да морам и ја“. Да има јасан систем уверења да буде свој, да добро промисли и да не реагује импулсивно. На тај начин спречићемо да буде злостављано или да злоставља. То је сложено, али је изводљиво и решиво, само на томе се ради дуги низ година - напомиње она.

    Др Живка Мићановић Цвејић каже да је тај проблем учесталији него раније, али то није само зато што је повећан број оних који трпе насиље или су насилници, него је јавност постала осетљивија и нема више задршке да се потражи помоћ. Држава је почела системски да ради, направила је Национални контакт центар за заштиту и безбедност деце на интернету где могу да се јаве и деца и одрасли да сазнају како се безбедно понашати на мрежи, али и да пријаве злоупотребу и злостављање.

    - Добро је што су млади који су били жртве злостављања спремнији да говоре о томе и ова тема више није табу, дакле стигма се полако скида, школе почињу да граде мрежу поверења, психолошко-педагошка служба врло често прави радионице на тему превенција насиља па и за информационо насиље. Дакле, тачно добијамо податке коме да се обратимо за помоћ, када да кажемо родитељима, како затражити помоћ полиције - каже она.

    Свако дете може бити жртва

    Докторка каже да је свако дете потенцијална жртва зато што нема довољно искуства, зрелости и не уочава опасности на прави начин. Углавном су то деца која много времена проводе на мрежи, јер је то врста паралелне стварности, која немају довољно изграђене социјалне вештине, не поверавају се другима или имају комплекс ниже вредности. Немају довољан број вршњачких контаката па мисле да не привлаче вршњаке, а онда су спремна да ступе у контакт са непознатима. То су и деца занемарена од стране породице, а  некада и она која воле да  експериментишу, да истражују шта то други нуде.

    - Свако дете може да буде мета манипулативног, интелигентног и виспреног манијака са интернета  управо зато што је оно личност које се формира. Међутим, парадоксално је да и поред тога колико је овај проблем распрострањен, према информацијама које поседујем, у школским програмима на часовима информатике безбедност на интернету још увек није обавезна тема. Од деце која имају проблем сазнајем да наставници самоиницијативно организују часове о опасностима које вребају на интернету и школе самоиницијативно праве саветовања на тему како спречити злостављање на интернету. Међутим, оно на шта се већина жали јесте недовољна осетљивост родитеља за проблем и њихово недовољно интересовање када се организују такве трибине - каже др Живка Мићановић Цвејић.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Лозничке новости од овог петка покрећу серијал текстова о безбедности деце и младих на интернету којим ћемо покушати да скренемо пажњу на опасности које вребају и укажемо на правилну и безбеднију употребу глобалне мреже. Вршњачко насиље, трговина људима, навођење деце и младих да учествују у стварању порнографских садржаја, писање сексуално експлицитних порука, педофилија... део су опасности које прете у време када је интернет неизоставна свакодневица. Овај пројекат ЛН спроводе уз подршку Министарства културе и информисања

    Иза сваког добра шуња се понеко зло, мање или веће. Модерна времена увек су доносила напредак, али и његову злоупотребу па је тако и данас када информационе технологије напредују и брже него што смо у стању да пратимо. Према подацима од 2015. године, више од половине човечанства користи интернет, а деца и млади чине добар део, ако не и већину интернет заједнице. Нажалост, интернет није остао поштеђен злоупотреба и његове предности у тражењу жртава користе и такозвани “онлајн предатори”, а са ширењем мреже повећавају се и изгледи да се упадне у њихову “паукову мрежу”.

    Недавно истраживање које је УНИЦЕФ спровео у Србији показало је да 85 одсто деце од осам до 17 година поседује неки мобилни телекомуникациони уређај, од чега 63 одсто њих поседује смарт или телефоне са андроид платформама, што им омогућава лак приступ интернету. У 95 одсто домаћинстава у Србији у којима расту деца овог узраста постоји неки вид интернет везе, што указује на распрострањеност опасности од злоупотребе интернета, тим пре што приступајући му путем мобилних уређаја деца остварују потпуну аутономију у избору садржаја и избегавају било каква ограничења. Деца у тим годинама на интернету проводе значајан део времена - 85 одсто њих више од 60 минута дневно, а 43 одсто два и више сати у току дана. Док су млађи, превасходно су окренути игрању игрица на интернету, што их не чини безбеднијим јер, и сами свесни тога, злочинци жртве често вребају управо на таквим сајтовима. Већ од дванаесте године друштвене мреже преузимају примат, а у узрасту од 14 до 17 година за 70 одсто деце то је свакодневна активност. Забране коришћења друштвених мрежа које поједини родитељи изричу, јалове су јер постоје начини да се налог отвори и одржава без њиховог знања, а деца су знатно вичнија у употреби нових технологија. Осим тога, претња да ће им бити ускраћен интернет децу одвраћа од обраћања старијима у случају доживљене непријатности, а то иде наруку злочинцима. Истраживања овог типа нису спровођена на локалном нивоу па се не може поуздано знати колико се деца и млади Лознице уклапају у статистику, али је, сасвим извесно, да, и ако има одступања, она нису велика.

    Сматра се да је свега 12 одсто средњошколаца свесно опасности које вребају на интернету, а које су бројне и крећу се од онлајн злостављања, у којем једна или више особа путем интернета спроводе насиље над другом особом, најчешће је у питању вршњачко насиље путем друштвених мрежа, па преко трговине људима, навођења деце и младих да учествују у стварању порнографских садржаја, писања сексуално експлицитних порука до педофилије и злочинаца који интернет користе као мрежу за лов на малолетне жртве са крајњим циљем да виртуелни контакт под лажним идентитетом на крају претворе у стварност, што се често завршава бруталним злочином. Тек када се тако нешто деси, друштво се уздрма и запита шта нам се дешава и зашто, али чим умину сензационалистички наслови у жутој штампи и пажња попусти, све се врати у уљуљкани свет небриге. До следеће трагедије.

    У наредних 12 недеља на порталу лозницкеновости.рс и у штампаном издању објавићемо серију текстова у вези са безбедношћу деце и младих на интернету којом ћемо покушати да скренемо пажњу на опасности које вребају и укажемо на правилну и безбеднију употребу глобалне мреже. На крају овог серијала требало би да имамо и јасно одређене препоруке стручњака из различитих области како се понашати пре него што дође до, најблаже речено, непријатности на нету, односно како их избећи и шта учинити и на који начин, уколико се тако нешто догоди.                                      

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Филмски фестивал ''Слободна зона'' вечерас (19. април) ћe у биоскопу Библиотеке ''Политика'' у Крупњу бити отворен пројекцијом филма ''Неруда'', чилеанско-аргентинско-шпанско-француске копродукције у режији Пабла Лараина. Изврсни филм о чувеном чилеанском песнику Паблу Неруди говори о времену када Хладни рат стиже и до Чилеа. Сенатор Неруда у Конгресу оптужује владу за издају Комунистичке партије након чега га председник Видела смењује. Начелник полиције Пелучоне добија задатак да ухапси бившег сенатора, песника Неруду који покушава да напусти земљу са супругом, сликарком Делиом де Карил. У бекству песника надахнуће не напушта те пише своју сјајну збирку песама ''Општа песма''. Вест о песнику којег прогони полиција шири се светом па европски уметници предвођени Паблом Пикасом подижу глас тражећи слободу за Неруду. Борбу против полицајца Пелучонеа песник види и као прилику да се промени и кроз причу о прогону спознаје прилику да постане симбол слободе и књижевна легенда.

    Овај филм награђиван је на фестивалима широм света од Торонта и Кана, преко Минхена и Новог Зеланда до Сарајева.

    Сутра ће Крупањци бити у прилици да погледају амерички филм ''Чујте и почујте'', редитеља Вернера Херцога, а програм се настављa следеће седмице када ће се на репертоару наћи филмови ''Бескрајна поезија'' (24. априла), ''Док отварам очи'' (25. априла) и ''Под сунцем'' (26. априла).

    Све пројекције почињу у пола осам увече. 

    H. T.

  • Рађевац из Крупња победник је Куп-а на подручју ФС Мачванског округа. У финалној утакмици Рађевац је савладао екипу Прова после бољег извођења једанаестераца. У регуларном току било је 1:1.

    У наставку куп такмицења Рађевац ће се састати са екипом Будућност Крушик, победником на подручју ФС Колубарског округа. Утакмица ће бити одиграна у среду 10. маја у Крупњу.

     

    В. Ст.

  • Прихватање захтева за пријатељство на друштвеним мрежама од стране непознатих људи може бити веома опасно, а проблем је што деца и млади број пријатеља схватају као потврду популарности и у тој трци опрез потпуно игноришу. Друштвене мреже су садашњост и то морамо прихватити, али исто тако морамо променити и начин размишљања и, уместо да деци ускраћујемо коришћење интернета, потребно је да им објаснимо шта може да се деси и каква опасност може вребати с оне стране монитора. Пример девојчице која се извукла из “паукове мреже” педофила показује зашто је најважније добро сарађивати са децом. Из разумљивих разлога имена су изостављена

    - Лепша си од свих другарица. Најлепша си и најзгоднија, тело ти је стварно супер - тако ми је говорио, а ја сам му веровала. Нисам размишљала. Некако је у тим годинама важно када о теби тако говори дечак три, четири године старији од тебе, па осмаци су за нас били “вау”, скоро све смо биле заљубљене у некога од њих. Рекао је да има 14, ја сам имала десет и по. Тешко ми је да то објасним, у исто време је лепо што ти старији дечак тако говори, а опет, осећаш се мало чудно, непријатно, стидиш се. Драго ти је, али се стидиш. Некако осећаш и да то није баш у реду, не знам, можда чак осећаш и претњу, можда ти негде у глави нешто говори да је опасно, да, можда, није све баш тако како говори, а истовремено је на неки начин и занимљиво. На крају се испоставило да је његових 14 било 26 - прича девојчица из Лознице која је имала среће да се извуче из мреже коју је око ње почео да плете 16 година старији мушкарац.

    Несвесно откривамо све о себи

    Њена мајка није знала шта се дешава док је комшиница није позвала “због нечег важног” и испричала јој да њихове кћерке имају заједничког “пријатеља” на фејсбуку и да добијају непримерене предлоге. За то је сазнала после два и по месеца.

    - Прво сам била шокирана, а онда сам схватила да морам чврсто да станем ногама на тло и да сагледам како из целе ситуације да ишчупам дете безбедно и какве поуке да извучемо за убудуће. Разговарала сам са кћерком, срећом, оствариле смо добру сарадњу, објаснила сам јој отворено шта се дешава, шта је могло да се деси и на какве људе може да налети. Договориле смо се да имам пун приступ њеном налогу тако да могу да погледам и са ким се дописује и шта пишу. Девојчице лако падају на комплименте. Ако им каже да су лепе, згодне, посебне, лако поверују, ваљда сви желимо да се допаднемо другима, а када смо незрели, неискусни лако нас је заварати. Осим тога, оне у том узрасту, десет, 11 година, ако приме узнемирујућу поруку, најчешће неће рећи родитељима, мајци. Постиде се, иако није њихова кривица, али и уплаше да ће бити кажњене. Зато је најважније да као родитељ имаш добру сарадњу са дететом, а без ње може отићи, не смем ни да помислим докле - каже мајка.

    Младић, за кога се испоставило да је са југа Србије, мрежу у Лозници није плео само око ове девојчице и њене другарице, већ је, како каже мајка, покушавао у њу да увуче још петнаестак девојчица. Полицијски инспектор из Београда већ је радио на случају када је сазнала шта се дешава и дао јој је упутства шта да ради, како да се понаша. Преписка између младића и девојчице није смела бити избрисана док је полиција не преузме као доказни материјал, а у том тренутку ни он није смео бити избрисан из листе девојчициних пријатеља нити блокиран. Комуникацију са њим су прекинуле и на неколико порука које је послао нису одговарале. Као да је осетио да се нешто дешава, оне нису биле узнемиравајуће.

    - Велики је проблем то што ни ми одрасли, а камоли деца, нисмо свесни колико откривамо о себи на друштвеним мрежама. Објављујемо фотографије, куда се крећемо, с ким се дружимо, у које кафиће идемо, шта смо купили, када идемо на пут... Деца објављују фотографије из стана, видео-снимке на којима се види распоред ствари, фотографије у регалу, разне детаље који се нама не чине битним, али ти људи који су кренули у лов на неко дете све то прате и памте. Деца не схватају да ситнице које говоре стварају ширу слику. Она им чак говоре и какав је који наставник, шта су добила на контролном, а они су увек “пуни разумевања” и спремни да пруже “подршку”, а вешто знају да поставе питања како би неприметно дошли до информација . Он мојој кћерки јесте рекао да би волео да се виде, али није био конкретан као у случају једне друге девојчице којој је предложио и прецизно описао место састанка у Лозници. У Лозници! А он је са југа - присећа се мајка.

    Изградити поверење између родитеља и деце

    Поверење између деце и родитеља основа је за спречавање нежељених догађаја. Живимо у време интернета и свеприсутних друштвених мрежа и то не можемо променити. Проблем је што већина малолетника број пријатеља доживљава као потврду популарности и прихвата сваки захтев, нарочито ако већ имају бар једног заједничког пријатеља на фејсбуку. Није реткост да родитељи деци пребацују што превише времена проводе на нпр. фејсбуку и прете им забраном интернета и гашењем профила. То доводи до тога да дете узнемиравајућу поруку не пријави родитељима, као што би требало, већ се уплаши да ће му фејсбук бити забрањен, ако то учини. На тај начин сами своју децу гурамо у шаке злочинцима.

    - Интернет и друштвене мреже су садашњост и то морамо да прихватимо. Оно што можемо да променимо јесте свест, начин размишљања. Деца морају бити свесна шта може да се деси, ко може бити са друге стране, да отворе очи и буду опрезнија. Најважније, треба да знају да чим се нешто деси, чим добију поруку која их узнемирава кажу родитељима, а на нама је да реагујемо мудро и да не кривимо дете за нешто што није скривило. Ја сам кћерку питала зашто ми није одмах рекла. Одговорила је да се прво плашила како ћу реаговати, а онда јој је било и занимљиво на који начин разговарају. Радозналост је нормална, на крају и пожељна, помаже нам да сазнајемо, али наше је да деци објаснимо да понекад може бити и опасна. Ми смо срећне јер мала није имала никаквих траума због тога што се десило, када је полиција урадила своје избрисале смо га и блокирале и око три године није било ни трага ни гласа од њега. Онда је једног дана стигао захтев за пријатељство од особе истог имена и презимена и са истом профилном сликом - каже мајка.

    Тај захтев девојчица није прихватила, одмах је рекла мајци па су му блокирале и тај профил и забраниле примање порука изван круга пријатеља.

    ЕЛН

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  •  

    Општина Крупањ, Туристичка организација Крупња (ТОК), Библиотека ''Политика'' и Месна заједница Брштица приређују данас (8. април) 19. дечји фестивал ''Лазаревдан на Столицама'' на којем ће наступити десет културно-уметничких друштава из Крупња и окружења. Фестивал ће почети окупљањем у бањевачкој етно-кући ''Цветиновић'' у десет сати ујутру, а од пола 12 до 12 центар Рађевине испуниће дечја граја када пешачком улицом испред Цркве Светог Вазнесења господњег крене дефиле учесника.

    – На овогодишњем фестивалу учествоваће око 300 деце из десет културно-уметничких друштава из Крупња и околине, односно локалних самоуправа из Мачванског и Колубарског округа. После свечаног дефилеа центром града, учесници ће од 12 и 30 у спомен-комплексу ''Столице'' почети надметања у рецитовањју, певању и игрању кола. Обезбедили смо и прикладне награде победницима, а предузеће ''Кафа Сале'' обезбедило је 25 ваучера у вредности од по хиљаду динара помоћу којих ће моћи да се купује у Крупњу – каже Александар Петровић, директор ТОК.

    Фестивал дечјег фолклора увек привуче велику пажњу Крупањаца, а организатори позивају и све остале да дођу у Крупањ и проведу леп дан на овој манифестацији, као и у посети туристичким одредиштима ове општине.

     

     

    Н. Т.

  • На републичком такмичењу из историје за ученике седмог и осмог разреда  одржаном у Крупњу прво место освојила је Мина Радовић, ученица седмог разреда ОШ “Јован Цвијић” из Лознице.

    Домаћин је  била ОШ Боривоје Ж Милојевић”, аорганизатор Друштво историчара Србије уз подршку Министарства просвете, науке и технолоШког развоја.

    Учествовало је 398 ученика из 150 основних школа.

    В. Ст.

  •  

    Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни кдо деце, а ни код одраслих, што олакшава посао онима који га злоупотребљавају. Спроводесе активности, али не постоји континуитет и деца се брзо враћају старим, лошим навикама. Вршњачко насиље је присутно, а скала последица може ићи од повређених осећања детета до покушаја, или извршења самоубиства па свако насиље треба пријавити полицији

    Интернет је глобална мрежа и добро и зло које носи са собом једнако је у целом свету. Оно што Србију издваја у односу на развијене земље па и државе из окружења јесте то што је она тек кренула у доношење регулативе која се тиче злоупотребе интернета, а обазривост корисника мреже код нас је на знатно нижем нивоу.

    – Код нас не постоји култура безбедног коришћења интернета ни код деце, а, нажалост, ни код одраслих. Овде имамо случај да дете већ у првом, другом разреду основне школе има отворен налог на друштвеним мрежама, обично на фејсбуку као најраспрострањенијем, и када га питамо ко га је отворио, најчешће каже – мама. Сама компанија ''Фејсбук'' прописала је да млађи од 13 не смеју имати налог и то није урадила случајно, већ зато што они нису способни да препознају опасност и злоупотребу на интернету. И онда вам дете каже да је мама слагала за његове године, отворила му налог и пустила га у виртуелни свет опаснији од стварног из простог разлога што не видите са ким контактирате. Родитељи то не треба да раде својој деци – каже Биљана Кикић Грујић, главна координаторка за превенцију насиља у новосадском Центру за превенцију девијантног понашања код младих.

    Ко је с друге стране?

    Оправдање које родитељи користе за овакво понашање јесте то што и друга деца имају налоге па онда не може њихово бити изузетак. Кикићева то не прихвата и каже да је ниво свести о опасностима у виртуелном свету далеко од потребног. Она наводи пример Словеније у којој је прописано да само један рачунар у кући сме да има излаз на интернет и не сме да стоји изван дневне собе, дакле под надзором родитеља, док су деца млађа од 12 година. Код нас свако дете има свој рачунар, седи затворено иза врата своје собе, а родитељи не схватају да је тако само у својој соби и у виртуелном свету три пута у већој опасности него на улици.

    - Деца су подложна превари, можете их за чоколадицу преварити у стварности, а замислите у виртуелном простору где са друге стране имате тзв. предатора који је неколико пута старији и има само један циљ – да од тог детета направи жртву, о којем год облику насиља говорили. Деца немају свест о томе да су неки људи направили налог и слагали да су млађи, баш као што је оно слагало да је старије. Интернет је феноменалан, али никако не можемо бити сигурни ко је с друге стране рачунара. Ту свест, нажалост, у великом броју немају ни родитељи – каже Кикићева.

    Последњих година Србију су потресле страшне вести о трагичним случајевима у којима су жртве била деца. Јавност се узнемирила, покренуте су акције, одржавају се трибине, спроводе пројекти, али ефекат није онакав какв би требало да буде. Биљана Кикић Грујић јасно указује зашто је то тако.

    – Зато што су скоро све активности ''ад хок'' и трају колико и пројекат, а ради се са групом деце, ретко кад са целом школом. Немамо, дакле, системско уређење. Деца чују шта им се каже, буду под утиском неко време и онда кажу ''ма неће се то мени десити'' па наставе по старом. Не ради се кроз образовни систем од првог разреда основне, немамо континуитет да деца науче да уоче претњу и, још важније, како и коме да је пријаве. Велики број њих не би рекао мами и тати због страха од казне и онда се поставља питање коме остављамо ту децу? Оно је дете које је уплашено нечим што му се догађа, плус је уплашено од казне, срамота га је да се обрати наставнику и онда само покушава да реши проблем, а то је немогуће – упозорава Кикићева.

    Злоупотребе су бројне и тешко је говорити о најчешћим опасностима које вребају са нета, али, ипак, предњачи искоришћавање деце у порнографске сврхе, наговарање да се сликају наги, а код младих, нарочито у осмом разреду и првој години средње школе, дешава се да снимају своје сексуалне односе, или ствари из интимног живота па то после свесно објављују, често из освете зато што су се посвађали. Такве фотографије ће друштвене мреже уклонити након пријаве, али ће проћи време током којег ће хиљаде људи то видети и ко зна колико њих скинути у свој рачунар. Другим речима, ко зна када ће се поново и где појавити тај снимак или фотографија.

    Кад друштво затаји

    Такозвани сајбер булинг чест је облик насиља и готово да нема школе у којој га нема у неком облику. Деца су много храбрија да пишу ружне ствари о некоме него да му то кажу у лице. Ако узмемо да неко ко је написао нешто ружно о другом детету има неколико хиљада пријатеља и да су његову објаву многи видели, лајковали, коментарисали, поделили, онда је то огроман број, а све то трпи једно дете. То је постао водећи проблем у нашим школама јер велики број деце учествује, а велики проблем су и посматрачи, односно деца која су то видела, али нису пријавила. Скала последица може ићи од повређених осећања, када дете пати због тога, до покушаја, или извршења самоубиства. Нажалост, Србија није поштеђена таквих случајева, а судбина четрнаестогодишњег Алексе Јанковића из Ниша који је због вршњачког насиља извршио самоубиство пре шест година, трагична је опомена целом друштву. Нажалост, очигледно не довољна да би се такве ствари прекинуле.

    – Ми као друштво нисмо реаговали, а он није знао како да се носи са проблемима које има. Није свако дете исто и не знамо како ће неко од њих реаговати. Постоје деца која су ментално и емотивно јача и која ће рећи ''баш ме брига ко ме воли, а ко не'', а постоје и она која ће покушати да учине, или учинити нешто себи. Ми их морамо оснажити да пријаве свако насиље. Доста родитеља је информатички неписмено и не разуме потребу да дете има налог на друштвеним мрежама па им је прва реакција ''шта ће ти то'', или не схвате озбиљно проблем о којем дете говори. Они немају свест о томе колико је група  направљена против неког детета довољна да оно пати због коментара и дељења. Од изузетног значаја је и да просветни радници буду обучени да уоче када неко дете има проблем, а то се може јер долази до промене понашања и оно испољава знаке трпљења насиља.

    За подизање свести о нечему, била то безбедност у саобраћају или на нету, потребно је време и образовање нема временско трајање, већ се мора стално причати о томе. Родитељи морају бити у току са трендовима које прати њихово дете и схватити да као што знају да ли је било на тренингу, ручало, учило, исто тако морају знати и шта је радило у виртуелном свету. Значајна је и улога медија који треба да извештавају едукативно, а не сензационалистички. Ако имамо наслов ''Ухапшено пет лица због дечје порнографије'', онда треба да имамо едукативни садржај да и дете и родитељи виде које су то грешке прављене па се дошло до тога. Морамо стварати генерације које ће знати да користе интернет безбедно и то нам мора бити заједнички циљ. Потребни су нам време и сарадња свих нас од владиних и невладиних организација преко породице и школе до медија. Сви смо одговорни за то.

    ЕЛН

    Свако насиље пријавити полицији

    Биљана Кикић Грбић каже да је неопходно свако насиље пријавити полицији.

     – Није на родитељима и школи да размишљају да ли постоји кривично дело. Обавезно треба пријавити полицији, а они ће видети да ли ће случај вратити у оквире школе или ће поступити по службеној дужности. Сваку злоупотребу, сајбер булинг, дечју порнографију, свако искоришћавање, непријатност – пријавити! Треба децу да охрабримо да не ћуте, да све што им се дешава пријаве.

    Колико је селфи опасан

    Својеврсна мода међу младима, па и малолетницима, јесу селфији на којима дечаци позирају голи до појаса, а девојчице напућених усана у позама непримереним њиховим годинама не схватајући да тим путем неко ко их не познаје ствара слику о њима. Посебно су ризичне фотографије које одишу, најблаже речено, еротиком и које педофили доживљавају као позив. Ако се има у виду да се деца надмећу у томе колико имају пријатеља и лајкова па због тога прихватају захтеве мноштва непознатих, онда је јасно и колики је ризик. И да се ништа не догоди, за десет, 15 година то ће дете бити родитељ, доктор, фризер, адвокат, тужилац, наставник и биће му, у најмању руку, непријатно ако таква фотографија ''исплива''.

     Фото: Лична архива саговорнице

     

    Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

    data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

  • Зимус су воћари  претрпели велике штете због ниских температура, а априлски снег им је готово уништио засаде малина, купина и шљива

    Снег је у Крупњу и Љубовији падао готово непрекидно три дана (од 18 до 21. априла) и донео је велике проблеме мештанима, а највише воћарима. Штете у воћњацима и засадима малина и купина су велике, а према незваничним проценама крећу се од 30 до 50, а у неким засадима чак и 80 одсто.

    Према речима Александра Гошића, стручног сарадника за воћарство у општини Крупањ, у Рађевини је највећи број засада на висинама већим од 400 метара и сви су оштећени. Малина је оштећена на 455 хектара, купина на 136, а шљива на 747 хектара.

    - На основу прошлогодишњих просечних приноса и цена штета је незванично процељена на 148 милиона динара, што је у висини трећине општинског буџета. Код малине штета је 102 милиона, на купинама је 19, а на шљивама штета је процењена на 27 милиона динара. Малина и купина су и у јануару због дугог периода изузетно ниских температура већ претрпеле штету јер су измрзли ластари и на великом броју биљака ове године неће бити рода - каже Гошић.

    Он истиче да су Пољопривредници очајни и да сваког дана до-лазе да пријаве штету, али да у општини за сада нису у могућности да примају те захтеве јер је Законом о елементарним непогодама предвиђено да само Влада Србије може да прогласи елементарну непогоду на неком подручју. Гошић каже да се надају да ће то и бити учињено како би могли почети да примају захтеве за процену штете. И у азбуковачком крају воћњаци, малињаци и купињаци претрпели су велике штете због снега који је поломио родне гране, а мраз у јутарњим часовима донео је нове проблеме. Незваничне процене пре мраза биле су да је причињена штета од 170 милиона динара.

    - Нажалост, штета је далеко већа. Мраз је додатно оштетио малине и купине, а коштичаво воће готово уништио. Процене су да је штета око 230 милиона динара што је половина општинског буџета - каже Александар Перић, помоћник председника општине Љубовија.

    Ни овде се још увек не примају захтеви пољопривредника за процену штете. Чека се одлука Владе Србије.

    Због снега који је на појединим местима достизао и висину од једног метра, у Љубовији су ван погона остала три далековода тако да је у једном тренутку без струје на овом подручју било више од хиљаду домаћинстава. Екипе лозничке и краљевачке „лектродистрибуције“ одмах су изашле на терен, а због великог броја кварова тек после три дана сви потрошачи су добили електричну енергију.

     В. Ст.

  • Председник Републике Србије Александар Вучић присуствоваће сутра завршној свечаности84. Вуковог сабора у Тршићу где ће одржати саборску беседу. Пре тога, ујутру у 10 часова председник Вучић ће у Градској управи Лозницеодржати раднисастанак са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и  председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Због великог медијског интересовања за ову посету Лозници и Тршићу за све новинаре предвиђен је организовани превоз од Лознице до Тршића. Долазак сопственим возилима на само место догађаја, због очекивано велике посетеВуковом сабору, није могућ па је зато и за све грађане, посетиоце и учеснике ове манифестације организован бесплатан аутобуски превоз из оба правца, потврђено је из Градске управе.

    С.П.

  • У ноћи између 4. и 5. маја породицу Перић из Дворске код Крупња задесила је велика невоља када је после удара грома у њиховој кући изгорела комплетна инсталација и скоро сво покућство. Како нам је испричао власник Иван Перић, гром је ударио у конзолу на зиду куће, одакле се електрицитет пренео по просторијама и изазвао пожар на једном од прекидача.

    – Спавали смо када се зачуо прасак. Било је око пола два после поноћи, налазио сам се у соби преко пута просторије из које је кренуо пожар и успео сам да изведем децу и жену напоље. Комшију сам позвао телефоном да зове ватрогасце. Било је као у паклу, али срећа да смо сви остали живи, све друго ћемо некако средити – каже Иван.

    У помоћ су притекле комшије да изнесу спаљене и оштећене ствари, намештај и одећу, а међу првима је реаговао и крупањски Црвени крст обезбедивши храну, одећу, обућу и средства за хигијену, али и упутивши апел свима који су у могућности да се јаве и помогну Перићима да санирају последице и велику материјалну штету.

    Телефон Црвеног крста уКрупњу је 015 7581-763.

     

    С.П.

  • Подриње је део земље од изузетног значаја и први приоритет државе у наредном периоду биће да у тај крај доведемо инвеститоре, изјавио је председник Србије Александар Вучић који се у градској управи састао са градоначелницима Лознице и Ваљева, као и председницима општина Осечина, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и Бајина Башта. Састанку суприсуствали и потпредседница владе и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар просвете Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, као и директор канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.

    Председник Вучић је новинарима рекао да је највећи проблем, иако је држава већ уложила много новца, а на чему ће сада да се ангажује он као председник, да се инвеститори привуку и дођу у тај крај, пре свега у два највећа града – Лозницу и Ваљево. Он верује да неке мање инвестиције могу да се обезбеде и за Мали Зворник и да се обезбеди боља трговина и прелазак преко мостова. Да би се привукли инвеститори потребни су бољи путеви и зато ће се много радити на путној инфраструктури.

    - Овде нас брине  висок степен незапослености, што није случај у свим крајевима Србије. Зато огроман државни новац улажемо да бисмо привукли инвеститоре да дођу овде. Због тога нам је важно да урадимо брзе саобраћајнице, пут Лозница-Шабац јер нам је то већ два пута одбило инвеститоре који су били надомак Лознице па су изабрали неки други град у Србији. Убрзо креће комплетна израда пројекта и имамо паре за пут Лозница-Шабац. У путеве ће у овом крају ове и следеће године бити уложено више новца него икада. Не некад, када буде боље време, сада је добро време и имамо новца у буџету. Овде само једна локална самоуправа има дефицит у буџету, остале немају. Стратешки нам је важно да ојачамо Подриње, а о томе сам разговарао и са председником Додиком да они са њихове стране ураде све што је могуће, али највећи део терета пашће на Србију - рекао је Вучић.

    На састанку је, према његовим речима, разговарано о помоћи болницама, новцу за хитну службу у Крушику, решавању проблема водоснабдевања, за шта ће бити потребно седам милиона евра, као и електроснабдевања. Ово је крај Србије који има највећи број дрвених ЕПС-ових бандера и разговарали смо и томе, даћемо хиљаде и хиљаде бетонских стубова, пре свега у љубовијска села, јер имамо проблем са напајањем струјом у читавом Подрињу, навео је председник и додао да је разговарано и о измештању далековода у Индустријској зони у Лозници ''да  бисмо могли да доведемо неког од озбиљнијих инвеститора''. Вучић је казао да ће се наћи решење за пут према Лагатору од шабачког пута и Железничку улицу, као и да ће се радити пут од Крупња према Малом Зворнику у дужини од 10,5 километара, а ради се и пројекат за  тунел Љубовија – Осечина. Најавио је и велика улагања у Бању Ковиљачу. 

    Председник Србије изразио је наду да ће ускоро у БиХ бити решен проблем око моста Братунац-Љубовија, који би требало да скрати пут теретном саобраћају, што тренутно није могуће јер још увек није установљен царински прелаз.

  • Питање регионалне депоније још увек је отворено, а дотада се отпад у Лозници и даље одлаже недалеко од града, о чему смо шире писали у прошлом броју ЛН.  Пољопривредни инжењер Милан Степановић има замисао како би отпад, од проблема  могао постати извор зараде за градски буџет

    - Нема ту превише мудрости и није то ништа што већ негде не постоји и не примењује се, управо зато знамо да функционише. Причам о претварању отпада у компост који се користи  у пољопривредној производњи. Чак око 80 одсто комуналног отпада чини биоразградива маса, дакле све што може да се распадне, а остатак чине метали, пластика, стакло, гума... отпад који не шири непријатан мирис. Раздвајањем ова два отпада практично више не бисмо ни имали депонију. Неразградиви отпад би могао ићи у рециклажу, а разградиви би прошао кроз процес компостирања - каже Милан Степановић, пољопривредни инжењер.

    Према проценама, 20 одсто комуналног отпада чине папир и картон, од 40 до 60 одсто је органског порекла, око 15 одсто је прашина, а остатак су пластика, стакло и метали. Оваква подела већ на први поглед говори колика је могућност како рециклаже тако и производње компоста. Степановић указује на примере из света који показују како се може од отпада правити компост и колико је то чисто и не угрожава околину, а не захтева висока улагања јер је, свакако, веома важно да решење проблема буде што је могуће јефтиније.

    - Тракторе имамо, а на интернету можете видети примере где је за покретање компостера довољна практично и фреза. Ни сам компостер не би био проблем јер је једноставан и могу га направити сами радници наших јавних предузећа. Сам процес је чист, морало би се рачунати на свест грађана, то би у почетку, вероватно, било проблематично, али уз комбинацију подстицаја и “казни” уверен сам да би већина прихватила да одваја отпад на два места. За почетак, одабрао бих један део града и спровео тромесечну пробу како бисмо видели да ли су људи спремни да не бацају све у исту врећу, већ да отпад одвоје у три кесе. Уверен сам да бисмо у кратком року имали доста укључених  - каже Степановић.

    Његова замисао је да се они који прихвате да раздвајају отпад ослободе  плаћања изношења смећа, или да им се цена значајно умањи, а да се онима који одбију учешће цена повећа. Грађани би добили натрон вреће за, пре свега, кухињски отпад, изузимајући остатке меса и костију који се не смеју мешати, јер он чини већину онога што се баца, а уједно је “сировина” за производњу компоста, то смеће би се у компостеру на “депонији” млело и мешало заједно са осталим отпадом исте врсте и слагало на такозване примарне камаре. Битно је помешати азотну и угљеничну масу и омогућити бактеријама да раде свој посао, а то се види већ после три дана када изнад камаре почне да се појављује низак слој “дима”. Степановић каже да цео процес компостирања може да се заврши за месец дана, а да би се избегло да птице и друге животиње долазе, камаре би се могле покрити најлоном, што би уједно и убрзало поступак. Добијени компост би се могао продавати, чиме би се надокнадило умањене цене изношења смећа, стакло, метал и пластика би отишли у рециклажу, што би такође доносило приход, остаци меса и костију били би уништавани, а град не би имао депонију на којој би се гомилао отпад. Корист би била вишеструка, а улагања би била незнатна, сматра Степановић.

    Како током производње компоста долази до повећања температуре, има примера да се то користи и за грејање, али, за почетак, довољно би било да оно што бацамо и чиме загађујемо околину претворимо у извор прихода нашег града, а уједно решимо и проблем одлагања отпада.

     

     

    Н. Т.

  • Општинско веће у Крупњу одржаће хитну седницу на којој ће размотрити случај породице Перић из села Дворска, у чију је кућу пре неколико дана ударио гром спаливши при том целокупно покућство. Како је потврдио Иван Исаиловић, председник општине, на лице места послата је стручна комисија која ће утврдити штету и одредити начин за најефикаснију санацију.

    – Наш Црвени крст одмах је реаговао и упутио прву помоћ Перићима, а општинска комисија ће већ сутра предложити начин санације. До краја седмице заседаће Општинско веће и по хитном поступку одредити како да што пре решимо овај проблем. Лепо је то што су се комшије такође солидарисале и одмах притекле овој породици у помоћ. Потрудићемо се да им што пре обезбедимо нормалне услове за живот – каже Исаиловић.

    У породици Перић не скривају задовољство што су им у невољи притрчале и комшије и људи из општине. Иван Перић каже да му је непријатно због свега, али да га је дирнуло то што су се сви заложили да њему, супрузи и двојици синова (3) и (4) помогну када је то најпотребније.

    С. П.

Колумна

август 17, 2019 1291

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 569

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 520

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1144

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 837

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"