fbpx
  • На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем. Иако је последњих година знатно већа подршка државе приватном сектору, постоји још доста тога на чему Влада Србије ради како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Неке од новина уведених протекле године су укидање печата и папирне фактуре, а од ове креће и е-регистрација привредних субјеката

    Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА), поред осталог, ту је и да би била на услузи приватном сектору и пружила предузетницима пуну подршку у унапређењу пословања. Министарство привреде Владе Републике Србије и Развојна агенција Србије (РАС) своје мере остварују управо преко регионалних развојних агенција тако да је циљ РРА да окупи што више корисника мера значајних за развој регије. На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем.

    – Постоје средства доступна малим и средњим предузећима и предузетницима. РАС има два сектора од којих се један бави регионалним развојем и нуди средства домаћој привреди, а конкурси су прилагођени постојећим малим и средњим предузећима. Очекујемо да у 2018. мере подршке буду сличне овогодишњим, али поред могућности коришћења бесповратних средстава у сету наших услуга су и обуке, промоције, саветовање, менторинг... На нашем подручју има успешних предузетника и малих и средњих предузећа. Неки од њих су добили средства за подстицај развоја, неки су у процедури добијања. Битно је да се најпре заинтересују које мере могу користити, а за то је најбоље да се јаве нама да их посаветујемо – каже Љиљана Николић, директорка РРА.

    Одржати корак са конкуренцијом

    У тешком периоду живота, по повратку у Лозницу, свој родни град, из ратом захваћеног Сарајева Љиљана Матковић упловила је у предузетничке воде пре четврт века, у време када је предузетништво у Србији тек почињало да се развија. Бивша држава се распала, нова још није била стабилизована, подршке предузетницима није било ни са једне стране.

    – Добила сам идеју да почнем неки посао и сретна околност била је то што сам уочила делатност која би, мислила сам, могла имати пласман на тржишту. Тако сам основала ''Еко-тим'' доо и почела да се бавим услугама превентивне санитарне заштите од свих врста штеточина, дератизацијом, дезинсекцијом, дезинфекцијом, а од пре десет година и производњом препарата против глодара. У време када сам почињала могла сам да се ослоним само на себе и своје раднике, а данас имамо конкретну подршку од Владе Србије и невладиног сектора, промовише се предузетништво, ствара повољнији друштвени амбијент за рад и од прошле владе може се рећи да је држава схватила значај подршке малим и средњим предузећима – каже Матковићева.

    Прву сарадњу са Развојном агенцијом Србије Матковићева је остварила 2013. године на конкурсу за подршку женском предузетништву. Добијено је 50 одсто средстава за увођење специјализованог софтвера којим је унапређена ефикасност у пословању и конкурентност на тржишту. Потом је уследила подршка за израду веб сајта, а ове године ''Еко-тим'' је успешно конкурисао за 50 одсто средстава за увођење специјализованог стандарда који им омогућава конкурентност на тендерима. Матковићева јасно каже да се мора држати корак са конкуренцијом јер се у супротном нема шта тражити на тржишту. У ту сврху искоришћена су и средства добијена од Европске банке за обнову и развој која је са 75 одсто бесповратних средстава помогла увођење ИСО стандарда.

    – Тако смо сертификовали четири ИСО стандарда и постали ефикаснији, бољи у послу, конкурентнији и идемо укорак са регионом и Европом. Мени је доста помогло удруживање и то је веома битно за мала и средња предузећа. Чланица сам Удружења пословних жена Србије и лозничке Креативне визије. Када смо удружени можемо успешније да наступамо пред доносиоцима одлука, наша реч се јаче чује и онда, тако удружени можемо да променимо неке ствари. Од њеног оснивања сарађујемо са РРА, користимо њене услуге и добијамо пуну подршку. Иако је сада знатно већа подршка државе, постоји још доста тога што се може урадити како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Желимо да будемо тим са државним институцијама и да заједничким радом допринесемо развоју привреде у Србији – каже Матковићева.

    Најважнија је подршка у пословању

    После дугогодишњег рада у трговини Снежана Обрадовић из Љубовије решила је да покрене сопствену предузетничку радњу ''Снежа ВМ'' и сада производи коре за питу, обичне и хељдине, резанца за супу и све то на традиционалан начин, без употребе адитива.

    – Осмелила сам се да покренем сопствени посао и заиста сам поносна на себе што сам се усудила да се упустим у такав подухват. Конкурисала сам са својом пословном идејом код Развојне агенције Србије, уз подршку РРА, и прошла два круга селекције. Очекујем дас ћу добити подршку што ће ми омогућити да проширим капацитет, унапредим пословање и запослим раднике јер је ово тренутно породични посао,супруг и отац ми помажу. Ова подршка за почетнике у пословању веома је значајна јер нам је финансијска потпора управо сада најпотребнија. Кренути у приватни посао јесте храброст, носи са собом доста изазова, али има и своју лепу страну – сами одређујете своје циљеве и остварујете сопствене замисли – каже Обрадовићева.

    Не одустати, упркос сложеним процедурама

    Снежана Ранковић, власница је фирме ''Белфарма'' из Белотића, општина Осечина, и бави се производњом и прерадом воћа и производа од сувог воћа. Иако је машински инжењер нашла је себе у послу који нема везе са њеном струком, али у оном који је раније радила није више видела креативност нити могућност за развој новог начина производње. Напустила је сигуран посао и упустила се у предузетништво.

    – Када сам размишљала чиме бих могла да се бавим, један пријатељ ми је рекао – ''Бави се оним што волиш''. Послушала сам га и не кајем се. Почела сам да се бавим производњом и прерадом воћа 2006. године и почетак је био заиста тежак. Време у којем сам почињала и садашње доста се разликују. Данас постоје доступне мере подршке привреди мада је администрација веома захтевна и оптерећујућа. Значајан искорак је то што држава сада уочава важност приватног сектора – објашњава Ранковићева.

    Њено прво искуство на конкурисма за државни програм подршке било је лоше, пројекат јој није одобрен и одлучила је да више никада не конкурише. Ипак, увидела је да то није добар став и пре две године покушала је поново и добила новац за увођење стандарда којим је унапређено пословање њене фирме.

    – Сада се појављују и други програми, попут ИПАРД-а, и могу рећи да ће ''Белфарма'' конкурисати и покушати да искористи све прилике које се пружају. Да ли ће нам пројекти бити одобрени, то ћемо видети, али ћемо, свакако, покушати – одлучна је Снежана.

    Процедура је компликована, тврди Ранковићева, али и саветује да се нипошто не одустаје пошто новац који се добије, уколико се успе, може значајно да унапреди посао. Она каже да превише администрације троши и време и новац предузетника због чега су пожељне све мере које поједностављују поступак јер оне, заправо, подржавају приватни сектор.

    – У институцијама седе људи, неки од њих су изузетно професионални и сада сарађујем само са таквима, са онима који су се показали као прави партнери. Подржавам промоцију предузетничког духа по школама и на факултетима јер је младима јако тешко да се упусте у посао пошто су за тако нешто неопходна одређена знања – каже Ранковићева, власница фирме чији је производ, слатко од сувих шљива пуњених орасима, на Новосадском сајму ове године добио златну медаљу.

    На тржишту и за мале има места

    После завршених студија на Високој спортско-здравственој школи у Београду Крупањац Александар Васиљевић неколико година радио је у спорту, али се и бавио омладинском политиком и друштвено-политичким активизмом. Онда је пожелео да покрене сопствени посао и обезбеди нешто чиме ће се бавити тако да буде и срећан и задовољан, али и да стекне зараду коју би касније могао уложити у неке друге активности. Како је доста времена провео у спорту имао је увид у потребе клубова па је одлучио да покрене производњу спортских мрежа и опреме. За почетак имао је добре предуслове. Породица га је подржала, уступила му локал, а бавећи се спортом знао је које су то потребе корисника. Почетком ове године објављен је и конкурс Националне службе запошљавања за подршку самозапошљавању.

    – Прикупио сам документацију, направио бизнис план и конкурисао. Добио сам 180 хиљада динара и то ми је много значило за почетак. Фирму ''Латим спорт'' регистровао сам у јуну, купио основна средства за рад за почетак производње, а будући да то није било довољно за озбиљнији излазак на тржиште, удружио сам се са једним локалним предузетником који се бавио обрадом тканине и шивењем, заједнички смо креирали специфичну спортску понуду за спортске организације и клубове – каже Васиљевић.

    ''Латим спорт'' производи спортске и заштитне мреже за голове, спортске хале, балон и производне сале, за кошарку, одбојку, рекреацију, као и дресове, тренерке, мајице, шушкавце, маркере...

    На обуци РРА Васиљевић је сазнао за конкурс РАС и доделу бесповратних средстава почетницима у пословању и пријавио се. Пред комисијом РАС бранио је пословну идеју пре неколико дана и нада се да ће добити средства. Новац би искористио за набавку додатне опреме и машина за шивење и за штампање, што би помогло бржи и квалитетнији рад и омогућило запошљавање радника, иако је фирма била замишљена као породична.

    - Већ има доста познатих произвођача, тога сам био свестан отпочетка, али они имају своје тржиште, а има сасвим довољно места и за нас мање произвођаче. Паралелно са овим пројектом покренуо сам још један - ''Таленат центар'' која се бави организацијом спортских догађаја за младе, пре свега за школе фудбала. У претходних десет месеци, заједно са мојим тимом младих стручњака успоставио сам сарадњу са више од 40 турнира и 400 школа фудбала са подручја бивше Југославије, што је одмах значило и велико тржиште за нас – објашњава Васиљевић.

    Како каже, РРА му је пружила велику подршку, прави ветар у леђа, а нарочито истиче важност обуке и стручне и саветодавне помоћи јер је и ван радног времена могао да их позове и потражи савет.

    Нови контакти доносе нове идеје

    Малозворничко Удружење жена ''Незаборав'' скоро да је неизоставно на свим манифестацијама у околини и редовно учествује у бројним активностима које доприносе унапређењу услова живота, промоцији здраве хране и средине, стваралаштва...Као покретач многобројних хуманитарних активности подржало је све пројекте међународних и националних организација које је било могуће реализовати у локалној средини.Промовише и оригиналне производе које су осмислиле и направиле жене.

    – Изузетно сам задовољна што смо као удружење грађана могли учествовати у пројекту ''Упознајте благо Подриња'' који је  РРА спровела у срадњи са Министарствомтуризма, трговине и телекомуникација и продуцентском кућом "Но лимит". Ми значајно доприносимо развоју туризма, најпре на подручју Малог Зворника, а затим и у целој регији. За мене је нарочито важно било то што сам упознала колеге и фирме у регији које се баве туризмом јер сам тако успоставила нове контакте, добила нове идеје за пројекте, за унапређење нашег удружења. али и за покретање сопственог посла у области развоја адреналинског туризма – каже Драгица Вучетић, председница ''Незаборава''.

    Породице покрећу државу

    Регистровано пољопривредно газдинство ''Гачића магаза'' ради на подручју општине Богатић и пре четири године почело је да се бави прерадом воћа и поврћа. Данас имају 73 сопствена производа, а ту се могу наћи домаћа слатка, пекмези, џемови, сирупи, зимнице... Све се прави на традиционалан начин.

    – На осамдесетак ари имамо 170 сорти воћа. Схватили смо да је крајње неисплативо продавати га само као сировину, цене су изузетно промењиве и не доносе значајан приход, и зато смо почели да правимо финални производ. Тренутно снабдевамо два ресторана и неколико кафића, поред тога, наступамо по сајмовима и људи доста купују за сопствене потребе. Наметнули смо се на тржишту неуобичајеним начином обраде на путу до крајњег производа, али, сматрам да су услови за мале произвођаче још увек неповољни – каже Зоран Гачић, власник домаћинства које се бави и сеоским туризмом.

    Мала и средња предузећа, предузетници и успешна пољопривредна газдинства изузетно су значајни за економску стабилност државе и зато је подршка њиховом пословању од изузетне важности, сматра, Гачић.

    – Велике инвестиције су важне, запошљавају одједном велики број радника, али, искусили смо то, ако дође до затварања великог система, једне велике фабрике, настане велики проблем у тој локалној средини. Зато је важно подржати мала и средња предузећа и пољопривредна газдинства, породици треба дати прилику јер су породице те које покрећу државу и треба им дати прилику за рад.  То што ради РРА веома је важно и могу рећи да је то једна од ретких фирми о којој имам позитивно мишљење и са којом имам добро искуство и изузетно добру сарадњу. Предусретљиви су и спремни да помогну, колико год је у њиховој моћи. Досад нисам користио подстицаје које даје Република Србија, али верујем да ће се то променити у добром смеру – каже власник ''Гачића магазе''.

    Примера успешних малих и средњих предузећа, предузетничких радњи и пољопривредних газдинстава има свуда око нас, али најчешће нису упадљиви управо зато што не запошљавају много радника, не носе звучна имена, а много раде и немају времена за самопромоцију. Коришћење подстицајних средстава које држава обезбеђује умногоме може допринети развоју овог сектора, а када се буду усвојили захтеви малих и средњих привредника, умањили порези и доприноси, смањила администрација, проредиле таксе... моћи ће да се очекује прави процват српске привреде. Кораци који се предузимају у том смеру охрабрују привреднике. 

    Н. Трифуновић

    Текст настао уз подршку РРА

  • Од 1. јануара минимална цена рада у Србији повећана је са 130 на 143 динара по сату и сада износи 24.822 динара месечно или 2.202 динара више него лани. Повећан је и неопорезиви део зараде радника са 11.790 на 15.000 динара. Та пореска олакшица увешће прогресивност у опорезивању и растеретити привреду за око 11,6 милијарди динара.

    Минималац у Србији прима око 350.000 радника.

  • Ове године биће промењен систем бодовања за упис у средње школе тако што ће више бити вреднован успех на матурском испиту од успеха оствареног током школовања. До сада су ђаци за успех из школе добијали 70 бодова, а убудуће ће добијати 60 док ће максималан број бодова на матури бити повећан са 30 на 40. Према најавама из Министарства просвете, испити из српског и математике носиће по 13 бодова, а комбиновани тест 14 бодова. Новина је и да ће на тесту бити више питања отвореног типа.

    Како је за београдске медије изјавила помоћница министра просвете Весна Недељковић, министарство се и раније залагало за промену уписне политике, јер су желели да вреднују више знање које ђаци покажу на тесту, пошто је “јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке, наставнике и родитеље”. 

    З. В.

  • Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) доделила је признања најуспешнијима у туризму 2017,  године у којој је остварен највећи туристички промет до сада. Хотел “Дринска ласта” добио је признање за највећи број ноћења протекле године у категорији угоститељских објеката, а етно-село “Врхпоље” за највише ноћења у сеоском туризму. Рада и Милан Тадић, “Дринска милина”, добитници су признања за изузетан квалитет услуге, љубазност и задовољство туриста, а Драган Тадић, “Тадића вајати”, за гостопримство, љубазност и квалитет услуге. За изузетан квалитет услуге, љубазност и гостпримство приликом дочека и боравка туриста награђен је Предраг Јовановић, “Вила Зеленика”, а Драшко Нешковић, “Дринско свитање”, признање је добио за изузетан квалитет услуге, гостопримство и задовољство туриста који су боравили у објекту. Захвалнице су добили Миладин Малишић и Драган Павловић за изузетан допринос промоцији Азбуковице и развоју туризма.

    Како кажу у ТОЉ, 2017. година била је изузетно успешна у туризму чему су допринели искуство и обученост запослених у овој области као и промоција азбуковичког краја која се непрекидно спроводи у земљи и изван ње, али и промотивни пакети, који се осмишљавају заједно са пружаоцима услуга, и ваучери Министарства трговине, туризма и телекомуникација. 

    - Посећеност и број ноћења готово су удвостручени и то је показатељ да је туризам перспективна грана у нашој општини и да га треба подржавати и максимално улагати у његов развој. Туризам је покретач развоја читавог краја. Гости не само што бораве у нашим туристичким објектима, већ и посећују угоститељске радње, пазаре у трговинама, на трафикама и бензинским станицама, купују домаћу храну, од меда, сира и кајмака, преко ракије до купиновог вина, коју спремају сеоска домаћинства и, што је најважније, утиске преносе даље па нам се враћају у још већем броју - каже Слађана Грујичић, директорка ТОЉ.

    Наступ ТОЉ на Међународном сајму туризма у Београду био је изузетно успешан што показују и остварени резултати, а и даље се, како кажу туристички радници Љубовије, ради на унапређењу понуде и промоцији највећих манифестација. Управо љубовијска регата и “Гастро-фестивал” из године у годину привлаче све више посетилаца, а у наредном периоду радиће се и на томе да остале манифестације крену њиховим путем.

    - Сваког месеца на подручју наше општине организује се понека манифестација. Оне су веома важне јер привлаче туристе који се при том упознају и са лепотама нашег краја па нам се касније враћају да проведу одмор крај Дрине, сплаваре, пешаче Бобијом, кањоном Трешњице, да посете верске објекте... Трудимо се да промовишемо све манифестације, привучемо што више посетилаца, али и да унапредимо садржај који им нудимо. Циљ нам је да у наредном периоду сви заједно учинимо све да повећамо број посета, продужимо боравак гостију у нашем крају и остваримо још више ноћења - каже Грујичићева.

    Ван конкуренције

    Ђаци пешаци, ученици издвојеног одељења ОШ “Петар Враголић” у Горњој Трешњици, добитници су награде за промотивни филм, додељене ван конкуренције. Они свакодневно пешаче око 14 километара од засеока Грчић до најстарије азбуковичке школе основане 1836. године у којој је учио и први доктор наука из тог краја Петар Протић Сокољанин. Данас школу похађају свега четири ученика од петог до осмог разреда - Сања и Момир Јевтић и Миланка и Марко Павловић, који су са својим наставником информатике Михаилом Стевићем снимили филм о природним лепотама Азбуковице. Они су са Стевићем и наставницом Мирјаном Протић посетили ТОЉ, добили пригодне поклоне и  захвалницу, а Сања, која је објавила збирку песама “Врт мог детињства”, узвратила је песмицом “Моја Љубовија”.

    Н. Т.

  • Служби за трансфузији крви Опште болницеу Лозници хитно је потребна А негативна  и О негативна  крвна група. 

    Из лозничке болнице позивају све добровољне даваоце да се јаве у Службу трансфузиологије  радним данима од 7 до 14 часова.

  •  Црквена општина азбуковичка, етно-село ''Врхпоље'' и Рафтинг клуб ''Дринска регата'' данас на Дрини приређују традиционално пливање за часни крст под покровитељством Општине Љубовије. Најпре се, у 11 сати одржава служба у Цркви Светог пророка Јеремије у Врхпољу, петнаестак минута пре поднева биће обављен лекарски преглед учесника, а потом ће најхрабрији уронити у дринске таласе код етно-села ''Врхпоље'' и запливати ка крсту.

  • Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре др Зорана Михајловић рекла је данас у Лозници да израда пројектне документације за брзи пут Шабац-Лозница почиње ове године, а да та саобраћајница треба да буде у употреби  2020.

    Према њеним речима, на изради пројекта радиће Саобраћајни институт ЦИП, као и Путеви Србије, а поред трасе о којој се већ говори због спровођења експропријације рамишља се о још једној, али је то посао за оне који се баве израдом документације, студијом изводљивости и осталим што је потребно.

    - Оно што је важно за грађане, за овај крај и нашу земљу јесте то да 2020. треба да буде година када ћемо моћи да идемо том брзом саобраћајницом. Важна новост је да ћемо реконструисати зграду железничке станице која јесте руинирана, и у реконструкцију две деонице на овој железници уложити 400 милиона динара, јавни позив је у току, а 12. фебруара се отварају понуде. План је и да, коначно, првог септембра обновимо путнички железнички саобраћај који је пре доста година укинут – казала је она  и додала да је разговарано и о локалним путевима које ће ресорно министарство радити заједно са Лозницом.

    Одговарајући на питања ЛН Михајловићева је рекла да није заборављена пруга Лозница-Ваљево за коју је из руског кредита за модернизацију српске железнице до сада урађен главни пројекат који је коштао 5,3 милиона долара.

    - Оно што остаје, и што ће сигурно бити рађено, јесте пројекат за експропријацију 260 хектара за ту пругу. У наредном периоду ћемо разговарати и о могућностима финансирања њене изградње, а процењена инвестициона вредност је 220 милиона долара - рекла је она.

    Михајловићева је рекла да је Србија мост Љубовија-Братунац, завршила у року договореном са Федерацијом БИХ, али да босанска страна, нажалост, није завршила приступне саобраћајнице.

    - Нисмо почели да правимо мост на нашу руку него у договору са Федерацијом. да бисмо убрзали проток и путничког и робног саобраћаја. То је веома важно за развој и Србије и БиХ. Одржавамо сталне контакте, чекамо да се на Савету министара БиХ усвоји споразум неопходан за пуштање саобраћаја, имамо стално обећања да ће се то десити, али се то никако не дешава. Сваки инфраструктурни пројекат мора да буде изнад политике, сваки мост и пут који се уради не прави се за политичку партију, ову или ону вериосповест него се прави за грађане. То је моја порука у људима у Федерацији,  овај мост је потребан свима - објаснила јеона.

    Градоначелник Видоје Петровић рекао је да посета потпредседнице владе са њеним комплетним тимом, представља наставак активности започетих приликом септембарске посете председника Србије Александра Вучића Лозници када је представљен програма убрзаног развоја којим треба, пре свега, да се заустави демографско пражњење овог простора.

    - Тада је представљен програм развоја Лознице и овог дела западне Србије, који обухвата подршку привредницима и пољопривредницима и привлачење страних инвеститора. Услов за то је и решавање важних инфраструктурних питања као што је брзи пут Лозница-Шабац-Рума-Нови Сад. Ту је и подршка у области енергетске инфраструктуире и низ активности које ћемо у сарадњи са нашом владом спроводити у наредним годинама. Циљ је да интегришемо овај простор у којем ће Лозница, заједно са суседним општинама, бити генератор развоја овог дела западне Србије, али и где ћемо моћи да спроводимо све оне одребе такозваних паралелних веза Србије и Републике Српске у прекограничној сарадњи са општинама са друге стране Дрине – казао је Петровић оцењујући да је састанак био ''садржајан'' и да је Михајловићева обавештена шта је у Лозници урађено од 17. септембра

    Он је саопштиои да је један део посла већ обављен, а у припреми су нови инфраструктурни пројекти и увелико се спроводи процедура јавних набавки, пре свега у решавању енергетске инфраструктуре. Како јерекао, разговарано је и о озакоњењу где су добијене добре сугстије и подршка како да се тај веома сложен и значајан посао спроведе на најбољи могући начин и у што краћем времену. Петровић је истакао да данашња посета потпредседнице владе представља пример ''како носиоци јавних функција треба да обављају свој посао'' јер је она била са целим тимом, укључујући помоћнике министра, државне секретаре, саветнике, као и директоре најважнијих предузећа из ресора.

    Михајловићева је пре обраћања медијима уручила два решења о озакоњењу објеката на територији Лознице, привреднику Предрагу Цветиновићу за привредни и Милутину Ђуричићу за стамбени објекат. 

  • Туристичка организација Љубовије (ТОЉ) припрема се за 40. Међународни сајам туризма у Београду од 22. до 25. фебруара. Према речима Слађане Грујичић, директорке ТОЉ, резервисан је штанд од 30 квадратних метара на истом месту као и прошле године. Љубовија и Азбуковица имају шта да понуде туристима од сеоског, верског и манифестационог туризма, преко викенд насеља покрај Дрине, до бројних могућности за бављење спортом и рекреацију и уживање у природним лепотама.

    - Посебан акценат стављамо на Дрину и Бобију, а промовисаћемо и Дринску регату најлепшим делом те реке, “Гастро фестивал” и друге манифестације са нашег подручја. Штанд ће бити отворен са две стране и имати два инфо-пулта, а у сарадњи са туристичким субјектима са подручја наше општине, припремамо свеобухватан наступ и представљање целокупне туристичке понуде. Управо зато позивамо све који се баве било којим видом туризма у нашем крају да нам се јаве, придруже нам се и представе на штанду ТО Љубовије - каже Грујичићева.

    Како је Сајам туризма у Београду изузетно посећен, сјајна је прилика за представљање понуде и привлачење нових посетилаца, а ТОЉ има намеру да што више туриста привуче у Азбуковицу и осмисли програм који ће им продужити боравак у том крају. 

    Н. Т.

  • „Стоп раку грлића материце“ слоган је Европске недеље превенције рака грлића материцечије је обележавање почело јуче и трајаће до 3. фебруара 2018. у циљу подизања свести жена о овој болести и начинима превенције. У нашој земљи посебно се истиче значај доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце и апелује на жене да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције. Основна порука свим женама је да се ова малигна болест може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до осамдесет одсто случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

    Иначе, по броју оболелих од ове болести Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске док је по броју умрлих на трећем месту. 

    В. М.

  • Јуче је завршено прво полугодиште, а данас је  почео други део зимског распуста за ученике основних и средњих школа у централној Србији. Ђаци ће се вратити у клупе 12. фебруара када почиње друго полугодиште.

    Њихов следећи предах биће од 2. до 9. априла када је по школском календару пролећни распуст.

     

    З. В

  • Друга фаза пројекта "Бебо, добро дошла на свет", која је јуче отпочела и у Лозници, део је стратегије развоја електронске управе и пројекта "Стоп бирократији", чији је циљ смањење бирократских процедура,што је био и остао приоритет председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић. У саопштењу Владе Србије наводи се да мајке новорођенчади у Лозници од јуче, за родитељски додатак, могу да се пријаве у потпуности електронски из породилишта.
    Ова нова функционалност информационог система "Бебо, добро дошла на свет", који већ омогућава упис детета у матичну књигу рођених, пријаву пребивалишта и здравственог осигурања електронским путем – без одласка на шалтере различитих државних институција, стартовала је по први пут пре само четири дана у општини Зрењанин, док је од децембра доступна и у Лесковцу.
    У наредном периоду ова услуга биће омогућена у Београду и Смедереву, а до краја септембра и у преосталим локалним самоуправама у Србији. Процењује се да ће је користити приближно 80 одсто родитеља, којима ће уштедети додатних 150
    хиљада часова.

    Прва фаза информационог система "Бебо, добро дошла на свет" родитељима је већ уштедела 400 хиљада сати, што заједно доноси 550.000 часова уштеде годишње. Услуга је бесплатна и намењена је родитељима тек рођених беба, којима је време посебно важно. Сама пријава за родитељски додатак у оквиру поменутог система веома је једноставна и захтева свега неколико минута. Када се мајка, држављанка Србије са пребивалиштем у Лозници, Лесковцу или Зрењанину, у овој фази пројекта, у породилишту изјасни да жели своје дете да пријави електронским путем, здравствени радник у систем уноси податке родитеља и оне који се односе на име, пребивалиште и здравствено осигурање новорођенчета. Захтев за родитељски додатак подноси се истовремено, при чему је име детета могуће унети и на језицима мањина.

    Информациони систем „Бебо, добро дошла на свет“ почео једа ради у априлу 2016. са циљем да родитељима олакша прве дане живота детета – омогући им да за 15 минута, бесплатно и електронски заврше административне послове за које је раније било потребно неколико одлазака на шалтере и плаћање различитих такса.

    Путем услуге до сада је пријављено више од 80 хиљадабеба, а родитељи су у више од 64 хиљадеслучајева одлучили да искористе могућност коришћења услуге по принципу „све на једном месту“ и успешно заврше пријаву у матичну књигу, пребивалиште и здравствено осигурање, наводи се у саопштењу Владе Србије.

  • Откада је прошлог августа ступила на снагу нова одредба Закона о раду (Посебног колективног уговора за ангажовање естрадно-уметничких извођача), власници угоститељских објеката дужни су да провере да ли певач и музичари који наступају у њиховом објекту поседују дозволу. У  лозничком Удружењу музичара “Нота” подсећају да су такође у обавези и да са сваким од њих потпишу уговор о пружању услуге из области музичке културе

    Тај уговор требало би да прецизира цену рада, висину доприноса и пореза, али је за многе музичаре управо он постао главобоља и предмет различитих полемика. Мада су законодавци објаснили да се дозвола за рад добија у неком од удружења музичара преко две репрезентативне организације - Удружења музичара xеза, забавне и рок музике и Савеза естрадно-музичких уметника Србије, многи који живе од музицирања били су у недоумици шта да чине и какве ће последице трпети у случају да немају дозволе. Збуњивало их је и то што је њена цена била различита од удружења до удружења (од 5.000 до 8.000 динара). Одговоре на нека питања пред којима су се нашли музичари у протеклих шест месеци потражили смо у Удружењу музичара “Нота” из Лознице, које је основано 2014. године и тренутно има близу 120 чланова.

    - Уредно смо регистровани у АПР-у, а дозволе за рад обезбеђујемо преко Удружења музичара xеза, забавне и рок музике, најстаријег удружења, чије је седиште у Београду. Иначе, матична удружења бирају са киме ће сарађивати, а ми смо изабрали ово које је и дало иницијативу да се и у Лозници организујемо - каже Дуња Блажић, оснивач и подпредседница удружења “Нота”.

    Она објашњава да су се од 1. августа 2017. године, када је закон о обавезној дозволи за рад музичара ступио на снагу, поред овог, појавиле и неке испоставе, као и нелегална удружења која издају неважеће исправе.

    - И они који их издају, и они који их узимају, крше свесно закон јер добро знају шта је исправно. Управо такве организације упорно покушавају да оспоре наш рад иако смо једино валидно удружење у граду. Такве групације плаше музичаре како ће са нашом дозволом плаћати огромне порезе, а са њиховим не. У нашем удружењу имамо и неколико адвоката, полицијских службеника, доктора, професора, али и колеге музичаре из других градова. Да ли би сви они били у удружењу које није исправно? Многе групе су наши чланови, попут познатог акустичног оркестра “Вожд” - истиче Блажићева.

    Како је рекла, музичари су у обавези да имају дозволе за рад, али и власници угоститељских објеката морају правити радне уговоре, при чему за музичаре плаћају доприносе. Такође, склапа се уговор са организатором весеља, а минимална висина хонорара по важећем Закону о раду износи 1.200 динара по члану оркестра. Исправност дозвола имају право да прегледају само инспектори рада, пореска и туристичка инспекција у сарадњи са полицијским службеницима.

    - Наглашавам да музичари ником другом нису у обавези да показују дозволе, а поготово не да плаћају некоме било шта и то на лицу места. Дозвола се издаје на годину дана, што се наплаћује 5.000 динара, а ми правимо и уговоре за рад. За четири године постојања нисмо имали ниједну неисправнст и зато позивамо колеге да нам се обрате и отклоне све недоумице, ако их имају - поручује наша саговорница.

    Уласком у легалне токове, музичари имају одређене обавезе, али и права, у случају било какве нерегуларности током наступа. Дуња Блажић наводи као пример случај певачице коју је гост случајно ударио флашом, наневши јој повреде на лицу. Истражни органи су је прво питали да ли је регистрована као музичар, а после само осам месеци донета је судска пресуда у њену корист на основу које је наплатила одговарајућу новчану надокнаду за претрпљен страх и повреде.

    Казне

    За непоштовање одредби следе казне тако да се организатори весеља кажњавају новчано уколико ангажују музичаре без дозволе, док газди локала прети затварање објеката. Занимљиво је да уколико младенци организују свадбу у свом дворишту, ван угоститељског објекта, младожења се тада налази у улози послодавца за музичаре које је ангажовао. Он мора да ангажује музичаре и да са њима склопи уговор и на њихове текуће рачуне уплати минимум 1.200 динара по члану групе. У противном младожењи прети казна од 10.000 динара уколико је ангажовао музичаре без дозволе и од 20.000 до 300.000 динара уколико није склопио колективни уговор са музичарима. 

    С. Пајић

  • Децембарске зараде традиционално су највише, али запосленима у градовима и општинама Мачванског округа то није помогло да се приближе просеку на нивоу државе од којег у зависности од места живљења заостају од седам до чак 24 хиљаде. Лане је најисплативије било радити на пословима рачунарског програмирања и консултантских делатности и у ваздушном саобраћају

    Просечна зарада без пореза и доприноса у Мачванском округу исплаћена у децембру, месецу у којем су примања, према статистици, традиционално највиша, била је нижа од државног просека за 10.131 динар. Просек на нивоу Србије износио је 54.344 динара, а у округу 44.213. Запослени у Коцељеви имали су највише зараде у округу, примили су нешто више од 47.800 динара, а следили су их Шапчани са мало више од хиљаду динара нижом платом. Љубовијани су имали скоро 46 и по хиљада, а Лозничани готово 43 и триста, што је било довољно да иза себе оставе 95 општина, међу којима и три престоничке. Радници у Малом Зворнику примили су 40 и по хиљада, а они у Богатићу и Владимирцима по 37.900, односно 37.023. Најниже плаћени били су Рађевци - 29.457, па се Крупањ по нето заради сврстао међу шест општина у којима оне не прелазе ни 30 хиљада. Иза њега су само Жабари - 28.886. Гаxин Хан - 28.387 и најсиромашније Трговиште са 25.251. Сврљиг и Ћићевац бољи су за осамдесетак и три стотине динара.

    Више од 80 хиљада динара примили су само запослени у три београдске општине - Врачару, Сурчину и Новом Београду с тим што су тих 80 добили Врачарци, док Сурчинци имају 90 и по, а Новобеограђани скоро округло 94 хиљаде динара. За један су пребацили. Тако је зарада у најбогатијој општини скоро четири пута виша од оне у најсиромашнијој.

    Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године најисплативије је било радити на пословима рачунарског програмирања и консултантских делатности јер је просечна плата од јануара до децембра износила скоро 180 хиљада динара. Ове делатности припадају области информисања и телекомуникација у којој се налази и друга најслабије плаћена делатност - кинематографска, ТВ и музичка продукција са 22.800 динара. Радници у овој делатности боље су плаћени једино од оних који раде у путничким агенцијама и код тур-оператера. Беже им целих 519 динара.

    Ни радницима у ваздушном саобраћају није било лоше, зарађивали су просечно 166 и по хиљада, а на трећем месту били су запослени у услужним делатностима у рударству са 130 и по хиљада. Ово би требало да нас радује, ако имамо у виду да ће у догледној будућности почети експлоатација јадарита. То би требало да буде и сигнал локалним предузетницима у ком правцу да се преусмере да не би предузећа из неких других места односила лознички “кајмак”.

    Добро су пролазили и они који су се бавили управљачким делатностима и саветовањем, као и они који раде на рекламирању и истраживању тржишта, експлоатацији нафте и природног гаса, производњи кокса и нафтних деривата, као и дуванских производа, а листу оних који су у просеку зарађивали више од стотину хиљада динара месечно закључују пружаоци финансијских услуга, осим услуга осигурања и пензијских фондова. 

    Н. Т.

  • Због повећаног броја пацијената са респираторним обољењима на свим Одељењима Опште болнице у Лозници забрањене су посете. Грађани ће благовремено бити обавештени када ће посете опет бити дозвољене.

  • Наредне среде 14. фебуара, истиче рок за уплату прве рате пореза на имовину за ову годину. Пошто ће пореска решења стићи знатно касније, као и претходних година, на уплатницу треба уписати износ једнак последњој, четвртој лањској рати. По истом принципу грађани би требало да уплате и другу рату која доспева 15. маја, уколико до тог датума не стигну нова решења. Када их коначно добију, обвезници ће имати рок од 15 дана да уплате евентуалну разлику у односу на рату коју су платили по старом обрачуну.

    Иако пореска администрација касни са решењима, грађанима се не саветује да касне са уплатом како би избегли плаћање затезне камате за сваки дан кашњењa. Каматна стопа тренутно износи 13,5 одсто на годишњем нивоу, а најнижа казна за избегавање овог пореза је пет хиљада динара.

    ЛН

  • По налогу надлежног тужилаштва, припадници Министарства унутрашњих послова у Шапцу поднели су кривичне пријаве против четири седамнаестогодишњака због основане сумње да су починили кривично дело повреда гроба. Они се терете да су крајем јануара на сеоском гробљу у околини Љубовије оштетили и поломили више надгробних споменика, мермерних плоча и дрвених крстова са гробова.

    Против њих и још двоје њихових вршњака полиција је поднела и прекршајну пријаву због почињеног прекршаја непристојно, дрско и безобзирно понашање из Закона о јавном реду и миру зато што су, како се наводи у саопштењу Полицијске управе у Шапцу, на путу ка гробљу оштетили више стабала шљиве и неколико ограда сеоских домаћинстава.

  •  

    У већини основних школа почеле су припреме за полагање мале матуре, збирке за припрему завршног испита су у продаји од краја јануара и скупље су за седамдесет динара у односу на претходне. Мале матуранте очекује и измењен систем бодовања матуре, успех током школовања доноси мање бодова а повећан је број поена које могу да освоје на тестовима

    Збирке за припрему завршног испита који ђаци осмог разреда полажу на крају основне школе, од краја прошлог месеца могу се купити у књижарама широм Србије.

    У питању су збирке из српског (матерњег) језика, математике и комбинованог теста који укупно коштају 670 динара, 70 динара више него лане. Збрика за српски кошта 300 динара, за математику 190, а за комбиновани тест 180 а као и претходних година штампане су и на језицима националних мањина.

    Свака збирка садржи по 450 задатака, једна петина је нова у односу на лане и сви су распоређени на основни, средњи и напредни ниво. На крају књига, које је припремио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, налазе се решења задатака на основу којих ђаци могу самостално да вежбају и проверавају знање, али и да се упознају са моделима по којима се конструишу задаци за испит.

    Од ове године осмаке чека другачије бодовање њиховог знања на малој матури. Измењени систем бодовања предвиђа да ученици мање бодова добијају на основу успеха током основног образовања, док је повећан број поена које могу да освоје на тестовима. Изменама Правилника, ученици ће на постигнут успех у школи добијати максимално 60 уместо 70, а на тестовима 40 поена уместо 30. Мења се и број бодова по појединачним испитима, тест из српског и математике носи по 13, а комбиновани, уместо досадашњих 10 носи 14 поена. Како истичу у Министарству просвете, промене које су уведене најављене су пре почетка ове школске године, јер је „ јурњава за оценама и просеком постала велико оптерећење за ученике, родитеље и наставнике.“

    Подсећају, да је и раније успех из школе вреднован са 60, а завршни тест са 40 поена и да је уписна политика промењена 2014. године, када је и уведен комбиновани тест. Тако су претходне три генерације матураната на основу успеха из 6, 7. и 8. разреда могле да прикупе укупно 70 поена, док се матура вредновала са 30 бодова, по десет из српског, математике и са комбинованог теста.

    Осим промене односа бодова, матуранте ове године очекује и више отворених питања из српског, као и питања која ће се увезивати. Рецимо, да се градиво из књижевности и дела одређених писаца повезују и с одређеним периодом из историје. Комбиновани тест ће се, као и лане, добијати по различитим групама да би се смањило преписивање.

    Као једну од мера која би умањила могућност варања на малој матури, министар просвете Младен Шарчевић је прошле године најавио увођење камера у учионице и сале у којима се полажу тестови. Оне би снимале из птичје перспективе, тако да ће се јасно виде покрети, али не и лица матураната. Министар је најављивао и промене у дежурству, тако да на малој матури у осмолеткама дежурају и наставници средњих школа, као и екстерно оцењивање које би бодовање испита учинило објективнијим. Ипак, ове промене сачекаће неке будуће генерације.

    Према календару образовно-васпитног рада Министарства просвете за текућу школску годину, ученици осмог разреда полагаће малу матуру 18.19 и 20. јуна.

    В. М.

  • Прекомерно конзумирање енергетских пића изазива бројне здравствене проблеме а у комбинацији са алкохолом може чак да има и смртни исход. У Служби хитне помоћи у Лозници нема регистрованих случајева да је до здравствених проблема дошло због употребе енергетских пића, али пошто се она често мешају са алкохолом, али и са другим психоактивним супстанцама, један од узрока тегоба могу бити управо енергетска пића

    Из Европског комитета за храну већ годинама упозоравају да се са употребом енергетских напитака мора бити обазрив па су многе земље увеле старосну границу за њихову продају, али Србија то још није учинила. Подаци о њиховој употреби су поражавајући, седамдесет одсто младих и скоро десет одсто млађих од десет година у свету конзумира овај напитак.

    Просечни адолесцент попије више од две литре енергетских пића месечно а сваки пети више од седам литара. Све је почело у Јапану где је прво енергетско пиће произведено у фабрици како би радници имали снаге да раде и ноћу а тек касније је почела производња у Европи а потом и у Америци. Три специфона састојка која они садрже и која их разликују од освежавајућих пића су кофеин, таурин и Де-глукуронолактон. Према речима др Дарка Тешмановића, специјалисте социјалне медицине у лозничком Дому здравља, ова комбинација је паметна зато што сваки од њих има специфично дејство и у комбинацији дају добар ефекат.

    - Иако ни за једну од три спорне супстанце није доказано да је штетна, не смемо заборавити Парацелзусов принцип да „количина супстанцу чини токсичном “. Сходно томе, морамо имати на уму да су и дозе састојака у енергетским напицима значајно веће него што их уносимо кроз исхрану. Наука још не располаже подацима о дневно прихватљивим дозама кофеина, таурина и Д-глукуронолактона, које се смеју уносити без последица по здравље. Зато свуда у свету стручњаци саветују избегавање или макар опрез приликом конзумирања, посебно када је реч о младим људима - истиче он.

    Енергетска пића припадају безалкохолним пићима које тренутно повећавају количину енергије у организму, истраживања показују да она повећавају менталне способности уживаоца, његову будност и физичку издржљивост. Међутим, ефекат је краткотрајан, траје до 90 минута а после тога умор који је већ постојао у организму долази још више до изражаја. Добробит која се осети од њих не ослобађа се као резултат сагоревања калорија већ, због стимуланса који се додају пићима и због бројних витамина које садрже.

    - Позитивни ефекат који они производе ускоро стиже на наплату, прекомерна употреба кофеина довешће до поремећаја срчаног ритма, аритмија, тахикардија - повишен број откуцаја срца, скокова крвног притиска. Највише погађа срце и крвне судове, због великог уноса газиране воде која се у њему налази, може се јавити чир у желуцу а боје које се додају накупе се у јетри и оштећују је. Када прође дејство, адреналин је покупио све енергетске резерве па их тера на додатно узимање и, наравно, ствара се зависност - каже Тешмановић.

    Како истиче, највећи проблем настаје када се комбинују са алкохолним пићима, енергетска пића делују стимулативно, буде организам а алкохол има супротно дејство па се узимањем енергетских пића маскира ефекат алкохола.

    - Млади мисле да могу још да пију и у моменту када престане дејство енергетског пића јављају се негативна дејства најчешће када се враћају кући, док су у вожњи. Тада они стижу у Хитну службу. У Хитној служби у Лозници немамо регистроване случајеве да је до здравствених проблема дошло баш због употребе енергетских пића, али пошто често долази до њиховог мешања са алкохолом али и са другим психоактивним супстанцама, један од узрока тегоба могу бити управо, енергетска пића - напомиње Тешмановић.

    Упозорење на лименци

    Просечна лименка од 250 милилитара садржи 27 грама шећера и 80 милиграма кофеина. То је исто као велика шоља кафе са четири кашичице шећера. На свакој лименци би требало да буде упозорење да је строго забрањено за децу и труднице, адолесеценте као и особе оптерећене одређеним болестима као што су кардиоваскуларна обољења, психијатријска и неуролошка и онима који имају проблема са јетром и бубрезима као и да више од две лименке дневно не би смело да се попије.

    В. М.

  • Национална служба за запошљавање (НСЗ) данас је објавила јавне позиве и конкурсе за запошљавање и самозапошљавање. За активне мере запошљавања ове године биће издвојено 3,65 милијарди динара из средстава НСЗ и додатних 550 милиона динара за особе са инвалидитетом.

    Јавни позиви и конкурси биће отворени до 30. новембра ове године, осим конкурса за организовање јавних радова за незапослене, као и конкурс за организовање и спровођење јавних радова за незапослене са инвалидитетом који су отворени до 2. априла.

    Јавни позив за доделу субвенције за самозапошљавање Рома биће отворени  до 16. априла. 

    Л.Н

  • Књижевни клуб КУД „Караџић“ расписао је литерарни конкурс „Песнички поздрав пролећу“ на који се могу јавити сви ученици основних и средњих школа. Песме морају бити потписане пуним именом аутора, именом школе (разред), адресом и контакт телефоном, а радове треба послати до 10. марта на адрасу КУД „Караџић“, Улица Јована Цвијића 12, 15300 Лозница, са назнаком за књижевни конкурс „Песнички поздрав пролећу“.

    По три награде додељују се у три категорије, за узраст од првог до четвртог, од петог до осмог разреда основне школе, као и за средњошколце. Свечано уручење награда је 21. марта, на Дан пролећа, у Вуковом дому културе од 19 сати. 

    С.П.

Колумна

март 28, 2020 566

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи…
мар 23, 2020 366

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту…
мар 14, 2020 831

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење. До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих,…
мар 07, 2020 1036

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их…
феб 29, 2020 851

НАШИ СМО - Култура

Чини се да су друштвене мреже једино место на којем се може изнети било каква критика, било кога и било чега, а да се за то не мора никоме подносити рачун. Пљунеш по нечему, направиш се паметнијим него што јеси, па шта буде. Још ако се неко упеца па крене да то подржава својим коментарима, да…

Репортажа

мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…

Грми Ло

мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"