fbpx
  • Априлски снег направио је велику штету у малињацима и на подручју крупањског села Шљивова. Према речима мештанина Љубише Аћимовића, снег који непрекидно падао од понедељка стао је тек данас (21.4), а колика је штета на малини и воћу знаће се тек када сунце огреје.

    - Јутрос смо били завејани, снега има око 30 сантиметара, а сметова и до метар па смо прво морали да очистимо око хиљаду и по метара споредног да бисмо изашли на главни пут. У малињаку је лоша ситуација и штета ће, колико сада могу да проценим, бити 60 одсто. Малина је лепо кренула и рачунао сам на добар род, али од тога нема ништа. Снег је направио хаос, а видећу шта ће бити са оним што није поломљено кад прође мраз који је најављен. У воћњаку није ништа боље, имам 300 стабала шљиве, добро је понела, али мислим да ће шетета бити сто одсто – каже он.

    Аћимовић има 60 ари малине код куће и 35 у планини где је, каже, снег дупло већи и где ће тек кад прође невреме видети каква је ситуација. Каже да је и код других ситуација лоша и да су претрпели велику штету, а подсећа да је и прошле године 26. априла пао снег, али не оволики. 

  • Само неколико сати после затишја, мећава је јутрос поново захватила планинске крајеве крупањске општине, а посебну авантуру ових дана преживљава Радован Поповић (36) из села Врбић, који живи на врху Милетине косе, на 920 метара надморске висине. Таман када је помислио да је зими крај и када се обрадовао пролећним данима, помисливши да му предстоји лакши период живота у планини, за који се сам одлучио пре неколико година, поново га је окружио снег и температура испод нуле. Навикнут да живи без струје и окружен стадом од 60 оваца и двадесетак јагањаца, ипак се није надао оволиком снегу кад му време није.

    – Све је уцвало, ливаде озеленеле и амбијент у којем живим почео је да личи онима из бајки, а онда се мећава стуштила и завејала ме. Нападало је више од пола метра, прекрило воћњак, малине, све. Због мразева престала је да ради и соларна плоча помоћу које пуним батерију за мобилни телефон и слушам радио, али су ми притеклиу помоћљуди из Крупња па су ми донели два велика акумулатора – каже Радован, с којим смо комуницирали путем друштвене мреже.

    Долазили су му представници општине, заједно са пријатељима Добрилом и Добривојем Пантелић, те му донели нешто хране, а, како каже, браћа су му довукла и нешто сена, да има чиме да нахрани овце.

    - У суботу се мало смирило, а, ево, јутрос опет навалило да дува. Падају и киша и снег, заједно, као да зима тек почиње. Сам сам одабрао живот у планини, али, признајем, овако нешто још ме није снашло. Снег је први пут пао 3. новембра, а сад је април при крају и као да не мисли никада да стане – забринут је Радован, којем поред оваца и кокошака, друштво прави и верна куја Луна.

    У колиби сазиданој 1936. године, греје се крај огњишта и ишчекује поново сунчане дане, како би прионуо на посао јер му ваља обрадити десет хектара земље. Жао му је воћа и малине, али се нада да ће нешто ипак остати и после кијамета каквог не памте ни много старији Рађевци од њега.

    С. П.

  •  

    Снег који је у Крупњу готово непрекидно падао три дана донео је велике проблеме пољопривредницима, али  и путарима.  Штете у воћњацима и малињацима су велике, а према првим проценама крећу се од 30 до 50, а на неким засадима чак и 80  одсто. Александар Гошић, стручни сарадник за воћарство у општини Крупањ и члан општинске Комисије за процену штета, каже да је због снега воће страдало у све 23 месне заједнице. Малина је оштећена на 455 хектара, купина на 136 и шљива на 747 хектара.

    -Поломљене су родне гране, а како је снеги даље на воћу, постоји опасност да штете буду још веће. На основу прошлогодишњих приноса, штета је у овом тренутку процењена на укупно 148 милиона динара, што је у висини трећине општинског буџета. Код малине штета је 102 милиона, на купинама је 19, а на шљивама штета је процењена на 27 милиона динара. Укупна штета знаће се тек када се снег отопи. За сада нисмо примали захтеве пољопривредника за процену штете на њиховим парцелама јер то можемо учинити тек када Влада Србије прогласи ванредну ситуацију у општинама које су претрпеле штету због невремена – каже Гошић.

    Малина и купна су и у јануару због изузетно ниских температура већ претрпеле штете јер су измрзли ластари и не великом броју ове године неће бити рода.

    Због великог снега који на појединим местима достиже висину и до 60 центиметра већина локалних путева је непроходна. Екипе ЈП “Пут” су на терену и настоје да их очисте и оспособе за саобраћај.

     В. Ст.

  • Филмски фестивал ''Слободна зона'' вечерас (19. април) ћe у биоскопу Библиотеке ''Политика'' у Крупњу бити отворен пројекцијом филма ''Неруда'', чилеанско-аргентинско-шпанско-француске копродукције у режији Пабла Лараина. Изврсни филм о чувеном чилеанском песнику Паблу Неруди говори о времену када Хладни рат стиже и до Чилеа. Сенатор Неруда у Конгресу оптужује владу за издају Комунистичке партије након чега га председник Видела смењује. Начелник полиције Пелучоне добија задатак да ухапси бившег сенатора, песника Неруду који покушава да напусти земљу са супругом, сликарком Делиом де Карил. У бекству песника надахнуће не напушта те пише своју сјајну збирку песама ''Општа песма''. Вест о песнику којег прогони полиција шири се светом па европски уметници предвођени Паблом Пикасом подижу глас тражећи слободу за Неруду. Борбу против полицајца Пелучонеа песник види и као прилику да се промени и кроз причу о прогону спознаје прилику да постане симбол слободе и књижевна легенда.

    Овај филм награђиван је на фестивалима широм света од Торонта и Кана, преко Минхена и Новог Зеланда до Сарајева.

    Сутра ће Крупањци бити у прилици да погледају амерички филм ''Чујте и почујте'', редитеља Вернера Херцога, а програм се настављa следеће седмице када ће се на репертоару наћи филмови ''Бескрајна поезија'' (24. априла), ''Док отварам очи'' (25. априла) и ''Под сунцем'' (26. априла).

    Све пројекције почињу у пола осам увече. 

    H. T.

  •  

    Општина Крупањ, Туристичка организација Крупња (ТОК), Библиотека ''Политика'' и Месна заједница Брштица приређују данас (8. април) 19. дечји фестивал ''Лазаревдан на Столицама'' на којем ће наступити десет културно-уметничких друштава из Крупња и окружења. Фестивал ће почети окупљањем у бањевачкој етно-кући ''Цветиновић'' у десет сати ујутру, а од пола 12 до 12 центар Рађевине испуниће дечја граја када пешачком улицом испред Цркве Светог Вазнесења господњег крене дефиле учесника.

    – На овогодишњем фестивалу учествоваће око 300 деце из десет културно-уметничких друштава из Крупња и околине, односно локалних самоуправа из Мачванског и Колубарског округа. После свечаног дефилеа центром града, учесници ће од 12 и 30 у спомен-комплексу ''Столице'' почети надметања у рецитовањју, певању и игрању кола. Обезбедили смо и прикладне награде победницима, а предузеће ''Кафа Сале'' обезбедило је 25 ваучера у вредности од по хиљаду динара помоћу којих ће моћи да се купује у Крупњу – каже Александар Петровић, директор ТОК.

    Фестивал дечјег фолклора увек привуче велику пажњу Крупањаца, а организатори позивају и све остале да дођу у Крупањ и проведу леп дан на овој манифестацији, као и у посети туристичким одредиштима ове општине.

     

     

    Н. Т.

  • Зимус су воћари  претрпели велике штете због ниских температура, а априлски снег им је готово уништио засаде малина, купина и шљива

    Снег је у Крупњу и Љубовији падао готово непрекидно три дана (од 18 до 21. априла) и донео је велике проблеме мештанима, а највише воћарима. Штете у воћњацима и засадима малина и купина су велике, а према незваничним проценама крећу се од 30 до 50, а у неким засадима чак и 80 одсто.

    Према речима Александра Гошића, стручног сарадника за воћарство у општини Крупањ, у Рађевини је највећи број засада на висинама већим од 400 метара и сви су оштећени. Малина је оштећена на 455 хектара, купина на 136, а шљива на 747 хектара.

    - На основу прошлогодишњих просечних приноса и цена штета је незванично процељена на 148 милиона динара, што је у висини трећине општинског буџета. Код малине штета је 102 милиона, на купинама је 19, а на шљивама штета је процењена на 27 милиона динара. Малина и купина су и у јануару због дугог периода изузетно ниских температура већ претрпеле штету јер су измрзли ластари и на великом броју биљака ове године неће бити рода - каже Гошић.

    Он истиче да су Пољопривредници очајни и да сваког дана до-лазе да пријаве штету, али да у општини за сада нису у могућности да примају те захтеве јер је Законом о елементарним непогодама предвиђено да само Влада Србије може да прогласи елементарну непогоду на неком подручју. Гошић каже да се надају да ће то и бити учињено како би могли почети да примају захтеве за процену штете. И у азбуковачком крају воћњаци, малињаци и купињаци претрпели су велике штете због снега који је поломио родне гране, а мраз у јутарњим часовима донео је нове проблеме. Незваничне процене пре мраза биле су да је причињена штета од 170 милиона динара.

    - Нажалост, штета је далеко већа. Мраз је додатно оштетио малине и купине, а коштичаво воће готово уништио. Процене су да је штета око 230 милиона динара што је половина општинског буџета - каже Александар Перић, помоћник председника општине Љубовија.

    Ни овде се још увек не примају захтеви пољопривредника за процену штете. Чека се одлука Владе Србије.

    Због снега који је на појединим местима достизао и висину од једног метра, у Љубовији су ван погона остала три далековода тако да је у једном тренутку без струје на овом подручју било више од хиљаду домаћинстава. Екипе лозничке и краљевачке „лектродистрибуције“ одмах су изашле на терен, а због великог броја кварова тек после три дана сви потрошачи су добили електричну енергију.

     В. Ст.

  • Невреме које је око 16 часова почело на подручју општине Крупањ за 15 минута нанело је огромну штету воћарима. Село Томањ највише је погођено. Према речима мештанина Рада Петровића, град који је био величине између лешника и ораха, дотукао је малине и шљиве.

     - Оно што је преживело недавни, априлски снег таман се мало опоравило, а сада га је град дотукао. Нападало га је десетак сантиметара, на малинама и шљивама штета је тотална. Ово је брдски, воћарски крај и ми се, практично, само воћарством бавимо. Противградна заштита је деловала, али није било спаса – каже Петровић.

    Н. Т.

    Фото: Дејан Петровић

  • Рађевац из Крупња победник је Куп-а на подручју ФС Мачванског округа. У финалној утакмици Рађевац је савладао екипу Прова после бољег извођења једанаестераца. У регуларном току било је 1:1.

    У наставку куп такмицења Рађевац ће се састати са екипом Будућност Крушик, победником на подручју ФС Колубарског округа. Утакмица ће бити одиграна у среду 10. маја у Крупњу.

     

    В. Ст.

  • На 12.Међународном фестивалу документарног филма "Златна буклија 2017" прва награда за најбољи аматерски филм припала је филму "Испод Рожња Гуњаци", аутора Добривоја и Добриле Пантелић из Доњих Брезовица код Крупња.

    Филм у трајању од 53 минута говори о животутоком зимеу селу Гуњаци код Осечине у Подгорини, а јунаци су два оца и два сина Павле и Новак Перић и Лука и Симо Глигорић. Они су хармоникаши који на својим дугметарама свирају по сеоским весељима. Како  кажу, нема села од Дрине до Саве у ком нису свирали и то искључиво стару српску''двојку'', збогчега их највише воле. Филм је снимљен крајем јануара ове године, а емитован је на лозничким телевизијама Лотел и Подриње, ТВ АС из Шапца, а редакција за историјографију РТС-а премијерно га је прошлог месеца емитовала у емисији''Трезор''. Иначе, ово је девета''Златнабуклија'' коју су Добривоје и Добрила освојили. У кућу Пантелића са фестивала је стигла још једна награда пошто је  Милан Пантелић, син Добривоја и Добриле, добио специјалну награду за свој  филм "Казанџија ватру заложио" који приказује традиционално печење ракије у Рађевини.

    "Златна буклија 2017" у организацији Планум Арта из Велике Плане, а под покровитељством општине траје од 25. до 28. априла. У свим категоријама пријављеноје147 филмова из Србије и 49 из иностранства, од тога 30 у аматерској конкуренцији, а у такмичарски део програма селектирано је 96остварења. Ауторима најбољих награде ће бити уручене у петак у Великој Плани.

  • У ноћи између 4. и 5. маја породицу Перић из Дворске код Крупња задесила је велика невоља када је после удара грома у њиховој кући изгорела комплетна инсталација и скоро сво покућство. Како нам је испричао власник Иван Перић, гром је ударио у конзолу на зиду куће, одакле се електрицитет пренео по просторијама и изазвао пожар на једном од прекидача.

    – Спавали смо када се зачуо прасак. Било је око пола два после поноћи, налазио сам се у соби преко пута просторије из које је кренуо пожар и успео сам да изведем децу и жену напоље. Комшију сам позвао телефоном да зове ватрогасце. Било је као у паклу, али срећа да смо сви остали живи, све друго ћемо некако средити – каже Иван.

    У помоћ су притекле комшије да изнесу спаљене и оштећене ствари, намештај и одећу, а међу првима је реаговао и крупањски Црвени крст обезбедивши храну, одећу, обућу и средства за хигијену, али и упутивши апел свима који су у могућности да се јаве и помогну Перићима да санирају последице и велику материјалну штету.

    Телефон Црвеног крста уКрупњу је 015 7581-763.

     

    С.П.

  • Општинско веће у Крупњу одржаће хитну седницу на којој ће размотрити случај породице Перић из села Дворска, у чију је кућу пре неколико дана ударио гром спаливши при том целокупно покућство. Како је потврдио Иван Исаиловић, председник општине, на лице места послата је стручна комисија која ће утврдити штету и одредити начин за најефикаснију санацију.

    – Наш Црвени крст одмах је реаговао и упутио прву помоћ Перићима, а општинска комисија ће већ сутра предложити начин санације. До краја седмице заседаће Општинско веће и по хитном поступку одредити како да што пре решимо овај проблем. Лепо је то што су се комшије такође солидарисале и одмах притекле овој породици у помоћ. Потрудићемо се да им што пре обезбедимо нормалне услове за живот – каже Исаиловић.

    У породици Перић не скривају задовољство што су им у невољи притрчале и комшије и људи из општине. Иван Перић каже да му је непријатно због свега, али да га је дирнуло то што су се сви заложили да њему, супрузи и двојици синова (3) и (4) помогну када је то најпотребније.

    С. П.

  • Привредна комора Србије позвала је заинтересоване кандидате да се пријаве за обуку за полагање испита и стицање лиценце за професионалног управника зграда. Прва обука ће бити организованa од 25. маја до 9. јуна, а у оквиру 50 школских часова, кандидати ће стицати знање о послу управљања, деловима зграда и својинском праву, о администрацији и финансијским аспектима, катастру непокретности, осигурању од одговорности стамбене зграде, квалитету и култури становања, као и о архитектонским карактеристикама зграде. Посебно тежиште имаће предавања из области  безбедносних процедура, као што су случајеви хитних интервенција и ванредних ситуација, заштита од пожара, опрема и системи, контрола приступа згради, громобранске инсталације, као и o врстама склоништа.

    Цена обуке је 30 хиљада динара, а кандидат за професионалног управника зграда треба да има најмање средњу четворогодишњу школу. Привредна комора Србије водиће регистар професионалних управника у који се могу уписати и привредна друштва или предузетници уколико имају најмање једног радника са лиценцом.

    Обукеће бити организоване и током јуна и јула.

    Л.Н.

  • На републичком такмичењу из историје за ученике седмог и осмог разреда  одржаном у Крупњу прво место освојила је Мина Радовић, ученица седмог разреда ОШ “Јован Цвијић” из Лознице.

    Домаћин је  била ОШ Боривоје Ж Милојевић”, аорганизатор Друштво историчара Србије уз подршку Министарства просвете, науке и технолоШког развоја.

    Учествовало је 398 ученика из 150 основних школа.

    В. Ст.

  • За само сат времена, од 16 до 17 часова, у Крупњу је данас пало 70 литара кише по квадратном метру, што је довело до поплава.

    - Поплављено је десет кућа од бензинске пумпе ка Бањевцу, а најкритичније је у насељу Кржава, у засеоку Троцка, где прети опасност од клизишта, као и у насељу Бањевац. Излила се и река Ликодра у доњем делу тако да су и оранице под водом. Због тога је председник општине Иван Исаиловић, на предлог Штаба за ванредне ситуације, прогласио ванредну одбрану од поплава. Сва расположива механизација ЈП “Пут”, као и приватних предузећа, налази се на терену – каже за ЛН Милорад Симић, начелник општинске управе у Крупњу.

    Набујали потоци и речице нанели су велике количине блата на путевима Крупањ–Коренита и Крупањ–Завлака  због чега  се на појединим местима саобраћај наизменично пропушта.

    В. Ст.

  • После јучерашњег изливања Ликодре и њених притока, од јутрос је проток воде упoлa мањи, а ниво реке опао је за 70 центиметара. Вода се повукла из десетак поплављених кућа у Крупњу и селу Кржави где је и било најкритичније.

    У Крупњу је и даље на снази ванредна мера одбране од поплаве, а бројне екипе провеле су ноћ на терену чистећи водотокове затрпане наносима бујица. Нормализовано је и снабдевање електричном енергијом, а мањи кварови и даље се отклањају.

    Л. Н.

  • После победе над Јошаницом, фудбалери Лознице примакли су се на корак опстанку у Српској лиги “Запад”. Сутра их у Тополи очекује дуел са екипом Карађорђа. Лозничани на пут крећу са пуно оптимизма. Очекују добру игру, а Лукић и Тодоровић најављују победу. Желе растерећено да дочекају последње коло и меч са екипом Јединство Путеви. Сутрашња утакмица почеће у 17 часова.

    У Зони “Дрина” овог викенда биће одиграни сусрети 28. кола. Сутра (недеља) ће Раднички Стобекс у Клупцима дочекати екипу Севојна, а Рађевац угостити Рибницу из Мионице, док Дрина путује у Лајковац где ће се састати са Задругаром. Мечеви ће почети у 17 часова.

    У Мачванској окружној лиги дерби сезоне биће одигран у Прњавору где ће се састати Младост и Борац из Лешнице. Ко победи биће веома близу селидбе у виши ранг. Подриње ће у Лозничком Пољу угостити екипу Јевремовца. Домаћину је неопходна победа. Синђелић путује у Штитар где ће се  састати са Јединством, у Дубљу ће снаге одмерити Млади борац и Цер док ће се у Владимирцима састати Борац и Антимон. Сусрети ће почети у 17 часова и 30 минута.

    Младост из Доњег Добрића нови је првак Међуопштинске лиге “Јадар” и од јесени ће играти у Мачванској окружној лиги. Два кола пре краја Добрићани имају осам бодова “вишка” у односу на другопласирану Видојевицу. У баражу ће играти Видојевица и Јединство из Малог Зворника. Данас и сутра биће одиграни мечеви 29. кола. Састаће се: Јадар – 7. јули, Борац – Прва искра, Слога (С) – Младост, Церова – Јединство (З), Азбуковица – Столице, Милан Орлић – Гучево, Велика Река – Јединство (МЗ) и Видојевица – Слога (ЛС). Утакмице ће почети у 17 часова и 30 минута.

    За викенд ће бити одигране утакмице 19. кола Општинске фудбалске лиге. Састаће се: Слога ТЕ Гучево, Рудар – Младост (Л), Младост (Бр) – Студенац, Лук – Јадар 1961, Гранит – Младост (Бо) и Јелав – Хајдук. Мечеви ће почети у 17 часова и 30 минута.

    Омладинци се данас у Шапцу састају са Радничким шабачким, а кадети играју са Доњошорцем, очекују се две лаке победе. Кадети Дрине из Љубовије дочекују шабачки Савацијум.

    В. Ст.

  • У осам српских општина, показују подаци Републичког завода за статистику, просечна априлска зарада без пореза и доприноса била је нижа од 30 хиљада динара, а на шестом месту листе најтањих џепова налази се Крупањ. Рађевци су, иако је плата порасла за готово 3,5 одсто, прошлог месеца примили једва мало више од 29 хиљада, а најмршавији приход имали су запослени у Трговишту - 25.813 динара.

    Просечна плата у Србији порасла је у априлу у односу на март за 3,8 одсто па је износила 49.635 динара, што је чак 11 и по хиљада више од просека у нашем Мачванском округу. Лозничани су испод себе оставили 42 локалне самоуправе, у априлу су плате скочиле за два и по одсто тако да им је “капнуло” 34.899 динара, Малозворничанима 37.825, а Љубовијанима скоро 40 и по хиљада. У овим местима плате су порасле за пет, односно 4,6 одсто. Шапчанима су се зараде снизиле за скоро један одсто па су примили 41.254 динара, а следили су их у Коцељеви где су примили мало више од 39 хиљада, иако им је зарада нижа за два одсто у односу на март. У Богатићу су имали највећи скок зарада, чак 7,3 одсто, али им је то помогло тек толико да мало премаше 35 и по хиљада динара док су Владимирчани најлошије прошли, зараде су им ниже за скоро девет одсто па их је свега 180 динара спасло да не уђу на листу “мање од 30 хиљада”.

    Уобичајено, највише су зарадили запослени у београдској општини Сурчин - 86.205, а само се још у Костолцу и Новом Београду могу похвалити да примају више од 70 хиљада, Костолчани скоро 74, а Новобеограђанима је недостајало 25 динара да досегну 80.

    Да је виц о онима који једу купус и другима који једу месо, у просеку сарму, поприлично истинит показују подаци о зарадама по областима делатности. У информисању и комуникацијама просечна је зарада прошлог месеца била 114.642 динара, а у оквиру ове области су и рачунарско програмирање и консултантске делатности где су запослени примили највише од свих области - 234.288 динара, али и кинематографска, ТВ и музичка продукција где су радници примили једва 32 динара преко 23 хиљаде. Уз поменуто програмирање, још у свега десет делатности просечна зарада премашује чаробну границу од стотину хиљада динара. Производња кокса и деривата нафте доноси скоро 180 хиљада месечно, услужне делатности у рударству непуних 177 и по хиљада,а рад у ваздушном саобраћају 162 и ту је крај вртоглавих плата. Прелаз до оних високих, али пристојних, праве запослени у области рекламирања и истраживања тржишта са скоро 155 хиљада, а следе радници у експлоатацији сирове нафте са 135, у преради дуванских производа и у управљачким делатностима и саветовању са мало више од 113 хиљада. Пружање финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова, доноси, баш као и рад у телекомуникацијама, мало више од 110 хиљада, а производња основних фармацеутских производа и препарата 104 и по хиљаде динара.                                     

     Н. Т.

  • Хотел “Гранд” у Крупњу заблистао је овог пролећа реновираних соба, ходника, санитарних просторија, а у пуном сјају госте дочекује и један апартман. Први су задовољство да искусе нове услове смештаја у “Гранду” имали ученици на екскурзијама и рекреативној настави, а, као и увек у овом периоду године, сада су ту спортисти на припремама. Углавном су то фудбалске, кошаркашке и одбојкашке екипе из Војводине, али је ових дана и тим новосадских гимнастичарки провео неколико дана у средишту Рађевине.

    Ковиљка Митић, директорка  хотела “Гранд”

    - Унутрашњост хотела потпуно је реновирана, уређено је 29 соба и апартман, исто тако и ходници, замењена столарија и били смо нестрпљиви да почнемо да радимо јер нисмо навикли да будемо без гостију. Током лета углавном долазе спортске екипе које у Крупњу имају одличне услове за припреме, а од почетка септембра код нас ће се одржавати семинари. Ресторан је исто тако реновиран, али још увек није завршен део којим му се проширује капацитет, што очекујемо да ће бити готово ускоро - каже Ковиљка Митић, директорка “Гранда”, додајући да је похвално о хотелу говорила и екипа једне од најгледанијих емисија у Србији “Жикине шаренице” РТС која је у суботу емитована из Крупња.

    У апартману

    До краја лета биће завршен и спа-центар са затвореним базеном па ће гости “Гранда” имати и додатне садржаје. Засада, упркос томе што су услови подигнути на веома висок ниво, хотелске цене нису промењене.

    Н. Т.

  • Традиционални ''Петровдански сабор'' у црквеном парку Добри поток у Крупњу биће одржан сутра у присуству бројних Рађеваца и њихових гостију. Као и увек на Петровдан, без обзира на то да ли је радни или нерадни дан, многи ће у пријатном хладу столетних липа пронаћи спас од летње жеге и уживати у смотри фолклора, а најспремнији и најрасположенији ухватиће се и у коло па заиграти за дукат. Највештији играчи, девојка и младић, биће награђени златницима, како то традиција налаже.

    Свештеник Александар Ђурђев обновио је обичај играња за дукат

    ''Петровдански сабор'' једна је од најпосећенијих, али и најлепших крупањских манифестација, а обновљена је пре више од 20 година када је свештеник добропоточки Александар Ђурђев решио да оживи обичај с краја 19. века.

    Смотра фолклора у Добром потоку

    У то време народ крупањски окупљао се на Капетановој води понад града, такмичио у народном вишебоју и играо за дукат у спомен на капетана Радојловића, среског начелника крупањског, који је срушио злогласну турску тврђаву Соко-град да се злотвори немају где вратити.

    Црквени парк Добри поток

    "Петровдански сабор" приређују Црквена општина добропоточка и Туристичко-спортска организација Крупња, уз подршку Општине Крупањ.

  • Традиционални ''Петровдански сабор'' одржан јејуче у црквеном парку Добри поток у Крупњу у хладу столетних липа, у присуству бројних Рађеваца и њихових гостију. Као и увек на Петровдан, без обзира на то да ли је радни или нерадни дан, многи у пријатном окружењу црквеног парка пронађу спас од летње врелине и уживају у смотри фолклора, а најспремнији и најрасположенији ухвате се и у коло па заиграју за дукат. То је и најзанимљивији део дана, у велико коло ухвате се вешти, али и мање умешни играчи па заиграју на позорници добропоточког саборишта. На врелих тридесет и нешто степени треба бити добро спреман за игру у том колу па се оно полако смањује, а они који најлепше играју на крају освоје дукат, по један за најбољу играчицу и најбољег играча.

     

    Милан и Мирјана добитници дуката (Фото: Обичаји Рађевине)

    Ове године златнике су из Доброг потока понелиШапчанка Мирјана Брајовић иМилан Топаловић из Пецке, а награде им је уручио Александар Петровић, директор Туристичко-спортске организације Крупња, која са Црквеном општином добропоточком приређује сабор уз подршку Општине Крупањ.

    Млада Шапчанка у Рађевину је дошла да бере малине и заради за наставак студирања, а решила је и да се ухвати у добропоточко петровданско коло. Топаловића су другови наговорили да се придружи играчима на позорници и, испоставило се да је добро учинио, из Крупња одлази са дукатом.

     

    ''Петровдански сабор'' једна је од најпосећенијих, али и најлепших крупањских манифестација, а обновљена је пре више од 20 година када је свештеник добропоточки Александар Ђурђев решио да оживи обичај с краја 19. века.

    Опширније у штампаном издању Лозничких новости.

Колумна

децембар 07, 2019 217

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 273

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 949

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 722

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 918

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"